MOSTOVI ROMANTIKE...

First topic message reminder :

Veciti simboli Romantike, mogu nas zbliziti, s njih se pod mesecinom u vodi ogledati...
Njima premostimo daljine Srca...

Ivo Andric

Od svega sto covek u zivotnom nagonu podize i gradi, nista nije
u mojim ocima bolje i vrednije od mostova. Oni su vazniji od kuca,
svetiji, opstiji od hramova. Svaciji i prema svakom jednaki, korisni,
podignuti uvek smisleno, na mestu na kome se ukrstava najveci broj
ljudskih potreba, istrajniji su od drugih gradjevina i ne sluze
nicem sto je tajno i zlo.

Veliki kameni mostovi, svedoci iscezlih epoha kad se drugacije
zivelo, mislilo i gradilo, sivi ili zarudeli od vetra i kise, cesto
okrzani na ostro rezanim coskovima, a u njihovim sastavcima i
neprimetnim pukotinama raste tanka trava ili se gnezde ptice. Tanki
zelezni mostovi, zategnuti od jedne obale do druge kao zica, sto
drhte iz-vuce od svakog voza koji projuri; oni kao da jos cekaju
svoj poslednji oblik i svoje savrsenstvo, a lepota njihovih linije
otkrice se potpuno ocima nasih unuka. Drveni mostovi na ulasku u
bosanske varosice cije izglodane grede poigravaju i zvece pod kopitama
seoskih konja kao dascice ksilofona. I najposle, oni sasvim mali
mostici u planinama, u stvari jedno jedino ovece drvo ili dva brvna
prikovana jedno uz drugo, prebaceni preko nekog gorskog potoka koji
bi bez njih bio neprelazan. Po dva puta u godini gorska bujica odnosi,
kad nadodje, ta brvna, a seljaci, slepo uporni kao mravi, seku, tesu
i postavljaju nova. Zato se uz planinske potoke, u zatokama medju
stenama. cesto vide ti bivsi mostovi, leze i trunu kao i ostalo
drvo naplavljeno tu slucajem, ali ta zatesana brvna, osudjena na
oganj ili truljenje, izdvajaju se od ostalog nanosa i podsecaju jos
uvek na cilj kome su sluzila.

Svi su oni u sustini jedno i podjednako vredni nase paznje, jer
pokazuju mesto na kome je covek naisao na zapreku i nije zastao pred
njom, nego je savladao i premostio kako je mogao, prema svom shvatanju,
ukusu, i prilikama kojima je bio okruzen.

Tako, svuda u svetu, gde god se moja misao krene ili stane, nailazi
na verne i cutljive mostove, kao na vecitu i vecno nezasicenu ljudsku
zelju da se poveze, izmiri i spoji sve sto iskrsne pred nasim duhom,
ocima i nogama, da ne bude deljenja, protivnosti ni rastanka.

Tako isto u snovima i proizvoljnoj igri maste. Slusajuci najgorcu
i najlepsu muziku koju sam ikada cuo, odjednom mi se ukaza kameni
most, presecen po polovini, a izlomljene strane preokrenutog kuka
bolno teze jedna ka drugoj, i poslednjim naporom pokazuju jedinu
mogucu liniju luka koji je nestao. To je vernost i uzvisena
nepomirljivost lepote, koja pored sebe dopusta jednu liniju
mogucnosti: nepostojanje.

Naposletku, sve cim se ovaj nas zivot kazuje - misli, napori,
pogledi, osmesi, reci, uzdasi - sve to tezi ka drugoj obali, kojoj
se upravlja kao cilju, i na svakoj tek dobiva svoj pravi smisao.
Sve to ima nesto da savlada i premosti: nered, smrt ili nesmisao.
Jer, sve je prelaz, most ciji se krajevi gube u beskonacnosti, a
prema kom su svi zemni mostovi samo decje igracke, bledi simboli.
A SVA JE NASA NADA S ONE STRANE.
[You must be registered and logged in to see this image.]

[You must be registered and logged in to see this image.]

Varadinski most
Ovaj most je prvi most koji je obnovljen posle Drugog svetskog rata. Obnovljen je 1945. godine, a do izgradnje Žeželjevog mosta preko njego su išle železničke šine. Bio je jednostavne rešetkaste konstrukcije. 1999. godine je bilo predviđeno njegovo podizanje na propisanu visinu, međutim, 1. aprila 1999. NATO avijacija ga je sa nekoliko projektila srušila.
Odmah po završetku NATO agresije pristupilo se izgradnji novog mosta. Krajem 1999. uklonjeni su ostaci starog mosta i početkom 2000. godine radnici niškog MIN-a su danonoćno radili da bi Novom Sadu obezbedili novi stalni most. Otvoren je septembra 2000. godine, neposredno pred izbore. Na otvaranju je dobio ime "Varadinska duga", ali kasnije je ime promenjeno u Varadinski most

[You must be registered and logged in to see this image.]

Žeželjev most
Građen je od 1957. do 1961. godine, kao jedinstven primer gradnje uz korišćenje armiranog betona. U prvoj fazi su izgrađeni lukovi, a zatim je izgrađen kolovoz koji je "visio" na čeličnim sajlama zakačenim za lukove mosta. Projekat je uradio naš poznati građevinski inženjer Branko Žeželj.

Žeželjev most je bio železničko-drumski betonsko lučni most preko Dunava u Novom Sadu. Ukupna dužina mu je bila 377 metara. Postajao od 1961. godine do NATO bombardovanja Jugoslavije 1999. godine. Povezivao je Novi Sad i Petrovaradin.

[You must be registered and logged in to see this image.]