Seks : Datum rođenja : 03.02.1956 Datum upisa : 29.11.2010 Godina : 68 Lokacija : Beograd moj rodni gradRaspoloženje : smeh kao lekKomentari : Život je lep!!!
16032012
SVA MOJA JUTRENJA
OVAJ BLOG POSVEĆUJEM SAMO MOJOJ LJUBAVI - HVALA TI ŠTO POSTOJIŠ!!!
Slucajno sretoh misao tvoju u pratnji pogleda oka bistra, zudnja ti prolaz napravi kroz spalir i drsko mi ote pogled sa oka. Da li te zelja ucini jakim ...da jednoj dami sto seta spalirom dubinom pogleda nemir stvoris bila je bezbrizna s lepezom i sesirom? Krenuse leptiri po mojoj glavi, prelepi ,nezni ,zuti i plavi, a drhtaj srca tada mi rece: -pusti tu reku sto bujicom tece moze te poneti svojom snagom, ili te vec nosi ,ovo vece. S.T.jutarnja izmaglica
[You must be registered and logged in to see this image.] Stari moj..... Rekla bih ne tako davno...bejasmo mladi,zanosni.... .u svojoj vedrini poletni... u zeljama istrajni.....u zivotu...stameni.Prisetim se sa osmehom na licu...i trenutka kada su nam se oci srele.....pogledom rekle da smo ti i ja...ono sto zelimo za sebe.I krenusmo u bajke...istine....iskusenja,onako spontano predajuci se tokovima sutrasnjice...koracasmo nekada setajuci....ponekada brzim korakom strepnje, hocemo li uspeti u nameri da nas pljusak zivota ne okupa tugom i bolom. Tiskajuci se jedno u drugo...gurajuci svoje ruke...jedno drugom...pronalazili smo odgovore u nama samima ...u ljubavi nasoj.....neznoj i jakoj......u pogledima nasim koji su verovali...ljubili...i cuvali i nisu dozvolili da ih zamuti suza bola i ocaja. Osecaj miline me obuzme kada samo pogledom predjem preko ucinka naseg stozera..onako zadovoljno klimnem glavom i sebi u dusu tiho prozborim......Boze....bio si milostiv....i hvala ti.....zasluzili smo je...zasluzili smo....sva proleca i sve zime....sva leta i jeseni.....ljubavlju okupane.......u odecu neznosti obucene.....u obucu istrajnosti i iskrenosti obuvene.. I andjeli..sto ih stvorise pogledi nasi ....odlucni....iz ..izatkanih ...zivotnih ...osmeha i strasti......isprepletanih ruku....srca u srcu.....kruna su koju nosimo...zanosno u sreci na pijedestalu naseg zivota. Da ....Stari moj.....posle tolikih godina.....nekada....maleni moj,ma jos uvek si maleni moj.....i posle izgovorenih svih prelepih reci....posle ispevanih pesama...posle svih neznih pogleda....posle svih neznih izliva ljubavi...cini mise da ti nikada nisam uspela da kazem ,koliko te volim Stari moj. S.T.Snezana Topalovic-jutarnja izmaglica
Poslednji put izmenio jutarnja izmaglica dana Uto Feb 12 2013, 23:17, izmenio ukupno 18 puta
Koliko smo mogli [You must be registered and logged in to see this image.] Koliko smo mogli,koliko smeli koliko smo hteli,kolko zeleli kolko smo znali,koliko cutali koliko bezali,koliko se nadali?
Koliko smo cekali,koliko vredjali koliko plakali,koliko se svadjali koliko lutali,koliko huktali koliko voleli ,koliko mrzeli?
Koliko smo sebe ikad upoznali koliko smo sebe ikad sebi dali koliko smo druge sobom darivali koliko smo srca ikad rasplakali?
