Melem za dušu-poučne priče

First topic message reminder :

Jednog dana, moj prijatelj je otvorio jednu od fioka koja je pripadala njegovoj ženi. Izvadio je jedan zamotuljak u ružinom papiru i rekao: "Ovo nije bilo šta, ovo je nešto specijalno."

Odmotao je paketić i bacio papir, a onda se duboko zagledao u biranu svilu i čipku. Ona je ovo kupila kad smo bili prvi put u New Yorku, pre otprilike osam ili devet godina. Nije to nikada upotrebila. Čuvala je to za neku "specijalnu priliku".

"Dobro... ja mislim da je sada prilika za to." Prišao je krevetu i položio rublje pored druge garderobe, koju će ona imati na sahrani. Njegova žena je umrla. Okrenuo se prema meni i rekao: "Ne čuvaj nikada ništa za neke specijalne prilike, svaki dan u tvom životu je specijalan."

Još uvek se sećam njegovih reči... one su promenile moj život. Više čitam, a manje čistim. Više sedim na terasi i uživam u pejzažu, i ne smeta mi korov u vrtu i nepokošen travnjak. Provodim više vremena s porodicom, a manje na poslu. Shvatio sam da je život u suštini jedna celina ispunjena užicima, a ne kurs preživljavanja. Više ništa ne čuvam. Upotrebljavam moje kristalne čase svaki dan. Obučem moj novi sako, kad idem u supermarket, ako mi je želja. Ja ne čuvam moj najbolji parfem za specijalne izlaske, ja ga upotrebljavam uvek kad poželim. Fraze: "jednog dana" i "jednog od ovih dana" nestale su iz mog rečnika. Ako nešto vredi videti, slušati ili raditi, onda ja to želim videti, slušati ili raditi SADA. Nisam siguran u to, šta bi žena mog prijatelja uradila, da je samo znala da je neće biti ovde sutra, u šta mi svi verujemo. Mislim da bi ona bila više u kontaktu sa svojom familijom, svojim najbližim prijateljima. Ona bi možda nazvala svoje stare prijatelje i molila za oproštaj zbog nekih nesporazuma, i pomirila se s njima. Verujem da bi ona išla da jede u kineski restoran, to je njena omiljena hrana.

Upravo ove neuradjene male stvari što meni smetaju, ako bih ja znao da su mi sati izbrojani. Smeta mi što sam prestao da vidjam moje dobre prijatelje koje sam ja "jednog dana" hteo nazvati. Smeta mi što ne pišem pisma, koje sam mislio pisati "jednog od ovih dana". Smeta mi i žalosti me da nisam rekao mojim roditeljima, mojoj braći i deci, češće, koliko ih volim. Sada pokušavam da ne zakasnim, ne držim po strani, ili čuvam nešto, što može obogatiti naš život sa smehom ili radošću. I svaki dan kažem sebi samom, da je danas jedan specijalni dan... Svaki dan, svaki sat, svaki minut... je specijalan.

Mинут



Један човек разговараше с Богом:


- Колико је пред Тобом сто хиљада година?
- Један минут - одговори Господ.


- А колика је пред Тобом вредност сто хиљада златника?
- Један бакарни новчић.


- А да ти мени даш такав један бакрењак! - мудроваше човек.
- Сачекај минут - рече Господ.

"Kada Život Ubrzava?!

Kada te dodirnu prvi strahovi i napuste poslednji nemiri,
kada i sećanja odlaze polako, a budućnost dobije meru,
kada shvatiš da više ne možeš da letiš jer tvoji leptiri nemaju krila,
kada te raduje sumrak, oblak i kišno jutro, a dugu više ne primećuješ,
kada prvi sneg kao da pao nije, a snežna idila više te ne greje,
kada san postane omiljeno mesto, a novi dan te plaši,
kada dodiri imaju miris prošlosti i oko samo tišinu vidi, a suza više slana nije,
kada koža sporije diše, a osmeh je daleko i ne želiš da ti se vrati...
Kada sve to shvatis, ne pitaj nikog: „Šta je?”,
to život poruku šalje - Ti stariš prijatelju !"

