Seks : Datum rođenja : 03.02.1956 Datum upisa : 29.11.2010 Godina : 68 Lokacija : Beograd moj rodni gradRaspoloženje : smeh kao lekKomentari : Život je lep!!!
16032012
SVA MOJA JUTRENJA
OVAJ BLOG POSVEĆUJEM SAMO MOJOJ LJUBAVI - HVALA TI ŠTO POSTOJIŠ!!!
Slucajno sretoh misao tvoju u pratnji pogleda oka bistra, zudnja ti prolaz napravi kroz spalir i drsko mi ote pogled sa oka. Da li te zelja ucini jakim ...da jednoj dami sto seta spalirom dubinom pogleda nemir stvoris bila je bezbrizna s lepezom i sesirom? Krenuse leptiri po mojoj glavi, prelepi ,nezni ,zuti i plavi, a drhtaj srca tada mi rece: -pusti tu reku sto bujicom tece moze te poneti svojom snagom, ili te vec nosi ,ovo vece. S.T.jutarnja izmaglica
[You must be registered and logged in to see this image.] Stari moj..... Rekla bih ne tako davno...bejasmo mladi,zanosni.... .u svojoj vedrini poletni... u zeljama istrajni.....u zivotu...stameni.Prisetim se sa osmehom na licu...i trenutka kada su nam se oci srele.....pogledom rekle da smo ti i ja...ono sto zelimo za sebe.I krenusmo u bajke...istine....iskusenja,onako spontano predajuci se tokovima sutrasnjice...koracasmo nekada setajuci....ponekada brzim korakom strepnje, hocemo li uspeti u nameri da nas pljusak zivota ne okupa tugom i bolom. Tiskajuci se jedno u drugo...gurajuci svoje ruke...jedno drugom...pronalazili smo odgovore u nama samima ...u ljubavi nasoj.....neznoj i jakoj......u pogledima nasim koji su verovali...ljubili...i cuvali i nisu dozvolili da ih zamuti suza bola i ocaja. Osecaj miline me obuzme kada samo pogledom predjem preko ucinka naseg stozera..onako zadovoljno klimnem glavom i sebi u dusu tiho prozborim......Boze....bio si milostiv....i hvala ti.....zasluzili smo je...zasluzili smo....sva proleca i sve zime....sva leta i jeseni.....ljubavlju okupane.......u odecu neznosti obucene.....u obucu istrajnosti i iskrenosti obuvene.. I andjeli..sto ih stvorise pogledi nasi ....odlucni....iz ..izatkanih ...zivotnih ...osmeha i strasti......isprepletanih ruku....srca u srcu.....kruna su koju nosimo...zanosno u sreci na pijedestalu naseg zivota. Da ....Stari moj.....posle tolikih godina.....nekada....maleni moj,ma jos uvek si maleni moj.....i posle izgovorenih svih prelepih reci....posle ispevanih pesama...posle svih neznih pogleda....posle svih neznih izliva ljubavi...cini mise da ti nikada nisam uspela da kazem ,koliko te volim Stari moj. S.T.Snezana Topalovic-jutarnja izmaglica
Poslednji put izmenio jutarnja izmaglica dana Uto Feb 12 2013, 23:17, izmenio ukupno 18 puta
Podari mi nebo,svu tvoju sirinu, Prostranstvo i oblake ,da me njemu nose, Podari mi Plavetnilo i kisne kapi, da sprzene usne piju moje rose.
Podari mi nebo da budem vetar da ga u hodu milujem nezno da budem trava na koju ce leci i jastuk na kome spava sneno.
Podari mi nebo da budem ptica koja mu peva naj lepsu pesmu podari mi nebo,kada je zedan, da zedj mu gasim u istom trenu.
Podari mi nebo,njegove usne da ljubim ih zivot,vaskolik,celi, podari mi snagu da zivim bez njega ko osudjenik sto milost moli i zeli.
