Seks : Datum rođenja : 03.02.1956 Datum upisa : 29.11.2010 Godina : 68 Lokacija : Beograd moj rodni gradRaspoloženje : smeh kao lekKomentari : Život je lep!!!
16032012
SVA MOJA JUTRENJA
OVAJ BLOG POSVEĆUJEM SAMO MOJOJ LJUBAVI - HVALA TI ŠTO POSTOJIŠ!!!
Slucajno sretoh misao tvoju u pratnji pogleda oka bistra, zudnja ti prolaz napravi kroz spalir i drsko mi ote pogled sa oka. Da li te zelja ucini jakim ...da jednoj dami sto seta spalirom dubinom pogleda nemir stvoris bila je bezbrizna s lepezom i sesirom? Krenuse leptiri po mojoj glavi, prelepi ,nezni ,zuti i plavi, a drhtaj srca tada mi rece: -pusti tu reku sto bujicom tece moze te poneti svojom snagom, ili te vec nosi ,ovo vece. S.T.jutarnja izmaglica
[You must be registered and logged in to see this image.] Stari moj..... Rekla bih ne tako davno...bejasmo mladi,zanosni.... .u svojoj vedrini poletni... u zeljama istrajni.....u zivotu...stameni.Prisetim se sa osmehom na licu...i trenutka kada su nam se oci srele.....pogledom rekle da smo ti i ja...ono sto zelimo za sebe.I krenusmo u bajke...istine....iskusenja,onako spontano predajuci se tokovima sutrasnjice...koracasmo nekada setajuci....ponekada brzim korakom strepnje, hocemo li uspeti u nameri da nas pljusak zivota ne okupa tugom i bolom. Tiskajuci se jedno u drugo...gurajuci svoje ruke...jedno drugom...pronalazili smo odgovore u nama samima ...u ljubavi nasoj.....neznoj i jakoj......u pogledima nasim koji su verovali...ljubili...i cuvali i nisu dozvolili da ih zamuti suza bola i ocaja. Osecaj miline me obuzme kada samo pogledom predjem preko ucinka naseg stozera..onako zadovoljno klimnem glavom i sebi u dusu tiho prozborim......Boze....bio si milostiv....i hvala ti.....zasluzili smo je...zasluzili smo....sva proleca i sve zime....sva leta i jeseni.....ljubavlju okupane.......u odecu neznosti obucene.....u obucu istrajnosti i iskrenosti obuvene.. I andjeli..sto ih stvorise pogledi nasi ....odlucni....iz ..izatkanih ...zivotnih ...osmeha i strasti......isprepletanih ruku....srca u srcu.....kruna su koju nosimo...zanosno u sreci na pijedestalu naseg zivota. Da ....Stari moj.....posle tolikih godina.....nekada....maleni moj,ma jos uvek si maleni moj.....i posle izgovorenih svih prelepih reci....posle ispevanih pesama...posle svih neznih pogleda....posle svih neznih izliva ljubavi...cini mise da ti nikada nisam uspela da kazem ,koliko te volim Stari moj. S.T.Snezana Topalovic-jutarnja izmaglica
Poslednji put izmenio jutarnja izmaglica dana Uto Feb 12 2013, 23:17, izmenio ukupno 18 puta
Samo sam... Samo sam htela reci,uzneti,poneti i steci,taj tovar sve veci,na putu ka sreci,i ko bi je mogao steci ..od sebe ne biti veci ...u ognju sopstvene duse ...mir sto tinja i jeci,kad potkiva seme u deci ...posecen do zemlje da kleci.i biti tako mali,bez malo od truna veci...pir apostolskih sveca....osvetljava put ka sreci....a htela sam samo reci....bar sebi...dogoreloj sveci....
Kapija stara... Pomatram je ...tuzno....Kapija stara....izderana,teska...bez sarki,rasklimana......kao da mi prica istoriju svoju.....e nekad sam bila od ludo zaljubljenih preskakana.......od decijih nestasluka stalno otvarana.........od zbogom treskom zalupana.....od veselih prolaznika isarana......od pripitih razlupana.Nekada sam bila lepa.....ofarbana.....tiha.....mnoge sam tajne krila.....mnoge sam zastitila.....Da bar neko dodje i nesto me zapita....rekla bi mu setno .......ja sam sada nista..Kapija tuzna......kapija stara....kapija nasih zivotnih memoara.