Devojčica se upravo vratila iz susedstva gde je jednoj ženi tragično preminula osmogodisnja kći.
"Zašto si išla tamo?", upita je otac.
"Da utešim susetku!"
"A šta si ti tako malena mogla učiniti da je tešiš?"
"Sela sam joj u krilo i plakala s njom."

Ako je u tvojoj blizini neko ko trpi, plači s njime! Ako se tvoj bližnji raduje, raduj se s njime! Ljubav gleda i vidi, osluškuje i čuje.
Voleti znači saosećati s nekim čitavim svojim bićem. Onaj koji voli otkriva u sebi neslućene zalihe utehe. Mi smo anđeli sa samo jednim krilom; možemo leteti samo ako se zagrlimo.

Bruno Ferrero

Istinita prica... (tako kažu...)

Georges Phillips, stariji čovek koji živi u Vankuveru, Kanada spremao se da legne u krevet kada mu je žena rekla da je kroz prozor videla da je ostavio svetlo u ostavi sa alatom u dvorištu. Georges je otvorio stražnja vrata kuće da ugasi svetlo, kada shvati da ga lopovi pljačkaju.
Zvao je policiju koja ga je pitala:
- "Neko je ušao kod vas?"
On odgovori:
- "Ne, ali neki ljudi su mi ušli u ostavu sa alatom i kradu mi stvari"
Policija mu odgovori:
- "Sve naše jedinice su zauzete. Zatvorite se u kuću i nekoga ćemo poslati čim bude slobodan."
Georges odgovori:
- "O.K."
Spusti slušalicu, pričeka 30 sekundi i nazove ponovo policiju:
- "Dobro veče, ja sam vas malopre nazvao da mi lopovi pljačkaju ostavu sa alatom... Ne trebate se brinuti za to... ubio sam ih"
Pa spusti slušalicu.
Za pet minuta, 6 policijskih kola, ekipa snajperista, helikopter, dvoje vatrogasnih kola i hitna pomoć nađoše se pred njegovom kućom i uhapsiše lopove u toku pljačke.
Policajac mu reče:
- "Mislio sam da ste ih ubili..."
Georges mu odgovori:
- "A ja sam mislio da ste mi rekli da nemate nikoga slobodnog da pošaljete..."

Poenta: Ne zajebavajte se sa starim ljudima!

Šta je najlepše na svetu?
Ti.... dok spavaš.

Zašto?
Zato što si ti jedina moja istina o kojoj ne razmišljam i dok te gledam kako spavaš, znam da je to jedina slika na svetu koja oslikava mir koji mi treba da bih bila srećna.

Šta je najveće na svetu?
Tvoje oko. Što stane u njega ne može se smestiti ni u šta drugo. Nemoj se nikada bojati onoga što možeš da vidiš pa da hodaš okolo poluzatvorenih očiju.

Šta je najslađe na svetu?
San. Ništa ne može biti lepo, šareno i slatko kao što ti to u snovima možeš da napraviš. Nemoj nikad zaboraviti da sanjaš.

Šta je najteže na svetu?
Najteže je kad čuvaš nešto a ne vidiš da nigde nema onoga što čuvaš.

Šta je najveća prevara?
Najveća prevara je kad dvoje potpuno razjedinjenih ljudi sede za istim stolom ušuškani u isti stan,isto prezime, jedu zajedno i tako pokazuju pripadnost jedno drugom. Najveća prevara je kad je između dvoje ljudi topao tanjir supe jedina toplota koja postoji.

Šta najvise boli?
Usamljenost. Kad neko odluči da živi sam, da sedi samo prema samom sebi, u tu samoću može smestiti bilo šta i iz sebe može izvući ono najbolje. Ali ako živiš pored nekoga a osećaš se usamljeno, to je samoća koja blokira čitav život. Sve što radiš protkano je tom strašnom notom usamljenosti i grčevitom borbom da se iz toga isčupaš. Usamljenost pored nekoga je najgora samoća koja čoveku može da se desi.