Podari mi nebo,samo trenutak da mogu ga taci,samo na mah da osetim ruke,da me nezno grle Tople mu usne i vreli dah.....
Podari mi nebo.....
S.T. jutarnja izmaglica
Hoce li? Pet Mar 16 2012, 22:31 od jutarnja izmaglica
Hoce li i jutro kada se radja Zeleti oci tvoje da gleda Kao sto jutrom zeljom se budim I ceznem da budem tvoja sjena?
Hoce li dan obasjan suncem Grejati tvoje milo lice, Kao sto ja bih bila voda Koja umiva tvoje zenice?
Hoce li vetar da bude blag Da te miluje i prica ti nezno Kao sto ja bih lice ti svoje Naslonila na grudi pospano i sneno?
Hoce li zivot biti milostiv Tebi i meni i ljubavi u nama Hoces li ikada,voljeni stvore, Dozvoliti da nas,obavije tama?
Hoces li......?
S.T. jutarnja izmaglica
Trenutak Pet Mar 16 2012, 22:33 od jutarnja izmaglica
U svakom trenutku stoji jedan cas u svakom casu cuci jedan dan, surov,ohol i beskrajan
....I delic trenutka... bez nadahnuca.... siromasan,stur..... nepozeljan ...stran.... kao kakav oreol... nesvanutog jutra..... lebdi na damnom... drzak... i ocajan...
I delic trenutka... to sam i ja.
S.T. jutarnja izmaglica
PRASTAM TI Pet Mar 16 2012, 22:44 od jutarnja izmaglica
Prastam ti sivilo neba sto na damnom kupolu tame stvaras prastam ti sunce, sto me ne grejes vec hladnocu u dusu zagovaras.
A da li da prastam tebi zivote sto ocaj sa ukusom gorcine i zuci, lebdi na damnom. budi se i zanoci u dusi?
S.T. jutarnja izmaglica
Secanja Pet Mar 16 2012, 22:45 od jutarnja izmaglica
Secanje sto zelja pozove da prica koliko je proslo nasmejanih lica, a kolko suznih ociju od tuge, dal` ih vredi pisati k`o pricu za druge.
Ili ih ko` uvek prozivkom pozvati, da se nekad proslost ko bumerang vrati. Da svedoci istinu srece ili kraja, plovidbe zivota,snaznih zaveslaja.
Tada se bas tesko zamislim i pitam , koga da pozovem ili da mu hitam. U pohod na vreme prosloga zivota ili da jos sacekam jos ovo sto osta.
I ma kakvo bilo to secanje moje, Nemoze ga ugasiti, niti ono sto je. Sakupljene slike sa zida zivota ispricana mladost sto vec starost posta.
I svakim se danom zelja nova rodi, zapisem na listu sto plovi po vodi, da bar u trenutku kada kraja vidim Secanjem ozivljenim u secanju zivim.
Rekla bih ne tako davno...bejasmo mladi,zanosni.... .u svojoj vedrini poletni... u zeljama istrajni.....u zivotu...stameni.Prisetim se sa osmehom na licu...i trenutka kada su nam se oci srele.....pogledom rekle da smo ti i ja...ono sto zelimo za sebe.I krenusmo u bajke...istine....iskusenja,onako spontano predajuci se tokovima sutrasnjice...koracasmo nekada setajuci....ponekada brzim korakom strepnje, hocemo li uspeti u nameri da nas pljusak zivota ne okupa tugom i bolom. Tiskajuci se jedno u drugo...gurajuci svoje ruke...jedno drugom...pronalazili smo odgovore u nama samima ...u ljubavi nasoj.....neznoj i jakoj......u pogledima nasim koji su verovali...ljubili...i cuvali i nisu dozvolili da ih zamuti suza bola i ocaja. Osecaj miline me obuzme kada samo pogledom predjem preko ucinka naseg stozera..onako zadovoljno klimnem glavom i sebi u dusu tiho prozborim......Boze....bio si milostiv....i hvala ti.....zasluzili smo je...zasluzili smo....sva proleca i sve zime....sva leta i jeseni.....ljubavlju okupane.......u odecu neznosti obucene.....u obucu istrajnosti i iskrenosti obuvene.. I andjeli..sto ih stvorise pogledi nasi ....odlucni....iz ..izatkanih ...zivotnih ...osmeha i strasti......isprepletanih ruku....srca u srcu.....kruna su koju nosimo...zanosno u sreci na pijedestalu naseg zivota. Da ....Stari moj.....posle tolikih godina.....nekada....maleni moj,ma jos uvek si maleni moj.....i posle izgovorenih svih prelepih reci....posle ispevanih pesama...posle svih neznih pogleda....posle svih neznih izliva ljubavi...cini mise da ti nikada nisam uspela da kazem ,koliko te volim Stari moj.