Skladiste jada U skladista jada ...cemera ..i tuge......skladistimo,juce....danas,sutra i sve opasne materije druge.Kao kad je prazno ...da nam bode ..oci,punimo ga udarnicki,niko da priskoci. Ko od kuge beze kad napola je puno.....ili kad se prepuni....hvala ...beze zurno.A skladista kao,da se samo sire.....moze u njih stati i sve vase brige.....i sve prijateljske....podrske i bodrenja....uzdaha i sete i ramena za plakanja. Dok stojimo tako..pogleda izgubljena.na vratima skladista.....nasih imena....cekamo uzalud...da neko se seti....da neki h prijatelja ....nema da svrate......da pitaju kako smo....ili su zauzeti.No jesen je dosla...rasprodaje krecu.rasprodacemo tugu.....jad.i ostali otpad.....promenicemo namenu.....ovo skladiste namenicemo....sreci. Hoce li tada ,prijatelji nasi imati vremena ili ce ih i tad nase skladiste da...plasi.
Bela ruza Toplo i nezno ko latica ruze satenskoga sjaja ruci sto je uze prisloni na usne puna vlazne rose iz baste ljubavi sto u dusi nose.
Nezna osecanja mirisna i zrela leptirima zanosa na dlan sto je sela opijena melodijom vetra povetarca moli da je stavis na svoja nedarca.
Da napoji ljubav,pogled oka nezni da sapatom budi one sto su sneni i tuckom da polen prospe po lepoti suncem sto se radja u jutarnjoj rosi. S.T.jutarnja izmaglica
Ocinjeg ti vida... Ocinjeg ti vida ti vodjice svetla sto u skutu radjas i budnost i san. Nikada me nemoj sakriti od sunca. Samo mirni treptaj tek svanulog jutra, umij me ko nezna, rosa novi dan.
Ocinjeg ti vida, samo mi pokazi, da je sunce izvor,ti smedje, lepota. Kolko je suza potrebno da bistro obgrlis me jako, tim trzajem oka?.
Ocinjeg ti vida pravi put pokazi, kojim da koracam u svetu od lazi. Zaigraj kad vidis da sam put pronasla, neka suza krene da bi me dotakla.
Ocinjeg ti vida,oko moje milo, Praskozorje gledaj i zoru budilo. Samnom zanocilo i samnom snilo, gledaj me i ljubi i ma gde ti bilo. Ocinjeg ti vida,oko moje milo.
Ti Ti sto puzis i bljujes rec krvavu iz crnih slutnji ,korenja i znoja hoce li ti ,dusi ,jutarnja rosa, biti samo kap, uzeta iz mora? Krv da svoju speres i svoj jezik zuci sto ga pruzas meni,kamenoj steni, pukotina mozda samo me zaboli, odahni,sedni,okreni se ka meni. Mozda ti se utroba,umiri i stane, prestane da vapi presahla od zedji, ne puzi,ne gmizi,podigni svoj pogled, ostavi za sobom trag krvave zveri. S.T.jutarnja izmaglica
Secanja Secanje sto zelja pozove da prica koliko je proslo nasmejanih lica, a koliko suznih ociju od tuge, dal` ih vredi pisati k`o pricu za druge.
Ili ih ko` uvek prozivkom pozvati, da se nekad proslost ko bumerang vrati. Da svedoci istinu srece ili kraja, plovidbe zivota,snaznih zaveslaja.
Tada se bas tesko zamislim i pitam , koga da pozovem ili da mu hitam. U pohod na vreme prosloga zivota ili da jos sacekam jos ovo sto osta.
I ma kakvo bilo to secanje moje, Nemoze ga ugasiti, niti ono sto je. Sakupljene slike sa zida zivota ispricana mladost sto vec starost posta.
I svakim se danom zelja nova rodi, zapisem na listu sto plovi po vodi, da bar u trenutku kada kraja vidim Secanjem ozivljenim u secanju zivim. S.T.jutarnja izmaglica
Ljubav Kad srce zaigra a oko zasjaji od pomisli nezne i topline neke, sto obuzme dusu,jurnu osecaji. ko plima il bujica pomamljene reke.
Tad leteti mogu po plavome nebu, i gorama bujnim od mojega htenja, na krilima zanosa zaigrale duse , sletecu na grane jes ne probudjena.