Plašiš me, ne pominješ ljubav!? Postoji li ljubav?!
Postoji, naravno, zato ti ovo i pričam. Da bi pronašla pravu ljubav moraš napustiti svaku ljubav – iluziju jer će te one samo činiti nesrećnom. Ljubav postoji ali ja o tome imam tako malo da ti kažem.Pronađi je. Ne mogu tome da te naučim. Nemoj me to pitati. Ja sam ti majka i možda ću uvek misliti da te neko, ko je sa tobom, ne voli jer te ne voli onako kako ja mislim da te treba voleti i onoliko koliko ja mislim da te treba voleti.

Zašto misliš da me niko ne može voleti kao ti?
Ni to ne umem da ti objasnim. Jednog dana ćeš razumeti. Kad budeš imala dete videćeš da je to jedina bezuslovna ljubav na svetu, ljubav sama po sebi koja ne traži, ne
pita, ne nalazi opravdanja, ne moli i ne uslovljava. To je najveća i najjednostavnija ljubav na svetu.

Stvarno me plašiš.
Ne treba da se plašiš. Samo se čuvaj pogrešnih ljudi, pogrešnih ljubavi, nemoj da ti čitav
život izgleda pogrešno i ti sama sebi kad se pogledaš u ogledalo.

Čega se najviše treba čuvati?

LJUDI !! . Biće puno onih koji će te opipavati dok ne vide gde si najosetljivija a onda napraviti jedan oštar rez i mirno gledati kako krvariš. Pojedini ljudi više vole da ranjavaju druge nego da leče svoje rane.Mogu da žive samo ako vide da drugi pate više nego oni. Toga se čuvaj.

Posao ce sacekati dok vi detetu pokazete dugu.....
......ali duga nece sacekati dok vi zavrsite posao.
I normalno,posle ovakve konstatacije,nemogu da se otmem utisku da mozda nismo spremni.... da prioritet damo divnim zivotnim lepotama a nisu bile skupe.Kostale su samo trenutka osmeha i ljubavi,trenutka davanja,neznih dodira,zajedickih sankanja,gledanja Popaja,......procitanih prica o Indijancima..........o prvim simpatijama iz skole........prvim boginjama........,zaptam se da li zivot moze da ceka,gde smo to svi mi......ponela nas reka.....u kandze zivota.......u strah opstanka,u bezlicno trazenje izlazaraskolacenih ociju,bez smirenosti ljubavi koja nam toliko treba.....kada ce mo shvatiti da zivot prolazi pored nas....da protagonisti zivotnih lepota su samo na cas svi oni srecnici koji mogu da kazu da su svojoj deci pokazali dugu.

BUDI KRALJICA
....budi kraljica.Imaj smelosti da budes razlicita.Budi pionir....budi vodja....budi zena koja ce,suocena sa nedacama nastaviti da voli zivot i da bez straha ide u susret izazovima.......prihvati to.Trazi istinu i vladaj svojim kraljevstvom,ma gde ono bilo-u tvom domu,u tvojoj kancelariji....u tvojoj porodici-srcem punim ljubavi.Budi nezna.Neka te vode uvek nove ideje....uzivaj u tome sto si zena. Nije bitno kroz sta si prosla,odakle si, ko su ti roditelji-niti je bitan tvoj drustveni status ili ekonomski polozaj.Nista od toga nije bitno.Bitno je da si odabrala da volis i da iskazes tu ljubav kroz rad,svoju porodicu kroz ono sto imas da das svetu.Budi kraljica,ne odrici se svoje moci i svoje slave.

Jednog dana, jedan slepi covek sedeo je na stepenicima
jedne zgrade,
sa sesirom blizu svojih stopala i jednim natpisom na kome
je pisalo:
"Slep sam, molim vas pruzite mi pomoc."

Jedan slucajni prolaznik, igrom prilika strucnjak za
reklamu, koji je
tuda prolazio, zaustavio se zapazajuci da je u sesiru
bilo prisutno samo nekoliko metalnih novcica.

