Seks : Datum rođenja : 03.02.1956 Datum upisa : 29.11.2010 Godina : 68 Lokacija : Beograd moj rodni gradRaspoloženje : smeh kao lekKomentari : Život je lep!!!
16032012
SVA MOJA JUTRENJA
OVAJ BLOG POSVEĆUJEM SAMO MOJOJ LJUBAVI - HVALA TI ŠTO POSTOJIŠ!!!
Slucajno sretoh misao tvoju u pratnji pogleda oka bistra, zudnja ti prolaz napravi kroz spalir i drsko mi ote pogled sa oka. Da li te zelja ucini jakim ...da jednoj dami sto seta spalirom dubinom pogleda nemir stvoris bila je bezbrizna s lepezom i sesirom? Krenuse leptiri po mojoj glavi, prelepi ,nezni ,zuti i plavi, a drhtaj srca tada mi rece: -pusti tu reku sto bujicom tece moze te poneti svojom snagom, ili te vec nosi ,ovo vece. S.T.jutarnja izmaglica
[You must be registered and logged in to see this image.] Stari moj..... Rekla bih ne tako davno...bejasmo mladi,zanosni.... .u svojoj vedrini poletni... u zeljama istrajni.....u zivotu...stameni.Prisetim se sa osmehom na licu...i trenutka kada su nam se oci srele.....pogledom rekle da smo ti i ja...ono sto zelimo za sebe.I krenusmo u bajke...istine....iskusenja,onako spontano predajuci se tokovima sutrasnjice...koracasmo nekada setajuci....ponekada brzim korakom strepnje, hocemo li uspeti u nameri da nas pljusak zivota ne okupa tugom i bolom. Tiskajuci se jedno u drugo...gurajuci svoje ruke...jedno drugom...pronalazili smo odgovore u nama samima ...u ljubavi nasoj.....neznoj i jakoj......u pogledima nasim koji su verovali...ljubili...i cuvali i nisu dozvolili da ih zamuti suza bola i ocaja. Osecaj miline me obuzme kada samo pogledom predjem preko ucinka naseg stozera..onako zadovoljno klimnem glavom i sebi u dusu tiho prozborim......Boze....bio si milostiv....i hvala ti.....zasluzili smo je...zasluzili smo....sva proleca i sve zime....sva leta i jeseni.....ljubavlju okupane.......u odecu neznosti obucene.....u obucu istrajnosti i iskrenosti obuvene.. I andjeli..sto ih stvorise pogledi nasi ....odlucni....iz ..izatkanih ...zivotnih ...osmeha i strasti......isprepletanih ruku....srca u srcu.....kruna su koju nosimo...zanosno u sreci na pijedestalu naseg zivota. Da ....Stari moj.....posle tolikih godina.....nekada....maleni moj,ma jos uvek si maleni moj.....i posle izgovorenih svih prelepih reci....posle ispevanih pesama...posle svih neznih pogleda....posle svih neznih izliva ljubavi...cini mise da ti nikada nisam uspela da kazem ,koliko te volim Stari moj. S.T.Snezana Topalovic-jutarnja izmaglica
Poslednji put izmenio jutarnja izmaglica dana Uto Feb 12 2013, 23:17, izmenio ukupno 18 puta
Dusa i telo pod istim krovom nisu li mozda u sprezi sa bolom, kao u zaveri oka i neba i sunca sa kisom kad nemo nas gleda, i smeje se grohotom kao da treba ko` tonja da pobije i da zemlji ne da od duse i tela i sunca mesto hleba.
Ni vetra nema da pomera lisce dal` usud sprema pricu za grane Il mozda hoce da saslusa krisom, sta grana grani ima da kaze, kad noc odsanja i jutro svane.
Oblik i senka,ko koga prati, noseci plod do kraja veka Za dusu i telo,svakoga od nas na kraju puta ,sta nas to ceka, prazna semenka il` hvalospevka?
Zar lik svoj da nosim kao kaznu A senku da nosim kao svoje breme, da li iz zemlje i polena cveta moram da cekam svoje vreme S mislju da zivot samo jedno znaci vodu i sunce i zivota seme.
U nevidljiv oblik predivo se skriva i plete dah od studi i strepnje, koliko jos tkanja i tkalja mi treba da sag moj bude bez tuge i zebnje.
Ako je zemlja sto u sebi nosim, moja krv sto vri ,i pluca sto disu sta je onda srce prepuklo od stega sta su ruke sklopljene,i suze sto liju?