Koliko smo mogli....a koliko nismo? S.T.jutarnja izmaglica
Zivot pod maskom Sa maskom na licu jeziku je lakse da plete i veze i pljucka na mase s pozornice umilno osmehe razdeli samo da se docepaju onog sto su hteli. Obecanja data u zanosu cike neseca se niko , ma ko mari vise. Sa maskom na licu lagati je lako i zivot im prodje eto bas ovako.
Al kad vreme dodje da se mreti mora tad skidanje maske postaje im mora. Na golome licu tragovi se vide ****sti,prljavstine nek se tada stide.
Tada bi je vratili radi belog sveta ne zbog grize savesti ili sto im smeta. S.T.jutarnja izmaglica
Zivot ispisan zivotom Sa kolevkom zaljuljanom utihne plac nastane tisina sto se jako cuje, odjekuje,o zidove odbija,vraca se u tren da rukom pokrije disanje glasno i samo oslusne kisu sto dobuje.
I krenuse koraci sa suncem u dusi s pogledom u nebo od plavetni vedro beruci maslacak tek poniko zuti andjeoskog lica,preplanile puti.
I zivot zivota plete svoju pricu iz kolevke sto je bezbrizno ponese s koracima malim i zutim maslackom povetarac dunu u mladost uznese.
Tu ljubavi mnoge slise se u krcag pojiliste duse,ceznje i nadanja susreta,radosti,patnje i stradanja ostavise vetrovi neizbrisiv trag.
Kad zivot zivotom romane pise srce mu diktira,oko budno prati tisinu zaljuljale kolevke trazi da na tren se u nju kao nekad vrati. S.T.jutarnja izmaglica
U parku na klupi U parku na klupi sedeo je on, scucuren i tuzan u ocaju svom. Pogleda praznog,izboran i sed, ukocenih ruku kao da je led.
Okrece se tuzno da ga ko ne gleda, prevrce po dzepu zivotnoga neba, smotuljak mu bese u ruci tad mali, a u njemu sasuseni tek okrajak zali.
I tako po vetru i po hladnoj zimi iscitava zivot u svojoj tisini, u parku na klupi u odaji tuge, zeleo bi da mu zivot malo bolji bude.
Kad od bola promrzao, pomisli na novo sutra, dal smotuljak nov ce naci, dal ce biti novog jutra?
I njemu je zivot to surovo breme uzelo toplinu i obrise njene uzelo i nebo i milost od Boga pa sedi na klupi u kaputu bola.
Ostade tako taj starac jadan, tuzan,umoran i zivota gladan, gladan topline postelje i hleba, da oseti da je bice i da nekom treba. S.T.jutarnja izmaglica
Ko cedo mi dira? KO cedo mi u kolevci dira, i snove andjela odnosi tople, ko je taj sto bukace i mir mu razbija, ko mu toplinu ognjista oceva, pepelom zla okiva?
Ko su ti djavoli,ko ih drzi, ko su sotone nek ih sunce sprzi. Ko su djelati nad snom andjela, koja se zmija oko ceda obvija.
Pusti hijeno , ceda osmeh dragi, ,da srecno guguce svojoj miloj majci. Ostavi krvnice da otac ga nauci, prve reci drage,u rodjenoj kuci.
Da srecno i veselo zakoraca zemljom u osmehu srece i jedinom zeljom, da majku i oca zagrli i ljubi na ognjistu doma gde se zora budi.
Idi od mog ceda pustahijo ljuta skloni se od ceda mog,bezi mi sa puta idi tamo gde si bio,nek te djavo nosi ostavi mi cedo moje,moje radosti. S.T.jutarnja izmaglica
Vetar Kome i zasto vetar carlija miluje livade dok sunce sija, kome svoje vesele poruke salje i osecaj mirisne cistote daje?
Tebi i meni sto kose nam mrsi, dah zdravih zelja zaoranoj vrsti, proplanku malom da saren je i beo, livadnoj rosi istkan tepih ceo, sljiviku i vonjaku da rumen je i zreo.