Sletecu na krosnju bujnnih osecanja, od zanosa silna s perom laste male. iz gnezda od slame napravjenog davno, gde ljubav je cuvala svoje zelje male. LJUBAV
I necu da stanem zelim da jos letim, u krilima snage,utkana u njima, ni vetrovi jaki ne mogu im uzeti, ono sto u srcu donela je plima.
Svu ljubav sto imam,moja krila mala, dacu gori,nebu,peni morskog vala, dacu i i sve slamke pticama iz luga, da ovlada njima sreca a ne tuga.
Zelim da na nebu zaiskre sve zvezde za svakog po jedna u sazvezdju srece, na nebeskim plavim obrisima sjaja, u srcima ceznje,ljubav nek zavlada. S.T.jutarnja izmaglica
Moje su pesme.... Moje su pesme samo moji snovi prosanjani-ili tek zasanjani moje su pesme,samo bolni krik zivota i tuge,presahle u meni sto kao u paklu,uzarenim grotlom zlokobno se smesi,mojoj tuznoj seni. Gde ja to stigoh,nepoznajem nikog kome ruke pruzam,i koga to trazim osmeh i pogled,slucajnog prolaznika cemu se jos nadami cime se snazim? I on ce pobeci,ne zeli me na putu sklanja se u luku,kao da sam kuzna nikome ni pesma od bola satkana nije za slusati kad je nota tuzna..... S.T.jutarnja izmaglica
Istine i lazi-ko je ko i sta je sta???? stine i lazi-ko je ko i sta je sta???? Istina da sam to ja ,od krvi i mesa sazdana,ma ne... laz sam ja.... iiluzija promasaja i beskraja...Ma bezvazdusni prostor...nekakva neuspela imitacija zivota....parodija ocaja....izgubljeni putokaz vremena.Istina ili laz...sve sam i nista sam ja...sebi laz ...zivotu istina...a kraj???Da li je istina ili laz...ili samo ocaj a lici na sjaj....mozda me ponese u beskraj...mozda je tamo raj...za istinu....laz.i..ocaj..... S.T. jutarnja izmaglica
Svetlost iz mraka Sta je to skrilo svetlo u mraku neciju misao zlokobnu i strasnu il sakrilo svoju iluziju gresnu i senkom bez duse ispevalo pesmu.......
Ma mozda joj nije dovoljno jaka sujeta i ego velikog gorstaka pa se zato mrakom ogrce i cuti nemocna da bljesti gde joj idu puti.........
A nije ni svesna da sa malo snage moze da zasija kao zracak nade da milija bude i sebi i svima da preskoci rupu u sebi sto ima.......
Mogla bi da vidi i sebe i druge kako senkom svetla,s ljubavlju bez tuge izlaz moze naci iz zlokobnog mraka
A ne da sagori ko` OGANJ iz pakla......... S.T.jutarnja izmaglica
Prolazim kroz vetar Prolazim kroz vetar isibana lica,naprsla usna krvari lagano,jezikom osecam slast sopstvene krvi i tiho bez cilja koracam polako.Kuda kamo poci,misli se nizu,u bespuce svoje napacene duse,tamo sam vec bila....svi jadovi moji...........tamo su samo porusene kuce.......tamo su samo .... bola bastioni.Treba mi sunca,topline i zara,treba mi muzika srecnih bulevara...treba mi osmeh da odagnam vetar sto usne mi krvari............treba mi ljubav da se ta zelja ostvari.
Kada bih se opet... Kada bih se opet ,ja, ponovo rodila i sansu jos jednu od Boga dobila prvo bi se njemu jako molila da kolevku i ne ljulja. Da mi se samo, tuga, ne bi ponovila. Kada bih jos jednom na ovaj svet dosla, molila bih svevisnjeg pa ma gde posla da pute mi moje sokoli i bodri, da oblaci nadamnom ne budu modri, vec sunce da pusti da me toplo greje i ljubav po polju mom uvek da je seje. A ja bih,cini mi se , ko u ovom sada, verovatno ista bila,kao sto sam sada pa mozda i ne bih prozivela znati treba ipak umeti i ne treba stati. Ipak bih ja bila ovo,ovo sto sam sada, nebih mogla biti ja, kao kakva klada, koja ko bez duse i stida i srama trazi sluge za usluge ,za druge ne haje od zivota samo grabi,a nista ne daje. E nemogu,pa i necu, da se opet radjam sve sto volim volela bih,isto kao sada ljude,zivot,vodu,nebo,da se vecno nadam, i da uvek kao sada ,budna snove sanjam. S.T.jutarnja izmaglica
Ti i ja... Vreme u vremenu strepnja u strepnji snovi u snovima dah u dahu kisa u kisi misli u mislima prevara u prevari smeh u smehu lice u licu nalicje u nalicju krv u krvi suza u suzi zivot u zivotu samo ti i ja ,breme u vremenu.