Sto dan otkrije,to noc skriva potonju ljudskosti u celik okiva, u snovidjenju magle i oka mutna nije li mozda to samo slutnja, da isti koren nece isto nici i meni i brezi i plavoj ljubicici, vec samo onome ko dusu i telo i,klicu izniklu privije uz pritku i krene u pohode hrabro i smelo. S.T.jutarnja izmaglica jedna od dve verzije moje pesme
Poslednji izmenio jutarnja izmaglica dana Čet Jan 10 2013, 15:10, izmenjeno ukupno 1 puta
Kada bih jos jedan zivot imala i sansu jos jednu od Boga dobila prvo bi se njemu jako molila da kolevku i ne ljulja, da mi se samo, tuga, ne bi ponovila. Kada bih jos jednom na ovaj svet dosla, molila bih svevisnjeg pa ma gde posla da pute mi moje sokoli i bodri, da oblaci nadamnom ne budu modri, vec sunce da pusti da me toplo greje i ljubav po polju mom uvek da je seje. A ja bih,cini mi se , ko u ovom sada, verovatno ista bila,kao sto sam sada pa mozda i ne bih prozivela znati treba ipak umeti i ne treba stati. Ipak bih ja bila ovo,ovo sto sam sada, nebih mogla biti ja, kao kakva klada, koja ko bez duse i stida i srama trazi sluge za usluge ,za druge ne haje od zivota samo grabi,a nista ne daje. E nemogu,pa i necu, da se opet radjam sve sto volim volela bih,isto kao sada ljude,zivot,vodu,nebo,da se vecno nadam, i da uvek kao sada ,budna snove sanjam. S.T.
Ti Ti sto puzis i bljujes rec krvavu iz crnih slutnji ,korenja i znoja hoce li ti ,dusi ,jutarnja rosa, biti samo kap, uzeta iz mora. Krv da svoju speres i svoj jezik zuci sto ga pruzas meni,kamenoj steni pukotina mozda samo me zaboli odahni,sedni,okreni se ka meni. Mozda ti se utroba,umiri i stane, prestane da vapi presahla od zedji ne puzi,ne gmizi,podigni svoj pogled ostavi za sobom trag krvave zveri. S.T.
Put sunca Posegni za nebom,pogledaj svod izadi na cistinu,pojiliste duse odredi putanju kojom ces poci nedaj da ti kasape zenicu iz oka ne daj da ti isuse izvor reke duse.
Pogledom odagnaj svaki zamajac kojim li se drznu da te oskrnave pogledom u svod,stavi barikade za one sto ruse,tvoje ideale.
Budi neimar sopstvenog trenutka da vecnost te pamti kao pravog tvorca sa nebeskim svodom,put ces ti svoj naci do sebe u srcu zivotnoga dvorca. S.T.
Kroz pesmu ,o pesmi...sa pesmom.... zelimo, mnogo toga da kazemo....da iskazemo svoju bol...tugu...srecu...radost....snove....ceznju...i....
Pa evo nove teme za pisanje.
PESMO MOJA......
Pisem i brisem i tesko disem. U ovom svetu s mukom se snalazim. Mislima kazem stanite malo, ponekad reci prave ne nalazim. Al` one jurnu kao bujica, ruse sve prepreke i barijere, htele bi da kazu u jednom dahu, sta srce boli,zasto tuzno jeci da su ga probole, otrovne strele. *Hocu da pricam ,da placem i vristim, hocu da me cuje i cela planeta. Hocu da cujem i kako je onom, sto zivi na drugom kraju sveta*. Dal` i njega bol razara i muci? I kako tugu krije sam od sebe? Kad` bi samo hteo, da me nauci, Sta da kazem dusi,kako da je grejem. Pesmo moja,ti mi snagu dajes. Da u bolu svome, nekako istrajem. Da tebi sapatom ili krikom tuge, ispricam zivot,snove i mastanja. Prohujale bure,osude bez prastanja. Ideale srusene bez zrnca nadanja. Hocu da ti pesmo,note tuge pisem saslusaj me samo,jos uvek disem. Saslusaj me tiho,jad moj tuzno jeci. Povedi me pesmo moja,i dusu mi leci. Pokazi mi put ka suncu ,pevaj mi o sreci.
Oci crne, plave ,smedje iznad strehe, guste vedje, da ih skriju od drugijeh, sto su ljute,pa i beze. kada lazno nadu daju, za istinu i ne haju, vec se mutno kolutaju tupim stiskom odlutaju, u nemire sto ih stvore, neiskrenost i zle more.