Misli moje... Misli moje,gde ste posle,dal` ste posle,il` tek dosle? Sta vas goni,sta vas muci,sta vas mrzne a sta luci? Sta vas zebe i krv ledi,gusi,muci,dusu bledi, ko u vatri ,oganj lozi,strah i ocaj da se mnozi?
Manite se misli moje,uvek kazem bice bolje, pustite me da u miru,slusam ljubav i tisinu, zelim sunce na spaliru,osmeh,srecu,ja u viru, sinfoniju kolibrica,plavo nebo,puno ptica.
Misli moje zabrinute,od briga se otrgnite, prolece nam,tik je evo,procvetace i nas seboj, ljubicica,mala plava,misli moga zaborava. S.T.jutarnja izmaglica
Sta mi to ne da? Sta mi to neda, da letim po nebu uzareno sunce ili krila mala, sto jos nisu jaka da zamajcem svojim, polete ka oblaku svojih ideala?
Sta mi to stalno kao trn u nozi smeta i zulja,brani korak laki, dal` velika zelja presahla kroz vreme ili mozda studen ,sto mi dusu prati?
Sta je to sto neda,mome oku sjaja, suza li je mozda sto se zatrcala, da zamuti oko da te manje zeli, ili da te skrije u pokrivac beli. S.T.jutarnja izmaglica
OČI Oci crne, plave ,smedje iznad strehe, guste vedje, da ih skriju od drugijeh, sto su ljute,pa i beze. kada lazno nadu daju, za istinu i ne haju, vec se mutno kolutaju tupim stiskom odlutaju, u nemire sto ih stvore, neiskrenost i zle more.
Stari moj.... Rekla bih ne tako davno...bejasmo mladi,zanosni.... .u svojoj vedrini poletni... u zeljama istrajni.....u zivotu...stameni.Prisetim se sa osmehom na licu...i trenutka kada su nam se oci srele.....pogledom rekle da smo ti i ja...ono sto zelimo za sebe.I krenusmo u bajke...istine....iskusenja,onako spontano predajuci se tokovima sutrasnjice...koracasmo nekada setajuci....ponekada brzim korakom strepnje, hocemo li uspeti u nameri da nas pljusak zivota ne okupa tugom i bolom. Tiskajuci se jedno u drugo...gurajuci svoje ruke...jedno drugom...pronalazili smo odgovore u nama samima ...u ljubavi nasoj.....neznoj i jakoj......u pogledima nasim koji su verovali...ljubili...i cuvali i nisu dozvolili da ih zamuti suza bola i ocaja. Osecaj miline me obuzme kada samo pogledom predjem preko ucinka naseg stozera..onako zadovoljno klimnem glavom i sebi u dusu tiho prozborim......Boze....bio si milostiv....i hvala ti.....zasluzili smo je...zasluzili smo....sva proleca i sve zime....sva leta i jeseni.....ljubavlju okupane.......u odecu neznosti obucene.....u obucu istrajnosti i iskrenosti obuvene.. I andjeli..sto ih stvorise pogledi nasi ....odlucni....iz ..izatkanih ...zivotnih ...osmeha i strasti......isprepletanih ruku....srca u srcu.....kruna su koju nosimo...zanosno u sreci na pijedestalu naseg zivota. Da ....Stari moj.....posle tolikih godina.....nekada....maleni moj,ma jos uvek si maleni moj.....i posle izgovorenih svih prelepih reci....posle ispevanih pesama...posle svih neznih pogleda....posle svih neznih izliva ljubavi...cini mise da ti nikada nisam uspela da kazem ,koliko te volim Stari moj. S.T.jutarnja izmaglica
Kad ljusturu mrtvu skines, od spodobe nema nista sine svetlom krhka dusa ranjena od bola vriska. . Tad iz oka vadi pesak sto je oku zar i tuga, nemustim ga ti ovlazi da otece bolna suza.
Tad ko kopac svoga zlata isperi ga ti na suncu, i zategni srca strunu, i spodobi otmi barjak Vodja budi ti u buni.
