Dileme i pitanja..tumacenja .price..

Gde ću dospeti posle smrti?
dr J. Van Impe
PREDGOVOR

U Danilu 12,8 prorok se obraća anđelu rečima:"Kakav će biti kraj tih stvari?". Iste te reči čoveka muče od kolevke pa do groba: gde ću otići kada umrem? Da li su nebo i pakao stvarnost? Da li će to trajati večno? Kako će se sve to završiti?

Srećan je čovek koji poznaje Isusa Hrista kao svog ličnog Spasitelja, koji je poverovao u Njegovu reč i i radosno može da izjavi: "Jer Hristos je za mene život, a smrt dobitak" (Filipljanima 1,21), "i spremni smo da radije iziđemo iz tela i da se kod Gospoda nastanimo kao kod kuće" (2. Korinćanima 5,.

Blago čoveku koji na porodičnom skupu može pogledati prisutne oko sebe i reći im:"Mi svi poznajemo Gospoda. Bilo šta da nam se dogodi, mi ćemo se jednom ponovo sastati."

Blago i onom čoveku koji može da izjavi: "Pa da mi je i dolinom smrti proći, zla se ne bojim, jer si ti sa mnom" (Psalam 23,4). Ali, pomislite na mnoge ljude koji nemaju nade i često se pitaju:"Šta će biti sa mnom? Sada sam u šestoj deceniji života i približavam se sedmoj. Statističko pravilo mi govori da nemam još puno života pred sobom. Da li zaista postoje nebo i pakao? Kako će se sve to završiti?"

Ljudi ne vole pomisao na smrt, sud i večni pakao. Lakše se priklone nekom "izumu" i religiji, koja im objasni da mesto kao što je pakao uopšte ne postoji.

Moja Biblija mi govori da će se u poslednje vreme pojaviti religiozne vođe kojima će se priključiti mnogi, zato što će negirati istinu o Isusu Hristu, nebu i paklu, a i druge istine. U Delima apostolskim 20,29 Pavle kaže: "Ja znam da će po odlasku mome ući među vas grabljivi vuci, koji neće štedeti stada."

"A zli ljudi i varalice napredovaće na gore - varajući i druge i same sebe" (2. Timotiju 3,13). A u 2. Petrovoj 2,1 napisano je: "A bilo je i lažnih proroka u narodu, kao što će i među vama biti lažnih učitelja, koji će unositi ubitačne jeresi, i, odričući se Gospodara koji ih je iskupio, navući će na sebe brzu propast. I mnogi će poći za njihovom razvratnošću..."

Mogao bih da imenujem niz denominacija koje su poslednjih pedeset godina nikle u našim sredinama. Oni kažu:" Mi ne verujemo u pakao. Dođi k nama."

I njihov prirast je veoma velik. Nedavno je sedam procenata anketiranih sveštenika izjavilo:" Mi ne verujemo u postojanje pakla." Mene, međutim, ne može zavarati to što svi ti ljudi ne veruju da pakao postoji: ja imam Bibliju koja mi u Novom Zavetu 162 puta ponavlja da postoji takvo mesto i "verujem Bogu" (Dela 27,25). Jer, "Pre će biti da se Bog pokaže istinit, a svaki čovek laža" (Rimljanima 3,4).

PAKAO NIJE GROB

Jehovini svedoci su najpoznatiji od pomenutih denominacija; navodim ih zato što su najnasrtljiviji kad se radi o njihovom učenju. Oni se smeju "troglavom" Bogu, to jest Trojstvu. Isusa predstavljaju kao po rangu nižeg od Oca i nazivaju ga arhanđel Mihail, a ljudima uvek iznova tvrde da je pakao u stvari grob. Veliki broj ljudi, koji nisu sami proučavali Bibliju, im i veruje.

Oni dolaze na vrata stana i tek što uđu kažu: "Znate li da postoje dve grčke reči, Hades i Gehena, i da su obe prevedene kao pakao? Ali te reči znače grob. I hebrejska reč Šeol u Starom Zavetu jednostavno znači grob." Tako oni tvrde.

Ne želim da se ovde dugo zadržim na Starom Zavetu, jer nam je Hrist u Novom Zavetu obelodanio život i neprolaznost po Evanđelju. Želim samo da kratko napomenem ovo: postoji hebrejska reč Kveber, i ta reč na našem jeziku znači - grob. Nasuprot tome Šeol je mesto duhova umrlih. Svako ko želi da bude intelektualno pošten, trebalo bi da proveri ovo što sada navodim. To su pet stvari:
Prvo: Ako proučavate Stari Zavet, videćete da telo nikada ne odlazi u Šeol, što Jehovini svedoci prevode kao grob, već, a to piše na 37 mesta, odlazi u Kveber, što upravo dokazuje da je Kveber - grob, a pakao mesto gde odlaze duhovi čim napuste telo.

Drugo: Šeol ni jedan jedini put nije u Bibliji opisan na površini zemlje, a Kveber na 32 mesta, što opet pokazuje da je Kveber grob, a Šeol mesto kuda odlazi duh kada napusti telo.

Treće: Čovek nikada ne polaže drugog čoveka u Šeol, ali ga, prema 33 mesta u Pismu, stavlja u Kveber, što potvrđuje da čovek može čoveku iskopati grob i položiti ga u njega, ali ne može njegovu dušu poslati u Šeol.

Četvrto: Čovek nikada ne kopa ili ne pravi Šeol; Međutim, Pismo na 6 mesta govori da on pravi Kveber, što potvrđuje da čovek može da načini grob, ali ne i mesto za dušu.

Peto: Nikad Pismo ne kaže da neko dodiruje Šeol, ali na šest mesta govori o dodirivanju Kvebera, što potvrđuje da čovek može dodirnuti mrtvački kovčeg ili grob, ali ne može dodirnuti mesto gde odlaze duhovi.
Posle svega ovoga pogledajmo šta kaže Novi Zavet. Šeol je hebrejska reč koja se prevodi kao pakao, a to je ista ona grčka reč Hades.

SUS JE NAJVIŠE PROPOVEDAO O PAKLU

Ako proučavate Novi Zavet, zapazićete da Isus 22 puta govori o paklu. Želim to posebno da naglasim. Vi znate da veliki broj ljudi kaže: "Ah, ne volim tog propovednika. On propoveda o paklenom ognju." Ako i vi tako kažete, onda to znači da ne volite ni Isusa, jer reč pakao nalazite čak 24 puta u Novom Zavetu. Koristi je sam Gospod Isus, i od 24 puta, On je pominje 22 puta. Preostala dva pominjanja bila su od Jakova i apostola Petra.

Ako studirate grčki jezik, sa koga je Novi zavet preveden, uočićete da Gospod Isus koristi dve reči: Hades i Gehena. Zašto? Da li su to dva različita mesta? Da. Neka vrsta čistilišta? Ne.

Da bi smo ovo jasno predočili, dozvolite mi da ovde navedem jedan primer. Jedan čovek je umešan u neki zločin. Kada ga uhvate, ne stavljaju ga u kaznionu, jer nije održana sudska rasprava, nego ga drže u mesnom istražnom zatvoru do dana suđenja. Tek kada se završi sudska rasprava i utvrdi krivica, on biva osuđen i upućen u kaznionu. Ne može se čovek poslati na robiju pre sudske rasprave.

SUDSKA RASPRAVA

Zapamtite zato: uvek kada se u Bibliji sretnete sa rečju Hades, radi se o "mesnom istražnom zatvoru", gde grešnik očekuje svoju "sudsku raspravu". Ali, zato svaki put kada naiđete na reč Gehena, mislite na "kaznionu" ili "zatvor" gde će se naći duše grešnika posle presude, to jest posle Suda.

Trenutno nijedna duša nije u Geheni. Sve one su u Hadesu, jer se još nije dogodio konačni Božji sud. Sudska rasprava tek predstoji. Sada duše u Hadesu čekaju da budu izvedene pred Sud, gde će biti ispitan svaki slučaj i donesena presuda. Tek tada će osuđene duše biti prebačene u konačno odredište - u Gehenu.

Mogu li to dokazati? Otkrivenje Jovanovo 20,13: "I more dade mrtvace koji su u njemu, i smrt, i ad dadoše mrtvace." Da li primećujete nešto? "Smrt i Hades" (Biblija "Stvarnosti" prevodi ovde grčku reč Hades sa Podzemlje): Smrt je grob gde je telo; Hades je mesto gde je duša. Znači, grob vraća telo nazad, Hades vraća dušu i nespašeni čovek postaje ponovo sjedinjen, i tako telo i duša stoje pred Bogom na Sudu. održava se "suđenje" i donosi presuda. On biva bačen u konačnu kaznionu, u Gehenu - zauvek.

Sledeći stih kaže: "I smrt i ad behu bačeni u vatreno jezero" (Otkrivenje 20,14). Vatreno jezero je druga reč za Gehenu.

Želite li da vam to još jednom pojasnim? U redu. Kada umre hrišćanski vernik, njegovo telo se, doduše, polaže u grob, ali njegova duša odlazi Gospodu i prebiva sa Njim. Na dan vaznesenja, kad Gospod dođe po svoju zajednicu, On će sve one koji su došli k Njemu uzeti sa sobom (1. Solunjanima 4,14).

To znači da On dovodi duše sa neba, da bi one dospele u svoja tela, s obzirom da 16. stih kaže da će najpre vaskrsnuti umrli u Hristu. I u trenutku vaznesenja događa se spajanje duše hrišćanina sa njegovim telom. Kod onih koji nisu primili Isusa Hrista za svog ličnog Spasitelja događa se sledeće: čovek umire, njegovo telo odlazi u grob, a duša mu odlazi u Hades. To je mesto muka, ali , ni blizu onima koje ga očekuju u Geheni, poslednjem mestu kazne posle Suda. Ali njegovo telo još uvek čeka u grobu kao što njegova duša čeka u Hadesu. Zatim Bog budi njegovo telo iz mrtvih i dovodi dušu iz Hadesa. Tako pred Sudom stoji celovit čovek. On biva osuđen. Telo, duša i duh budu tada premešteni u poslednje mesto kazne, u Gehenu.

