CITATI -odlomci iz knjiga,naši omiljeni...

First topic message reminder :

Bila je mjesečina, krhka i svilena, nišani na mezarlucima bjelasali su se toplo, između kuća ćućorila je razbijena moć, po sokacima i avlijama uznemireno se kretao mladi svijet, čuo se kikot, i daleka pjesma, i šapat, izgledalo je da u ovoj đurđevskoj noći kasaba cepti u groznici. I odjednom, bez ikakva razloga, osjetih da sam izdvojen iz svega ovoga. Neprimjetno se uvukao u mene strah, sve je počelo dobijati čudne razmjere, nisu to više bila poznata kretanja, ni poznati ljudi, ni poznata kasaba. Nisam ih nikad vidio ovakve, nisam znao da se svijet može toliko izobličiti za dan, za sat, za tren, kao da se uzbunila vilenjačka krv, i niko je utišati ne može. Vidio sam ih po dvoje, čuo po dvoje, bili su iza svih taraba, iza svih kapija, iza svih zidova, nisu se smijali kao drugih dana, ni gledali, ni razgovarali, glasovi su im prigušeni, teški, vrisak se probija kao munja u ovoj oluji što prijeti, vazduh je natopljen grijehom, noć ga je puna, poletjeće noćas vještice s kikotom iznad krovova polivenih mlijekom mjesečine, i niko neće ostati razuman, buknuće ljudi strašću i bijesom, ludošću i željom da se upropaste, odjednom, svi, kuda ću ja? Trebalo bi se moliti, tražiti milost od Boga za sve griješne, ili kaznu, da ih urazumi. Obuzimala me srdžba, kao groznica, kao nastup. Zar ništa ne pomaže sve što činimo? Je li riječ božja koju propovijedamo mutava i glinena, ili je uho njihovo gluho za nju? Je li prava vjera u njima toliko slaba da se ruši kao trula ograda pred krdom divljih strasti?

Derviš i smrt
Meša Selimović

"Taj jednolicni, obicni, uredni, predvidjeni, odmereni, prazni zivot ispuni me takvom boli i tako silnim strahom da skoro briznuh u plac i skoro pobegoh. Ipak sam se jos uspeo zadrzati. Eto - rekoh sebi - tog divnog, obicnog i svakidasnjeg coveka u ime kojega nas strogi lekari preziru i osudjuju kao ludake i izrode. Evo coveka modela, tipskog coveka, pravog junaka naseg doba, tockica u velikom stroju, kamencica u velikom zidu, coveka koji se ne hrani bolesnim snovima i ludim mastanjima. Eto preda mnom tog coveka - za koga sam mislio da ga nema, da ne postoji, da je izmisljen - strasnog i groznog u nesvesnosti svoje bezbojen srece..."

Luidji Papini "Prosjak duse

Tigar

Hodao je tamo amo. nezan i koban, ispunjen beskrajnom snagom, sa one strane cvrstih gvozdenih sipki i svi smo ga voleli. Bio je jutrosnji tigar, iz Palerma, i tigar sa istoka, i Blejkov tigar i Igoov i Sir Kan i tigrovi koji su bili i koji ce biti, i isto tako tigar arhetip, jer jedinka, u njegovom slucaju, jeste citava vrsta. Pomislili smo da je krvolocan i lep. Nora, devojcica, rekla je: Stvoren je za ljubav.


Jedan san

Na jednom mestu u Iranu ima jedna ne odvec visoka kula bez vrata i prozora. U jednoj prostoriji (ciji je pod od zemlje i ima oblik kruga) nalaze se drveni sto i klupa. U toj kruznoj celiji covek koji lici na mene ispisuje slovima koja ne razumem veliki spev o coveku koji u drugoj kruznoj celiji pise spev o coveku koji u drugoj kruznoj celiji... taj proces nema kraja i niko nece moci da procita ono sto suznji zapisuju.

Horhe Luis Borhes

" Miris je uvjerljiviji od riječi, izgleda, osjećaja i volje. Od uvjerljive snage mirisa ne možemo se odbraniti, ona ulazi u nas poput zraka u naša pluća, ispunjava nas, prožima, protiv nje ne postoji sredstvo."

Patrick Süskind

"Kažu da se čovek samo jednom u životu suočava sa samim sobom.Neki to nazivaju spoznajom lica božjeg.A oni koji u svemu vide poruku i znak, spoznaju lica božjeg uzimaju kao smrtnu čovekovu uru."