Molim ti se..... Molim te u kutu svoje male sobe da ruke za njega pruzis i u vatru da das mu osmeh ,sto mu ga ote krvavi zivot i kome se prohte. Molim te mu, oku sjaj zenice vrati da suza od bola nikada ne krene molim te za snagu u pluca mu udahni bar toliko boze, ucini za mene. Molim te jos ovo,skruseno u miru cistoti duse sto nosi je u sebi donesi srecu i vrati mu svetlost, za sebe te Boze ,molila ne bi. Molim ti se.....
Kazi mi da znam.. Tu pokraj reke prebiram misli...zapitam se cesto gde sam htela stici...koliko sam presla i kol`ko jos ima...da li sam snove ...samo snila...ili sam i neke ...obistinila.?...Gde sam to ustvari isla....i da li sam nekada kukavica bila...il` hrabra ratnica bez koplja i stita...sta je to moja dusa krila....da li sam u stvari sve budna snila??Sedim ...osluskujem sapat.....sopstvene duse ...u sebi......koliko je vremena proslo.....koliko tek jos sledi....zapitah pramenove sede....da li se secati vredi?..Vreme koje sledi....hoce li biti kao proslo....koje vec neumitno tece...koje nikoga ne stedi?.Nista samo ne dolazi...pa ni zivot...vec u pratnji....strepnje...nade....iluzija..prijatelja da te shvati...skazaljki na satu duse...zelje da se nesto vrati...tamo gde je nekad bilo....disalo i ostarilo....ljubilo i gnezdo svilo...gde se vetrom mirisalo...za zivotom uzdisalo...sa studenca umivalo..radjalo...i zivo bilo......U secanja sad se vracam...preturam ih kao seno...sto na suncu sasuseno....ceka plasce da ga skupi u plast lepi do visina...za vremena sto ce doci....kao hrana kad je zima....za zivota...sto ga ima. Zelje se preplicu sa secanjem.i ko zna sta jos ja zelim....mnogo je toga .....jos uvek....zelja za vaskolik celi.....a mozda i uzalud ne ziveh.....bar dok jos uvek....osluskujem sebe...srce i dusu sto zeli........ S.T.jutarnja izmaglica
Snovi Kad snove probudimo i javu shvatimo hteli bi smo u san da se opet vratimo al sve sto se iskida kao svilen konac oziljak i grbav put su makadam za dvorac.
I zato me javo nikad ne budi ko usud za greh sto snivah u noci ma nije mi dusa u beznadje posla vec ljubav uspavala moje placne oci.
I zato me pusti da dosanjam zelju htenje damara sto lupa u meni da na razboj snova izatkam odecu za paradu bola gde smo poneseni.
Ne budi mi snove sa macem u ruci i pusti da sama ugledam svanuce nece te moje ni danas ni juce spreciti da oglasis snova smaknuce.
I svaka zadnja zelja se slusa sto zeli onaj sto zna da je sutra nestalo za snove i za srecna jutra nistavilo jave makadamskog puta. S.T.jutarnja izmaglica
Svaki me dodir trgne ili prene ..iz mastanja,tuge suvisle bez kise,pratioca mnogih izgubljenih dusa,snova ...beskraja ...sto jure do ocaja....bez daha u grudima...bez ljudskosti u ljudima. Dirne li me vetar,zadrhtim od studi...iako vrelina od zarkoga sunca.....przi sve i susi kao nade nase .....praskozorja jutara. prekrivene pepelom....krstom ....bolnog..razapetog srca... Zaklonih se rukom....kao da se branim...da manje me boli..da izdrzim dalje...dok podjoh jos korak ka spasenju svome....sustize me kamen... sto zivot mi salje.Bar da nije tezak.. hladan kao led. ostar i surov...u sivilu svome...da ne cakli se od srece.. sto mucenika ima..da ga se boje.. ..da sumanuto juri da izadje iz duge kolone..sto samo kamenom.. mogu da ih slome....I bar da je makar od od kajanja moga...za nemoc pred dusom sopstvenoga srca....da je bar od svile ..mirisnih secanja...klekla bih na kolena...toplim dlanom trazila ...da mi dzelat ne dozvoli i jos jedno sutra,pogled suze u nebo...praskozorje jutra.Tada bi smerno u manastir posla...ponela bih samo....svoj kamen od svile...okajala grehe...sto bejahu zelje....nadanja i radjanja i sva svoja stradanja.Mogla bih ga tada ...staviti pod glavu....da spavaju muke...sto me budno prate....Neka mi sve uzmu....sudije ..dzelati...pod noktima plamen kazne neka pale...samo ih jos molim ...suzom oka bola....kamen moj od svile....dusi da mi vrate.