ŠTA JE HADES?

Gospod Isus reč Hades upotrebljava jedanaest puta. Posmatrajmo to zajedno. Imajte na umu da je Hades mesto gde se sada nalazi grešnik, i čeka. Ako bi ste večeras umrli bez Hrista, to bi bilo mesto kuda i sami morate otići da bi ste tamo čekali na vaskrsenje i Sudnji dan, a potom bili prebačeni u Gehenu.

Reč Hades pojavljuje se najpre u Evanđelju po Mateju, i ja ću mesta iz Pisma navesti jedno za drugim da ne bi bilo nejasnoća. Isus na pomenutom mestu kaže: "I ti, Kafarnaume, zar ćeš se do neba podići? Do ada ćeš sići..." U izvornom tekstu Biblije ovde je upotrebljena reč Hades. Zato ćemo ostala mesta citirati sa izvornom rečju Hades.

Evanđelje po Mateju 16,18: "Na toj steni sazidaću Crkvu svoju, i vrata Hadesa neće je nadvladati."

Evanđelje po Luki 10,15: "Kafarnaume... bićeš srušen do Hadesa."

Evanđelje po Luki 16,23 - ovaj događaj vam je sigurno poznat. Reč je o bogatašu koji je umro i bio sahranjen. "I kad se mučio u Hadesu, podiže svoje oči i vide izdaleka Avraama i Lazara u njegovom naručju." To nije grob u kome bogataš trpi muke nego Hades (ad, pakao).

Dela apostolska 2,27: "Moju dušu nećeš ostaviti u Hadesu, niti ćeš dozvoliti da svetac tvoj istrune."

Dela apostolska 2,31: "Niti je bio ostavljen u Hadesu, niti mu je telo istrulilo."

Prva poslanica Korinćanima 15,55: "Hadese, gde ti je pobeda?"

Otkrivenje 1,18: "Bejah mrtav, i vidi živ sam u sve vekove, i imam ključeve od smrti i od Hadesa". Dakle smrt je grob, a Hades mesto gde se nalazi duša.

Otkrivenje 6,8: "... a onome što seđaše na njemu beše ime smrt, i Hades iđaše za njim."

Otkrivenje 20, 13-14: "I more dade mrvace koji su u njemu (to je vaskrsenje), i smrt i Hades dadoše mrtvace koji su u njima, i svako bi osuđen po delima svojim". Ovaj stih sam već citirao, ali smatram da ne smeta što to, evo, još jednom činim. Vi vidite zašto su oni otpušteni iz groba i Hadesa, zar ne? Da bi im bilo suđeno. I oni sada stoje pred sudom. Šta se događa? Smrt i Hades, telo i duša, bivaju bačeni u vatreno jezero, u to poslednje mesto kazne, u Gehenu.

ŠTA JE GEHENA ?

Sada ćemo se pozabaviti Gehenom. Jehovini svedoci kažu - čudim se otkud im samo tolika hrabrost za takvu tvrdnju - da duše tamo imaju tih i miran grob. Ako umru izvan svoje religije, svu večnost ležaće u grobu: kraj.

A kako Isus predstavlja Gehenu? On koristi primer doline Hinom. Prema Starom Zavetu, bilo je to mesto gde su se žrtve prinosile bogovima. Životinje su tamo bacane u vatru, i pri tome su užasno cvilele. "Tamo će biti plač i škrgut zuba".

Prema Novom Zavetu, to je bilo "smetlište" Jerusalima. Na tom mestu je iz godine u godinu gorelo smeće i stalno se mogao videti dim koji se diže. Kada je Isus govorio o večnoj kazni, On je pokazivao na dolinu Hinom (Gehena) i rekao: "Pogledajte, tako će biti." Da Gehena nije ništa drugo do grob, ti kultovi bi imali argumente za svoje tvrdnje ako bi Isus, govoreći o izgubljenima, jednostavno pokazao na mrtvački kovčeg i rekao: "Ovako će biti." (On bi pokazao prema severu gde su bili grobovi, a ne prema jugu, tj. dolini Hinom). Njegovi slušaoci bi to razumeli.

Ali Isus ne pruža prst prema mrtvačkom kovčegu ili severu. On ne pokazuje na nešto što bi bar malo ličilo na smrt. On upire prst prema dolini Hinom i kaže: "Tako će izgledati". Niko pri tome ne može pretpostaviti mrtvački kovčeg ili groblje, a još manje neki od biblijskih stihova, koje ću navesti.

Imajte zato u vidu: tako izgleda poslednje mesto kazne nakon Sudnjeg dana.

Evanđelje po Mateju 5,22 - možda nekome neće odgovarati moja napomena - ponavljam: to je Isus koji govori. Ja ga samo citiram: "Ako ko kaže 'budalo' (bratu), zaslužiće pakao ognjeni (oganj Gehene)".

U GROBU NEMA VATRE

Mogu li ovde načiniti malu pauzu? Želim ukratko da uporedim tumačenje jehovinih svedoka. Posmatrajte: "Ako ko kaže 'budalo', zaslužiće pakao ognjeni". Kakva vrsta vatre gori u grobu? Isus pri tome pokazuje na vatru doline Hinom, koja je tamo gorela dan i noć, i On kaže da je to kao oganj Gehene. Isus praktično objašnjava Gehenu rečju oganj u svakom stihu koji ću navesti. (Reč pakao ćemo u sledećim stihovima ostaviti u onom obliku u kojem je u izvornom jeziku, to jest grčku reč Gehena).

Evanđelje po Mateju 5,29: "Ako te tvoje desno oko sablažnjava, iskopaj ga i baci od sebe, jer ti je bolje da propadne jedan od tvojih udova i ne bude celo tvoje telo bačeno u Gehenu".

I u 30. stihu: "I ako te desna ruka tvoja sablažnjava, odseci je i baci od sebe; jer ti je bolje da propadne jedan od tvojih udova i da celo tvoje telo ne ode u Gehenu."

Matej 10,28: "I ne bojte se onih koji ubijaju telo, a duše ne mogu ubiti. Nego se više bojte onoga koji može i dušu i telo da upropasti u Geheni".

Matej 18,8-9 - Hrist ponovo govori o iskopavanju oka i odsecanju ruke ili noge, mada to nanosi teške bolove, i kaže da je to bolje nego kad se celo telo baci u vatru Gehene. Još jednom Hrist objašnjava šta je Gehena, da to nije neko mirno i tiho mesto.

Matej 23,15: "Teško vama, književnici i fariseji, licemeri, što prehodite more i kopno da stvorite jednog proselita, i kad postane, činite ga sinom Gehene, dvaput gorim od sebe."

Matej 23,33: "Zmije, zmijski porode, kako da pobegnete od osude Gehene?"

Evanđelje po Marku u 9. poglavlju Isus tri puta koristi reč Gehena, i to u stihovima 43, 45 i 47 a u stihovima 44, 46 i 48. On objašnjava šta je Gehena. I ne pokušavajte , dragi čitaoče, da mi kažete da se ovde radi o grobu.

Isus kaže: "I ako te tvoja ruka sablažnjava, odseci je; bolje ti je da uđeš sakat u život, nego sa dve ruke da odeš u Gehenu, u oganj neugasivi. I ako te noga tvoja sablažnjava odseci je; bolje ti je da uđeš u život hrom, nego da te sa dve noge bace u Gehenu. I ako te oko tvoje sablažnjava, iskopaj ga; bolje ti je da uđeš u carstvo Božje s jednim okom, nego da te sa dva oka bace u Gehenu, gde crv njihov ne umire i oganj se ne gasi."

Jeste li shvatili ? Ono što pominje u 43, 45 i 47. stihu Isus objašnjava u stihovima 44, 46 i 48, kao mesto gde crv ne umire i oganj se ne gasi. Dragi prijatelju, ako u ovom tekstu pronađete grob, onda ste stvarno čudotvorac.

Evanđelje po Luki 12,4-5. Imajte na umu da ove reči dolaze iz usta samog Spasitelja: "Ne bojte se onih što ubijaju telo i posle toga ne mogu više ništa da učine. Nego ću vam ukazati koga da se bojite: bojte se onoga koji posle ubistva ima vlast da baci u Gehenu".

Posmatrajmo sada ponovo tumačenje nekih sekti: ne bojte se onih koji ubijaju telo, nego se bojte onih koji ga mogu sahraniti.

Šta želim da vam kažem ? Meni je svejedno ko će balzamovati mrtvo telo ili obaviti pogreb. Zar je to važno? Sigurno je da Isus ovde ne misli na telo, nego na nešto više. On želi da kaže: "Ne boj se onoga koji može da uništi tvoj život. Ti imaš u svom telu dušu koja će živeti večno, koja će nastaviti da živi na nekom drugom mestu. Zato se boj onoga koji može tvoju dušu da baci u Gehenu". On ovde ne govori o grobu.

U Jakovljevoj poslanici 3,6 apostol govori o dosadnom jeziku i govori da je jezik vatra, svet nepravednosti. Tako se jezik predstavlja među našim udovima kao onaj koji prlja celo telo i zapaljuje naš život, koji je zapaljen od vatre Gehene.

Tri puta se na tom mestu govori o Geheni i upoređuje se sa vatrom. Gde se tu može pročitati ili protumačiti mesto spokoja?

