MALI TALASI
Bombonjera
[You must be registered and logged in to see this image.]
Pre neko veče slavili smo mali jubilej uz prisustvo najdražih prijatelja i rođaka.
Nekako se potrefi da baš u isto vreme dođu svi sa osmehom na licu po nekim cvetom i lepo upakovanom bombonjerom i flašom pića za mene jer svi znaju da ja ne mogu iz kuće dok ujutru uz kafu ne popijem čašicu šljivke, čisto da mi krv procirkuliše. U onoj gužvi a zbog velike vrućine žena na brzinu da se bombonjere ne bi rastopile odmah ih stavi u frižider.
Veče je bilo predivno,malo se pojelo,popilo a i zapevalo...

Sutradan me zove komšija na kafu,ženi mu rođendan,valja se. Prihvatam poziv,red je. Žena kaže da ponesemo jednu od onih bombonjera....može, zašto da ne,dobra mi komšinica, zaslužuje. Otvori frižider i dade je meni u ruku dok se ona očešlja. Uzeh ja onu bombonjeru al' mi se nekako učini čudna,baš teška. Jesi li ti ženo sigurna da su ove mombone prelivene čokoladom,nešto mi nobično zveckaju. Znatiželjna žena odmah mora da proveri,skide onaj ukrasni papir a na kutiji piše "posrebreni komplet za torte"

Opomena stigla baš na vreme. Manir dobrih domaćina je otvoriti poklon i zahvaliti se odmah al' eto zbog gužve ispade tako. Zakopka i mene da pogledam one flaše sa pićem. Bože kako sam se obradovao kad sam na jednoj flaši viljamovke video godinu proizvodnje 1988. Arhivska a otišla bi nekom na slavu.

Hvala Bogu da postoje telefoni pa se odmah zahvalih svima,naravno da su svi razumeli zato i jesu prijatelji.
A zašto sam ja ovo napisao. Pre nekoliko godina svratim u prodavnicu da kupim flašu vina jer sam to veče išao prijatelju na slavu. Igrom slučaja, nemajući gde da zapišem telefon majstora koga sam usput sreo ja ga zapisah na vinskoj etiketi.
Eto ta ista flaša posle nekoliko godina vratila se meni ali od sasvim drugog čoveka.
Nije kome je rečeno nego kome je suđeno

MALI TALASI
Eliksir mladosti
[You must be registered and logged in to see this image.]
Stojim juče u redu da platim struju i prisustvujem slučajnom susretu dva penzionera...vidi se, stari prijatlji,raširili ruke pa tri puta u obraze, onako, srpski.Kaže jedan...prijatelju moj dragi, kolko to godina prođe od kad se videsmo zadnji put?... Čini mi se cela večnost, odgovori, ne mozeš da biraš, život te vodi kako on hoće.Pa onda raspredoše kako ti je ovaj, pa onaj a jel ona još uvek živa... Boga ti sta mu bi, bio mlad čovek i tako ređase ...

Nego kaži ti meni, druže moj, kako to da se ništa ne menjaš,isti si kao kad sam te video zadnji put....ovaj se smeška uzvraća komplimentom...to mi ti kažes lolo moja,gledam te pa se mislim, kao to da još nisi izašao iz četrdesete. Boga mi,sloziše se obojica, to možemo da zahvalimo samo našoj Vladi.
Kako nam zamrzoše penzije prestadosmo da krkamo šnicle i svinjsko pečenje, brate mili ja pređoh na povrće i po malo belog mesa. priča jedan. Pritisak mi spade,holesterol u granicama,šećer me više ne muči i ja nekako počeh da se lepše osećam, priča onaj drugi pa onda ajde malo u šetnju i vidi nas dvojicu ko dva momčića.
Stalno kukaju kako velike pare izdvajaju iz budzeta za nas a sad čujem da postoji mogućnost da nam smanje penzije a meni da ti kažem milo,produžice mi život još za koju godinicu. Ako brate i blitva i zelje su slatki kad možes da ih gledaš odozgo a ne odozdo...oni nastaviše pricu a ja platih račun i odoh dalje al' se nešto mislim kako su u pravu obojica i kako smo mi srećna zemlja, izmislili smo eliksir mladosti, samo što još uvek to ne znamo....


Mnogo sam voleo svoju baku,uvek je se rado setim. Svako ko ima žive baku i deku neka ih još danas poseti,pozove telefonom, možda ste im potrebni, možda im treba vaša pomoć a možda će biti zadovoljni samo vašim dolaskom...setite se kad ste bili mali...

MALI TALASI
Tri slatke reči

Gde i zašto su se izgubile tri reči koje nam sada zaista nedostaju. Kada bi sada glasali koje su to tri reči,teško da bi smo se složili a sve je više situacija gde su nam one zaista potrebne. Ne znam zašto ih je toliko teško izgovorit a siguran sam da bi mnogima legle kao melem na ranu. Ako već ne umemo da ih upotrebimo u pravom trenutku onda predlažem da se donese zakon koji će da precizira situacije kada je poželjno a kada se mora reći HVALA, IZVINI, BRAVO
[You must be registered and logged in to see this image.]

MALI TALASI
Mlado praseće al' bez...
[You must be registered and logged in to see this image.]
Dobra hladovina na terasi "Kod Milutina". Pričamo a sve vreme merkamo prase koje se okreće na ražnju. Miris koji se širi prosto nas mami. Svaki čas zapitkujemo Milutina hoće li skoro... hoće,kaže,samo da znate da nemam prasetine. A šta je to pitamo ga...pogledajte u jelovnik. Šta mu pade na pamet, promenio ime i sad je zove "mlada prasetina bez gripa". Kad malo bolje razmislim ima čovek pravo. Setih se da sam skoro u jednim novinama pročitao reklamu neke mesare u kojoj je pisalo "sve od svinje" pa onda ređaju a sve lepa imena: svinjski but, krmenadle, svinjska kobasica, svinjska pršuta, kulen, kulenova seka, svinjske kolenice, čvarci, kavurma, švargla, svinjski šol, slanina... a još kad bih se prisećao i lepih imena jela koja se prave od svinjskog mesa pa to bi tek bio spisak.... ovoliko lepih imena vezanih za svinju a oni mu dali ime "svinjski"...sta bi falilo da se zove "slaninski ili kulenov grip", nekako mi lepše zvuči.....