Tad spodoba nema kuda vec pred tobom mora pasti ti pobednik,ona tuga na postolju srece casti....
Mozete je, svako ,na svoj nacin zvati, kad to ona hoce ,na sunce izaci, kada joj je vruce,zeli da je nije, i sama se pita, sta je,cija li je, dal istina laze ,pa se vesto krije.
Al kad vreme dodje,da nestane daha sama ce izac iiz pepela praha, posivela,tamna,s podocnakom srama shvatice ,zbog sebe , ostala je sama.
Sve istine istine ,kovitlaci nemiri sve istine lazne,more i kosmari moraju na kraju ugledati dana gola i cista ,bez laznih pogleda suzom oka bistrog-istinom okupana.
[You must be registered and logged in to see this image.] Put pred nama-put za nama ,sneg beo i cist, zivotna prica ispricala se sama,da bili smo oboje tu. Ruku pod ruku od prvog dodira,tesko a lako u svetu bez obzira Do koraka malog i snage slabe,Do drhtaja ruke izborane stare.
Vama se obracam,dragi moji ljudi.Svete moj sto oko mene se pokreces, okreces,places,smejes se,tugujes,psujes,milujes i mazis,raspomamljeno udaras u kontejner nogama,grohotnim pijanim smehom razbijas tisinu noci.........Vama, ljudi iz moje ulice,komsije moje prve,i vama sto smrknuti prolazite i ne nazvavsi dobar dan,jutro ili vece......Sto pogleda od zemlje ne dizete.....sto stalno nesto sebi u bradu gundjate.....i Vama sto tuzno gledate u svetlost dana kao na agoniju teskog zivota a ne veselja i radosti toplih srca oko Vas.....i vama dragi ljudi sto svaku nadu izgubiste u bolje sutra i suncana jutra,sto noci docekujete s hiljdu pitanja...hocemo li docekati sutra.........i Vama sto na svet gledate kao na licno vlasnistvo svoje i pokusavate da diktirate zivot i sebi i drugima........iVama sto sto ko bez duse grabite sunce od dana...mesec od noci....ne bi li se osetili zivima....i vama koji nosite ljubavi i blagosti ugrudima...nejaki poneti toliko svima Vama ,dragi moji ljudi,zelim poslati poruku jednu.....Volite,ljubite,nikada nadu u bolje sutra ne gubite,u sebi ,sopstveni mir pronadjite,iz ruznih i tegobnih misli izadjite,u odecu osmeha vi se obucite...toplim pogledom i neznim rukama staricu preko ulice prevedite....sebe ,sebi nekada poklonite.U tisini noci ...za sve se pomolite ...i oprost potrazite....za ne ucinjeno ili ucinjeno,mozda ce te i Vi biti.dusa Nojeve barke,zelja i radost zivota,snaga i um i lepota......Ljubav....idobrota.
S.T.Snezana.Topalovic-jutarnja izmaglica [You must be registered and logged in to see this image.]
Hladan...tezak.....siv.....ostrih ivica....prepreka.... preteca......nagovestaj......kazna......cas krvav.....cas cist kao devojacka suza.Kamen..kamena dusa...kamen spoticanja.....kamen znoja....borbe.....htenja.Kamen ponora....odrona....Koji je od njih moj?.Onaj sto se cakli na suncu...vreo kao zar....prepun kristala....belutak........okrugao kao oblutak..Koji poneti....uzneti...izneti?U koji se uzdati....da te nece povrediti....da ce te grejati kada je hladno.....da ce ti biti nezni jastuk za pod glavu?Da ,tada je kamen na kamenu....kamen .Hladan ,siv bezlican. Samo sto je kamen na kamenu......kamen....od bola i tuge razrovan....od nemoci....proplakao....suzama okupan.Moj kamen. Ja S.T.Snezana Topalovic-jutarnja izmaglica [You must be registered and logged in to see this image.]
SVA MOJA JUTRENJA
Pet Okt 26 2018, 00:24 od