Dusa i telo pod istim krovom nisu li mozda u sprezi sa bolom, kao u zaveri oka i neba i sunca sa kisom kad nemo nas gleda, i smeje se grohotom kao da treba ko` tonja da pobije i da zemlji ne da od duse i tela i sunca mesto hleba.
Ni vetra nema da pomera lisce dal` usud sprema pricu za grane Il mozda hoce da saslusa krisom, sta grana grani ima da kaze, kad noc odsanja i jutro svane.
Oblik i senka,ko koga prati, noseci plod do kraja veka Za dusu i telo,svakoga od nas na kraju puta ,sta nas to ceka, prazna semenka il` hvalospevka?
Zar lik svoj da nosim kao kaznu A senku da nosim kao svoje breme, da li iz zemlje i polena cveta moram da cekam svoje vreme S mislju da zivot samo jedno znaci vodu i sunce i zivota seme.
U nevidljiv oblik predivo se skriva i plete dah od studi i strepnje, koliko jos tkanja i tkalja mi treba da sag moj bude bez tuge i zebnje.
Ako je zemlja sto u sebi nosim, moja krv sto vri ,i pluca sto disu sta je onda srce prepuklo od stega sta su ruke sklopljene,i suze sto liju?
Sto dan otkrije,to noc skriva potonju ljudskosti u celik okiva, u snovidjenju magle i oka mutna nije li mozda to samo slutnja, da isti koren nece isto nici i meni i brezi i plavoj ljubicici, vec samo onome ko dusu i telo i,klicu izniklu privije uz pritku i krene u pohode hrabro i smelo. S.T.jutarnja izmaglica
druga verzija
Dusa i telo pod istim krovom
Dusa i telo pod istim krovom nisu li mozda u sprezi sa bolom, kao u zaveri oka i neba i sunca sa kisom kad nemo nas gleda, i smeje se grohotom kao da treba ko` tonja da pobije i da zemlji ne da od duse i tela i sunca mesto hleba.
Ni vetra nema da pomera lisce dal` usud sprema pricu za grane Il mozda hoce da saslusa krisom, sta grana grani ima da kaze, kad noc odsanja i jutro svane.
Oblik i senka,ko koga prati, noseci plod do kraja veka Za dusu i telo,svakoga od nas na kraju puta ,sta nas to ceka, prazna semenka il` hvalospevka?
Zar lik svoj da nosim kao kaznu A senku da nosim kao svoje breme, da li iz zemlje i polena cveta moram da cekam svoje vreme S mislju da zivot samo jedno znaci vodu i sunce i zivota seme.
U nevidljiv oblik predivo se skriva i plete dah od studi i strepnje, koliko jos tkanja i tkalja mi treba da sag moj bude bez tuge i zebnje.
Ako je zemlja sto u sebi nosim, moja krv sto vri ,i pluca sto disu sta je onda srce prepuklo od stega sta su ruke sklopljene,i suze sto liju?