Savio se da bi mu pruzio novac, zatim, i bez pitanja za
dozvolu,uzeo je karton, okrenuo ga ispisavsi novi natpis.
U toku popodneva slucajni prolaznik se vratio do slepog
coveka zapazajuci da je njegov sesir ovom prilikom bio pun novcica
i novcanica.

Slepi prosjak prepoznavajuci ga po koraku uputio mu je
pitanje da nije bio on taj koji je nesto napisao na kartonu i
sta je to mogao napisati.

Nasta ce prolaznik odgovoriti:

"Nisam napisao neistinu – samo napisah tvoju poruku na
drugaciji nacin", nasmesi se i izgubi u guzvi.

I tako slepi covek nije saznao da je natpis jednostavno
glasio:

"Danas je prolece … a ja ga ne mogu videti".

Promeni strategiju kada se oko tebe sve naopako krece
i videces da ce se pre ili kasnije okrenuti na bolje..

Reci ranije . . .

On je bio ljudina, jaka glasa i odlučnih pokreta. Ona beše nežna i osetljiva. Uzeli su se. On se trudio da joj ništa ne manjka, a ona je pazila kuću i odgajala decu. Deca su rasla, poženila se i poudavala, te pošli svojim životnim putem… uobičajna priča.
Kad su sva deca bila zbrinuta, ženu je uhvatila neka tuga, sve više je slabila i propadala. Kako više nije uzimala hranu, pala je u bolesničku postelju.
Njen muž je bio zabrinut i odveo je u bolnicu. Oko nje su se trudili lekari i poznati specijalisti, ali nisu mogli pronaći uzroke bolesti. Samo su slegali ramenima i mrmljali: ¨Hm, hm…¨ Na kraju je jedan od njih pozvao muža u stranu i šapnuo: ¨Ja bih rekao… da vaša supruga… jednostavno više nema volje za život¨.
Čovek nije ništa odgovrio. Seo je uz krevet i uzeo ženu za ruku... njena se ručica izgubila u njegovoj ogromnoj šaci. Pogledao ju je i dubokim odlučnim glasom rekao:
¨Ti nećeš umreti!¨
¨Zašto?¨ upita ona jedva čujnim glasom.
¨Zato jer si mi potrebna!¨
¨A zašto mi to ranije nisi rekao?¨

Nemoj nikada čekati sutra da nekome kažeš da ga voliš. Reci to odmah. Nemoj reći: »Moja majka, moj sin, moja žena... to već ionako zna«. Možda i zna,ali nikad se niko nije umorio slušajući voljenu osobu koja joj to ponavlja? Ne gledaj na sat. Uzmi telefon i reci: »Ja sam, želim ti reći da te volim«.
Stisni ruku osobi koju voliš i reci: »Trebam te! Volim te, volim, volim te...«.
Ljubav je život. Zemljom hodaju živi i mrtvi, razlikuju se po ljubavi.

Reci ranije . . .

On je bio ljudina, jaka glasa i odlučnih pokreta. Ona beše nežna i osetljiva. Uzeli su se. On se trudio da joj ništa ne manjka, a ona je pazila kuću i odgajala decu. Deca su rasla, poženila se i poudavala, te pošli svojim životnim putem… uobičajna priča.
Kad su sva deca bila zbrinuta, ženu je uhvatila neka tuga, sve više je slabila i propadala. Kako više nije uzimala hranu, pala je u bolesničku postelju.
Njen muž je bio zabrinut i odveo je u bolnicu. Oko nje su se trudili lekari i poznati specijalisti, ali nisu mogli pronaći uzroke bolesti. Samo su slegali ramenima i mrmljali: ¨Hm, hm…¨ Na kraju je jedan od njih pozvao muža u stranu i šapnuo: ¨Ja bih rekao… da vaša supruga… jednostavno više nema volje za život¨.
Čovek nije ništa odgovrio. Seo je uz krevet i uzeo ženu za ruku... njena se ručica izgubila u njegovoj ogromnoj šaci. Pogledao ju je i dubokim odlučnim glasom rekao:
¨Ti nećeš umreti!¨
¨Zašto?¨ upita ona jedva čujnim glasom.
¨Zato jer si mi potrebna!¨
¨A zašto mi to ranije nisi rekao?¨

