Seks : Datum rođenja : 03.02.1956 Datum upisa : 29.11.2010 Godina : 68 Lokacija : Beograd moj rodni gradRaspoloženje : smeh kao lekKomentari : Život je lep!!!
16032012
SVA MOJA JUTRENJA
OVAJ BLOG POSVEĆUJEM SAMO MOJOJ LJUBAVI - HVALA TI ŠTO POSTOJIŠ!!!
Slucajno sretoh misao tvoju u pratnji pogleda oka bistra, zudnja ti prolaz napravi kroz spalir i drsko mi ote pogled sa oka. Da li te zelja ucini jakim ...da jednoj dami sto seta spalirom dubinom pogleda nemir stvoris bila je bezbrizna s lepezom i sesirom? Krenuse leptiri po mojoj glavi, prelepi ,nezni ,zuti i plavi, a drhtaj srca tada mi rece: -pusti tu reku sto bujicom tece moze te poneti svojom snagom, ili te vec nosi ,ovo vece. S.T.jutarnja izmaglica
[You must be registered and logged in to see this image.] Stari moj..... Rekla bih ne tako davno...bejasmo mladi,zanosni.... .u svojoj vedrini poletni... u zeljama istrajni.....u zivotu...stameni.Prisetim se sa osmehom na licu...i trenutka kada su nam se oci srele.....pogledom rekle da smo ti i ja...ono sto zelimo za sebe.I krenusmo u bajke...istine....iskusenja,onako spontano predajuci se tokovima sutrasnjice...koracasmo nekada setajuci....ponekada brzim korakom strepnje, hocemo li uspeti u nameri da nas pljusak zivota ne okupa tugom i bolom. Tiskajuci se jedno u drugo...gurajuci svoje ruke...jedno drugom...pronalazili smo odgovore u nama samima ...u ljubavi nasoj.....neznoj i jakoj......u pogledima nasim koji su verovali...ljubili...i cuvali i nisu dozvolili da ih zamuti suza bola i ocaja. Osecaj miline me obuzme kada samo pogledom predjem preko ucinka naseg stozera..onako zadovoljno klimnem glavom i sebi u dusu tiho prozborim......Boze....bio si milostiv....i hvala ti.....zasluzili smo je...zasluzili smo....sva proleca i sve zime....sva leta i jeseni.....ljubavlju okupane.......u odecu neznosti obucene.....u obucu istrajnosti i iskrenosti obuvene.. I andjeli..sto ih stvorise pogledi nasi ....odlucni....iz ..izatkanih ...zivotnih ...osmeha i strasti......isprepletanih ruku....srca u srcu.....kruna su koju nosimo...zanosno u sreci na pijedestalu naseg zivota. Da ....Stari moj.....posle tolikih godina.....nekada....maleni moj,ma jos uvek si maleni moj.....i posle izgovorenih svih prelepih reci....posle ispevanih pesama...posle svih neznih pogleda....posle svih neznih izliva ljubavi...cini mise da ti nikada nisam uspela da kazem ,koliko te volim Stari moj. S.T.Snezana Topalovic-jutarnja izmaglica
Poslednji put izmenio jutarnja izmaglica dana Uto Feb 12 2013, 23:17, izmenio ukupno 18 puta
Povedi me.... Pet Mar 16 2012, 13:06 od jutarnja izmaglica
Povedi me u beskraj,bespuce ideala, Povedi me zenicom oka svog od zada ponesi me na krilima svojih htenja, povedi me na izvor otelotvorenja. Bicu ti svetlost,da ne bude mraka htenje sto ide ka putu oblaka struja sto te nosi u bespuce duse kisa koju zelis usred vrele suse..... Samo me povedi..bicu kraljica.tvoja....tvoja snaga.....
Ima li mene negde u tebi makar toliko da osmeh izvucem kad me se setis zamisljen negde daleko od stvarnosti... ja hrlim tebi.... Ima li mog oka da ga pozelis videti nezno,toplo i milo ima li traga od pesama mojih ili je proslost-sto je nekad bilo... Da li me pobrisa neki novi osmeh ili nova prica koja ti sad godi, da li sam samo jedna bleda senka i treba da idem nekim putem novim.... A neznam i neumem da sebe lazem svesna trenutka,sebi kazem, da proslo je ono ...vise nije moje, neznam dal u tragu ista ostalo je.... mozda se nekad sa osmehom setis da si uvek bio samo DOBRO MOJE.... mozda tek tad shvatih TO bar ostalo je...
Tebi pesme moje ..milo DOBRO MOJE...