U 2. Petrovoj poslanici 2,4 nalazimo mesto gde Petar govori o palim anđelima: "Jer kad Bog nije poštedeo anđele koji su zgrešili, nego ih baci u mračne jaruge pakla i predade ih da se čuvaju za sud". Ovde je izvorna reč Tartarus, a to je posebno mesto za pale anđele.

Bila su to 24 mesta gde se pojavljuje reč pakao. U svim tim stihovima - od kojih je 22 izrekao sam Isus, a po jedan Jakov i Petar - ne možete ni jedan jedini put načiniti grob od Hadesa, još manje od Gehene, jer Isus pri tome pokazuje na dolinu Hinom i kaže da će tako biti.

OPIS PAKLA

Sada vam želim pokazati pakao bez "pakla". Naime, u Novom Zavetu ima još 130 stihova u kojima je opisano jedno isto mesto, kome nije dato ime. Čak i da u Bibliji pakao nije pomenut na 24 mesta, mogli bi ste dokazati da jedno takvo mesto postoji. Možda bi ste znali kako da ga nazovete, da prethodno nije nazvano paklom, ali Pismo bi vam pokazalo da jedno takvo mesto postoji.

Pozivam svaku iskrenu i intelektualno poštenu ličnost da sve ove stihove odgovorno i istinoljubivo ispita pred Bogom, pa tek nakon toga da kaže da nema pakla. Tu se ne može jednostavno raditi o grobu. Najpre je to mesto propasti, ali ne odlaze svi tamo, jer su neki od nas spaseni Isusovom krvlju.

U Evanđelju po Mateju 13,40-42 Hrist kaže: "Kao što se kukolj skuplja i vatrom spaljuje, tako će biti i na svršetku sveta. Poslaće Sin čovečji svoje anđele, i pokupiće iz svoga carstva sve sablazni i one koji čine bezakonje, i baciće ih u peć ognjenu; onde će biti plač i škrgut zuba."

Matej 13,50 - ponovo "peć ognjena". Odakle ona, ako nema pakla? Odgovorite mi...

U Evanđelju po Mateju 25,41 Hrist će reći "onima s leve strane: idite od mene, prokleti, u večni oganj pripremljen đavolu i njegovim anđelima". Gde je to ako nema pakla?

"O, sada shvatam: samo je oganj večan, a ne kazna. Neke religije uče tako." Ali, stanite malo ! Pođite nekoliko stihova dalje. Tamo stoji: "I otići će ovi u večnu muku(izvornik kaže kaznu)" - Matej 25,46.

Večni oganj iz 41. stiha je večna kazna iz 46. stiha. Nemojte dakle, to da razdvajate!

Evanđelje po Mateju 3,12. Ovde Isus govori o svršetku i kaže da će plevu (nespašene) sažeći neugasivim ognjem. Ali, gde je taj neugasivi oganj, ako nema pakla ? Ovde se ne spominje sama reč pakao, ali će postojati mesto neugasivog ognja kada svetu bude suđeno.

Evanđelje po Mateju 7,13-14: "Uđite na uska vrata; jer su široka vrata i prostran put koji vodi u propast, i mnogo ih je koji njime ulaze. Kako su uska vrata i stešnjen put koji vodi u život, i malo ih je koji ga nalaze."

Ako je put u propast, o kome je ovde reč, samo grob, Isus sigurno ne bi rekao da su mnogi koji tamo idu, nego bi rekao da idu svi, jer nas sve čeka grob.

VEČNA KAZNA

Još nešto: ovde govori o večnom životu. U stihu 25,46 Evanđelja po Mateju reč večni je ona ista grčka reč koja govori o večnom ognju. Dragi prijatelju, ako u 46 stihu nema večnog pakla, to jest večne kazne(muke), onda nema ni večnog života, ni večnog neba. I za jedno, i za drugo Hrist koristi istu reč. Verujte ili sve ili ništa. Kakvi su to ljudi koji veruju u sve što Biblija kaže o nebu, a ne veruju u ono što ona kaže o paklu?! Mogu vam reći nešto u poverenju: na svaku izjavu u Bibliji o nebu dolazi deset izjava o paklu. Bilo bi vam bolje da verujete u celokupnu Božju reč.

Evanđelje po Marku 16,16: "Ko ne poveruje - biće osuđen". Biti osuđen - na šta?

Evanđelje po Marku 9,44,46 i 48: "Gde crv njihov ne umire i oganj se ne gasi." Ovde se ne spominje ime - ali, šta je to? Znate li da su najstariji komentatori i učitelji Biblije ovo prevodili sa: "Gde sećanje ne umire"? Crv je sećanje ili pamćenje. Čovek će biti u večnom paklu sa svojim sećanjem koje ga nikada neće napustiti i koje će ga podsećati na propuštene prilike - na večeri kada je mogao prići Hristu; na večeri kada je mogao biti spasen i noći u kojima je odlazio i kazao:" Neću tog Isusa." Da, pamćenje ne umire.
VEČNI GNEV

U Evanđelju po Jovanu 3,36: "Ko veruje u Sina ima večni život," Amen! A šta je sa drugim delom stiha? "A ko je neposlušan Sinu neće videti života, nego gnev Božji ostaje - ostaje večno - na njemu."

Evanđelje po Jovanu 5,28-29: "Ne čudite se ovome, jer ide čas u koji će svi koji su u grobovima čuti njegov glas, pa će vaskrsnuti za život oni koji su činili dobro, a zločinci će vaskrsnuti za sud."

Ja se ovde ponavljam, ali će to vama pomoći. Dakle, oni(mrtvi) su već u grobu. Jehovini svedoci i još neki, međutim, pričaju da je pakao u stvari grob. Prema njihovoj tvrdnji, Bog te mrtve izvodi iz groba jer treba da vaskrsnu. Zašto ? Samo zato da bi se ponovo vratili u grob, ako je grob pakao? Zar to ne bi bio smešan Bog ako bi ih nekoliko puta pokretao tamo-vamo?

Ali pogledaj zato dobro zašto ih podiže iz groba. Razlog za to je njihovo suđenje. Vaskrsenje za sud - a to je Gehena. Prema Delima apostolskim 17,31 Bog je "postavio dan u koji će po pravdi suditi celom svetu." Zašto se uzbuđivati ako nema mesta kuda će grešnik otići posle suda?

Poslanica Rimljanima 2,5: "Svojom tvrdoglavošću i nepokajnim srcem sabiraš sebi gnev za dan gneva i otkrivenja pravednog suda Božjeg".

Dobro pogledajte ovaj stih. On potvrđuje da posle ispitivanja, posle Suda, kad grešnici budu prebačeni iz Hadesa u Gehenu, postoje stepeni kazne! On kaže: "Sabiraš sebi gnev za dan gneva." Kad je to ? Pri otkrivenju pravednog suda Božjeg.

STEPENI KAZNE

Recite mi: da li postoje stepeni kazne? Grešnici će biti ukopani jedan, dva ili tri metra duboko u zemlju? Ne. Ali kako mogu gomilati gnev za dan gneva? Zato što postoje stepeni kazne u Geheni posle Suda.

Na primer, Evanđelje po Mateju 11,23-24: "I ti, Kafarnaume, zar ćeš se do neba podići? Do ada ćeš sići; jer da su se u Sodomu dogodila čuda koja su se dogodila u tebi, ostao bi do današnjeg dana. Ali vam kažem da će sodomskoj zemlji biti lakše na dan suda nego tebi."

Kako je to moguće? Zato što postoje stepeni kazne: posle Sudnjeg dana, kad grešnici budu premešteni u poslednje mesto kazne za duše.

Poslanica Rimljanima 2,8-9: "... gnev i ljutnja, nevolja i muka na svako telo?" - Ne! Izvorni tekst kaže: "... na svaku dušu!"

2. poslanica Solunjanima 1,7-9; Ovo je vreme kad Gospod Isus dolazi da sudi svetu. Biće suđeno ognjem. Ali, to neće biti sve. "A vama mučenicima pokoj sa nama prilikom pojave Gospoda Isusa sa neba... u plamenom ognju koji će kazniti one što ne znaju Boga i one što nisu poslušni Evanđelju o Gospodu našem Isusu" - a sledi nastavak: "... koji će biti kažnjeni večnom propašću daleko od lica Gospodnjeg i od njegove silne slave."

U poslanici Jevrejima 6,2 govori se o vaskrsenju i večnom sudu. Zašto da mrtvi vaskrsavaju samo da bi bili ponovo predani smrti? To je vaskrsenje na večni sud.

Jevrejima 6,8: "Njen kraj je u spaljivanju" - to je konačni zatvor za grešnika.

SUD POSLE SMRTI

Postoji pakao, dragi prijatelju, i na nekoliko sledećih stranica želim da vam objasnim ono što Isus propoveda o njemu. To se nalazi u Evanđelju po Luki, u njegovom 16. poglavlju.

Znači, to je Hades. To je mesto gde su sada svi grešnici, mesto kuda ćete otići i vi, ako umrete bez Hrista. Tamo ćete čekati do "dana presude" da bi ste zatim bili smešteni u poslednje mesto kazne, u Gehenu.

Sve što će biti u Geheni može se naći i u sadašnjem Hadesu, samo će u Geheni sve to biti u većoj meri, jer će tamo suđenje biti već prošlost, konačna presuda već izrečena.

Neki ljudi će reći: "O, pa to je samo poređenje." Molim?! Trenutak. Sačekajte malo. Šta je poređenje? Poređenje prikazuje ili dočarava večnu istinu. Da, dragi moji! A šta bi se ovde moglo dočarati, ako ne postoji večni pakao?