Sto dan otkrije,to noc skriva potonju ljudskosti u celik okiva, u snovidjenju magle i oka mutna nije li mozda to samo slutnja, da isti koren nece isto nici i meni i brezi i plavoj ljubicici, vec samo onome ko dusu i telo i,klicu izniklu privije uz pritku i krene u pohode hrabro i smelo.
S.T.JA
Poslednji put izmenio jutarnja izmaglica dana Čet Jan 10 2013, 13:41, izmenio ukupno 2 puta
Pisem i brisem i tesko disem. U ovom svetu s mukom se snalazim. Mislima kazem stanite malo, ponekad reci prave ne nalazim. Al` one jurnu kao bujica, ruse sve prepreke i barijere, htele bi da kazu u jednom dahu, sta srce boli,zasto tuzno jeci da su ga probole, otrovne strele. *Hocu da pricam ,da placem i vristim, hocu da me cuje i cela planeta. Hocu da cujem i kako je onom, sto zivi na drugom kraju sveta*. Dal` i njega bol razara i muci? I kako tugu krije sam od sebe? Kad` bi samo hteo, da me nauci, Sta da kazem dusi,kako da je grejem. Pesmo moja,ti mi snagu dajes. Da u bolu svome, nekako istrajem. Da tebi sapatom ili krikom tuge, ispricam zivot,snove i mastanja. Prohujale bure,osude bez prastanja. Ideale srusene bez zrnca nadanja. Hocu da ti pesmo,note tuge pisem saslusaj me samo,jos uvek disem. Saslusaj me tiho,jad moj tuzno jeci. Povedi me pesmo moja,i dusu mi leci. Pokazi mi put ka suncu ,pevaj mi o sreci.
Niko kao pesnik ne ume da kaze Sta mu je na srcu I nikad ne laze. Uvek u svom svetu cistote I mira Ispisuje stranice belog papira. Tada on u mislima koraca kroz vreme Prostranstvom duse i obale njene. Sakuplja po zalu iz skoljki zivota Izgubljene iluzije i sta od nih, osta. Tada se belina gomile papira Ispisane olovkom I lepog manira Pretoci u tugu u reci I slova Kao zavestanje za vremena nova Ostane u tami zackriljene lampe U tisini dusa, sto bol samo pamte. Ostane k`o zapis o prejakoj boli Za secanje pesnika,sto I dalje voli. I svoju ce tugu obznaniti sebi, Jer drugima on je obznanio ne bi. Kao kakav dzentlmen,prefinjenog koda Zeli da svu tugu na belom papiru Zaustavi perom kao na spaliru. A dusa pesnika sto luta I hoda U svakom oku procita,pa pise Kolko je pesnik covek ili onaj Sto sve bolje vidi,sve dalje I vise. A onaj sto cita I pokoju suzu Obrise sa skutom maramice svoje Samo na trenutak oseti dok cita Pesnikove boli iz duse sto poje. I pesnik tako sa tugom I bolom Ostane I dalje sa belim papirom Sa recima ispisanim u knjizi zivota Sto mu je u dusu kao dzelat dosla.
Kada bih se opet ,ja, ponovo rodila i sansu jos jednu od Boga dobila prvo bi se njemu jako molila da kolevku i ne ljulja. Da mi se samo, tuga, ne bi ponovila. Kada bih jos jednom na ovaj svet dosla, molila bih svevisnjeg pa ma gde posla da pute mi moje sokoli i bodri, da oblaci nadamnom ne budu modri, vec sunce da pusti da me toplo greje i ljubav po polju mom uvek da je seje. A ja bih,cini mi se , ko u ovom sada, verovatno ista bila,kao sto sam sada pa mozda i ne bih prozivela znati treba ipak umeti i ne treba stati. Ipak bih ja bila ovo,ovo sto sam sada, nebih mogla biti ja, kao kakva klada, koja ko bez duse i stida i srama trazi sluge za usluge ,za druge ne haje od zivota samo grabi,a nista ne daje. E nemogu,pa i necu, da se opet radjam sve sto volim volela bih,isto kao sada ljude,zivot,vodu,nebo,da se vecno nadam, i da uvek kao sada ,budna snove sanjam.