Nemoj nikada čekati sutra da nekome kažeš da ga voliš. Reci to odmah. Nemoj reći: »Moja majka, moj sin, moja žena... to već ionako zna«. Možda i zna,ali nikad se niko nije umorio slušajući voljenu osobu koja joj to ponavlja? Ne gledaj na sat. Uzmi telefon i reci: »Ja sam, želim ti reći da te volim«.
Stisni ruku osobi koju voliš i reci: »Trebam te! Volim te, volim, volim te...«.
Ljubav je život. Zemljom hodaju živi i mrtvi, razlikuju se po ljubavi.

lekcija broj 1
Sedi vrana na drvetu i po ceo dan ne radi ama bas nista.
kada je mali zeka ugledao vranu, upita je:"Mogu li i ja da sedim kao ti i da po ceo dan ne radim nista?"
vrana odgovori: "Naravno, zasto da ne."
I tako zeka sedne na zemlju ispod vrane da se odmara i ne radi nista.
Nakon nekog vremena, iznenada se pojavi lisica, skoci na zeca i pojede ga!
poenta price: da bi sedeo i ne radio nista, moras da sedis jako, jako visoko!

lekcija broj 2
Razgovaraju curka i bik: "Volela bih da mogu da dohvatim vrh drveta", rece curka," ali nemam dovoljno snage".
Pa zasto ti ne bi grickala malo moje balege? odgovori bik.
Ona je prepuna hranljivih sastojaka.
Curka pojede jednu gromuljicu balege i shvati da joj je to stvarno dalo dovoljno snage da se popne na prvu granu drveta.
Sledeci dan, nakon sto je pojela jos balege, popela se na drugu granu. konacno, nakon dve nedelje, ona je ponosno sedela na vrhu.
Ali, ubrzo ju je ugledao farmer, vesto je upucao puskom i tako je smaknuo sa drveta.
poenta price: S*anje te mozda moze dovesti do vrha, ali te ne moze odrzati gore !

lekcija broj 3
Mala ptica je letela na jug nosena vetrom. Postalo je jako hladno, pticica se smrzla i pala na zemlju, na veliko polje. Dok je lezala na zemlji, prisla joj je krava i spustila nesto balege na nju. Dok je smrznuta pticica lezala u gomili kravlje balege, shvatila je kako joj je postalo toplo. Balega je u stvari otkravila! Lezala je tako topla i srecna, pa je od radosti pocela da peva. Prolazeci tuda, macka je cula pticiju pesmu i prisla da to istrazi. Prateci zvuk, macka je otkrila pticu ispod gomile kravlje balege, a zatim ju je spretno izvukla napolje i pojela!
poenta price:
1. nije svako ko te uvaljuje u go*na tvoj neprijatelj
2. nije svako ko te iz go*ana vadi tvoj prijatelj
3. a kada si u velikim go*nima, drzi jezik za zubima!

PISMO UNUCIMA OD DEDE

Pisac i pesnik Džejms K. Flanagan iz Njujorka ostavio je svojim unučićima, od kojih najmlađe ima pet a najstarije 11 godina, pismo sa brojnim savetima koje je stekao tokom svog dugog životnog iskustva. Trećeg septembra 2012. on je iznenada preminuo od srčanog udara, a pismo je objavljeno uz dozvolu njegove ćerke Rejčel Kreigton.

Dragi Rajan, Konor, Brendon, Čarli i Meri Katarina,

Moja draga i mudra ćerka Rejčel tražila je od mene da zapišem neke savete za vas, one koje sam naučio u životu.
Počinjem ovo pismo 8. aprila 2012, tačno na moj 72. rođendan.

1. Svako od vas je najlepši dar od Boga vašoj porodici i celom svetu. Setite se toga uvek, naročito kad sumnjate u sebe i kad ste obeshrabreni.