Želim da odgovorim na to pitanje. Mogu da dokažem svaku reč, pa čak i svaku crticu i nit iz ovog teksta kao biblijsku i istinitu. Ne radi se ovde samo o poređenju, jer se sadržaj poklapa sa učenjem cele Biblije.

Isus u Evanđelju po Luki 16. kaže: "Umro je i bogataš i sahraniše ga. I kad se mučio u Hadesu, podiže svoje oči i vide iz daleka Avrama i Lazara u njegovom naručju. Tada povika: oče Avraame , smiluj se na mene i pošalji Lazara da umoči vrh svoga prsta u vodu i da mi rashladi jezik, jer se mučim u ovom plamenu. A Avram reče: sinko , seti se da si primio svoja dobra u svom životu, a Lazar isto tako zla; on se sad ovde teši, a ti se mučiš. A preko svega toga postavljena je velika provalija između nas i vas, da ne mogu da prođu oni koji žele odavde k vama, niti da pređu k nama oni odande."

LJUDSKI ŽIVOT NE PRESTAJE

Isus najpre uči da je pakao mesto gde se život ne završava. On kaže da je bogataš umro i bio sahranjen, i da je u paklu podigao svoje oči i gledao. To znači da je imao glavu koju je mogao da podigne. Kad ste u grobu, kako možete podići glavu? U njemu nema nikakvih mogućnosti da se bilo kuda gleda. Zar ne?

Ali taj čovek je umro, bio sahranjen, a sada je u stanju da podigne svoju glavu i gleda. U daljini je video Avrama. On je imao glas i mogao je da zove: "Oče Avraame, smiluj se na mene". Imao je jezik i grlo koje mu se isušilo, jer kaže: "Pošalji Lazara da umoči vrh svoga prsta u vodu i da mi rashladi jezik, jer se mučim u ovom plamenu."

On ima uši i čuje, jer mu Avram odgovara: "A preko svega toga postavljena je velika provalija između nas i vas, da ne mogu da pređu oni koji žele odavde k vama, niti da pređu k nama oni odande."

Mi ne možemo doći k vama, vi ne možete doći k nama. To je mesto života, jer on moli Avrama: "Molim te onda, oče, da ga pošalješ u kuću moga oca, jer imam petoro braće; neka ih uveri - da ne bi i oni došli na ovo mesto mučenja." Zašto? Jako želim da on ode kući moje braće, jer ih imam petoro, i da njima priča o Isusu kako i oni ne bi došli ovamo.

Svejedno je prijatelju koliko ste daleko stigli u svom hrišćanskom životu, otići ćete u grob, osim ako vas drugi Hristov dolazak ne zatekne u životu.

Bogataš je rekao da njegova braća neće doći na to mesto ako se pokaju. Ali, čak i ako se pokajete ići ćete u grob. to znači da to mesto ne može biti grob nego pakao, jer ni jedan spaseni ne dolazi tamo. Da, on to mesto označava kao "mesto muka". I to mesto je večno. "Ko će stati kod ognja koji proždire?" (Isaija 33,14), "... koji će biti kažnjeni večnom propašću daleko od lica Gospodnjeg" (2, Solunjanima 1,9). "Kojima je spremljen mrak večne tame" (Juda 13).

PAKAO JE MESTO NEISPUNJENIH ŽELJA

Drugo: Pakao je mesto neispunjenih želja. Bogatašu je svaka vrsta bogatstva bila na raspolaganju. On je bio zaokupljen sakupljanjem novca toliko da nije imao vremena za Boga, za zajednicu, pa ni za svoju porodicu. Umro i ništa nije poneo sa sobom. Njegovi bližnji su ga, međutim, grdili, jer su ostatak svog života proveli u svađi oko nasledstva.

Smešno, zar ne? Koliko bi bilo bolje da je imao manje novca a više vremena za Boga kako bi njegova duša bila spremna za susret sa Bogom.

Nije čudo što Isus kaže: "Jer šta koristi čoveku da zadobije sav svet, a život svoj izgubi?" (Marko 8,36).

Prijatelju, vaš novac vam ništa neće koristiti kada se jednoga dana nađete u grobu. Nismo ništa doneli na ovaj svet a ništa nećemo ni odneti iz njega. Trebalo bi da budemo zadovoljni ako imamo hranu i odeću.

Pošto je Pavle ovo rekao, on u 1. Timotiju 6,10-11 piše o ljubavi prema novcu, znači ne o samom novcu, nego o ljubavi prema njemu, o škrtosti i pohlepi: više, uvek više i nikad vremena za Boga. Neko je rekao: "Ja radim u dve smene." Taj očigledno nema vremena za Bibliju. "Jer srebroljublje je koren svih zala; neki mu se predadoše, zastraniše od vere i sami sebi mnoge muke pričiniše."

Ovaj bogataš je želeo samo da Lazar umoči prst u vodu i njime mu navlaži jezik, ali to nije mogao da kupi svojim novcem. Ni tvoj puni konto u banci neće biti u stanju da ti pomogne.

Kod nekih ljudi taj problem je alkohol. Oni jednostavno moraju da ga piju i tako uništavaju svoj život. Tako propuštaju priliku za večni život, jer nijedan pijanac neće naslediti carstvo Božje (1. Korinćanima 6,9). Ako si se makar jednom opio, pokaj se i moli Isusa Hrista da ti oprosti.

Nije čudno što Bog kaže: "Vino je podrugljivo, mahnito je piće silovito, i ko njih zavoli taj pameti nema" (Poslovice 20,1). Bog osim toga opominje: "Ne budi s onima koji mnogo vina piju" (Poslovice 23,20).

"Ne gledaj na vino koje se lepo rumeni, koje se u čaši kao biser sjaji, i koje lako teče. Na kraju će ono kao zmija ujesti, kao aspida upeći" (Poslovice 23,31-32).

Zbog čega? Jer će vašu dušu odvući u propast, to je razlog.

Neki uživaju u tome. Njihov život je velika vrteška. Ugled u društvu i visoki društveni standard je ono za šta oni žive. "Oh, moja kćerka ima izgleda da uskoro postane kraljica lepote." Ali za 60 godina će umreti. Čemu će joj to onda koristiti?

Glupo je trčati za uživanjima. "A koja sladostrasno živi - živa je mrtva" (1. Timotiju 5,6).

Za druge je opet najvažniji seks. Za mene nije važno šta kažu psihijatri ili psiholozi, čak i neki vaspitači u školama. Oni ne poznaju Boga. Moja Biblija mi kaže: "A on ne zna da su tu mrtvaci, da su u Šeolu zvanice njezine" (Poslovice 9,18).

"Svi da poštuju brak i bračna postelja da bude neokaljana; jer Bog će suditi bludnicima i preljubočincima" (Jevrejima 13,4). Smatraš li da tih nekoliko sekundi neobičnog osećanja i uzbuđenja ima takvu vrednost da zbog toga budeš večno odvojen od Boga?

Ah, čoveče, pa ti si se udaljio od svoje teme! Da li je baš tako? Da bih te uverio u suprotno treba da pročitaš poslanice Rimljanima 1,28; Efescima 5,5-8; Galatima 5,19-21; Otkrivenje 21,8 i 22,15. U svim navedenim stihovima stvari se ponavljaju. Niko ko živi u bludu neće se sresti sa Bogom, osim ako se pokaje, obrati Isusu Hristu i napusti greh.

A da li se to isplati? Pakao je mesto neispunjenih želja. Svoje telo možda moraš da zadovoljavaš upotrebom nekih droga, kao što su na primer, LSD, marihuana, herion i sl. Pogledajmo još jednom u Bibliju: "Napolju su psi i vračari..." (Otkrivenje 22,15).

Reč vračar dolazi od grčke reči pharmakeia, od koje je nastala reč farmacija, a i reči narkoman i preprodavac droga dolaze od te grčke reči.

Pakao je mesto neispunjenih želja. Šta ćeš raditi?

Treće: Pakao je mesto neizrecivog bola i patnje. To nam je pokazao sam Isus. Razmišljajte o tome i poslušajte ga. U svojoj kratkoj propovedi, koja nije trajala duže od 90 sekundi, Isus reč 'muka' ili 'mučiti se' koristi četiri puta. Luka 16,23-25 i 27-28: "I kad se mučio u adu, podiže svoje oči i vide izdaleka Avrama i Lazara u njegovom naručju. Tada povika: 'Oče Avraame, smiluj se na mene i pošalji Lazara da umoči vrh svoga prsta u vodu i da mi rashladi jezik, jer se mučim u ovom plamenu.' A Avram reče: 'Sinko, seti se da si primio svoja dobra u svom životu, a Lazar isto tako zla; on se sada ovde teši, a ti se mučiš.' Tada reče: 'Molim te onda, oče, da ga pošalješ u kuću moga oca, jer imam petoro braće; neka ih uveri - da ne bi i oni došli na ovo mesto mučenja".

Možda ćeš reći: "Ah, prekini takvu propoved!". Ali ovo je reč Božja, dragi prijatelju. I vreme je da ovu staromodnu Bibliju saslušate i prihvatite sve njene istine.

Ja verujem da je Isus ovo iz Evanđelja po Marku 9,43;45;47 i 48. izrekao sa suzama u očima: "I ako te tvoja ruka sablažnjava, odseci je; bolje ti je da uđeš sakat u život, nego da sa dve ruke odeš u pakao, u oganj neugasivi. I ako te noga tvoja sablažnjava, odseci je; bolje ti je da uđeš u život hrom, nego da te sa dve noge bace u pakao. I ako te oko tvoje sablažnjava, iskopaj ga; bolje ti je da uđeš u Carstvo Božje sa jednim okom, nego da te sa dva oka bace u pakao, gde crv njihov ne umire i oganj se ne gasi."

Ove reči je izgovorio sam Isus koji saoseća i pati zajedno sa čovekom. Ovu istinu je govorio dok su mu suze tekle niz obraze.