Stvarno su mogli da izmisle neki drugi naziv za taj grip, zašto baš ovaj. Sećam se krenuli su od ovce preko "ludih krava", "ptičjeg gripa" i trenutno smo na "svinjskom". Koja li je životinjka sad na redu? Mora da bude il' velika il' krvožedna, od ovih domaćih živuljki se nekako baš ne uplašismo. Mada ja mislim da bi najviše odgovaralo da su mu umesto ovog prasećeg dali ime "ljudska brljotina trt1 mrt1"

MALI TALASI
Ženče,pogodi sta sam ti kupio
Preko novina gledam u Radu koja suzama puni svoju šoljicu kafe dok joj se preko usana valja bujica reci ....

Gde li su ti oči bile Rado, budalo jedna, govori sama sebi i grcujući nastavlja priču. Zamisli Maki,priča mojoj ženi, malopre otvara Bubiša vrata i onako kako samo on to ume, kaze "ženče pogodi sta sam ti kupio". A mene Maki neka milina oblila,odmah sam videla mašinu za veš,znaš dvoje dece a ovo malo još u pelenama,ne mogu ženo da se naperem. Vidi moje ruke kako su ispucale,lepše su bile kad sam kod oca okopavala kukuruz.
Pritrčim,poljubim ga i kažem,znam,kupio si mi veš mašinu. Ih bre Rado kaže Bubiša, kakva veš mašina, nešto bolje. Za mene nema ništa bolje od mašine.
Imaš li ti Rado malo mašte pita me on...nemam kažem,maštam samo o veš mašini ništa mi drugo ne treba.
Da nisi mozda kupio šporet,ljutnuh se, da se ne patim više sa ovim rešoom,Sramota me više da ti pečem gibanicu u komšiliku. A on kaže to ću da ti kupim sledeći put, nego hajde potrudi se malo...neću da se trudim kažem ljutito,to što si kupio mozeš slobodno da zavučeš sebi tamo gde svetlosti nema......

Njih dvoje su se upoznali u čekaonici jednog psihijatra. Zašla malo u godine,nije se udala, ozbiljnu vezu nije imala i Rada zapala u blagu krizu. Zaposlena,daktilografkinja prve A klase,vreme joj za udaju al prilike nema. Tog dana zaluta i mladi moler,lep ko slika kako kaže Rada, došo da se dogovori da moluje doktoru stan. Reč po reč,osmeh za osmehom,sastanak i njih dvoje se venčaše.Dođe i dete vrlo brzo,odmah za njim i drugo, probleme koje je imala Rada zaboravi ali dodjoše novi. Njena plata mala a on donese kući samo kad ima posla i to samo jedan deo, ostalo popije u kafani,kao svaki moler. A mnogo dobar moler,kad on izvuče crtu ispod plafona ima samo da stojiš i da joj se diviš a kako tek boje ume da složi.......
I čovek je dobar,voli decu a i deca mu se uvek obraduju...ma voli on i mene kaže Rada al voli i časicu..

........ne mogu Bubiša da pogodim nemoj više da me mučis, kaži mi ako hoćeš... žence,znaš šta sam ti kupio a osmeh razvuko preko ušiju,kupio sam ti bure rakije, odneo sam ga dole u podrum. Meni poče ona njegova linija da se okreće oko glave, ne znam da li da se smejem ili da kukam na glas. Tako ti Rado i treba u šta si gledala u brkčiće......Prsla sam Maki ko staklo, ugurala sam ga u kupatilo,gurnula mu one prljave pelene u ruke i eno ga ostade da pere ćuteći a ja došla da se isplačem kod tebe....hebala ga rakija ......

MALI TALASI
Ili ton ili ja...
[You must be registered and logged in to see this image.]
Ovih dana ne mogu da dočekam da počne prenos skupštinske sednice. Obožavam da je gledam kad vidim kako predivno izgleda ona renovirana skupštinska dvorana sa državnim znamenjem. Ma nema je u Evropi. Vidi ove naše bivše republike kao da su u učionici srednje škole. Jad i beda. A naša velika,pa sva u duborezu i galeriju ima kao nekad bioskop sa balkonom. A da ne pričam kakvu elektroniku imamju,samo sede i prstom pritiskaju,ne moraju ni da ustaju,vala i ne ide da se narodni poslanici umaraju stajanjem.

A oni ljudi što sede tamo kako su samo lepo obučeni, svi nose italijanska odela i svilene kravate,čisti i uredni, ima i nešto žena i o njima ne može čovek da kaže ništa loše. Doterane,uredne, lepih manira. A kako samo ozbiljno razgovaraju...dok jedno priča ostali slušaju ...tako se menjaju po ceo dan,mirni neki ljudi ne bune se ništa

Ona stara skupštinska zgrada nije bila lepa kao ova al' mi bilo mnogo drago kad mi se učinilo da sam tamo jednom video "Višnju sa Tašmajdana" jes da je starija al' bi se zakleo da je to bila ona a i Valtera sam video,bez šmajsera moram da priznam a i onu zavodljivu crnku iz "Boljeg života" i harmonikaša iz "Žikine šarenice",mora da je bio neki filmski festival kad su se okupili u onolikom broju...samo mi nije jasno zašto tamo nema direktora RTS-a i on je popularan lik a televizija je njegova,može čovek kad god hoće da se pojavi na svojoj televiziji..


Evo zašto sam ja ovo napisao. Voleo bih da znam šta pricaju ovi u novoj zgradi. Ima jedno godinu dana kako mi se pokvario ton na TVu a žena ne da da ga popravim, voli da gleda samo sliku. Navatah se teških jada,znatiželjan sam a ona se zainatila, preti, otići će, kaze ili ja ili ton. Ma sta ću, biram ženu, naravno a i šta mi pa fali da gledam u one lepo obučene ljude i drvenu rezbariju. Lepo izgledaju bez tona, majke mi, probajte...

Kako li cu da izdržim do 31 avgusta?
[You must be registered and logged in to see this image.]

MALI TALASI
Taština riba
[You must be registered and logged in to see this image.]
Ne znam zašto ali koristila je svaku priliku da mi kaže nešto zajedljivo, dobaci,pecne,zakoluta očima. Tako i ovoga puta dok uzimam štap za pecanje. Odmah tu uz samu kuću teče reka. Kad imam malo slobodnog vremena sedim uz obalu sa tim štapićem i uživam u tišini. Izlazim iz kuće a iza sebe čujem ciničan osmeh i reči, "al' će večeras biti dobra večera"..