Mirko Kovač

- Sta bi ti savjetovao coveku kome zelis dobro?
- Da se svojim misljenjem ne izdvaja medju ljudima s kojima zivi. Zato sto ce se onemoguciti pre nego sto ista ucini.
- Drugi moj savet coveku kome zelim dobro bio bi: ne govori uvek ono sto mislis.

Mesa Selimovic

"Planiraj ono što je teško dok je još lako, čini ono što je veliko dok je malo. Najteže stvari na svijetu moraju biti načinjene dok su još lake, najveće stvari na svijetu moraju biti načinjene dok su još male. Iz tog razloga mudraci nikada ne čine ono što je veliko i to je razlog zašto oni tu veličinu mogu postići."

Sun Tzu

Utelovljenje stvara osamljenje, osamljenje stvara različitost, različitost stvara upoređivanje, upoređivanje stvara nemir, nemir stvara čuđenje, čuđenje stvara divljenje, divljenje pak čežnju za promenom i spajanjem.

Tomas Man

Čovek...
Čovek ima više hrabrostri prema drugom, nego prema sebi. Da nije toga, ne bi bilo zla na svetu. Savršenstvo čoveka sastojalo bi se u tome da bude većma strog prema sebi, negoli čak i pravedan prema drugom. Ja znam puno ljudi koji su bili vrlo pravedni prema drugom, ali nisu bili strogi prema sebi, i zato su bili uvek labavi u stvarima dobra. Oni su bili više diletanti, nego artisti dobra. Njihova pravednost je uvek propadala, ako nije bila u pitanju tuđa ličnost nego njegova sopstvena, jer pravednost prema sebi zavisi od strogosti prema sebi, kao što pravednost prema drugom zavisi samo od naše dobrote. Pravednost je jedno kraljevsko osećanje, i čovek pokazuje pravednost često više laskajući sebi, nego voleći drugog. Najbolji ljudi su oni koji su prema sebi najstroži, i koji oproste drugom i ono što nikad ne bi oprostili samom sebi.

Blago Cara Radovana, Ducic

Mi ne znamo kolike snage i kakve sve mogucnosti krije u sebi svako zivo stvorenje.

I ne slutimo sta sve umemo.

Budemo i prodjemo,a ne saznamo sta smo sve mogli biti i uciniti.

To se otkriva samo u velikim i izuzetnim trenutcima.

Ivo Andric

Čovek...
Čovek ima više hrabrostri prema drugom, nego prema sebi. Da nije toga, ne bi bilo zla na svetu. Savršenstvo čoveka sastojalo bi se u tome da bude većma strog prema sebi, negoli čak i pravedan prema drugom. Ja znam puno ljudi koji su bili vrlo pravedni prema drugom, ali nisu bili strogi prema sebi, i zato su bili uvek labavi u stvarima dobra. Oni su bili više diletanti, nego artisti dobra. Njihova pravednost je uvek propadala, ako nije bila u pitanju tuđa ličnost nego njegova sopstvena, jer pravednost prema sebi zavisi od strogosti prema sebi, kao što pravednost prema drugom zavisi samo od naše dobrote. Pravednost je jedno kraljevsko osećanje, i čovek pokazuje pravednost često više laskajući sebi, nego voleći drugog. Najbolji ljudi su oni koji su prema sebi najstroži, i koji oproste drugom i ono što nikad ne bi oprostili samom sebi.

Blago Cara Radovana, Ducic

- Čovek nije drvo i vezanost je njegova nesreća, oduzima mu hrabrost,umanjuje sigurnost. Vezujući se za jedno mesto, čovek prihvata sve uslove, čak i nepovoljne i sam sebe plaši neizvesnošću koja ga čeka. Promena mu liči na napuštanje, na gubitak uloženog, neko drugi će zaposesti njegov osvojeni prostor i on će počinjati iznova. Ukopavanje je pravi početak starenja, jer je čovek mlad sve dok se ne boji dazapočinje. Ostajući, čovek trpi ili napada. Odlazeći, čuva slobodu, spreman je da promeni mesto i nametnute uslove.
Kuda i kako da ode?
Nemoj da se smešiš, znam da nemamo kud. Ali možemo ponekad stvarajući privid slobode. Tobože odlazimo, tobože menjamo. I opet se vraćamo, smireni, utešljivo prevareni.

- Ako je vraćanje cilj, čemu onda odlaženje?

- Pa u tome i jeste sve: vraćati se. S jedne tačke na zemlji čeznuti, polaziti i ponovo stizati. Bez te tačke za koju si vezan, ne bi voleo ni nju ni drugi svet, ne bi imao odakle da pođeš, jer ne bi bio nigde.
A nisi nigde ni ako imaš samo nju. Jer tada ne misliš o njoj, ne čezneš, ne voliš. A to nije dobro. Treba da misliš, da čezneš, da voliš.