JA
S.T. A moze i ova ,mozda je i bila
TRZAJ OKA
Trzaj oka sto trazi nastanak il` nestanak zarenog, usplamtelog suna i odsjaje u reci hoces li me izdati,zasuziti ili se pokriti slutnjom? Pokusaj,pogledaj me ,iskreno i cisto, sjaj zenice oka moga,mnogo ce ti reci.
I kada je bol toliko jaka,otima se gordo, stisnuto, u mrak da ne vidi niko, samo suza topla sklizne u cas jedan kroz magnovenja tuge trag sa lica brisem. JA S.T.
Ocinjeg ti vida ti vodjice svetla sto u skutu radjas i budnost i san. Nikada me nemoj sakriti od sunca. Samo mirni treptaj tek svanulog jutra, umij me ko nezna, rosa novi dan.
Ocinjeg ti vida, samo mi pokazi, da je sunce izvor,ti smedje, lepota. Kolko je suza potrebno da bistro obgrlis me jako, tim trzajem oka?.
Ocinjeg ti vida pravi put pokazi, kojim da koracam u svetu od lazi. Zaigraj kad vidis da sam put pronasla, neka suza krene da bi me dotakla.
Ocinjeg ti vida,oko moje milo, Praskozorje gledaj i zoru budilo. Samnom zanocilo i samnom snilo, gledaj me i ljubi i ma gde ti bilo. Ocinjeg ti vida,oko moje milo. JA
Kad zelje postanu stvarnost Kad nesto zelis mnogo i jako u dubini duse ucrtas i cekas kao kopac zlata iscekujes grumen i onda te sunce obasja sa neba..
Tek onda shvatis da nisi uzalud sanjao snove i mastao o sreci napokon je stigla-rasiri ruke prihvati je radosno i samo se smesi...
Mozda... Mozda sam od tebe stvorila mit? Da stvorila sam ga sama... mozda i nisam shvatila tada, da samo nas zivot ne zivi medju nama S.T,-Prkos-jutarnja izmaglica
Kuda...Gde...i kako??? Ne cini li ti se lako kada to kazem samo ja... vec da ti izgovoriti moras izgubio bi dah i kao ranjeni orao vristao bi na sav glas.. Gde bas sad,i zasto ja hiljadu pitanja pustio bi u etar nemocan i skrhan a nijedan tren nebi se zapitao da li i ja mogu biti ranjena i da li mi je ikada zastao dah??? Naravno-kao i uvek do sad mislis na sebe nikada na nas mozda je u tome razlika bas??? Mozda ...mozda i greska sto ja uvek mislim da je mozda bolje... da ja budem orao taj....
Moje si... Moje si jutro tek probudjen dan.... zrak tek rodjenog sunca san tvojom bojom okupan... ceznje moj beskraj... tvojih usana vapaj... radost oka mog kada te kraj sebe ugledam.... S.T.Prkos-jutarnja izmaglica
San na dar Iscekujem da san se pretoci u dan pokusaj da uspem -krenem i znam... meni podsrek , srca otkucaj.. krilo za let..oku sunca sjaj.. zelja i htenje...moj celi beskraj...znam i da znas... jedino sto ti mogu dati je.. moj san na dar.....
Zima Miris vetra i pokoja slomljena grana samo su uvod u zimsku caroliju i ples iscekujem da belu haljinu istkanu od pahulja tebi i meni donese kristalno beli sneg... Tad podijum samo je nas,krenimo korakom pustimo orkestar beli ,da nosi nas polako melodijom zanosnom uzdigne i nosi u svet snezni,ocarano i lako...
Caruje jesen u mojoj dusi stisla se uz mene i moje skuti kaze da je nasla utociste svoje zaposela oko i misli moje... Ponela sa sobom sve svoje cudi kosare s bojama i narucja studi... Vitla me po polju,sasusenog lista zorom me kupa, jutarnja izmaglica... Hoce me za druga u svome piru vodi me u setnju po vecernjem spaliru.... S.T.prkos-jutarnja izmaglica
Čuj Cuj reci cu ti jednu tajnu skrivenu od svih,beskrajnu davnasnju i sadasnju veliku i sjajnu nadasve istrajnu... nepokolebljivu i jaku... poodmaklu i takvu da samo zeli da je cuvas i ne odas za saku, prljavih para , sto bljeste u zlatu, vec da je cuvas u srca krajku.. kao kakvu predivnu bajku koja se samo vjeruj mi smela, tebi iz duse ispricati htela.... Cuj reci cu ti jednu tajnu...