Krv mi je odmah proključala,besan sam a ništa nisam odgovorio. Stojim uz obalu i besomučno bacam varalicu sa pogledom okrenutim ka nebu i molbom da mi dozvoli da upecam samo jednu ribu. Varalica samo klizi kroz vodu a moje molbe postaju sve jače.Vreme prolazi a ništa se ne dešava. Prolaze komšije,.zapitkuju ima li šta a ja samo ćutim,odmahnem rukom i mislim se kako će tašta da uživa kad se budem vratio praznih šaka.. Još jedan zabačaj i idem kući,sav razočaran ...odjednom osetih udarac. Imao sam ribu na najlonu. Molim te Bože samo da se ne otkači. Uspeo sam da izvučem na obalu jednu malu štukicu, tu negde oko kila a možda i manje. U tom trenutku ona je meni ličila na zločestu ajkulu.

Nisam je skinuo sa štapa,onako sam je uneo u kuću dok se još praćakala... rekoh gospođo evo Vaše ribe, molim vas spremite nam večeru i prođoh pored nje. A onda sam pobednički uskliknuo, Bože,hvala ti i podigoh vosoko ruke.
Kasnije sam imao dobrih izlova ali mi ni jedan nije bio tako važan niti sam se obradovao kao toj maloj štukici. Verovatno sam tada potrošio tu vrstu radovanja

A zvao sam je gospođo ... nikada mi neće biti jasno zašto se ljutila zbog toga...a čini mi se nije ni znala za onu narodnu "volim zeta zbog svog deteta"

MALI TALASI
Srpska jufka
[You must be registered and logged in to see this image.]
Kada bih ostajao sa Bajkom, što se često dešavalo, spremala bi jedno divno jelo koga je zvala jufka. To je radila sa velikim zadovoljstvom jer je znala da ga obožavam.Bajka je bila moja baba, koju smo mi deca tako iz milošte zvali a onda su to prihvatili i odrsali. To je bila jedna stamena,otresita žena koja je ceo svoj život izgurala sama bez ičije pomoći, samo sa svojih deset prstiju. Nije se libila nikakvog posla od pranja veša po kućama,čisćenja prostorija rudnicke zgrade do kuvanja za radnike u rudniku uglja. I pored toga imala je svoju bašticu i sve sama radila u njoj da bi imala čime da prehrani troje dece. Jednoga dana ta hrabra žena proda kuću i povede porodicu u grad. U maloj kućici i započinje novi život,ništa lakši nego onaj koji je ostavila iza sebe ali sa nadom da će njenoj deci biti bolje.To se i ostvarilo. Deca su odrasla u gradu,poprimila nove navike,išla u škole ali na žalost ili na sreću, nasledili su njenu hrabrost, energiju i želju da odu još dalje. Niko se nije zadržao u tom gradu.

A ja se sećem njenje jufke, jednog jednostavnog starog jela koje su Srbi iz samo sebe poznatih razloga zaboravili. Kad razmišljam zašto zaboravljamo naše staro, jednostavno mi se nameće samo jedan odgovor. Stidimo se seljačkog porekla. Valjda bi ovi novi,estradni, što se ponašaju seljački a jedu "gospodska" jela želeli da pokažu kako je njihovo poreklo sa dvora. Ako su sa dvora onda su im preci bile dvorske budale.

Sa zaboravljenom jufkom sam se susreo na jednom drugom prostoru u Hrvatskoj. Od nje su napravili svoj brend. Nude je svakom strancu koji dodje u lijepu njihovu. To jelo se kod njih zovu mlinci. Samo što su naši neuporedivo ukusniji i ne jedu se sa puricom.Naša jufka se jede sa kajmakom. Ono što mene sada dovodi do očajanja je da se u našim prodavnicama i na pijacama mogu kupiti samo mlinci. Žalosno. Kupujemo mlince a ne znamo da je to srpska jufka. Zato ću sada da napišem pravi recept kako se pravi jufka sa kajmakom.

Umesi tvrdo testo od brašna i posoljene mlake vode. Podeli testo na četiri jednaka dela i rzvaljaj ih u kore debljine 1-2 mm. Ispeci kore u rerni na okrenutom plehu sa obe strane. U pola litra vode skuvaj kocku supe.
Način pripreme je jednostavan: U posudu u kojoj će se sprmati stavi malo ulja i zagrej ga. Izlomljene komade jufke stavi na ulje i postepeno dodaj skuvanu supu dok testo ne omekša. Testo mora biti mekano ali bez tečnosti. Dodaj nekoliko dobrih kašika kajmaka(što više to ukusnije),pusti ga da se otopi i promešaj da se prožme sa testom.

Na kraju briga me, onima koji jedu puricu sa mlincima želim dobar tek, kao i onima koji jedu mantije,pizze,profiterole,bolonjeze,tortilje a ako slučajno ima onih koji jedu jufku sa kajmakom,prijatno i uživajte u starom srpskom jelu
xxx

U ovakvim jelima mi tragamo za svojim korenima i poreklom,ma koliko bili izloženi novom vremenu i budućnosti.

MALI TALASI
Grešnik
[You must be registered and logged in to see this image.]
Opet sam sanjao Jessicu Albu. Ulete u moj mirni san razuzdana i bludna i napravi od mene grešnika. O detaljima ne smem ni da zucnem,taman posla. Ali sam zato odmah konsultovao sanovnik i koliko ja vidim ne piše mi se dobro:

"Gola žena: šteta od laži, snaći će te napast
Razvratna žena : bićeš obeščašćen
udvarati se ženi: poltroni će te prevariti"
ljubiti ženu: dobitak

Crni ja šta me snađe. Što li joj dozvolih da se tako lagano ušeta i još laganije me iskoristi. Najmanje me brine ovo sto tumač snova kaže...navikao sam odavno i na laž i besčašće i prevaru,podneću to nekako. Mene muči kako će Selma ovo da primi i hoće li oprostiti ovom jadnom grešniku.

Pitam ja danas u Milutinovom kafančetu čika Stoleta za savet,šta mi je činiti,.kako da se opravdam kod Selme. A on me zapita da li sam ispričao ovaj san svojoj ženi...nisam još,kasnije ću kažem,nema vremna da me sluša, počela da sprema zimnicu...
Kaže čika Stole,bolje bi ti bilo da prećutis, dobro poznajem tvoju Maki,čini mi se da ćeš ove godine da ostaneš bez ajvara.