MESTO ZA BEZBOŽNIKE

Pakao je mesto za društvo bezbožnika. 1. Korinćanima 6,9-10: "Ili zar ne znate da nepravedni neće naslediti carstva Božjeg? Ne zavaravajte se: ni bludnici - ovde se misli na greh vanbračnog seksa - ni idolopolonici, ni preljubočinci, ni mekušci, ni pederasti, ni kradljivci, ni grabežljivi, ni pijanice, ni opadači, ni razbojnici neće naslediti carstva Božjeg."

A kako se nabraja u Otkrivenju 21,8: "A strašljivcima i nevernima i gnusnima i ubicama( i bludnicama) i vračarima i idolopoklonicima i svima lažama - njima je mesto u jezeru koje gori od vatre i sumpora".

Ti verovatno ne pripadaš poslednjoj šestorici. Međutim, saslušaj šta želim da ti kažem o prvoj dvojici i time ću onda završiti.

Strašljivci i nevernici. Nevernik je po Bibliji ličnost koja ne veruje u Isusa. U Evanđelju po Jovanu 8,24 nalazimo ovo: "Dobro vam rekoh da ćete umreti u svojim gresima; ako, naime, ne poverujete da sam to ja, umrećete u svojim gresima".

Nevernik ili otpadnik po Bibliji nije onaj koji kaže da nema Boga. Otpadnik je čovek koji ne priznaje da je Hrist Bog i koji ga ne prihvata.

ZAŠTO NE VERUJETE?

Zašto ste nevernik? Pre vas su imenovani strašljivci. Takvi kažu: "Ja za vreme evangelizacije žarko želim da istupim napred. Želim da budem spasen. Ja verujem da je to pravi put. Verujem u poruku o krstu. Verujem da je Isus za mene prolio svoju krv. Ali ako istupim, to će saznati moje komšije. A šta će tek reći moji rođaci?!" I tako oni ostaju otpadnici zbog toga što su strašljivci. Oni se stide i plaše da donesu čvrstu odluku.

Oni kažu: "O, ja nisam pijanica" - ali vi ste otpadnik, nevernik. "Ja nisam lažov" - ali ste otpadnik i nećete da verujete zato što vas je strah da pred drugima priznate Isusa Hrista. A nevernici i otpadnici izgubljeni odlaze u večnost.

Zato me, molim vas, saslušajte. Imam za vas dobru poruku. Pakao je mesto koje je na neobičan način zabarikadirano. Pred paklom stoji krst Isusa Hrista, krst na kojem je visio i prolio svoju krv.

Mislite da trnov venac koji su mu stavili na glavu, a oštre bodlje su probadale njegovo telo. Mislite na to kako su mu čupali bradu, zabijali eksere kroz njegove ruke i noge i kao je krv tekla iz njegovih rana. Mislite na to kako su njegovo telo, njegove ruke, njegova leđa bila u ranama od devetostrukih bičeva.

Kako je samo trpeo! Šta je bio motiv za to? Gospod ne želi da iko propadne. Ni jedan jedini čovek. On ne želi da iko ode izgubljen. Čak ni jednu jedinu sekundu. U 1. Petrovoj 3,9 čitamo: "Gospod... ne želi da iko propadne, nego da svi dođu do pokajanja."

Isus je došao da nam objavi istinu. Ona glasi: "Postoji pakao, ali ja ću otići na krst. Ja ću tvoj pakao poneti na mom telu. Ja ću pretrpeti sav bol i celu kaznu preuzeti na sebe". Kad su Isusu ponudili sredstvo protiv bolova, on ga je odbio. Kao da je hteo da kaže: "Ja želim da podnesem svaku žaoku pakla za grešnika".

Saslušajte: "Jer Bog je tako zavoleo svet da je svog jedinorodnog Sina dao, da svaki - ko veruje u njega - ne propadne, nego da ima večni život." I sledeći stih nas pogađa u srce: "Bog, naime, nije poslao Sina da sudi svetu, nego da se svet spase njegovim posredstvom" (Jovan 3,16-17). Isus, dakle, ne želi da odete izgubljeni. On ne želi da pakao bude vaša budućnost.

On želi da se vi spasete, ali on nikoga ne prisiljava. To on ne želi da učini. On kuca na vrata vašeg srca, ali ih on neće odgurnuti. Vi sami morate reći: "Gospode Isuse, ja prihvatam tvoju žrtvu na krstu, prihvatam tvoju krv, koju si prolio za moje grehove. Dođi u moje srce."

Sigurnost, uverenje i radost
I. SIGURNOST

Svi mi bez razlike, kako pisac, tako i čitatelji ovih redova, nalazimo se na važnom putovanju iz vremena u večnost. Niko od nas ne zna kako je blizu toga cilja. Možda, već uskoro i potpuno nenadano može se završiti naše putovanje. Zbog toga je pažnje vredno da se upitamo kuda putujemo. Da bi dali ispravan odgovor na ovo pitanje, moramo se prvo pozabaviti još jednim pitanjem koje glasi: U kojoj klasi putujem? Postoje tri klase, ako se smem tako izraziti.

U prvoj klasi nalaze se oni koji su spašeni i koji su svesni da su spašeni.

U drugoj klasi putuju oni koji nisu uvereni da su spašeni, ali koji se žele u to uveriti.

U trećoj klasi putuju svi oni koji nisu spašeni, te svi oni koji su ravnodušni u pogledu večnog spasenja svojih duša.

U jednoj od ove tri klase nalazi se svaki čovek i veoma je važno upitati se: "U kojem od tih sam ja?" Nema ništa glupljeg od ravnodušnosti kada se radi o večnosti. Ali samo trenutak! Koliko miliona ljudi svakodnevno i neprekidno se brinu za svoje svakodnevne potrebe i ulažu velike napore kako bi ih zadovoljili ili u njima napredovali, ali oni se ne brinu za svoju večnu dobrobit! Izgledaju poput slepaca. I pokraj neopisive ljubavi koju je Bog otkrio na Golgoti prema grešnicima, i pored toga što On mrzi greh, i pokraj kratkotrajnosti ljudskog života. I pored svih opasnosti osude nakon ovozemaljskog života, mnogi ljudi ipak bezbrižno žure prema strašnom kraju svog; životnog puta. kao kada ne bi bilo Boga, smrti, suda, neba i pakla. Da li i ti pripadaš toj klasi ljudi, moj dragi čitatelju? Neka bi se tada Bog još ovog trenutka nad tobom smilovao, i dok čitaš ove retke otvorio ti oči, kako bi mogao spoznati tvoje opasno stanje i uvideti da se nalaziš na pragu večnog i beskrajnog jada!

Da li ti to želiš verovati ili ne, tvoje stanje je stvarno očajno. Zbog toga nemoj i dalje izbegavati razmišljanje o večnosti! Veliki neprijatelj duša "lopov" i "ubica" te želi prevariti i nagovoriti te da to možeš ostaviti za kasnije. Postoji jedna španska poslovica koja glasi: "Put, jednom kasnije, vodi u grad: Nikada." U toj poslovici ima mnogo istine, i ja te molim da prestaneš ići tim putem! Evo sad je vreme najbolje, evo sad je dan spasenja" (2. Korinćanima 6:2).

Možda ćeš i ti odgovoriti: "Ja nisam ravnodušan u vezi spasenja moje duše. Nasuprot tome, ja sam često duboko zabrinut: ali nalazim se u velikoj neizvesnosti. Ja putujem po mome mišljenju u drugoj klasi (služeći se tvojom ilustracijom)".

Tada moj prijatelju, možeš znati da se nalaziš u drugačijoj situaciji nego li ravnodušni ljudi, ali ipak i kod tebe je ista stvar u pitanju. Ravnodušnost i nesigurnost rastu na istom tlu koje se naziva "nevera". Prvi stav proizlazi iz nevere u pogledu greha i propasti ljudi, a drugi, to jest tvoj stav. proizlazi iz nevere u pogledu sveobuhvatnog leka Božjega za ljude. Dobro te shvatam kao i tvoje duševne borbe, i uveren sam da što si ozbiljniji u razmatranju te važne činjenice, to veća će biti i tvoja čežnja da dođeš do sigurnosti tvog večnog spasenja: "Jer kakva je korist čovjeku ako sav svet dobije a duši svojoj naudi? Ili kakav će otkup dati čovek za svoju dušu?" (Matej 16:26).

Kada neki čovek zaluta, te umoran i gladan dođe do raskršća, on se ne može zadovoljiti ako mu neko na njegovo pitanje odgovori, da će ga možda jedan od tih putova dovesti do željenog cilja. On želi pouzdano znati put koji će ga dovesti do pravog cilja. Tako je to i sa svakim čovekom koji je spoznao svoje stanje, i u strahu se probudio i uvideo da se nalazi na širokom putu, koji ga vodi u propast. Nije dovoljno da mu neko pokaže neki put, na kojem se može nadati da će izbeći propast. On se neće smiriti sve dok se ne uveri, da je na pravom putu, koji će ga odvesti u večni život.

Da bi ovom ili onom čitatelju pomogao doći do te sigurnosti, želim ga upozoriti na tri stvari. To želim s njim pobliže razmatrati pod vodstvom Svetoga Duha i u svetlu Reči Božje. To su:
1. Put spasenja (Dela 16:17).
2. Spoznaja spasenja (Luka 1:77).
3. Radost spasenja (Psalam 51:12).
U toku našeg razmatranja uvidećemo da svaka ova stvar, iako su tesno povezane, ipak svaka od njih ima svoj vlastiti temelj. Zbog toga je moguće da jedna osoba poznaje put spasenja, ali da nema stvarnog uverenja da je spašena. Nadalje, neko može biti siguran u svoje spasenje, ali ipak ne uživati u radosti koju bi trebala slediti ta sigurnost. Prvo ćemo obratiti pažnju na put spasenja.