S.T. jutarnja izmaglica
Vrati mi rec Pet Mar 16 2012, 13:08 od jutarnja izmaglica
Vrati mi rec i samo cuti zoru i suzu ostavi sebi mozda se iznedri, ponovo i nova ljubav iz pepela bez tuge ,bez bola... mozda se izgubis u magli ocaja il smozden prohodas nekropolo moja mozda tad shvatis,da samo sam tvoja...
S.T. jutarnja izmaglica
LUBAV Pet Mar 16 2012, 13:09 od jutarnja izmaglica
Kad srce zaigra a oko zasjaji od pomisli nezne i topline neke, sto obuzme dusu,jurnu osecaji. ko plima il bujica pomamljene reke.
Tad leteti mogu po plavome nebu, i gorama bujnim od mojega htenja, na krilima zanosa zaigrale duse , sletecu na grane jes ne probudjena.
Sletecu na krosnju bujnnih osecanja, od zanosa silna s perom laste male. iz gnezda od slame napravjenog davno, gde ljubav je cuvala svoje zelje male. LJUBAV
I necu da stanem zelim da jos letim, u krilima snage,utkana u njima, ni vetrovi jaki ne mogu im uzeti, ono sto u srcu donela je plima.
Svu ljubav sto imam,moja krila mala, dacu gori,nebu,peni morskog vala, dacu i i sve slamke pticama iz luga, da ovlada njima sreca a ne tuga.
Zelim da na nebu zaiskre sve zvezde za svakog po jedna u sazvezdju srece, na nebeskim plavim obrisima sjaja, u srcima ceznje,ljubav nek zavlada.
Ubi me zivot ,ko ce odgovarati, ko ce se brinuti i ko ce zaplakati? Hoce li statisti mog zivota hteti reci da su bili ubitacni me`tci.
Da mog su zivota pakao i mora , ucesnici revnosnih zalova i bola. Prijatelja nigde u zlosutnom casu, gledah nemo samo razjarenu masu.
Svako bi da uzme deo svog kolaca, ne misleci pritom da se sve to vraca. Samo cu dzelate jos jednom upitati: Ubi me zivot -ko ce odgovarati?
S.T. jutarnja izmaglica
KAZI OKO Pet Mar 16 2012, 13:10 od jutarnja izmaglica
Trzaj oka sto trazi nastanak il` nestanak zarenog, usplamtelog sunca i odsjaje u reci hoces li me izdati,zasuziti ili se pokriti slutnjom? Pokusaj,pogledaj me ,iskreno i cisto, sjaj zenice oka moga,mnogo ce ti reci.
I kada je bol toliko jaka,otima se gordo, stisnuto, u mrak da ne vidi niko, samo suza topla sklizne u cas jedan kroz magnovenja tuge trag sa lica brisem.
Kazi mi kakvo ime da ti dam? Tresnja izbeharala ili suncan dan? Kazi mi kako da te ja dozovem, da rasteras misli sto me rojem more.
Kazi mi kako,da me cujes jako? Da imenom pravim nazovem te tako? Dal` se zoves izvor ili snovidjenje? Iluzija mog andjela ili prividjenje?
Kazi mi kako ime da ti dam? Javorova lisko sa livade sna? Kazi.Zasto cutis?Kazi ime moje. Imenik za dusu pisu pesme Moje
Ispevaj sad pesmom sve note imena, simfoniju jednu za etar vremena. Da znam kako tebi ime ja da dam, kad se budim srecna i ugledam dan.
I kad smiraj dana obavije tmina oku pogled gasne u dusi milina. Ime svoje kazi da cuje ga zvezda da ko pecat utisnem ga, ja u svoja nedra.
Kazi mi kako ime da ti dam? Obalo od zada,srce,topli dlan? Kazi mi da mogu ,svakim novim trenom, da zasijam, kao svitac ,zatrpan pod senom.
Da mirisom opojnim od sunca i rose ponesem te u narucje zivotne lepote. Da se tobom dicim, ponosim i pevam da sa tvojim imenom ja o sreci snevam.
Kazi mi kako ime da ti dam?