2. Ne plašite se nikoga i ničega i živite punim plućima. Sledite svoje želje i nade bez obzira na to koliko su teške i koliko se razlikuju od tuđih. Ljudi često ne rade ono što žele ili što bi trebalo, jer konstantno razmišljaju šta će drugi misliti ili reći.

I zapamtite još jednu bitnu stvar – ljudi koji vam ne donesu pileću supu kad ste bolesni ili ako nisu pored vas kad ste u nevolji, nisu bitni!

3. Svi smo mi sasvim obični ljudi. Neki nose preskupu odeću, imaju velike titule ili moć i misle da su iznad svih ostalih, ali nije tako. Oni imaju iste sumnje, strahove i nade, jedu, piju, spavaju i prde, kao i sav normalan svet.

4. Kad porastete i dobijete decu, uvek imajte na umu staru irsku poslovicu: Hvalite decu i ona će cvetati!

5 Budite dobri i uvek pomažite ljudima – naročito slabijima, onima koji su uplašeni i deci. Svi oni nose neku svoju tugu i potrebno im je vaše saosećanje.

6. Nemojte se pridružiti vojsci ili bilo kojoj drugoj organizaciji koja vas trenira da ubijate. Rat je zlo. Sve ratove su započeli stari ljudi koji su prevarili mlade muškarce da mrze i ubijaju jedni druge. Starci prežive i kao što su započeli rat olovkom i papirom, završavaju ga na isti način.

7. Čitajte knjige koliko god možete. One su predivan izvor uživanja, mudrosti i inspiracije.

8. Uvek budite iskreni.

9. Putujte kad god ste u mogućnosti, posebno dok ste mladi. Ne čekajte da imate dovoljno novca ili dok se sve kockice ne slože. To se nikada, ali nikada ne dešava.

10. Izaberite posao ili profesiju koju ćete voleti. Naravno, biće i teških trenutaka, ali posao mora da vam bude uživanje.

11 Ne vičite! To nikad ne uspeva, a povređuje i vas i druge. Svaki put kad sam vikao, doživeo sam neuspeh.

12 Uvek ispunjavajte obećanja koja ste dali deci. Nemojte da govorite „videćemo“ ako znate da je odgovor „ne“. Deca očekuju istinu, dajte im je s ljubavlju i dobrotom.

13 Nikad ne govorite nekome da ga volite ako nije tako.

14 Živite u harmoniji s prirodom: izađite napolje, obiđite šumu, planine, mora, pustinje. To je veoma važno za dušu.

15 Grlite ljude koje volite. Recite im sada koliko vam znače, ne čekajte da bude prekasno.

S E M E



Jedan uspešan hrišćanski biznismen je ušao u duboku starost i shvatio da je došlo vreme da ga neko zameni. Umesto da sam izabere svog naslednika medju svojim pomoćnicima ili svojom familijom, on je odlučio da uradi nešto neuobičajeno. Pozvao je sve potencijalne kandidate, finansijske direktore, šefove pogona, blagajnike..., lične savetnike i održao im sledeći govor:

- "Dragi prijatelji, došlo je vreme da ja završim moje poslovanje i odem u zasluženu penziju. Takodje sada je najbolje odrediti novog generalnog direktora koji će voditi našu firmu u budućnosti.......

Odlučio sam da to bude jedan od vas."

Mladi, perspektivni šefovi su bili zbunjeni, ali je generalni direktor nastavio:

- "Ja dajem svakome od vas po jedno seme. To je vrlo specijalno seme.

Želim da ga posadite, da ga zalivate i da se ponovo zajedno okupimo sledeće godine da vidimo šta ste uradili od semena koga sam vam dao.

Tada ću odlučiti ko će biti moj naslednik."



Jedan čovek po imenu Džim je bio na tom sastanku i kao svi prisutni dobio je svoje seme. Kada je stigao kući, podelio je sa svojom ženom direktorova razmišljanja i tako su oni zajedno odlučili da neguju biljku koja će niknuti.