O tom putu nam jasno govori 13. poglavlje Druge knjige Mojsijeve, dajući nam uputstva na temelju jednog primera. Tamo čitamo reči koje je izgovorio sam Bog: "A svako magare prvenče otkupi jagnjetom ili jaretom; ako li ga ne bi otkupio, slomi mu vrat. Ali svakog prvenca čovečjeg između sinova svojih otkupi." (stih 13).

Želim te sada zamoliti da me slediš u mislima, do scene koja se odigrala pre oko 3.000 godina. Dva čoveka su uzbuđeno raspravljala. Jedan je bio sveštenik Božji, a drugi siromašan Izraelac. Malo ćemo im se približiti i poslušati o čemu raspravljaju. Živa gestikulacija nam svedoči da su ova dvojica razgovarala o nečemu što je bilo veoma važno. Lako ćemo zapaziti da je predmet njihove rasprave bio mali magarac koji je stajao između njih, ne shvatajući što se tu zbiva.

Siromašni Izraelac je rekao: "Došao sam da bi se raspitao, ne bi li ovaj put mogla biti učinjena iznimka. Ovo malo stvorenje koje se ovde nalazi je prvorođenac moje magarice, pa iako znam što govori zakon Božji, ipak se nadam da će mi Bog ukazati milost i da neće od mene zahtevati život ove životinje. Ja sam čovek siromah i nije mi moguće da ga iskupim". Sveštenik će mu na to: "Ali. zakon Božji govori jasno i nedvosmisleno: 'A svako magare prvenče otkupi jagnjetom ili jaretom; ako li ga ne bi otkupio; slomi mu vrat'. Pa gde je jagnje? "

"Ja nemam jagnjeta".

"Tada idi i kupi si jedno, pa onda opet dođi. U protivnom moram magarcu slomiti šiju. Ili mora umreti jagnje ili magare".

Zatim će žalosni siromah: "Ah, tada su propale sve moje nade. Nisam u stanju kupiti jagnje".

U međuvremenu im se približila i treća osoba. Neki stariji Izraelac je prišao obojici. Čuo je žalosni uzvik siromašnog čoveka. Trenutak je zamišljeno stajao, a zatim se okrenuo siromahu i ljubazno mu progovorio: "Ne budi tužan, moj prijatelju. Ja sam ti u stanju pomoći. U svome domu posedujem malo jagnje bez mane. Ono je u stvari radost svih ukućana i ja ga mnogo volim. Ipak ću ga doneti i žrtvovati za tvog magarca". Sa tim rečima je požurio saosećajni stranac i uskoro zatim se vratio s obećanim jagnjetom. Sveštenik je uzeo jagnje, zaklao ga i spalio na oltaru. Nakon što je to bilo obavljeno, obratio se siromahu, koji je sve to nemo promatrao, i rekao mu: "Sada možeš slobodno povesti magarca svojoj kući. Ovo jagnje je bilo ubijeno umesto njega i radi toga je sada magare pravedno oslobođeno. Zahvali se tvom prijatelju".

Ne primećuješ li moj dragi prijatelju u ovom opisu jasan primer o spasenju grešnika? Bog te mora osuditi zbog tvojih greha. Jedina mogućnost da izbegneš tom sudu se nalazi u tome, da neko ko je od Boga priznat kao Zastupnik stane na tvoje mesto. Ali gde se može naći takav Zastupnik? I ti se nalaziš u sličnoj situaciji kao siroti Izraelac. Ti nisi u stanju da nabaviš jagnje koje Bog od tebe zahteva. Ali poslušaj što je Bog učinio, kako bi te mogao spasiti. U osobi svog jedinorodnog i voljenog Sina. On je sam izabrao jedno jagnje. To jagnje je bilo "bez mane i bez biljege". Jovan Krstitelj je povikao svojim učenicima kada je vidio Isusa Hrista: "Gle, jagnje Božije koje uze na se grehe sveta" (Jovan 1:29).

Taj Isus je išao gore na Golgotu: "Ko jagnje na klanje odvedoše Ga... On je trpio za naše grehe... pravedan za nepravedne, da nas privede k Bogu..." (1. Petrova 3:18). "...koji je predan radi naših greha i koji je uskrsnuo radi našeg opravdanja" (Rimljanima 4:25).

Radi toga Bog ne treba odbaciti niti jedno slovo Svojih pravednih i svetih potraživanja, ako On opravda grešnika koji veruje u Isusa Hrista (vidi Rimljanima 3:26). Bogu pripada večna hvala za takvog Spasitelja i za takvo izbavljenje! Ako jedan čovek istinski uzveruje u Sina Božjega, tada će mu biti uračunata prava cena Hristove spasavajuće žrtve, upravo onako kao da je sam izvršio to delo.

Još i više od toga. Bog ga više ne gleda u njegovom starom i pokvarenom stanju, već ga gleda u ljubaznoj Hristovoj osobi. Božji plan spasenja je stvarno božanstven i njega dostojan. On zadovoljava Njegovo ljubazno srce, proslavlja Njegova Sina i dovodi grešnika u večnu sigurnost. Neka je slava Bogu i Ocu našeg Gospoda Isusa Hrista. koji je poslao svog Jedinorođenca i Ljubimca da izvrši veliko delo izbavljenja. On je sve tako savršeno ispunio, da jadna i grešna stvorenja kao ti i ja, verom u Njega postaju ne samo bogatim sudionicima, već će za celu večnost uživati u neopisivoj zajednici Blaženoga! "Veličajte Gospoda sa mnom, uzvišujmo ime njegovo zajedno!" (Psalam 34:3).

II. UVERENJE

Možda ćeš ti uzvratiti: "Shvatio sam da se ne smem pouzdati u svoja dela. već jedino u Hrista i Njegovo delo, ali ipak mi nedostaje potpuna spoznaja izbavljenja. Danas se osećam sretnim i radujem se da me je Bog prihvatio kroz veru u Isusa i Njegovu prolivenu Krv, ali već sutra se moja radost pretvara u žalost i nesigurnost. Zbog čega je to tako? "

Na to pitanje želim ti odgovoriti sa protiv pitanjem: Da li si već čuo da je neki kapetan broda naredio da se brodsko sidro povuče na palubu broda, kako bi se brod sigurno usidrio? - Sigurno da nisi. Samo bi lud čovek to učinio. Sidro treba spustiti izvan broda na morsko dno. Razumeš li što ti ovim primerom želim reći? Možda si shvatio da se trebaš pouzdati jedino u Hristovu smrt i da ti to pruža sigurnost pred večnim sudom, ali ipak se još uvek oslanjaš i na svoje osećaje, nadajući se da će ti oni pružiti uverenje da si spašen. Umesto da gledaš izvan sebe, ti gledaš u sebe, i zbog toga ne možeš se utvrditi, već si danas radostan jer imaš osećaje spašene osobe, ali već sutra izgledaš poput lađe koju ljuljaju vetrovi. Napustili su te osjećaji, te si poput lađe koja je upala u nevolju i uznemirila se. To nas dovodi do druge glavne tačke našeg razmatranja, do "spoznaje spasenja".

U Bibliji, u petom poglavlju 1. Jovanove poslanice, čitamo stih koji pokazuje put na kojem Bog uverava ljude o svom daru spasenja. Tamo stoji napisano: "Ovo pisah vama koji verujete u ime Sina Božijeg, da znate da imate život večni i da verujete u ime Sina Božijeg." (1. Jovanova 5:13). Pogledaj da tu ne stoji zapisano: Dao sam vam ove sretno-radosne osećaje, da znate da imate večni život...

Od kuda su znali prvorođenci Izraelskog naroda, da će one kobne noći biti pošteđeni od suda koji će zadesiti Egipat i da će biti potpuno sigurni pred anđelom smrti? Posetimo u mislima dve kuće i poslušajmo o čemu razgovaraju njihovi stanovnici.

U prvoj kući u koju ulazimo uviđamo na prvi pogled da su svi stanovnici prestrašeni i uzbuđeno čekaju šta će se dogoditi. Lica su im bleda i drhte od straha. Na okupu su bili roditelji i deca. Upitali smo ih da nam objasne šta je razlog tolikog straha. Najstariji sin nam je ispričao da će iduće noći anđeo smrti prolaziti zemljom i udariti sve prvorođence, te da nije potpuno siguran kako će on proći u tom strašnom trenutku. "Kada anđeo prođe pored kuće mojih roditelja i dan osvane, onda ću znati da li sam spašen, ali do tada ne mogu biti potpuno siguran. Naše komšije, pak tvrde, da su potpuno sigurni u njihovo izbavljenje, ali mi smatramo da je to velika drskost. Sve što mogu učiniti je, da probdijem tu dugu strašnu noć, nadajući se, da će se sve dobro svršiti.

Upitasmo ga: "Zar Bog nije svom narodu pokazao put spasenja?"

Odgovor je glasio: "Da. Mi smo obavili što je bilo potrebno učiniti. Po Njegovom naređenju smo zaklali jednogodišnje jagnje bez greške i njegovom krvlju pokropili gornji prag i dovratnike grančicom isopa, ali ipak mi nismo sigurni da će nas to zaista sačuvati od smrti".

Sada ćemo napustiti ove sumnjičave i nemirne duše i svratiti u kuću, njihovih komšija. O, kakve li razlike! Mir je počivao na njihovim licima. Ukućani su stajali opasani oko bedara, držeći štap u ruci i jedući pečenu jagnjetinu. Na čemu se temeljio njihov mir u toj strašnoj noći? Upitali smo ih zašto su se opremili i stoje oko stola. Oni nam odgovoriše: "Mi čekamo na Božje naređenje za pokret. Čim ga čujemo, tada ćemo zauvek napustiti strašno robovanje u Egiptu i nemilosrdne gospodare".