Mesa Selimovic

OGLEDALO

Ljudi na koje najsnažnije reagirate,
bilo ljubavlju,bilo mržnjom,
preslike su vašeg unutarnjeg svijeta.
Ono što najviše mrzite je ono što u sebi poričete.
Ono što najviše volite,
ono je što najviše želite za sebe.
Upotrijebite ogledalo odnosa kao vodič za vašu evoluciju.
Cilj je potpuna spoznaja sebe.

D.Chopra

"...Odjednom Danko posegnu u grudi - za gorućim srcem - podigne ga kao baklju, da bi ljudima osvijetlio put. Srce je gorjelo visoko u Dankovoj ruci. Gomila je sad srljala, pijana od nade da će se dočepati čistine pod nebom. U mahnitomu trku kroz prašumu, predvođeni bakljom Dankova srca, ljudi se iskobeljaše iz mraka i močvare, i izbiše na čistac, u svijetao dan. Tek sada je krenuo topot i vrisak.

U ludom trku prema suncu, odgurnuše Danka, stijesniše ga, srce mu izbiše iz ruke i pregaziše ga, pa i ne primijetiše što su učinili. Srce je još kucalo i žarilo, onako zgaženo na pragu svijeta, kojeg je najavljivalo. Potom se rasprsnulo u neumrle iskre, što kruže obzorjem u sumrak."



Starica Izergilj - zapisao Maksim Gorki.

"Šta smo onda mi? Lude? Nesrećnici? Najzamršeniji ljudi na svetu. Ni s kim istorija nije napravila takvu šalu kao s nama.
Do juče smo bili ono što želimo danas da zaboravimo. Ali nismo postali ni nešto drugo. Stali smo na pola puta, zabezeknuti. Ne možemo više nikud.
Otrgnuti smo, a nismo prihvaćeni. Kao rukavac što ga je bujica odvojila od majke reke, i nema više toka ni ušća, suviše malen da bude jezero,
suviše velik da ga zemlja upije. S nejasnim osećanjem stida zbog porekla, i krivice zbog otpadništva, nećemo da gledamo unazad,
a nemamo kamo da gledamo unapred, zato zadržavamo vreme, u strahu od ma kakvog rešenja. Preziru nas i braća i došljaci, a mi se branimo ponosom i mržnjom.
Hteli smo da se sačuvamo, a tako smo se izgubili, da više ne znamo ni šta smo. Nesreća je što smo zavoleli ovu svoju mrtvaju i nećemo iz nje.
A sve se plaća, pa i ova ljubav.“
Mesa Selimović

"Jer svi ti vidljivi svetovi i nevidljivi svetovi, sa kojima se u svemiru, kao tople meduze, dodirujemo pretakanjem kroz milijarde pitanja, pa i to mora biti nekakvo pripadanje i nesto kao srodstvo. Zato je narod privremen i vazi u trenutku, a besmislen u vecnosti."

Legendarni Mika Antic "Pustinja"...

Gvozdje je tvrdje od kamena,
kamen je tvrdji od drveta....A ono sto ne moze
da se opipa, sto ne moze da se
vidi i sto ne moze da se cuje,
tvrdje je od svega na svetu. A sta
je to? To je dusa u coveku. Tolstoj

Искрено верујем да сви људи осуђују злодела у свету, али морамо да признамо да без нашег саучесништва зло не би могло да опстане.

Артур Милер, амерички драмски писац
(рођен 1915)

Mika Antić "… da na svim stvarima koje dotakneš ostaviš prozirne otiske, nevidljivi miris lepote i lelujanje poljubaca.
Da budeš vitki most visoko iznad ponora, po kojem struje i sele se nebesa, vremena i prostori.
Da vežeš svet za svet gdegod se kida i raspada.
I da ne živiš dužnosti, nego da živiš nadahnuća..."

"Kad se žalimo da nam mnogi ljudi dosađuju i kradu vrijeme svojim posjetama i razgovorima i svojim traženjem savjeta ili usluga, mi to činimo samo napola iskreno.
U stvari, jedino što mi žalimo to je: što nisu neki drugi i drukčiji ljudi.
I ništa drugo..."

Ivo Andrić

Tok događaja u životu ne zavisi od nas, nikako ili vrlo malo, ali način na koji ćemo događaje podnijeti zavisi u dobroj mjeri od nas samih, dakle na to treba trošiti snagu i obraćati pažnju.
Ivo Andrić

"...Ni sutradan nisam našao izlaz, a nisam ga više ni tražio. Otupio sam
od nekorisnog razmišljanja, i mozak je mljeo uprazno.
Čekao sam da dođu po mene, da me povedu, kud me odvedu. Možda ću na
tom putu odlučiti da li ću se poniziti ili uništiti..."