S.T.jutarnja izmaglica
Poslednji izmenio jutarnja izmaglica dana Sre Jan 30 2013, 13:02, izmenjeno ukupno 1 puta
Pesnikova tuga Niko kao pesnik ne ume da kaze Sta mu je na srcu I nikad ne laze. Uvek u svom svetu cistote I mira Ispisuje stranice belog papira. Tada on u mislima koraca kroz vreme Prostranstvom duse i obale njene. Sakuplja po zalu iz skoljki zivota Izgubljene iluzije i sta od nih, osta. Tada se belina gomile papira Ispisane olovkom I lepog manira Pretoci u tugu u reci I slova Kao zavestanje za vremena nova Ostane u tami zackriljene lampe U tisini dusa, sto bol samo pamte. Ostane k`o zapis o prejakoj boli Za secanje pesnika,sto I dalje voli. I svoju ce tugu obznaniti sebi, Jer drugima on je obznanio ne bi. Kao kakav dzentlmen,prefinjenog koda Zeli da svu tugu na belom papiru Zaustavi perom kao na spaliru. A dusa pesnika sto luta I hoda U svakom oku procita,pa pise Kolko je pesnik covek ili onaj Sto sve bolje vidi,sve dalje I vise. A onaj sto cita I pokoju suzu Obrise sa skutom maramice svoje Samo na trenutak oseti dok cita Pesnikove boli iz duse sto poje. I pesnik tako sa tugom I bolom Ostane I dalje sa belim papirom Sa recima ispisanim u knjizi zivota Sto mu je u dusu kao dzelat dosla. S.T.jutarnja izmaglica
Put srca Ti uvek podji gde srce te zove, medj oblake poleti u srediste duse. ,Pomeri sunce,planine i more u tajno skroviste do prve bore. I nikada nemoj zazaliti zoru, sto svanula budi snove nezne. Ona samo zeli da ih prva cuje, dok kosa ne zabeli i zaborav krene. A kad damar drhti i pocne da bije, dlanom ga vlaznim umiri i stegni. Pusti da otkucaj nagovestaj bude, prethodnica topla ,java snovidjenih. I idi dalje gde srce te salje, i ne pitaj zasto ,i da li to hoce. Budi mu oslonac,podrska,ne breme, budi mu smernica,putokaz kroz vreme. Ono sto leti i odnosi k`o lopov, ukradeno od svih pogleda i reci. Stani na braniku osecanja svojih, lepote i ljubavi, trenutaka brojnih. I zato podji gde srce ti kaze, prepreke skloni pogledom stene. Zamajcem oka u skroviste prenesi ljubavi svoje ,zelje i htenje. S.T.jutarnja izmaglica
Nekom ko ce razumeti.... ....Nekom ,nekom ko zna da dise...da osluskuje i krik i sapat...nekom ko zna da cita sa usana ispucalih..izgrizenih do krvi od bola...nekom ko ce umeti da iz oka iz koga suza klizi procita...nekom ko ce razumeti i drhtaj tela i grc bola ruku koje se tesko pokrecu...nekom ko ce razumeti...da samo topli dah ljubavi tvoje ...moze me u zivot vratiti...jedino milo moje...mozda ces me tad i ti razumeti.... S.T.jutarnja izmaglica
To sam i ja. U svakom trenutku stoji jedan cas u svakom casu cuci jedan dan, surov,ohol i beskrajan
....I delic trenutka... bez nadahnuca.... siromasan,stur..... nepozeljan ...stran.... kao kakav oreol... nesvanutog jutra..... lebdi na damnom... drzak... i ocajan...
I delic trenutka... to sam i ja. S.T.jutarnja izmaglica
SVA MOJA JUTRENJA
Pet Okt 26 2018, 00:24 od