Setih se odmah da "ljubiti ženu" u snu znači dobitak. Prećutim li dobiću ajvar. Čika Stole svaka ti je zlatna. Volim ja i Jessicu i Selmu al' volim i ajvar. Shvatio sam, ćutanje je moj dobitak

"samo sam se ja, dušo moja, pocepao na pola"
Selma,Selma....strpljiv sam ja,doći ćeš i ti ko Jessica...
[You must be registered and logged in to see this image.]

MALI TALASI
Zemlja čuda
[You must be registered and logged in to see this image.]
Za jedan život mnogo toga se desilo Često uhvatim sebe kako mislim da živim u Diznilendu jer tamo je moguće ama baš sve. Događaji sustižu jedni druge,nemoguće ih je popamtiti sve a trebalo bi bar da se zapišu negde, ako ništa drugo ono kao opomena da se budućim generacijama nikada ne ponove iste greške i da pokušaju da žive najobičnijim životom da misle samo na svoje porodice,decu, ljubav,putovanja.....

Eto koliko juče, sećam se hajke koju su neke televizije pokrenule uz pomoć par žutih novina u vezi narkomana u Crnoj reci. Svakodnevno smo bili bombardovani slikama prebijanja i raznim polemikama, okruglim stolovima,upiranjem prsta pojedinih NVO...

Orkestrirano su krenuli svi u jednom danu. I odmah da se ogradim. Ne prihvatam ni jedan metod lečenja koji podrazumeva upotrebu sile. Osuđujem takve postupke i podržavam televizije koje su u tome prednjačile ali samo u delu koji se odnosi na batinanje. Međutim, da li im je to bio jedini cilj? Očigledno nije.

U istom danu sve te televizije i novine su prestale da pišu o tome kada su dovoljno iskaljale onoga ko im je bio meta. I šta se desilo posle toga? Ništa!

Televizije i novine izgubiše glas,zanemeše a iza sebe ostaviše uznemirane i uzdrmane zavisnike i njihove porodice.Priča se da neki napustiše taj centar i okončase svoj život vrlo brzo u nekom podrumu, predozirani. Gde su sada ti briznici? Zašto ćute? Ja ne mogu da ćutim i neću.

Sa ljudima i njihovim sudbinama niko ne sme da se poigrava...niko nema tapiju na nečiji život,ma kakav on bio pa ni bilo koja telvizija

MALI TALASI
Seks uvod u razvod
[You must be registered and logged in to see this image.]
Bože blagi kako su se samo voleli Mirka i Milanko. Upoznao sam ih još dok su bežali iz škole na klupu u susedni park i tu u tišini jablanova snevali svoj san. Jednog dana su se venčali i doselili u moj komšiluk. Nekako ubrzo došla su i deca pa se oboje zaposliše, sve im je teklo kao voda a njih dvoje i dalje u neraskidivoj ljubavi. I onda jednog dana fleš.

Ne mogu da verujem da iz njihovog stana čujem svađu, plač se useli u taj dom. Mala sredina sve se brzo sazna. Milanko je u međuvremenu počeo da švrćka sa koleginicom sa posla. Zaljubio se...niko to nije znao niti ih je ikad video. U jednom trenutku nova prijatreljica ga ostavi jer nije hteo da se razvede od Mirke ali ne daj vraže, umesto da ćuti on se poveri Mirki za svoj problem i savet šta da radi.... i bi šta bi.

Mirka povređena, ranjenog srca krene da mu se osveti pa ode sa prvim koji ju je poželeo a kandidata je bilo mnogo, mogla je da ih bira. Za nesreću vide je neko od Milankovih drugova te svađe u toj kući postadoše deo svakodnevice.

Proslo je više godina od tada, njih dvoje su se razveli,žive na suprotnim krajevima grada, jedno drugo više ni na ulici ne poznaju a ja znam da se njih dvoje i dalje vole.

U životu sam svašta čuo i video ali mi nikada nisu bili jasni,niti mogu razumeti ljude koji kad naprave takvu brljotinu utehu traže od svog supružnika. A ima ih dosta....

MALI TALASI
Zlo pesmu ne voli
[You must be registered and logged in to see this image.]

Velika je to muka kad se zlo useli u čoveka. Sve više srećem osoba koje su opsednute zlom.
Prilike učiniše da se ljudi promeniše. Svega tu ima po malo.Ovi nesrećni ratovi iznedriše sirotinju, bedu, nemaštinu, samoću, zavist, ljubomoru...nakotilo se toga mnogo i što je najgore teško se izboriti sa tom nesrećom. Tu pošast zvanu zlo srećem na svakom koraku.
Evo kad uključim televizor neko zlo mi odmah uskoči u kuću,iz komšijskog stana izlazi zlo,na ulici sve zlo do zla, na fudbalskoj utakmici zlo u autobusu opet zlo u samousluzi sačuvaj Bože od zlih cena, odeš na odmor a kad se vratiš zlo ti od praznih dzepova, ma gde se okreneš ono nasrće

Mislim se šta da uradim da pobegnem od zla. Kad me ono ščepa za ruku treba li da je odsečem? Neću, za početak ću kao i uvek kad mi je teško da krenem sa pesmom.Zlo pesmu ne voli:
Ako si raspolozen/a za pesmu klikni OVDE
[You must be registered and logged in to see this link.]

MALI TALASI
Prva bračna noć
[You must be registered and logged in to see this image.]
Dođe i dan svadbe. Okupiše se gosti da obavimo sve onako što bi rekli po zaknu i običaju. A kakva bi to svadba bila da nisam "kupio" devojku. Jesam bogami i to je plaćao dukatima. Istina bio je to dogovor da rodbina i prijatelji vide da devojka vredi suvog zlata a posle su oni to meni vratili,što jes,jes. I jabuku smo skidali i devojka bacila sito koje ostade na krovu i nakonče uzimala,supu nismo jeli da nam deca ne budu slinava... više se i ne sećam šta sve nismo radili. Gosti su bili veseli,pevali, igrali,krkalo se i pilo se...

Kako se približava veče tetke,ujne,strine počeše da se sašaptavaju i smijulje. Jasno meni, čekaju one da nas pošalju u nameštenu sobu za nas dvoje. More uzvrtela se mlada a i ja jedva čekam al' nikako da se izvučemo,stalno neko odlazi, neko dolazi pa dok se ne islikasmo i izljubismo sa velikom rodbinom pa onda da mlada otpleše samo još jednu pa opet samo još jednu igru......