Pronašli su jednu lepu saksiju, stavili djubrivo, uzeli termometar, pročitali nekoliko knjiga o negovanju biljaka i živeli u ritmu novosti iz saksije.

Svakog dana su zalivali zemlju i nestrpljivo čekali da nešto nikne.

Posle oko tri sedmice, neki od

Džimovih kolega su već počeli u uredu da govore o biljci koja raste.

Džim je detaljno razgledao

svoju biljku, ali se ništa nije dešavalo.

Tri, četiri, pet nedelja su prošle, a još uvek ništa. Sada se naveliko diskutovalo o saksijama. Na zajedničkim ručkovima su se razmenjivale praktične ideje o brzom rastu, jedino je Džim shvatio da nema ničega i da je on jedini neuspešan.

Šest meseci kasnije, opet ista priča. Ništa nije bilo u Džimovoj saksiji. On je došao do ubedjenja da je nešto uradio pogrešno. Možda previše vode, ili loše djubrivo, ili pak nešto drugo što nije mogao da objasni. Znao je da je uradio najbolje što je mogao, a bilo mu je tako žao da shvati kako je ostao bez rezultata.



Godina je uskoro došla svome kraju i mladi šefovi su se ponovo okupili oko generalnog direktora sa svojim biljkama. Džim je ispričao svojoj

ženi da neće doneti praznu saksiju. Ali ona ga je zamolila da

pošteno kaže šta se desilo.

Džim je osećao podmukli bol u stomaku. Ovo će sigurno biti za njega najnezgodniji trenutak u životu. Ipak znao je da je njegova žena u pravu. Čvrsto je bio ubedjen da ništa pogrešno nije uradio. Uneo je zato svoju praznu saksiju u prostoriju za sastanke uprave. Tamo je ugledao različite biljke negovane od strane ostalih kolega. Sve su bile prelepe, upravo privlačne u njihovoj različitosti. Stavio je svoju saksiju na pod dok su se mnogi od njegovih prijatelja slatko nasmejali. Bio je u pravu. Pred njim su bili tužni trenuci.



Kada je generalni direktor stigao, prešao je pogledom preko svih biljaka i pozdravio mlade kandidate. Džim je pokušao da bude što dalje od njega, kako ne bi morao da susretne njegov pogled.

- "Kako ste samo lepe biljke iznegovali" počeo je generalni

direktor. "Vidim da mi neće biti jednostavno da pronadjem naslednika."

Neposredno za komentarom..., zapazio je Džimovu praznu saksiju.

Zatrazio je od vice predsednika da dovede Džima napred.

Džim je pretrnuo. "Sada će bruka biti velika", pomislio je Dzim.

"Možda će me direktor izbaciti iz firme."



Kada je došao napred, generalni direktor ga je zapitao šta se desilo sa njegovim semenom i Džim je iskreno i pošteno sve ispričao do kraja.



Generalni direktor je zatražio od svih da sednu, osim Džima. Pogledao je u sve prisutne, zatim u Džima i rekao:

- "Džim, veoma sam ponosan na tebe.... Poštovani prisutni, Džim je postao novi generalni direktor firme. "



Sve je izgledalo gotovo nestvarno za Džima. "Pa kako je to moguće?

Moja saksija je bila prazna."



Generalni direktor je prisutnima objasnio čitavu situaciju:

- "Pre godinu dana ja sam svakome od vas dao seme koje ne može ništa da rodi. Dao sam vam seme koje je bilo mrtvo, sterilno. Svaki od vas, kada je video da ništa ne raste iz tog semena, odlučio je da ga

zameni uspešnim semenom. Svaki od vas...., osim Džima. Svi ste mi

doneli biljke i cveće od vašeg semena a ne od mog. Jedino je Džim

ponosno prihvatio neuspeh i imao dovoljno hrabrosti i poštenja da mi

donese praznu saksiju. Vi ste svi tražili uspeh..... po svaku cenu.

Džim se trudio da uspeh dodje, ali je njegovo poštenje bilo važnije od

uspeha. Zbog toga je on danas generalni direktor."

