У временима за које сам мислила да су само нешто што се НАМА никада не може догодити,ту су, већ се увелико дешавају....а ми затечени и успавани-догодио нам се снег усред јануара......Ћирилица у запећку,тек тамо некамо ...тек понегде проговара и каже да је боли,разара,оно нељудско негирање,блаћење,потирање.Скоро на издисају.....тек мало јој, ко кап воде жедном у пустињи, пристигну СЈЕЋАЊА Михаила Микана Перовића, са севера Црне Горе из малог места Краље код Андријевице,сада већ друге државе ,деманти и утеха,да није заборављена и да ће се њоме писати до задњег даха истина,историје коју сви хоће да сатру. Има их свугде само их понајмање има ту где је нај потребније да их има,да је негују и чувају....Суза ЊЕНА, нема родитеља.....А све док сам расла,писмени задатак један на ћирилици ,један на латиници.И некако ми то СЈЕЋАЊЕ дошло ко мелем на рану,залечи ми бол која ме све више обузима-хоће ли ме бити или не....
Naslov: Михаило Микан Перовић 
Pet Okt 26 2018, 00:19