Taman došlo vreme da nas dvoje idemo kad eto strine Dragice. Kaže došlo do promene plana. Neki gosti ostaše, nemamo gde da ih smestimo nego u vašu sobu. Mlada će da spava sa troje dece a ti strinino samnom i baba Milunkom,sa nama će ti bude najlepše...Razdvoji smo se teška srca al' kad je za rodbinu mora se, sve....

Strina hrče, klopoće kao stara lokomotiva a baba Milunka ispušta gasove tako glasno da je i u susednim sobama čuju i svaki put kad se oglasi izgovori" "Dragice sad mi je lakše" a ova joj kaže ako još jednom to uradiš izaći ću da spavam na terasu.....i tako celu noć...a ja se pitam Boze čime sam to zaslužio, umesto da uživam ja slušam dve babe kako razgovaraju svojim guzovima...

Sutra ujutru svi me teše,baš nam je žao a mi čekali da noćas napravite naslednika....mislim se ja da sam ja čekao na vas ne bih ga nikad bilo....da je živ i zdrav već je napravljen al' za sada to je moja tajna, ne dam ja da odmah počnu da mi olajavaju ženu...

A baba i strina su odmah ujutru pitale jel ostalo nešto od onog pečenja, imamo potrebu nešto da pojedemo, krče nam creva...

MALI TALASI
Kriva je baba
[You must be registered and logged in to see this image.]
Došlo meni vreme za ženidbu. Ona koja se meni dopada ni da me pogleda. One koje mi srce neće, nasrću. Šta da radim? Ne znam? Noćima ne spavam, prevrćem se po krevetu, ćutim, uzdišem i u plafon zurim. Majka se sekira, stalno ponavlja, jadno moje dete,vidi na šta liči,prepolovio se. Otac kaže pusti bre barabu vidiš il' mu došlo vreme za ženidbu il' mora u aps. Mislih ja mislih,vidim nema drugo rešenje no da krenem kod baba Dostane po savet. Zna bre baba sve,mogla bi da bude i.....

Baci Dostana pasulj i kaže ovako. Da ideš da uvatiš jednog slepog miša. Da uzmeš od njega samo levo krilo i dobro ga osušiš. Onda čekaj noć punog meseca i kad naiđe devojka koja ti je za srce prirasla samo je pogledaj kroz krilo. Videćeš, tvojim mukama će biti kraj. Skočih da ljubim Dostanu od sreće jer znam šta ona kaže to mora tako da bude...a ona me tera od sebe...idi kaže, još jednom sam ovo isto rekla...

Kako sad da uvatim slepog miša? Pitam druga Danila ima li on kakvu ideju?... ih, reče Danilo, na pravog si naleteo,imam ja to krilo. Izvadi iz novčanika jedan brižno upakovan papirić. Evo ovde ti je krilo,upotrebi ga i odmah da mi ga vratiš, trebaće on još nekom. Sreće li moje...

Ja sam danas srećno oženjen i to baš sa onom što nije htela da me pogleda. Ako ima neko da mi veruje nek potraži Danila možda još uvek ima ono krilo?

Požali mi se juče komšinica kako ćerka nikako da joj se uda. Taman joj se učini da je našla pravog a ono ispadne ili da je oženjen ili homoseksualac. Šta ću,vidim ženu pritisle muke te joj ispričah ovu priču. Kad se žena uhvati za glavu pa na glas poče da kuka.
Pa što mi nisi to ispričao ranije. Baš nam sinoć ulete jedan kroz prozor, jedva ga isterasmo a da sam znala....odjuri žena kući, kaže evo pada noć idem da otvorim sve prozore...

A Mika Antić piše ovako:

Onda treba da se ima neko
ko je triput kumovao na svadbi
prošle jeseni

Kum ovako kaže:
"Da vračamo u domali.
Domali je prst za prsten.

To je prst za srce.
To je prst za pamet.
To je prst da sanjaš.
To je prst od raznih trava.
To je rođak od doktora"

MALI TALASI
Mobing
Sedim u kancelariji sa koleginicom Dušankom,ispijamo kafu i šta ću da pitam koleginicu u tim malo opuštenijim trenucima nego da li se predomislila i hoće li mi najzad dati "ono".
Kaže ona sećaš li se kad smo bili na Zlatriboru na sportskim igrama, ja te jurila a ti pobeže sa onom malom pripravnicom. Zaboravi to molim te, bilo pa prošlo, pokajaćeš se jednog dana...kad se ti predomisliš ja možda tada neću moći. Ništa ne vredi da je ubeđujem, ne da pa ne da.
Kad videh da sam opet izvisio onako u šali joj rekoh "kad je toliko čuvaš najbolje je stavi u turšiju". Kad skoči bre Dusanka, iz ovih stopa kaže idem da te prijavim šefu. Zašta bre da me prijaviš. Za mobing ću te prijavim. Koji bre mobing pa ja sam ti samo tražio "ono".

Do skoro nisam ni znao sta je to. Skoro čujem u hodniku neku galamu,izađem van kad jedna koleginica ide i viče,mobing,mobing a ja razumeo da je izgubila mobilni telefon pa je pitam, ma gde ga izgubi. Nemoj da se praviš lud, znaš ti dobro šta je to, on misli da može da mi traži zato što je šef...e ne može, ne dam, znam ja svoja prava. Pa jel ti uradi nešto, pitam je a ona onako besna, povredio me. Gde, ja ne vidim ništa, da zovem hitnu pomoć? Kad se tek onda raspali,povredio je moja ljudska prava i šta se bre ti petljaš u sve i ode niz hodnik vičući na glas "mobingovana sam",mobingovana....

Bože kakva su vremena došla, koleginici vise ne smeš da tražiš "ono. A do skoro je čini mi se bilo drugačije...volele žene da ih pitaš....više ne pitam,ne smem, il' ću popiti otkaz il' će mi završiti stolica na glavi.
A Dušanku ću pod hitno da pitam kako se zvalo ono kad me je jurila po Zlatiboru. Da li ja sad mogu da se obratim Medjunarodnom sudu za ljudska prava i podnesem tužbu protiv Dušanke jer je od mene na Zlatiboru tražila "ono"...

MALI TALASI
Čokolada
[You must be registered and logged in to see this image.]