Stari direktor je nastavio:

"Ako sejete poštenje, požnjećete poverenje.

Ako sejete dobrotu, požnjećete prijateljstvo.

Ako sejete poniznost, požnjećete pravu veličinu.

Ako sejete jednostavnost, požnjećete trajnu radost.

Ako sejete otvorenost, požnjećete .

Ako sejete odanost....., požnjećete uspeh.

Ako sejete oproštaj, požnjećete pomirenje.

Ako sejete iskrenost i ljubav.., požnjećete večnu radost i srecu Zato..., pazite šta sejete..., to će vam odrediti šta ćete kasnije žnjeti."

КАДА ОСТАРИМ (ПОУЧНА ПРИЧА)
Била једном једна слабашна старица која је, када је њен вољени муж умро, отишла да живи са сином, снајом и унуком.
Сваког дана њен вид и слух су се погоршавали. Понекад су се њене руке толико тресле да би се грашак из њен
ог тањира откотрљао на под, а супа исцурела из шоље. Син и снаја нису могли да јој помогну, али их је нервирао неред који је правила. И једног дана су рекли - што је много, много је, па су за њу поставили мали сто у ћошку поред ормара за метле и дали јој да тамо сама једе све оброке.
За време јела, она би их гледала са другог краја собе, очију пуних суза, али они тешко да су разговарали са њом, осим што би је грдили кад би јој испала кашика или виљушка.
Једне вечери, управо пре вечере, мала девојчица је седела на поду играјући се са коцкама.
"Шта то правиш? - Упитао ју је отац озбиљно.
"Правим мали сто за тебе и маму" - одговорила је, "Тако да можете сами да једете у ћошку када ја будем велика."
Отац и мајка су занемили и то је изгледало као да траје целу вечност. А онда су почели да плачу.
У том тренутку су постали свесни онога што су урадили и туге коју су проузроковали. Те вечери вратили су старицу на њено право место за великим столом и од тог дана она је увек јела са њима. А кад би комадић хране пао на сто или би виљушка залутала на под, изгледало је да више нико не мари за то.
[You must be registered and logged in to see this image.]

U drevnoj Indiji, jedan čovek osuđen je na smrt. Kada je kazna izrečena, pao je pred noge svog kralja i zatražio milost. »Gospodaru, ako mi poštedite život«, rekao je, »u roku od godinu dana naučiću vašeg konja da leti.«

»Privremeno si slobodan«, rekao je kralj. »Ali ako u roku od godinu dana konj ne poleti, presuda će biti izvršena.«

Kada su ga kasnije članovi porodice zabrinuto pitali kako misli da ostvari svoje obećanje, čovek je spokojno odgovorio: »Za godinu dana može da umre kralj, ili da umre konj, ili da umrem ja, a na kraju krajeva, možda taj konj stvarno i poleti!«

[You must be registered and logged in to see this image.]
Deda koji ima oko osamdeset godina, svaki dan dolazi u dom za stara i iznemogla lica kako bi nahranio svoju ženu. Novinar koji je bio u posjeti ovoj ustanovi, bio je zadivljen kako ovaj starac hrani svoju ženu. Novinar ga je upitao za razlog njenog boravka u domu za stare osobe a on mu je rekao da ona već duže vrijeme boluje od alzhajmerove bolesti, teški poremećaj zaboravljanja i ona nikoga ne poznaje.
Novinar ga upita ponovo:“Pa dobro, a jel se ona nekad zabrine ako vi ne dođete na vrijeme, s obzirom da ste stari?“
Deda odgovori:“Ne, ona čak ni mene ne poznaje više, ima već pet godina.“
Novinar iznenađeno upita:“Pa dobro, vi i dalje dolazite svaki dan da je hranite a ona ne zna da ste joj vi muž, ima ovdje ko da se o njima brine, osoblje ustanove!“
Deda pruži svoju ruku, pomilova ga po kosi i reče:“Sinko, ona ne zna ko sam ja, ALI JA ZNAM KO JE ONA!“ — са Dragica Božić.