Meša Selimović-Tvrđava

"Niko ne može da poseduje nikoga. Jer, šta vredi verno telo kad je duh samom svojom prirodom neveran?" "Svi mi tražimo nekog ljupkog da mu budemo neverni." "Ovde je najzad bio neko koga nije mogla da kazni svojim neverstvima - nepodnošljiva, ali divna novina." "Polna ljubomora je najčudnija zverka i u stanju je da se svuda nastani, čak i u sećanju."
Lorens Darel

Lorens Darel "Aleksandrijski kvartet"
"Ovde su se okupljali derviši iz Rifije, koji su mogli u zanosu da hodaju po žaru ili piju istopljeno staklo ili jedu žive škorpije - ili da nadigraju ritam okretanja vasione, sve dok se stvarnost ne bi zaustavila kao preterano navijena opruga i oni popadali dahćući na zemlju, ošamućeni kao ptice!"

"Sigurna sam sada da ćeš shvatiti da voliš Justinu više zato što te je izdala, ako budeš raščlanjivao svoja osećanja! Kurva je prava ljubimica muškarca, kao što sam ti jednom rekla, i rodjeni smo da volimo one koji nam zadaju najviše bola!"

"Mi smo ničiji. Uvijek smo na nekoj međi, uvijek nečiji miraz. Vjekovima mi se tražimo i prepoznajemo, uskoro nećemo znati ko smo. Živimo na razmeđu svjetova, na granici naroda, uvijek krivi nekome. Na nama se lome talasi istorije kao na grebenu. Otrgnuti smo, a neprihvaćeni. Ko rukavac što ga je bujica odvojila od majke pa nema više ni toka, ni ušća, suviše malen da bude jezero, suviše velik da ga zemlja upije. Drugi nam čine čast da idemo pod njihovom zastavom jer svoju nemamo. Mame nas kad smo potrebni a odbacuju kad odslužimo. Nesreća je što smo zavoljeli ovu svoju mrtvaju i nećemo iz nje, a sve se plaća pa i ova ljubav. Svako misli da će nadmudriti sve ostale i u tome je naša nesreća. Kakvi su ljudi Bosanci? To su najzamršeniji ljudi na svijetu, ni skim se istorija nije tako pošalila kao sa Bosnom. Juče smo bili ono što danas želimo da zaboravimo, a nismo postali ni nešto drugo. S nejasnim osjećajem stida zbog krivice i otpadništva, nećemo da gledamo unazada, a nemamo kad da gledamo unaprijed. Zar smo mi slučajno tako pretjerano meki i surovi, raznježeni i tvrdi. Zar se slučajno zaklanjamo za ljubav kao jedinu izvjesnost u ovoj neodređenosti, zašto? Zato što nam nije svejedno. A kad nam nije svejedno znači da smo pošteni. A kad smo pošteni, svaka čast našoj ludosti!"

Meša Selimović "Derviš i smrt"

"- Čovek nije drvo i vezanost je njegova nesreća, oduzima mu hrabrost, umanjuje sigurnost. Vezujući se za jedno mesto, čovek prihvata sve uslove, čak i nepovoljne i sam sebe plaši neizvesnošću koja ga čeka. Promena mu liči na napuštanje, na gubitak uloženog, neko drugi će zaposesti njegov osvojeni prostor i on će počinjati iznova. Ukopavanje je pravi početak starenja, jer je čovek mlad sve dok se ne boji da započinje. Ostajući, čovek trpi ili napada. Odlazeći, čuva slobodu, spreman je da promeni mesto i nametnute uslove. Kuda i kako da ode? Nemoj da se smešiš, znam da nemamo kud. Ali možemo ponekad stvarajući privid slobode. Tobože odlazimo, tobože menjamo. I opet se vraćamo, smireni, utešljivo prevareni.

- Ako je vraćanje cilj, čemu onda odlaženje?

- Pa u tome i jeste sve: vraćati se. S jedne tačke na zemlji čeznuti, polaziti i ponovo stizati. Bez te tačke za koju si vezan, ne bi voleo ni nju ni drugi svet, ne bi imao odakle da pođeš, jer ne bi bio nigde. A nisi nigde ni ako imaš samo nju. Jer tada ne misliš o njoj, ne čezneš, ne voliš. A to nije dobro. Treba da misliš, da čezneš, da voliš."
Meša Selimović "Tvrdjava"