Naljuti se danas Maki na mene,kaže jesi li ti normalan,zašto si pojeo čokoladu za mešenje, zar ne vidiš da spremam materijal za tortu. Jelo mi se nešto slatko,vidim nema ništa i ja ugledah tu čokoladu te otkidoh dve štangle. Počeh ja da se branim,nisam, to ti se učinilo,možda su deca, kad mamin sin reče: "jeste, ja sam ga video". Bogami i ja imam ko će mene da štiti...skočiše ćerke oće oči da mu izvade,brane me, nije tačno, one su kažu pojele.
Možete kolko hoćete da ga štitite, znam ja njega kad je čokolada u pitanju,zar ste zaboravile kad ste bile male ko vam je jeo čokoladu. Mlađa odmah dobaci,brat....a Maki kaže: "nije majkin sin, nego otac i još ste ga vas dve hranile".

Sećam se došli neki ljudi u goste i doneli deci čokolade a Maki im kroz osmeh reče da su trebali da donesu još jednu za mene inace ću sve da im pojedem.
Sledeći put oni štosa radi doneli još jednu,ih kako sam se obradovao. Žena mislila da me postidi a ja je odmah otvorio i počeo da je grickam i da se oblizujem a ona besna, imam utisak da će iz kože da iskoči. Odoše gosti a ćerke otvorile svoje čokolade. Ja se izvalio u fotelju a one hrane svoju bebu,mene,neko je morao da se poigra sa decom, ko bi drugi uvek sam žrtva bio ja a sin sakrio svoju. Mlađa se smeje zna gde ju je ugurao, čim zaspi maznuće je...mama to čula pa će reć: "da ti nije palo na pamet"... brani svog mezimca

Pa sta ću kad volim čokoladu. Mnogo je bre volim i spreman sam da istrpim i neku ružnu reč od Maki a maminom sinu cu večeras da j....

MALI TALASI
Stari fijaker
[You must be registered and logged in to see this image.]
Sedimo na podu prekrštenih nogu oko drvene sofre dok se pored nas u metalnom mangalu vari kafa u bakarnim dzezvama.
Netremice gledamo u starog amidzu dok lagano uvlači cigaretu u svoju srmom opšivenu muštiklu i priča o ljubavnim jadima jednog davnog vremena male kasabe.
Imao je dva prelepa konja i stari fijaker sa kojima je izdržavao svoju porodicu.
Ljudi su voleli da se prošetaju fijakerom do okolnih banja sa porodicom ili su žene odlazile da se banjaju a kako u to vreme nije bilo drugog prevoznog sredstva kočijaš je bio veoma važno i cenjeno zanimanje u kasabi. Domaćini su slali decu da naruče fijaker za svoje žene po nekoliko dana unapred koje su tada nosile feredze da im neko ne bi video lice.

Fijakerom bi došao pred kuću a one bi istrčale iza zamandaljenih vrata lupajući nanulama dok su im iza feredza oči vrcale kao žiške i brzo se pele u njega. U to vreme momci i devojke su sklapali brak dogovorom roditelja a da se pre toga nisu ni videli. Međutim amidza je znao kako većina devojaka izgleda. Momci za ženidbu dolazili bi da im amidza kaže nešto o izabranoj i dobro ga čašćavali......

Kada bi fijaker izašao van grada najstarija među njima bi mu skrenula pažnju da se slučajno ne okrene jer će se one malo raskomotiti, što je značilo spustiti feredzu. Amidza je to poštovao i nikada se nije okrenuo ali je zato konjima pored repa namestio ogledala u kojima je video šta se dešava iza njegovih leđa. Na taj način je upoznao prelepa lica njegovih meštanki i praktično im bio provodadzija.

Znali su svi u čarsiji za njegov marifetluk ali se niko nije ljutio a kako i bi kad je pola muškaraca pronašlo izabranicu svoga srca uz njegovu pomoć a devojke su namerno sedale bas u njegov fijaker i skidale feredzu jer su znale da se amidza ne okreće.

MALI TALASI
Gola kafa
[You must be registered and logged in to see this image.]
Sretoh čika Stoleta ispred zgrade te se raspričasmo o nekim kućevnim stvarima. Došlo vreme da se sprema zimnica pa se onako domacinski trudimo da propratimo ono što nam žene rade. Nije lepo da stojimo ovde, vidiš kako nas gledaju kroz prozore,pomisliće da se spremamo da menjamo predsednika Skupstine stanara, nego 'ajmo mi kod Milutina da popijemo po kaficu.

Ulazimo i sa vrata mu kažem,dve grke a on pita, jel gole. Jok more, dve normalne, nećeš valjda da nam oduzmeš zadovoljstvo ispijenja kafe. Ma ne kaže,nego vidim nešto ste se namrčili pa ko velim nije vam do normalne nego bi vam gola bolje legla. De,de, ne zezaj, nego donesi one naše. Donose Milutin normalne,grke,sa ratlukom na čačkalicu i kiselom vodom i sa malom ljutom rakijicom..Normalno. Kako da uživam u kafi ako pre toga ne umočim ratluk u kiselu vodu a ona se onako lepo zapeni a posle kafu zalijem sa ljutom. E, to je merak.

Probao sam ja i ove kratke,dugacke,espreso,kapućino,ness,ajs,jedan u dva i tri al' mi nešto tu fali, imam osećaj kad ih pijem kao da vodim ljubav kroz gaće. U kafi se bre uživa a ne sipa se za vrat i gde ide kafa bez rakije. Što kaže moja komšinica Dara, hebeš kafu posle koje ne možeš da gledaš u šolju

MALI TALASI
Šta radiš sutra
[You must be registered and logged in to see this image.]
Ponoć je prošla a nas nekoliko drugara, na ulici pored prodavnice, maštamo kako da kidnemo preko grane. Priči nikad kraja a onda dođe vreme kada moram kući na počinak i umesto o lepim ženama počinjem da razmišljam kako da se uvučem u sobu a da me otac ne čuje i probudi pola ulice. Približavam se kapiji sa Cveletom a on me upita: “Šta radiš sutra”.Začuđeno ga pogledam jer znam da zna odgovor? Isto što i juče a to znači ništa. Dobro,reče Cvele,doći ću sutra u devet po tebe. Ne pitam ništa. Nekako se uvukoh u krevet,otac mi samo kašljanjem dade do znanja da me je čuo...dobro je, ovog puta se komšiluk neće probuditi...