Vreme u vremenu strepnja u strepnji snovi u snovima dah u dahu kisa u kisi misli u mislima prevara u prevari smeh u smehu lice u licu nalicje u nalicju krv u krvi suza u suzi zivot u zivotu samo ti i ja ,breme u vremenu.
Pa kad mi vec sam naslov daje svu sirinu i dubinu prostora pa trebalo bi to i iskoristiti.Ne spadam u one ljude sto pisu samo da bi popunili prazan prostor vec se trudim da ga osmislim,oplemenim i normalno boravim u njemu ili ga posecujem s vremena na vreme.Da ga adekvatno nameni i stavim u okvire svoga interesovanja,potrebe ili cak i zelje.Vreme koje imam mi nekako dodje kao sufler da bi se podsetila naucenog teksta koji je u obilju recenica na trenutak ispala iz redosleda.No na sceni zivota kao i u pozoristu to se cini tiho i prikriveno sto sam ja ,u velikoj prednosti nad zivotom. Niti cu izgubiti publiku,niti ce mi kolege glumci dati veliki minus zbog propusta u roli.Ali mi hoce zameriti ako pozorisnu garderobu ,taj prostor pakovanja svoga lika zadrzim dugo kolko to zelim ili bas u prostoru sa ogledalom( jer bas njima treba da se ogledaju pred izlazak na scenu) zasmetam.Da najednom je ocito iskrsao nedostatak prostora,vazduha ili covekoljublja kada se i na jednom metru kvadratnom moglo naci i desetak osmeha.Cak i bez ogledala vec sa nekom krnjotkom koja cak moze i da zasece-ali to niko nije imao vremena da razmislja.A zasto?Verovatno od strepnje i stisnutih palceva i molitve izgovarane u zanosu prijateljske ljubavi.Da li se ljubav odselila i vise ne boravi na toj adresi?Adresu sam od prijatelja dobila.I secam se rece da bas tu stanuje ljubav ,prijateljstvo, harmonija i sve one male stvari koje zivot cine lepim.Da,sa ceduljom u ruci stigoh.Otvorise se vrata na koja pokucah i naizgled nije bila guzva i ne bas bucna druzina.Pokoji osmeh dobrodoslice,cak i cvetic raspolozenja.Da Dobih i stolicu gostoprimstva i smestih se bez ikakve pobude da nekome zasmetam ,pozeli li ko da prodje pored mene.Pristizali su mnogi glumci sa zeljama da samo budu nosioci svojih rola i da pozoriste zivi-predstave budu posecene do poslednjeg mesta pa i da se trazi karta vise.A onda retka dizanja zastora i retka svetla pozornice postadose tuga za mene kao ucesnika te pozorisne klape.Pocese i role da budu sve krace i marginalnije.Cak i pokusaj da svoje drage prijatelje glumce pozovem da nam pomognu da teatar ne zamre,posle nekoliko proba ostao je neuspesan.Tuzno su mi saopstili da su pozvani da budu publika,a ni jednu sansu nisu dobili da bar poneki scenario procitaju.A glumac bez scenarija u rukama,bez garderobe u kojoj se naglas preslisava je kao riba na obali reke koja vapije da se vrati u vodu zivota. I sada sa setom svratim ne bih li ugledala istaknut plakat na kome velikim slovima pisu imena glumaca ,reditelja i naziva predstave.Zastori su odavno spusteni a u meni i dalje zivi zelja da se svetla pozornice opet upale,pa ma koja pozorisna trupa gostovala i dugo dugo tu ostala.I na zadovoljstvo moje i svih ostalih koji tetatar vole.