"Ali, zar ste zaboravili da je ova noć, noć suda Božjeg?"

"O, ne, nama je to dobro poznato, ali naš je prvorođenac je potpuno siguran. Krv je po Božjoj volji poškropljena po dovratnicima i gornjem pragu".

"Ali to su učinili i vaše komšije, a ipak su tamo svi nesretni, pošto nisu sigurni da će njihov prvenac biti pošteđen".

U tom trenutku začuli smo glas najstarijeg sina. On je sigurnim glasom izjavio: "Mi se ne pouzdajemo samo u krv, već i u pouzdanu Reč Božju, Bog je rekao: "... i kad vidim krv, proći ću vas..." (2. Mojsijeva 12:13). Bogu je udovoljeno, kada On vidi krv na našim vanjskim dovratnicima, a mi smo zadovoljni pouzdavajući se u Njegovu Reč. On će održati svoju Reč".

I tako ti je to moj čitatelju. Krv jagnjeta je bila prolivena za nas. Ona nas spasava. Reči koje izlaze iz usta Božjih daju nam veliku sigurnu. Postoji li nešto što bi nas moglo bolje zaštititi od strašnog suda nego li Hristova Krv? Da li bi nas nešto drugo moglo bolje uveriti nego li napisana Božja Reč? Ništa, ama baš ništa! Koja od ove dve porodice je bila u većoj sigurnosti: prva ili druga? - Možda ćeš pomisliti; druga obitelj, pošto su tamo svi bili sretni i smireni. Ne, kažem ti: Obe porodice su bile u istoj sigurnosti. Njihova sigurnost nije ovisila o njihovim unutrašnjim osećajima, već o onome što je Bog mislio i rekao o krvi koja je bila napolju na njihovim vratima I ti smeš i možeš imati takvu sigurnost spasenja. Nemoj obraćati pažnju na varljivo svedočanstvo unutrašnjih osećaja, već se pouzdaj u čvrsto svedočanstvo Reči Božje. "Zaista, zaista vam kažem: Ko moju reč sluša i veruje Onome koji je mene poslao, ima život večni, i ne dolazi na sud, nego je prešao iz smrti u život." (Jovan 5:24).

Dozvoli da ti ispričam primer iz svakodnevnog života. Neki najamnik je saznao da njegov gazda želi iznajmiti jednu lepu livadu u blizini njegove kuće. Već je dugo čeznuo da dobije tu livadu, pošto mu je nedostajalo sena za njegovu stoku. Napisao je pismo vlasniku livade, ali duže vremena nije dolazio odgovor. Jednog dana ga je posetio sused, pa mu je ispričao celu stvar. On ga je pažljivo saslušao i uzvratio: "Ja sam čvrsto uveren da ćeš ti dobiti tu livadu. Ne sećaš li se poklona kojim te je gazda nedavno obdario, i pohvalio tvoju marljivost?" Te reči su ispunile najamnika uverljivom nadom. Idućeg dana on susretne drugog suseda, ali taj mu reče u razgovoru: "Bojim se da nemaš mnogo izgleda da dobiješ tu livadu. Čuo sam da i gospodin N. takođe želi da je iznajmi, a ti znaš kako je on obljubljen kod tvog gazde i kako se oni često posećuju." Nada najamnika je počela opadati zbog tih reči. Potišteno se vratio svojoj kući.

Tek što je stigao kući, pojavio se poštar i doneo mu željno očekivani odgovor. Već po rukopisu najamnik je prepoznao da je to pismo od gazde. Uzrujano ga je otvorio i pročitao. Prilikom čitanja lice mu se počelo vedriti. Plašljivo iščekivanje i brige su počele nestajati, a u njemu se počela širiti radost. Veselo je uzdigao pismo i povikao svojoj ženi: "Sada je sve u redu. Gazda mi je napisao, da mi jeftino nudi livadu sve dok je želim imati. Sva moja strahovanja su bila uzaludna. Sada može doći ko god želi i da mi priča šta god želi. Ja sam uveren u njegovu reč. To mi je dovoljno".

Mnogi vernici se nalaze u sličnoj situaciji kao uznemireni najamnik. Oni su u nedoumici zbog raznih ljudskih mišljenja, ili pak zbog misli i osećaja svog vlastitog varljivog srca! Jedino verom u Reč Božju kao u pouzdanu i verodostojnu poruku može duša naći mir i sačuvati se od sumnji i strahovanja. Ona otkriva Božje misli i namere. Kad Bog govori, onda mu trebamo pouzdano verovati, bilo da On govorio o suđenju bezbožnika ili o spasenju vernika. "Do veka je, Gospodine, Reč tvoja utvrđena na nebesima" (Psalam 119:89). "Bog nije čovek da laže, ni sin čovečji da se pokaje. Što kaže ne će li učiniti, i što reče neće li izvršiti?" (4. Mojsijeva 23:19).

Možda ćeš upitati: Kako mogu biti siguran da imam ispravnu veru? Na to pitanje postoji samo jedan odgovor, a on glasi: "Pouzdaješ li se u pravu osobu, to jest u Sina Božjega - Isusa Hrista?"

Ne radi se o veličini tvoje vere. već o verodostojnosti osobe u koju si se pouzdao. Neko se pouzdaje u Hrista, u očajanju utopljenika, drugi mu se usuđuje približiti jedino straga da bi se dotakao ruba njegove haljine. Ipak, prvi nema veće sigurnosti od drugoga. Obe sobe su doživele isto otkriće. Oni su shvatili da se ne smeju pouzdati u sebe, već mirne duše se pouzdaju u Hrista i njegovu Reč, te u njegovo delo otkupljenja. To je prava vera. "Zaista. zaista vam kažem: koji veruje mene ima život večni" (Jovan 6:47). Čak i slaba vera u tog Isusa, može spasiti grešnika na celu večnost, ali najjača vera u nešto osim Njega (kao na primer: dobra dela, religiozni običaji, pobožni osećaji i sl.) odvode sigurno u večnu propast - pakao. A u Njega se stvarno trebamo pouzdati. On je voljeni Sin i na Njemu počiva sva Očeva večna milina. On je podneo patnje radi grešnika, i na Njega se svalila srdžba Božjeg suda zbog naših greha.

Pogledajmo nepouzdanost ljudskog srca. Pre izvesnog vremena rekla mi je neka devojka: "Ja stvarno verujem u Isusa Hrista, ali ako bi me neko upitao da li sam spašena, ne bi mogla reći 'da', pošto ne želim lagati". Bila je to kćerka jednog mesara. Slučajno je to bio pijačni dan i njen otac je otišao u kupovinu stoke. Na temelju toga sam joj pokušao nešto rastumačiti, te rekoh: "Pomislimo da se vaš otac vratio kući, i vi ga upitate koliko je ovaca kupio. On vam odgovori: 'Deset'. Nakon izvesnog vremena uđe neki stranac u vašu radnju i upita: 'Koliko ovaca je danas kupio vaš otac?' Tada mu vi odgovorite: 'Moj otac je rekao da je kupio deset, ali ja to ne želim tvrditi, jer ne želim lagati'. Šta bi to značilo?"

Majka koja je prisluškivala ovaj razgovor upadne u reč: "Ona bi učinila svog oca lažovom".

Tada ću ja: "Vaša majka je u pravu. Vi bi učinili vašeg oca lažovom, a to isto činite bez vašeg znanja u pogledu Gospoda Isusa. Vi kažete: 'Ja verujem u Sina Božjega, i On mi govori, da tada imam večni život, ali ja to ne želim izgovoriti, iz straha da ne slažem'. Vi imate nepoverenje prema samom Isusu".

Drugi opet pitaju: "Kako mogu znati da stvarno imam veru? Dosta puta sam pokušao verovati i promatrao sam samoga sebe, želeći saznati da li posedujem pravu veru, ali što sam više gledao na svoju veru, to mi se činilo da je moja vera bivala sve slabijom". Ah, svi oni gledaju u pogrešnom pravcu i upravo njihovi uzaludni pokušaji oko verovanja dokazuju da su na krivom putu. Opet želim pokušati da jednostavnim primerom iz svakodnevnog života dokažem i razotkrijem pravo jezgro tih zabluda.

Pomisli da si jedne večeri mirno sedio u tvojoj sobi. Iznenada neko pokuca na vrata i na tvoje "Slobodno!" U sobu uđe neki čovek kojega si poznavao kao nepouzdanu osobu. On ti ispriča da je šef železničke stanice, upravo smrtno nastradao i da su ga mrtvog dovezli njegovoj kući. Da li ćeš poverovati tom čoveku, ili ćeš samo pokušati da mu veruješ?

Reči ćeš; "Sigurno da neću!" - Ali zašto mu nećeš verovati? Da li zbog toga što se oslanjaš na svoju veru ili na svoje osećaje? Ne, već radi toga što je taj koji ti je doneo tu vest poznat kao lažov.

Nekoliko minuta kasnije dođe ti u posetu neki komšija, koji te je pre dužeg vremena jednom prevario. I on kaže: "Da li ste već čuli da je šefa stanice večeras pregazio teretni voz, i da je na mestu ostao mrtav?"