Čini mi se da sam tek zaspao a već čujem lupanje na prozoru. Prepoznajem Cveletov glas,zove me da ustanem.Lenjo otvaram oči a on me moli da požurim i da ne zaboravim da ponesem ličnu kartu. Šta će mi lična karta?.... ćuti molim te i požuri. Izlazimo napolje a dole ispred kapije stoji njegova devojka. On kao da se izvinjava, kaže: "danas se ženim,da mi budeš kum”. Zbunjen sam, ženi se a ja kum?...zar se to ne pita? Ćutim. Valjda se najbolji drug ne pita, to mu dođe normalno.Ćutke stižemo do Opštine. Ulazimo u svečanu salu a onda moj budući kum shvati da mu nije došao drugi svedok. Šta sada? Druže,obraća se prisutnom čoveku, hoćeš da mi budeš svedok na venčanju? Hoću, kumstvo se ne odbija. Svadba sa četvoro ljudi. Moji kumovi rekoše sudbonosno da...u obližnjoj kafanici popismo piće za srećan početak...

Od tada je prošlo nekoliko dana a ja nisam video kuma. Pri slučajnom susretu na ulici njegova majka mi kaže poručio ti Cvele da je našao poso na Zlatiboru i odselio se. Nikada se više nisam sreli. Baš čudno kumstvo?

MALI TALASI
Kako se "pravi" muško dete
[You must be registered and logged in to see this image.]
Već sam pisao kako mi baba Dostana pomože oko devojke al' sam morao da saznam i kako da napravim muško dete. I opet odem ja kod Dostane, ispričam joj šta sad hoću a ona meni kaže onako uz osmeh....idi kuci i džaraj...šta bre baba da džaram,opet ona isto idi i džaraj i ja sta ću jadnik odoh neobavljenog posla. Ispričam to svom ocu misleći da će mi on dati bolji savet a on kaže ...samo čvrsto stisni zube,oću kažem a šta posle...samo ti stisni...

Rekoh mojoj budućoj ženi da se ništa posebno ne ovajdih i ispričah joj kakve sam savete dobio. A ona meni,ja znam, ja ću da ti sve ispričam. A šta da učinim,pitam je da bi mi ti to rekla...samo da me lepo zamoliš,. Ma padoh ja odma na kolena a ona me uvati za ruku, povede u sobu....'ajde sada džaraj,šta si zinuo... a jel treba i zube da stisnem pitam je. Jako stisni, kaže ona....

More otkud ti to znaš zapitah je...majka mi sve ispričala. Eto,malo džaranja i stiskanja zuba te nas dvoje napravismo žensko dete.

Ih, što žene znaju svašta, od teda uvek lepo zamolim kad tražim "ono"i da vidiš po nekad i upali, lepa reč otvara i kapiju i prozor za džaranje. Naučila me moja Maki a nju njena majka, krivica više nije moja

Oca sam pitao što sam omanuo kad sam stiskao zube... kaže,nisi dovoljno,ponovi. Nije bilo druge morao sam da ga poslušam. Uspeo sam iz trećeg puta al' sam ostao bez zuba

MALI TALASI
Švaler
[You must be registered and logged in to see this image.]
Jednoga dana mi izgubismo Basta. Naišla kuja u teranju i on sa čoporom drugih pasa ode u svadbu. Džaba ga je žena dozivala,molila, preklinjala, nije hteo da joj priđe jer ga je vukao njegov prirodni nagon za produženjem vrste. Malo po malo čopor je otišao i on sa njim. U kući opšta uzbuna. Komšije, rođaci, drugovi i prijatelji su bili angažovani u potrazi za švalerom. Obišli smo svaki kutak naselja i susedne opštine, davali oglase na radiu i televiziji, pitali prolaznike, dozivali i ništa. Tako je potrajalo puna tri dana a onda u kasno veče trećeg javlja se mlada komšinica i pita da li smo možda mi izgubili psa jer je jedan njen drug pronašao haskija. Radost, veselje kao da je došlo oslobodjenje...iz istih stopa smo krenuli da vidimo da li je to on...

Jeste,bio je on,ne znam ko se više obradovao, on ili mi. Kada je završio svoju misiju poželeo je da se vrati kući ali nije uspeo, izgleda da su ptice pojele hleb koji je ostavljao iza sebe pokušavajući da obeleži put, šalim se naravno. Momak koji ga je pronašao kaže da ga je zapazio na autobuskoj stanici kako mirno sedi i kao da nekoga očekuje. I pošto je video da niko ne dolazi po njega, prišao mu je,pomazio ga i pozvao da pođe sa njim. I on je pošao.Dečko je oduvek želeo istog psa ali spletom okolnosti nikada ga nije doveo u kuću. Njegovi roditelji su ga primili lepo,samo im je kažu mnogo čudno bilo kad su seli da ručaju jer je on je skočio na stolicu kao da želi da se i njemu prinese tanjir. Gospođa majka se dmah zapitala, Bože,pored koga li je živeo ovaj pas? I ja bih pitao isto,nije on nikada sa nam sedeo za stolom,imao je on svoje mesto i svoju posudu iz koje je jeo, samo je osetio bezobraznik da su ljudi isuviše fini prema njemu i pokušao je to da iskoristi.

Nekada smo ga izvodili naveče u vreme kada smo očekivali da nam se ćerka vrati sa treninga i odlazili na autobusku stanicu da je sačekamo. On to nikada nije zaboravio i zahvaljujući tome nam se vratio...

A kako je umeo da izdvoji kuju iz čopora.....švaler

MALI TALASI
Žuta košulja
[You must be registered and logged in to see this image.]