Odlaze nam dragi ljudi iz zivota bez i da nas pitaju koliko tuge to kosta, i da li smo kadri sve to platiti? Tugu kao breme na vrat cemo staviti i pod kapom nebeskom za neucinjenim zaliti. Mozda i vremenom nesto nauciti i shvatiti da neke zablude nemozemo ispraviti da vreme jedino nemozemo vratiti....
A sta bi to bilo,no zivot nas nasusni ko hleb i voda svakome dati no svako ne ume jesti i piti vec britke sablje u meso zabiti pa onda zdrati meso alavo po blatu sto se vuce krvavo i kaljavo. Nemaju smiraj u dusi svojoj da hleb i vodu blagosiljaju osmehom brige odagnaju ljubavlju gnezdo obaviju... A tebi je veruj Sam Bog sve to dao i nikada nemoj da ti bude zao sto svoj si ucenik,profesor i ratnik tebe ce imati neko da pamti!!! S.T.jutarnja izmaglica
Dan Svaki tvoj dan ceznjom ispisan snagu ti daje i ne prestaje Zedj da ti gasi,nadu da ti vrati da sve ce za cas,biti na mah trenutak sto bese dug i ocajan postace sjaj ljubavi tvoje koje si dusom dostojan...
Kako je lepo kad imas nekog Od srca da ti deo pokloni na dar Visinu neba svako dodirnuti moze Ako takvog prijatelja ima... Covek kad coveku,osmehom tugu rastera na tren bar... S.T jutarnja izmaglica
Iscekujem da san se pretoci u dan pokusaj da uspem -krenem i znam... meni podsrek , srca otkucaj.. krilo za let..oku sunca sjaj.. zelja i htenje...moj celi beskraj...znam i da znas... jedino sto ti mogu dati je.. moj san na dar.....
Čuj reći cu ti jednu tajnu skrivenu od svih,beskrajnu davnasnju i sadasnju veliku i sjajnu nadasve istrajnu... nepokolebljivu i jaku... poodmaklu i takvu da samo zeli da je cuvas i ne odas za saku, prljavih para , sto bljeste u zlatu, vec da je cuvas u srca krajku.. kao kakvu predivnu bajku koja se samo vjeruj mi smela, tebi iz duse ispricati htela.... Cuj reci cu ti jednu tajnu... S.T jutarnja izmaglica
Zavuci se u oblak i kupaj me leti kad sunce mi isusi dusnik i cutim bez glasa hodam i kao da slutim strepim da grlo sto se susi moj nemir oblak ne rastera i pocne da se gusi...
Osamljenost... Osama cvrsto prigrli tugu,sliku joj ka uzglavlju nemo gleda, drhtaj sto protresa snagu i dusu, ni ugao usne pomeriti neda. Bespomocno, sa teskim pokretom usne,prizivam svetlost veselog bica, zovem grleno,ne cuje niko,hocu osmehe gde decija vriska, odzvanja do kasno u suton plavi, hocu slavuja sto veselo peva, hocu iz tuge sto me rukama davi,hocu osvit jutra okupano suncem, da umorni zivot tugu zaboravi...
S.T.jutarnja izmaglica [You must be registered and logged in to see this image.]
Mir Boziji -Hristos se rodi!!! Svaki trnutak do svanuca jutra badnjega dana i veceri badnje s mirom u srcu,veselu vest tebi daleko,od srca saljem. Mir Boziji -Hristos se rodi!!! Zelim da Badnjak tebi donese srecu i radost ognjista topla Vazda srece,bericeta puno trpezu punu,uz naj drazeg gosta. I da ti kazem da ipak daljina, nije prepreka da nekog volis da nije ljubav samo od tela vec kad dusom ,nekog, ti nazoves svojim. S.T.jutarnja izmaglica
SVA MOJA JUTRENJA
Pet Okt 26 2018, 00:24 od