S.T. jutarnja izmaglica
Kamena dusa Pet Mar 16 2012, 13:12 od jutarnja izmaglica
I kamen zaboli kada ga sutnu,.pobodu stemajz i tuku ga maljem,raskrvaren i zdrobljen...u ocaju , bolu....zajeci tiho....ugasloga sjaja....Zasto li....cemu....cemu sreca ,necijeg ocaja?A sto bi on bio izuzetak....kad hladan je... i vreo....kad ,kako kome treba...pa i on ima dusu... od kamena...I njega miluje kisa sa neba....sunce przi...a vetar mazi ..al najteze dodje ...kad neko ga gazi...lomi i baca i tamo i amo....cas nikom ne treba...a cas ga sakupljamo.Pa milost i nemilost nije mu strana...oseca s gorcinom...u neznanju svome...kako ugoditi ljudima sto zivot....kao njega ubogog...udarcima lome?.I onda mu kazu ...hladan k`o kamen ostar kao stena... kamena dusa..i uvrede mnoge....a on ...bas tamo gde uvek ces proci...pozdravi te prvi..i podmetne ledja...da u blato ne zagazis, isprati i kaze...srecan ti put bio i navrati opet.Ne tuzi se ,ne prica...ne kuka o plati,vec te samo u zivotu...ko prijatelj prati...Jer i kamen dusu ima,i nemoj misliti da je nema,da samo tebe boli...i kamen proplakati moze...kad ugasne mu nada ...kada ga lome i bacaju...kada ga dusa zaboli.
U skladista jada ...cemera ..i tuge......skladistimo,juce....danas,sutra i sve opasne materije druge.Kao kad je prazno ...da nam bode ..oci,punimo ga udarnicki,niko da priskoci. Ko od kuge beze kad napola je puno.....ili kad se prepuni....hvala ...beze zurno.A skladista kao,da se samo sire.....moze u njih stati i sve vase brige.....i sve prijateljske....podrske i bodrenja....uzdaha i sete i ramena za plakanja. Dok stojimo tako..pogleda izgubljena.na vratima skladista.....nasih imena....cekamo uzalud...da neko se seti....da neki h prijatelja ....nema da svrate......da pitaju kako smo....ili su zauzeti.No jesen je dosla...rasprodaje krecu.rasprodacemo tugu.....jad.i ostali otpad.....promenicemo namenu.....ovo skladiste namenicemo....sreci. Hoce li tada ,prijatelji nasi imati vremena ili ce ih i tad nase skladiste da...plasi. S.T. jutarnja izmaglica
OCINJEG TI VIDA Pet Mar 16 2012, 13:14 od jutarnja izmaglica
Ocinjeg ti vida ti vodjice svetla sto u skutu radjas i budnost i san. Nikada me nemoj sakriti od sunca. Samo mirni treptaj tek svanulog jutra, umij me ko nezna, rosa novi dan.
Ocinjeg ti vida, samo mi pokazi, da je sunce izvor,ti smedje, lepota. Kolko je suza potrebno da bistro obgrlis me jako, tim trzajem oka?.
Ocinjeg ti vida pravi put pokazi, kojim da koracam u svetu od lazi. Zaigraj kad vidis da sam put pronasla, neka suza krene da bi me dotakla.
Ocinjeg ti vida,oko moje milo, Praskozorje gledaj i zoru budilo. Samnom zanocilo i samnom snilo, gledaj me i ljubi i ma gde ti bilo. Ocinjeg ti vida,oko moje milo.
Nemilost kruzi bas bez milosti, jurisa u napad bez skrupule srama, ko zver ranjena jauce u toru, i pita se zasto,ostala je sama. Od milosti trazi samilost za sebe, od ociju duse sto je drugi nose, za druge je nikad potrazila nije, ko azdaja rusi neduzne zivote. I Djavoljim smehom ruga se iz ada, i misli da tako krv zilama ledi, ne shvata da nemilost tanka je grana, krhka i puca, jer na njoj bas sedi. A onda u strahu za sopstveni*zivot* cvili i moli samilost od milosti, Ne cini nemilost ni sebi ni drugima, daj sansu miru... zivotu i Ljudima.
S.T. jutarnja izmaglica
Pomracenje duse Pet Mar 16 2012, 22:06 od jutarnja izmaglica
Svesna trenutka i boli sto hoda gola ko istina i u oblaku tuge na vrh kad uspe se i za tren stane podigne ruku u znak pobede urlikom oznaci da pohod prestane oznaci da novi pocetak postane smisao i krila jednog zavrsetka, ptice ranjene od bola sazdane, nema vise kraja,sad mora da ustane.
I sve sto je bolelo ,okom je volelo, dusom zivelo,krilima letelo beskraj nikada nije sagledalo znak je da krene i vreme sto je ostalo, zivot mu podari,jutrom tek svanulo sa ocima nade sunce tek granulo.
S.T. jutarnja izmaglica
Poruke Pet Mar 16 2012, 22:08 od jutarnja izmaglica
Poruke lepe istkane od zelja brata,sestre,majke,i od prijatelja, za srecu i zdravlje,uspehe i ljubav u nekom krajicku ti srca sacuvaj.
