MOSTOVI

O mostovima Ivo Andrić reče sledeće:

"Od svega sto čovek u životnom nagonu podiže i gradi, ništa nije
u mojim očima bolje i vrednije od mostova. Oni su važniji od kuća,
svetiji, opštiji od hramova. Svačiji i prema svakom jednaki, korisni,
podignuti uvek smisleno, na mestu na kome se ukrštava najveći broj
ljudskih potreba, istrajniji su od drugih gradjevina i ne služe
ničem sto je tajno i zlo...
Naposletku, sve čim se ovaj naš zivot kazuje - misli, napori,pogledi, osmesi, reči, uzdasi - sve to teži ka drugoj obali, kojoj
se upravlja kao cilju, i na svakoj tek dobiva svoj pravi smisao.
Sve to ima nešto da savlada i premosti: nered, smrt ili nesmisao.
Jer, sve je prelaz, most čiji se krajevi gube u beskonačnosti, a
prema kom su svi zemni mostovi samo dečje igračke, bledi simboli.
A SVA JE NAšA NADA S ONE STRANE."
[You must be registered and logged in to see this image.]

Prag

Karlov most - Charle's bridge

Izgradnja mosta

Potreba za izgradnjom novog mosta se javila nakon što je stari romaneskni Juditin most (izgrađen oko 1170. i nazvan po Juditi, ženi kralja Vladislava I) uništen u poplavi 1342. Izgradnja je počela 1357. pod vođstvom Jana Ota a nadgledao ju je Petar Parler.

Postoji moderna legenda koja kaže da je kamen temeljac stavljen 1357. 7 dana 9 meseca u 5:31 a da je Karlo IV izabrao to vreme da kad bi neko napisao vreme početka dobio sekvencu brojeva 1-3-5-7-9-7-5-3-1.

Most je sagrađen od Bohemijske sedimentne stene. Postoji legenda koja kaže da su jaja i mleko korišćeni da poboljšaju malter kojim su povezivani kameni blokovi i da su u tu svrhu dolazili iz celog kraljevstva. Iako legenda ne može biti potvrđena, moderni laboratorijski testovi su pronašli neorganske i organske materije u malteru. Konstrukcija Karlovog mosta je trajala do početka 15. veka.

Karlov most do 20. veka

Kroz istoriju Karlov most je pretrpeo nekoliko razarannja i svedočio mnogim istorijskim događajima. Poplava 1432. je oštetila tri stuba. 1496. treći svod, brojeći od Staromestske strane se srušio a popravke su završene 1503. godinu dana posle Bitke na Beloj planini, kad je 27 vođa anti-Habzburgovske revolucije pogubljeno 21. juna 1621. Staromestski toranj je služio za isticanje odsečenih glava žrtvi da bi zaustavili dalji otpor Čeha. Pred kraj Tridesetogodišnjeg rata 1648. Šveđani su okupirali zapadnu obalu Vltave i kako su pokušavali da uđu u Staro Mesto najteže bitke su se odigrale upravo na mostu. Tokom bitki oštetili su stranu Staromestskog tornja koja je okrenuta ka reci i ostaci skoro svih gotskih dekoracija su morali biti uklonjeni. Krajem 17. i početkom 18. veka most je dobio svoj današnji izgled kad su postavljene barokne statue na stubove. Tokom velike poplave 1784. pet stubova je bilo oštećeno i iako se lukovi nisu srušili saobraćaj na mostu je morao biti prekinut na neko vreme.

1845. se dogodila još jedna velika poplava, ali most nije pretrpeo veću štetu. 1848, tokom dana revolucije most nije oštetilo bombardovanje, ali nekoliko statua jeste. 1866. pseudo-gotička gasna svetla koja su kasnije zamenjena električnim su postavljena na ogradu stubova. 1870-tih prva regularna linija javnog transpotra (omnibus) je prošla preko mosta a kasnije je zamenjena tramvajima sa konjima. Tornjevi su bili rekonstruisani između 1874. i 1883.

Od 2-5 septembra 1890. Prag je zadesila još jedna velika poplava, i prilično oštetila most. Hiljade splavova, panjeva i drugih stvari koje su probile barijeru su pretile mostu. Lukovi su se srušili pod velikim pritiskom a dva stuba su propala od naleta vode dok su drugi bili delimično oštećeni. Sa petog stuba dve statue - Sv. Ignacija i Sv. Havijera - su takođe pale u vodu (zamenjene su statuama Ćirila i Metodija, a kasnije kopijama originala). Popravke su trajale dve godine i koštale 665.000 kruna. Most je ponovo otvoren 19. novembra 1892.

Od 20. veka do danas

Početkom 20. veka Karlov most je krenuo sa teškim saobraćajem. 15. maja 1905. je bio zadnji dan linije sa konjima koja je zamenjena električnim tranvajem do 1908. a kasnije autobusima. Krajem Drugog svetskog rata sagrađena je barikada na Staromestskom tornju. Kapitalna popravka mosta je bila između 1965. i 1978, zasnovana na saradnji nekoliko naučnih i kulturalnih institucija. Stabilnost stubova je poboljšana, svi slomljeni kameni blokovi su zamenjeni, asfalt je sklonjen i saobraćaj je od tada zaustavljen na Karlovom mostu ustupajući most samo pešacima. Popravka je koštala 5 miliona kruna.