MALI TALASI
Kako prestati sa pušenjem?
[You must be registered and logged in to see this image.]
UPOZORENJE: nije za one sa slabim želucem Prvu cigaretu sam popušio sa jedanaest. Istina bilo je pokušaja i ranije ali mi nije išlo. Međutim u društvu je sve lakše pa i prva cigareta. Uz nagovor nešto starijih ja popuših jednu,pa onda još jednu i polako uhvatih sebe kako guram ruku u očev dzep i krišom izvlačim po par komada da ne primeti. Onda na trafici počinjem da kupujem na komad sve dok mi cigarete ne postadoše navika. U početku sam pušio najjeftinije pa čak i krdžu zavijao,snalazio se na sve načine. Godine su prolazile i one su postale deo mog života. Nažalost pušio sam sa sve većom strašću dok nisam dogurao da ustajem noću i da pušim po dve i po kutije dnevno.Ukućani su me molili da prestanem ali na žalost nije vredelo ništa dok mi cigarete ne zapretiše zdravlju. Sedoh da razmislim šta da radim. I normalno kao i uvek odlučim da idem kod baba Dostane po savet. Boga mi kaže Dostana ne valja ti poso. Koje crne dve kutije? A sta da činim Dostana, pitam je. Idi kući kaže, obuci jedne gaće i ne skidaj ih dvajes dana. A onda sastruži sa njih sve ono što se nakupilo za to vreme i to zavij u cigaret papir i popuši. More baba jel ti to mene zezaš, pitam je...a jesam li te kada prevarila? Poslušah je kao i uvek. Obukoh gaće ali sa pušenjem ne prestajem. Prođe nekoliko dana pita žena jel vi osećate kako nešto neprijatno miriše. Deca kažu da a ja se pravim lud jer znam da su to moje gaće. Prođe još par dana a one gaće sve više kandišu,zabadava se ja kupam...poče onaj miris da me podseća na miris duvana. Ma jel moguće da smrdljive gaće imaju miris duvana. Tada shvatih da je Dostana u pravu, kao i uvek. Pušio cigare il strugao sa gaća pa zavijao dobijem isto,smrad. More istog trenutka sam ustao i bacio cigare. Nikad više nisam zapalio a pušio sam punih dvadeset godina. Što ta baba svašta zna. Danas mi se desi kad stanem pored nekoga da osetim neprijatan miris. Mnogo mi žao tog čoveka jer znam da se trudi da ostavi cigare

MALI TALASI
Ima nade
[You must be registered and logged in to see this image.]

Subota je dan koji sa nestrpljenjem očekujem. Večeras je igranka,doći će ona koja mi se dopada,možda ću imati hrabrosti i sreće da se upoznam sa njom. Zašto kažem sreće... pa zato što i drugima srce zadrhti pri samoj pomisli na nju a znam, ima ih.
Lickam se,perkam, biram šta da obučem a imam samo jednu stvar, bar može da bude opeglana. Dan je dug,minuti prolaze sporo a sati nikako. Nervozan sam,ljutim se,sve mi smeta a u glavi mi samo ona....

Velika sala, na bini svira VIS a pored zida stoje devojke. Muški su na sred sale u grupama, kao nešto pričaju a svaki je svoj poged usmerio samo ka jednoj devojci. Devojke šapuću i tiho se smeju a njihovi vreli pogledi nam daju nadu. I moja simpatija je tu, uporno je gledam ali uzvratnog pogleda nema. Tužan sam zbog toga, pokušavam da uhvatim gde njen pogled završava ali ne uspevam...

Sa nestrpljenjem svi očekujemo veliku lutriju. Otkupljujemo brojeve i muški i devojke. Od svakog broja ima dva ista,dve dvojke,dve desetke............Spiker izvlači iz vrećice broj i onda momak i devojka sa istim brojem idu da plešu i tako redom...Uzbuđenje je veliko,da li ću imati možda sreće i zaplesati sa simpatijom? Parovi se polako formiraju a moj i njen broj još nisu izvučeni......ima nade.

A onda izlazi devojka čiji je broj spiker pročitao, stoji na sredini sale, niko joj ne prilazi?
Mučno je,devojka ima jednu kraću nogu,poznajem je. Neprijatno joj je,neprijatno je i meni dok je gledam onako zbunjenu zbog"muskarčine" sa njemim brojem koji se uplašio i odustao. Nisam dugo da razmišljao, prišao sam joj, pružio ruku i zaplesali smo. Podarila me divnim osmehom.. Iza sebe sam čuo da je neko zapljeskao rukama. Dok smo plesali osluškivao sam kada će pročitati moj broj i desilo se, izašla je ona,moja simpatija.....na trenutak je stajala sama a onda joj je pritrčalo nekoliko momaka....

Po završetku plesa mi je prišla moja simpatija i podarila sve plesove do kraja večeri.

MALI TALASI
Mirka ko te sada...
[You must be registered and logged in to see this image.]
Naslonjen na prozor uživam u lepoti nedeljnog jutra. Odjednom do mene dopiru stihovi Balaševićeve pesme "Mirka ko te sada dirka" i vraćaju me u vreme kada sam imao desetak godina. I ona se zvala Mirka i bila je prelepa,doduše njenih desetak godina više nije sprečilo ni mene a ni ostale da je svako veče čekamo ispred kuće sakriveni u krošnji oraha ispred njenog prozora isčekujući kada će započeti sa ritualom svlačenja. Pošteno rečeno nisam razumeo zašto to radim,bio sam mnogo mlad ali mi mlađi smo uvek radili isto što i oni neku godinu stariji, inače bi pukla neka zauška. Iako tada nisam razumeo zašto se krijem na tom orahu bio sam opčinjen njenom lepotom. Stariji su pominjali njene bujne grudi a ja sam se divio svemu što sam video...

Prelistavajući po netu naišao sam na veliku ponudu slika prozora i zapitao se zašto baš prozora? ? Šta ljude pokreće da ih slikaju? Da li samo žele da zabeleže jedan trenutak ili ih vodi ona večita znatiželja da malo zavire kroz njega i nešto razotkriju.
Prozori kriju tajne, male i velike, lepe i ružne, ljubavne..

Koliko sam prozor govori o ljudima koji iza njega žive? Mnogo. Da li su otvoreni,zatvoreni,da li su blistavo čisti ili su im spuštene roletne ....da li na prozoru ima saksija sa cvećem ili neka rasčupana glavica viri željno isčekujući nekoga.
Kada sam tužan pogled mi odluta daleko kroz prozor sa molbom da mi se želja ispuni,opet kada sam veseo preko njega bih podelili radost sa celim svetom. Zato uvek drzim otvoren prozor

A Mirka? Kao i mnoge lepe žene imala je mnogo ponuda za brak a ona se opredelila za najlošiju. Udala se za fudbalskog golmana koji je otišao u veliki fudbalski klub a nju trudnu ostavio da sačeka dok on tamo ne pronađe stan. Onda je dobio ponudu iz inostranstva i odselio se bez nje i tamo pronašao ženu svog života. A Mirka je živela sama i odgajala njihovog sina uvek lepa i ponosna. Posle osamnaest godina pojavio se golman i odveo sina na visoke škole...
Mirka ko te sada dirka
I pod prozor dolazi da virka...