A poruke tuzne i ponekad ruzne, izbrisi iz srca ,izbrisi iz glave, nedaj da ti osmeh izbrisu sa lica te sitne pakosti neke duse male.
Porukama ljubavi ti im tad uzvrati posalji im osmeh,i nemoj da patis, stid ce tada stici bas tamo gde treba, oprostaj ce traziti onaj kome treba.
S.T. jutarnja izmaglica
Molitva Pet Mar 16 2012, 22:10 od jutarnja izmaglica
Molim te u kutu svoje male sobe da ruke za njega pruzis i u vatru da das mu osmeh ,sto mu ga ote krvavi zivot i kome se prohte. Molim te mu, oku sjaj zenice vrati da suza od bola nikada ne krene molim te za snagu u pluca mu udahni bar toliko boze, ucini za mene. Molim te jos ovo,skruseno u miru cistoti duse sto nosi je u sebi donesi srecu i vrati mu svetlost, za sebe te Boze ,molila ne bi. Molim ti se.....
S.T. jutarnja izmaglica
Vreme Pet Mar 16 2012, 22:11 od jutarnja izmaglica
[You must be registered and logged in to see this image.] Vreme u vremenu strepnja u strepnji snovi u snovima dah u dahu kisa u kisi misli u mislima prevara u prevari smeh u smehu lice u licu nalicje u nalicju krv u krvi suza u suzi zivot u zivotu samo ti i ja ,breme u vremenu.
S.T. jutarnja izmaglica
Da li? Pet Mar 16 2012, 22:13 od jutarnja izmaglica
I kako da se vratim putem svoga dolaska kad ga nisam jasno ni sama videla kako da sad cujem vreme svoga odlaska kad nezelim znati da kuca za mene...
Da li ta tisina i kisa sto dobuje zeli da mi tragove spere i daruje,, trenutak za vecnost,da bol ne caruje srcu otkucaj da tugu ublazuje...
Kome jos kisa srecu je dala?? Meni ,sto je mrzim,a rekoh joj HVALA......
Kada bih se opet ,ja, ponovo rodila i sansu jos jednu od Boga dobila prvo bi se njemu jako molila da kolevku i ne ljulja. Da mi se samo, tuga, ne bi ponovila. Kada bih jos jednom na ovaj svet dosla, molila bih svevisnjeg pa ma gde posla da pute mi moje sokoli i bodri, da oblaci nadamnom ne budu modri, vec sunce da pusti da me toplo greje i ljubav po polju mom uvek da je seje. A ja bih,cini mi se , ko u ovom sada, verovatno ista bila,kao sto sam sada pa mozda i ne bih prozivela znati treba ipak umeti i ne treba stati. Ipak bih ja bila ovo,ovo sto sam sada, nebih mogla biti ja, kao kakva klada, koja ko bez duse i stida i srama trazi sluge za usluge ,za druge ne haje od zivota samo grabi,a nista ne daje. E nemogu,pa i necu, da se opet radjam sve sto volim volela bih,isto kao sada ljude,zivot,vodu,nebo,da se vecno nadam, i da uvek kao sada ,budna snove sanjam.
Ima li pravde na ovome svetu ili uvek dodje na onome tamo, cemu zivot u lazi,i mucenju ljudi da li pravde ima ,u bajkama samo???? Pukla bi kad nemoc ispred mene stane u krvavom piru nepravde nad pravdom kamom kako reze zivote nas ljudi nemocno gledam i pitam se samo. Hoce li ikada pravda biti pravda, hoce li zivot biti jednom snaga, da unisti silu nepravde nad pravdom ili ce mo zivot svoj poneti sa maglom????
S.T. jutarnja izmaglica
Moje su.... Pet Mar 16 2012, 22:17 od jutarnja izmaglica
Moje su pesme samo moji snovi prosanjani-ili tek zasanjani moje su pesme,samo bolni krik zivota i tuge,presahle u meni sto kao u paklu,uzarenim grotlom zlokobno se smesi,mojoj tuznoj seni. Gde ja to stigoh,nepoznajem nikog kome ruke pruzam,i koga to trazim osmeh i pogled,slucajnog prolaznika cemu se jos nadami cime se snazim? I on ce pobeci,ne zeli me na putu sklanja se u luku,kao da sam kuzna nikome ni pesma od bola satkana nije za slusati kad je nota tuzna.....