Tokom 1990-tih neko ljudi su počeli da kritikuju predhodnu rekonstrukciju mosta i predlagali novu. Ipak, posle katastrofalne poplave 2002. koja je uzrokovala samo manju štetu na mostu odlučeno da se izvrši prepravka i stabilizacija 8. i 9. stuba na Malostranskoj strani mosta. To su jedini stubovi koji nisu popravljani posle poplave 1890. Kad su 2005. prepravke završene smatrane su kao prva faza rekontrukcije koja će se koncentrisati specijalno na izgradnji novog hidroizolacionog sistema za zaštitu mosta. Cela rekonstrukcija će biti završena, bez potrebe za zatvaranjem mosta u periodu od 2007-2010.

Postoji 30 uglavnom baroknih statua na ogradi stubova prilagođenih umetničkom stilu gotičkog mosta. Većina statua je podignuta između 1683. i 1714. Predstavljaju svece i svece zaštitnike tog vremena. Most su dekorisali najveći Bohemijski skulptori: Matijas Braun, Jan Brokof i njegov sin Majkl Jozef i Ferdinand Maksimilijan.

Jedne od najprimećenijih i najpoznatijih statua su statue Sv. Ludgard, Raspeća i Sv. Jana Nepomuka koji je sa mosta bačen u Vltavu.

Početkom 1965. sve statue su zamenjene kopijama a originali su premešteni u Nacionalni Muzej.

Karlov most (češ. Karlův most) predstavlja najstariji očuvani praški most, koji je podigao kralj Karlo IV (1346—1378 ), 1357. godine. Autor projekta je navodno bio majstor Oto. Vekovima je most bio najvažnija komunikacija koja je povezivala praške gradove na obe obale Vltave. Po redu je četvrti kameni most u Čeha, nakon Juditinog, piseckog i rudnickog.

Karlov most je izgrađen na mestu prethodnog, Juditinog mosta koji je srušen 1342. Izgradnja novog mosta je započeta 1357. pod pokroviteljstvom Karla IV, a završen je 1402. godine. Do izgradnje mosta Franje I, 1841. godine, bio je jedini most preko Vltave.

Zvanično je nazvan Karlov most 1870. godine, a do tada se nazivao Praški most ili Kameni most.

Most je 516 metara dug i blizu 10 metara širok, obezbeđen sa tri tornja od kojih su dva na Maloj Strani, a treći u Starom Gradu. Ukrašen je sa 30 statua podignutih oko 1700. godine od kojih je većina u baroknom stilu.

Tokom noći Karlov most je mirno mesto, ali se tokom dana menja u veoma živo mesto sa brojnim slikarima, trgovcima i turistima.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Most ljubavi u Vrnjačkoj Banji

[You must be registered and logged in to see this image.]

U osvit Prvog svetskog rata, dok još rat ni slutili nisu, zavoleli su se učiteljica Nada i srpski oficir Relja. Zavoleli se i jedno drugom obećali. Bila je to ljubav o kojoj su svi pričali, koja je plenila pažnju svih Vrnjčana. Ali, došao je rat sa svim užasima koje sobom nosi. Relja odlazi u Grčku na ratište. Odlazi da se više nikad ne vrati, zbog prelepe Grkinje u koju se zaljubljuje te raskida zaruke sa Nadom. O njegovoj daljoj sudbi legenda ne kazuje ništa, ali zato Nadinu sudbinu zna svaki Banjčanin. Zbog prevelike tuge ona svakim danom kopni i naposletku umire, mlada i nesrećna.


[You must be registered and logged in to see this image.]

Devojke potrešene Nadinom sudbinom, u želji da sačuvaju svoju ljubav, na katance ispisuju svoja imena i imena svojih dragana i vezuju za ogradu mosta koji je bio omiljeno sastajalište Nade i Relje a ključeve simbolično bacaju u reku.

Došli su novi ratovi i nova stradanja. Priča je bila zaboravljena a običaj devojaka da „vezuju" svoju ljubav se izobičajio. Sve dok Desanka Maksimović, po pričanju starih meštana, u jednoj od mnogih poseta Vrnjačkoj Banji nije saznala za ovu tragičnu priču i inspirisana njome napisala jednu od svojih najlepših ljubavnih pesama: Molitva za ljubav.

Iako smo skloni zaboravu ova priča ipak nije zaboravljena; a da bi produžili njen život mladi parovi su nastavili tradiciju „vezivanja" svoje ljubavi, a most nazvali Most ljubavi.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Molitva za ljubav

Brzo kao kratkovečne cveća liske
i ova ljubav staće da se kruni i drobi:
žedan je zaborava tamni vir.
O, bože, drugi ti se mole za sreću i mir,
a ja: sačuvaj u srcu mom, zarobi,
jučerašnjeg dana nestalni pram.

Zaklopi dušu moju sad kо zlatnu
skrinju, načini je ljubavi hram.
O, duša moja ne moli sreću za se -
sve dosadašnje radosti nek se snište -
ali pobožno ona od tebe ište
da dan se ovaj od strašnog brodoloma spase.

Bez pomoći tvoje povenuće sve brzo
kao bulka u zrelome žitu i lanu.
O, bože ne molim za sreću, za radost, za
slast.

Da bol ovaj ne umre, mene je strah;
da oganj sveti što u meni planu
ne sagori iznenadno u prah,
ne razbukti se prekonoć u strast.

Desanka Maksimović

izvor:vrnjackabanja.biz

Most na Adi

[You must be registered and logged in to see this image.]