Seks : Datum upisa : 10.04.2011 Lokacija : CRIKVENICARaspoloženje : da je bolje ne bi valjalo !!!Komentari : Kad nas ljube, žene nam opraštaju sve, čak i naše zločine !!!
A kad nas ne ljube, ne opraštaju nam ništa !!!
Čak ni naše vrline !!!
Garavi sokak I pesma o Dunavu,Vojvodini o salašu potrebna je da se zapiše,da se rodi,da je tu ko motor. Kako bi uzburkala ljubav, svest tvoju i moju kao što čovek poželi da pokrene srce i dušu svoju! Da snove o životu boljem, nekoj večnoj sreći sniva. Da nam radost ne skriva jer smo mi u njoj sve veći! Pesma je tu da se stvara teme koje dubine srca diraju. Da ludo treperi u njedrima da nikada ne da mira. Pesma i tambura je tu da nam uz Dunav peva O nadi, sreći, miru, ljubavi I dobroti. Da se zlih dela ne bojimo, da uživamo životu i lepoti! Pesma nas poštuje, ona nas voli, dragi smo joj. Pesmom lečimo dušu da nikad ne boli Njoj vence večno do večnosti svijamo , Našu joj ljubav s radošću poklanjamo. Pesmo tebi se veselimo
Dolazi li a možda i došla je sva sreća naša? Dolazi li a možda i došla je sva radost naša? Dolazi li a možda i došla je sva ljubav naša? Dolazi li a možda i došla je sva ta istina naša?
Nema više pitanja, čekam odgovor !!! :lakunoc:
Poslednji izmenio zjovan29 dana Pon Apr 25 2011, 00:47, izmenjeno ukupno 1 puta
Kad zavlada tišina istine bez glasa U kojoj je vidljiv samo spektar boja, osećam tišinu i šaputavu svetlost tvoje duše kojom mi odvodiš misli na uzburkanu pučinu mojih snova.
Poslednji izmenio zjovan29 dana Pon Apr 25 2011, 00:48, izmenjeno ukupno 1 puta
Kad udjemo u tu ladju čežnja ovog živta u toj veseloj igri uzavrelog kotla dva tela mi se prepuštamo razgovoru naših duša. U njedrima gde život pali vatru da gori mi pravimo večno gnezdo našoj ljubavi.
Ovo je noć u kojoj nas poseduju zvezde. Noć u kojoj ljubav plamti našim telom i ne dozvoljava da ju u oblačnim noćima u kojima se sjaj zvezda na nebu ne vidi zahvati neizvesnost i proguta zaborav.
Ovaj zagrljaj je pun poljubaca s neba koji održavaju vatru naših uspomena. Miluje me andjeo koji je skriven u tebi dlanovima sudbine u jutarnjem svanuću i ostavlja zlaćanu nit ljubavi u mom srcu.
Oblačiš mi me plašt radosne večnosti i sprečavaš nesigurnost da proguta ove sretne misli i susrete iz našeg sna. U blistavom jutru osmeha punog vidim dva bića srećom zagrljena
Pesma svih pesama mi šapuće istinu o onome što pamte jutarnje vode u kojoj se ljubav umiva i ogleda kao lik anđela čuvara našeg izrastanja iz početne ljubavi u ovu veliku ljubav.
Šapat tišine postaje opojna poezija Unutar nama novog duševnog mira na kojem bezglasne stihove naše ljubavi pretvaramo u simfoniju prave budućnosti dok je u bistrini suzu spremna za sutra.
Srebrna boja kojom godinama kitimo kosu, ulepšava brazde na čelu naše budućnosti. Uz svetlucave oči bistrog zvezdanog neba na našu budućnost svetlu gledamo kao na radjanje novih praskozorja.
Uistinu osećam da nikada nisam usamljeni putnik dok beskrajno lutam mojim unutarnjim svetovima. Osećam da sve više u ogledalima svoje svesti prepoznajem svaki meni u životu važan lik, dok me prati u mojim unutarnjim traženjima.
Lebdim tako sretan izvan moguće stvarnosti, Osećam dodir kompozicije i lepotu boja. Tražim izvor reke vremena i njeno ušće, Da tako saznam jesam li stvarno smo svoj i vidim li na unutarnjem nebu ljubavni trag.
duševna olujaje tu i u meni zatitra sećanje na taj tako drag emotivni osjećaj. Ah, predajem ljubavnom zagrljaju sretnoga trenutka i dozvoljavam da me u večnost odnose misli mojih emocija.
Tada uranjam u bezvremene misli, tu susrećem istine i dokaze o postanku ljubavi. Sledim i skupljam mudrosti i čvrste dokaze pitajući se putujući tim misaonim beskrajem što li je uzrok postojanju naše ljubavi.
Što nas je ispunjavalo u ovim davnim danima? Što nas još uvek vodi u našem nastojanju? Jel nam ljubav ta istinska duševna hrana? Čujem šapat ljubavi i glas iz dubine svesti, osjećam da se taj zagrljaj još u telu mresti.
Zvezdano zdanje izniklo iz dubine duše, dodir svetla i ljubavi još u meni živi, raste i jača, To me šesto čulo poziva na slavlje svih osetila, I dokazuje mi da je ljubav što u meni sija ponekad čestica, a ponekad veliki talas.
Da, uistinu osjećam da nisam usamljeni putnik i uživam u spiralnoj dinamici lepote ljubavi. Zatvara se taj čudesan svetlosni krug u kojem se susreću moje misli i osećaji kao najlepši pupoljci među cvetovima moje duše
U šutnji se miluju naše duše srećom ispunjene, Dok naši pogledi pijući život sa božijeg izvora svojim jasnim vizionarskim sjajem govore sve. Ti me mirisom ljubavi vraćaš u lepotu tog sna.
Maštom ulazeći iz detinjstva i svijeta bajki, Prolazim kroz mladost i svet mirisnih ruža. Ulazeći svesno u taj svet ljubavne poezije. Još jednom sam udahnuo verlike sreće dah.
Ljubavna pesma prosu anđeoski glas i on progovori mirisom željenog sna. Ljubim delić plavog neba na kojem si ti, I na kojima nema druge zvijezde do tebe.
Ti umnožavaš emocije u meni šireći mirise, mirise ljubavi u mojem uzdrhatlom srcem. Tvoje oči su jedino svjetlo koje u životu imam A tvoja duša miris ljubavne livade moje duše.
Tvoja koža, taj nježni pamuk neba, drhti kao što drhti moje srce u svetoj noći. Ti si Božija ćerka i imaš tijelo nebeske zvezde koja mirise ljubavi pretvara u zvezdani prah.
Svojim sjajem pretvaraš zemlju u raj I donosiš zvezdani sjaj ovoj janarskoj noći. Osećam tvoje dodire i nežna milovanja dok tvoje oči uzdižu talase moje žudnje za tobom.
U mirisu snova i sreće ja postajem stvarnost i skidam sa tebe sumnju u moje nepostojanje. Ljubim te usta koje gore od ljubavi silne i osjećam miris vanile u žaru tvog poljupca.
Gledaš me sa velikom žudnjom u očima a želju na usnama ti opija i pali moj dah. Dok na stolu u romantici dogorevaju sveće u kaminu pucketa vatra i širi miris borivine.
MOJI AUTORSKI SPOTOVI
Pet Okt 26 2018, 00:24 od