Istina da sam to ja ,od krvi i mesa sazdana,ma ne... laz sam ja.... iiluzija promasaja i beskraja...Ma bezvazdusni prostor...nekakva neuspela imitacija zivota....parodija ocaja....izgubljeni putokaz vremena.Istina ili laz...sve sam i nista sam ja...sebi laz ...zivotu istina...a kraj???Da li je istina ili laz...ili samo ocaj a lici na sjaj....mozda me ponese u beskraj...mozda je tamo raj...za istinu....laz.i..ocaj.....
Ti sto puzis i bljujes rec krvavu iz crnih slutnji ,korenja i znoja hoce li ti ,dusi ,jutarnja rosa, biti samo kap, uzeta iz mora. Krv da svoju speres i svoj jezik zuci sto ga pruzas meni,kamenoj steni pukotina mozda samo me zaboli odahni,sedni,okreni se ka meni. Mozda ti se utroba,umiri i stane, prestane da vapi presahla od zedji ne puzi,ne gmizi,podigni svoj pogled ostavi za sobom trag krvave zveri.
Posegni za nebom,pogledaj svod izadi na cistinu,pojiliste duse odredi putanju kojom ces poci nedaj da ti kasape zenicu iz oka ne daj da ti sruse palatu duse.
Pogledom odagnaj svaki zamajac kojim li se drznu da te oskrnave pogledom u svod,stavi barikade za one sto ruse,tvoje ideale.
Budi neimar sopstvenog trenutka da vecnost te pamti kao pravog tvorca sa nebeskim svodom,put ces ti svoj naci do sebe u srcu zivotnoga dvorca. Ja,za tebe
Prvi cin Pozoriste,ziva scena,lutke,konci i imena mrak na scenu tada stupa,maska,kostim, alabuka,najava sa fanfarama,malo svetla,vise tama. Uloge su podeljene,sporedne i jedna glavna na scenu sad krecu zurno,da pokazu ko je gazda. Krece radnja s konfuzijom,konac deblji tanak gura, mic po mic i izgura ga ,svoju rolu dobro fura. I kao po pravilu tempo se zahuktava,vec se malo nazire ko koga podrzava.E sad treba da bude, ta PRLJAVA faza,e prvo malo odmora, to je drugog cina faza.
Drugi cin I posle dugog uvoda evo krece razrada, svi cekamo sta ce biti,ko ce koga da nadvlada. Sve se trese ,grmi scena,konci zure pa se mrse, glavni lutak arlauknu,mir ,tisina,trte,mrte. Publika je preplasena,sta ce biti,sta se sprema, ko ce i gde kako pasti,glavnom lutku pred kolena. Izdade ga manji lutak,u njega je verovao, za ulogu borio se,i pred noge njemu pao.
Treci cin I lutkarsko pozoriste,omiljena to je scena, svih lutkarskih mracnih lica,kao tajna sakrivena. sve se skonca na brzinu i zavesa brzo pada, svaki cin je,bas za sebe, predstava za glupa stada. Sve rokade,misterije,maske,konce,scenu ,svetla glavni lutkar-glavni glumac,oduva ko lisce vetar.
KRAJ I sad neznam dal` cu opet slutkarima da se druzim, pedstava ko mracna senka,nadamnom u luku kruzi. Prenu me iz misli odjednom tisina, i zapitah sebe da li je istina, da su sve predstave sranje u tri cina?
Neki se cudan strah protegao mojim bicem,tezak,uskovitlao. Hoce,cini mi se ,da me satre, ugusi,obeshrabri,gurne u ocaj. Kakav je to dolazak bez najave, vec cizmom pretecom gazi dusu? Hoce li sutra,doneti sutra u nadi, da straha od straha nema i da osmeh ko kaljace na cizme navuce? Da li ce strah od straha da nestane, kada jutrom otvorim oci,pogledam u nebo? Sta ce mi nebo reci?Da nezvani gost ne dolazi? Da mogu ustati i poci,hrabro i smelo, medj` nanizane u redu ,grimase bolne. i da im kazem da straha od straha nema. Smem li,da li cu lagati njih ili sebe? Da uprem se iz petnih zila i krenem, mozda i odagnam taj strah od straha, mozda i nezvanog gosta obeshrabrim da se ne lati tog ostrog maca. Mozda i pobedim u misiji nade, mozda i gurnem u ponor te misli strasne, mozda i zatitra osmeh pobede, tebi i meni okamenjeni poglede. Da vise nema straha od straha, Da samo pozvan gost udje na nasa vrata, da dusa spokojno i u miru svom stane na put strahova srcu mom i tvom.
SVA MOJA JUTRENJA
Pet Okt 26 2018, 00:24 od