Rec Vrati mi rec i samo cuti zoru i suzu ostavi sebi mozda se iznedri, ponovo i nova ljubav iz pepela bez tuge ,bez bola... mozda se izgubis u magli ocaja il smozden prohodas nekropolo moja mozda tad shvatis,da samo sam tvoja...
Oteraj tugu!!!! Tuge u nama ima za vek nemoj joj dati uvek bas sve ostavi polje za ljubav i srecu ne treba nam pesma za ugaslu svecu....
Preni se iz tuge ,pogledaj u nebo ono ce ti reci da sve sto je lepo zivi u nama i trazi da zivi a sve sto je tuzno bacimo arhivi.
Jer i svako od nas hteo bi da smehom zapocinje dan najlepsim plesom recima ljubavi,pogledom srece toplim dodirom neke duse meke.
Zato se preni i kreni dalje tuga iza ledja neka ti ostaje osmeh navuci i prosetaj gradom daj sebi sansu sa velikom nadom... S.T.Prkos-jutarnja izmaglica
Ima li me??? Ima li mene, negde u tebi , makar toliko da osmeh izvucem... kad me se setis zamisljen negde... daleko od stvarnosti.???.. ja hrlim tebi.... Ima li mog oka ,da ga pozelis. videti nezno,toplo i milo, ima li traga od pesama mojih ili je proslost-sto je nekad bilo.???.. Da li me izbrisa neki novi osmeh , ili nova prica koja ti sad godi, da li sam samo jedna bleda senka i treba da idem nekim putem novim....????? A ne znam i ne umem da sebe lazem svesna trenutka,sebi kazem, da proslo je ono ...vise nije moje, ne znam dal u tragu ista ostalo je.... mozda se nekad sa osmehom setis da si uvek bio samo DOBRO MOJE.... mozda tek tad shvatim...... TO bar ostalo je...
Prolaznost Kao senka i obris prolaznost seta... bez skrupule iole da li boli... kao sudac cekicem sto udara po stolu utire strah bice sto voli.... Arlauce ko hijena sto prozdire zrtvu... zadovoljno lapce svoj krvavi plen... Ni pokretom oka ne propusta uzitak ni vazduh joj ne treba jos samo tren da glad zadovolji i ugasi zedj... S.T.jutarnja izmaglica
Podari mi nebo... Podari mi nebo,svu tvoju sirinu, Prostranstvo i oblake ,da me njemu nose, Podari mi Plavetnilo i kisne kapi, da sprzene usne piju moje rose.
Podari mi nebo da budem vetar da ga u hodu milujem nezno da budem trava na koju ce leci i jastuk na kome spava sneno.
Podari mi nebo da budem ptica koja mu peva naj lepsu pesmu podari mi nebo,kada je zedan, da zedj mu gasim u istom trenu.
Podari mi nebo,njegove usne da ljubim ih zivot,vaskolik,celi, podari mi snagu da zivim bez njega ko osudjenik sto milost moli i zeli.
Podari mi nebo,samo trenutak da mogu ga taci,samo na mah da osetim ruke,da me nezno grle Tople mu usne i vreli dah.....
Kamena dusa.... I kamen zaboli kada ga sutnu,.pobodu stemajz i tuku ga maljem,raskrvaren i zdrobljen...u ocaju , bolu....zajeci tiho....ugasloga sjaja....Zasto li....cemu....cemu sreca ,necijeg ocaja?A sto bi on bio izuzetak....kad hladan je... i vreo....kad ,kako kome treba...pa i on ima dusu... od kamena...I njega miluje kisa sa neba....sunce przi...a vetar mazi ..al najteze dodje ...kad neko ga gazi...lomi i baca i tamo i amo....cas nikom ne treba...a cas ga sakupljamo.Pa milost i nemilost nije mu strana...oseca s gorcinom...u neznanju svome...kako ugoditi ljudima sto zivot....kao njega ubogog...udarcima lome?.I onda mu kazu ...hladan k`o kamen ostar kao stena... kamena dusa..i uvrede mnoge....a on ...bas tamo gde uvek ces proci...pozdravi te prvi..i podmetne ledja...da u blato ne zagazis, isprati i kaze...srecan ti put bio i navrati opet.Ne tuzi se ,ne prica...ne kuka o plati,vec te samo u zivotu...ko prijatelj prati...Jer i kamen dusu ima,i nemoj misliti da je nema,da samo tebe boli...i kamen proplakati moze...kad ugasne mu nada ...kada ga lome i bacaju...kada ga dusa zaboli.
SVA MOJA JUTRENJA
Pet Okt 26 2018, 00:24 od