Još uvek ne znaš da li da veruješ u ovu poruku ili ne, pošto i u ovu osobu nemaš puno poverenje. Tek što je on otišao, k tebi dođe tvoj najbolji prijatelj i ponovi reči ove dvojice. Tada bi rekao: "Sada verujem, pošto me moj prijatelj još nikada nije prevario, i sigurno me niti neće prevariti". I sada te još jednom pitam: Zašto si sada poverovao? Veruješ li zbog toga što si otkrio ispravne osećaje? O, ne. Ti veruješ, pošto tvoj prijatelj uživa tvoje poverenje. Tako je to i sa Evanđeljem, koju mi Bog objavljuje u Svojoj Reči - Bibliji. Ja verujem u to pošto onaj koji mi to poručuje ne može lagati. On zaslužuje moje puno poverenje. Ja ne gledam na svoju veru, već na Onoga koji mi govori. Posmatram ga i kažem: "Da, On je dostojan da se u Njega potpuno pouzdam. On nije u stanju lagati. On će održati svoju Reč"

"Kad primamo svedočanstvo čovečje, svedočanstvo je Božje veće; jer je ovo svedočanstvo Božje što svedoči za Sina svojega. Koji veruje Sina Božijega ima svedočanstvo u sebi: "Koji ne veruje Bogu načinio ga je lažom, jer ne verova svedočanstvu koje svedoči Bog za Sina svojega." (1. Jovanova 5:9-10) "Jer što govori Pismo? Verova Avraam Bogu, i primi mu se u pravdu". (Rimljanima 4:3)

Neki ljudi gledaju na veru kao nešto neopisivo, što se ne mora osećati kako bi mogli biti sigurni da su sposobni ući u nebu Ali to nije prava vera. Istinska vera upire svoj pogled napolje u živu Hristovu osobu i Njegovo izvršeno delo, te prisluškuje Božje svedočanstvo, a On je sam svetlost i istina. I taj pogled prema Njemu pruža duši unutrašnji mir. Kada okrenem svoje lice prema suncu, tada moja senka pada iza mene. Ja je ne vidim.Takođe, nije moguće promatrati proslavljenog Hrista na nebu, a istovremeno gledati i na samoga sebe.

Tako, vidimo da blagoslovljena osoba Sina Božjega zaslužuje moje poverenje. Njegovo ispunjeno delo pruža mi večnu sigurnost, a Reč Božja mi pruža nepokolebljivu sigurnost u vidu mog spasenja. U Hristu i Njegovom delu našao sam put spasenja, a u Reči Božjoj spoznaju izbavljenja.

Ali zašto neki ljudi koji imaju sigurnost spasenja, ipak ponekada izgube radost spasenja? Oni su duševno tužni kao i pre svog pouzdanja u Hrista za svoje spasenje (obraćenja). To pitanje nas dovodi do trećeg dela našeg razmatranja.

III. RADOST

U Reči Božjoj nalazimo da smo spašeni kroz Hristovo delo, a utvrđeni smo kroz Reč Božju i uživamo u izbavljenju. To je naša radost i naša nada, koju nam pruža Sveti Duh. On prebiva u svakom koji je izbavljen. Ipak, ne smemo zaboraviti da svaki vernik nosi u sebi i zlu narav "telo" sa kojom se rodio, i koja se očitovala dok je još sedeo na majčinom krilu kao bespomoćno dete. Duh Sveti se u životu vernika suprotstavlja telesnim željama. Njega žalosti svaka zla pomisao, reč i delo. Ako hrišćanin živi "dostojno Gospoda", tada će Sveti Duh u njemu rađati blagoslovljene rodove poput: "Ljubavi, radosti, mira, trpljenja, dobrote, milosti i vere." (Galatima 5:22) Ako hodi po telesnom i svetskom načinu života, tada žalosti Hrista, i rodovi nedostaju u većoj ili manjoj meri.

Tako će delo Hristovo i naše izbavljenje biti usko povezano, i to će se odražavati na naše kretanje i unutrašnje zadovoljstvo. Bogu hvala, da Hristovo delo ne može propasti. Ono ostaje za uvek, a tako i naše izbavljenje. Ali druga je stvar s našim vladanjem. Mi možemo klonuti duhom, to jest, ne živeti dostojno našeg položaja i poziva. Tada će se sigurno početi gubiti i naša radost. Moja duhovna radost će se poklapati sa mojim duhovnim karakterom i životnim putem nakon mog obraćenja. Tako čitamo o istinskim hrišćanima u Delima apostolskim 9:31: "... i hodahu u strahu Gospodnjem, i umnožavahu se utehom Svetoga Duha". A u Delima 13:52 stoji zapisano: "A učenici punjahu se radosti i Duha Svetoga".

Mi prema tome vidimo, da naša sigurnost ovisi o Hristovom delu koje je učinio za nas. Naše uverenje počiva na Reči Božjoj, a naš užitak je, ako ne žalostimo Duha Svetoga u nama. Nikada ne smemo zameniti našu sigurnost i uverenje sa našim užitkom. Ako kao deca Božja učinimo nešto što žalosti Duha Svetoga, on daje naša praktična zajednica sa Ocem i Sinom prekinuta, i to sve dotle, dok se sami ne osudimo i priznamo naše grehe. Tek tada ćemo opet uživati u radosnoj zajednici. Primer o neposlušnom detetu već nam je dobro poznat, pa ću ga samo spomenuti. Takvo dete nije radosno i ne može praktično uživati u ljubavi i zajedništvu s Ocem, sve dok ne prizna svoj nestašluk i ne pokaje se nad svojim zlim postupcima. Ali to mu ne oduzima njegovo posinaštvo. Ono ovisi o njegovom rođenju, a ne o njegovom ponašanju. Kada je David teško sagrešio sa ženom Urije i došao do spoznaje svoje grešnosti, on se nije molio: Vrati mi tvoje spasenje. Već: "Vrati mi radost spasenja svojega" (Psalam 51:12).

Tako je sa svakim vernikom. Ako je sagrešio, onda se poremetilo prijateljstvo i on se ne može radovati sve dok se potištenog i pokornog srca ne vrati Ocu, i prizna mu svoje grehe. Ali tada prima sigurnost da su mu gresi oprošteni, pošto Reč Božja govori jasno i uverljivo: "Ako priznajemo grehe svoje, veran je i pravedan da nam oprosti grehe naše, i očisti nas od svake nepravde" (1. Jovanova 1:9). Ni jedno dete Božje ne bi smelo zaboraviti, da ne postoji ništa čvršće od posinaštva sa Bogom i Ocem, ali i ništa nežnije od spona zajedništva! Nikakva sila zemlje ili pakla nije u stanju prekinuti tu vezu, ali nečista misao i isprazne reči mogu poremetiti zajedništvo.

Ako smo se nedostojno ponašali i izgubili užitak zajedništva s našim Bogom Ocem i njegovim Sinom Isusom Hristom, onda trebamo zastati i iskrenom ozbiljnošću upraviti naše srce na naš put! Ako smo pronašli uzrok koji nam je oduzeo našu radost i mir. onda to iznesimo na videlo! Priznajmo naše grehe pred našim Ocem i osudimo sami sebe bez okolišanja. Osudimo našu nebudnost i ravnodušnost našeg srca. To je omogućilo da nas zli prevari i ošteti. Nemojte si zamišljati da gresi vernika nisu tako zli kao gresi nevernika. Božje misli o grehu su uvek iste. On ne želi ćutati nad gresima vernih, pa tako i nad gresima onih koji potcjenjuju Njegovog voljenog Sina.

Ipak, postoji ogromna razlika u pogledu na njihovo stanje. Gresi vernika su unapred bili poznati Bogu, i oni leže na Jagnjetu koje je On unapred odabrao. On je zbog toga visio na krstu Golgote. Tamo je jednom zauvek bilo rešeno sudsko pitanje u vezi greha. Osuda je pala na čisto i bezgrešno žrtveno jagnje: "Koji grehe naše sam iznese na telu svojemu na drvo" (1. Petrova 2:24). Oni koji odbace Hrista. moraće nasuprot tome, sami snositi posledice svojih greha. Njih očekuju večne muke u jezeru ognjenom - paklu.

Ako spašena osoba pogreši, onda se ne postavlja pitanje suda, ali se postavlja pitanje zajedništva, i to tako dugo, sve dok ne prestane žalostiti Duha Svetoga. Ako takav hrišćanin i pokraj opomena njegove savjesti i glasa Svetoga Duha koji ga kori u nutrini bića, i pokraj toga nastavi ići zlim putem, tada će ga dostići Očeva kazna. On će biti osuđen prema Božjoj namisli o Njegovoj zemaljskoj upravi, kao što je napisao apostol Korinćanima: "A kad nas sudi Gospod, odgaja nas, da ne budemo sa svetom osuđeni" (1. Korinćanima 11:32).

Ipak, želim još jednom naglasiti da zbog neposlušnosti jednog vernika i pokraj ozbiljnih Božjih opomena, tu se ne radi o pitanju njegovog spasenja. Ako moje srce zbog moje neopreznosti i neposlušnosti postane tužno i potišteno, to ne menja delo Hristovo ili Reč Božju. Ono što se promenilo je delovanje Svetoga Duha. Umesto da moje srce napuni divnim Hristovim bogatstvima spoznaje i užitka Njegovog savršenstva i lepote, srce ostaje tužno i mora se baviti mojim gresima i nevernošću, kako bi me dovelo do spoznaje mog jadnog stanja. Umesto da uživam u Očevom dragocenom zajedništvu. On me mora kažnjavati ako nastavim živeti grešnim životom, ali će me opominjati. Oh, kakvog li neprocenjivog gubitka! Neka bi nas Gospod učinio budnijima u pogledu nas samih, kako ne bi žalostili Svetoga Duha, kroz kojega smo zapečaćeni na dan izbavljenja! (Efescima 4:30).

Neka je slava Gospodu, jer je On nepromenljiv u svojoj milosti i dobroti! "Isus Hrist juče i danas isti je - i uvek" (Jevrejima 13:. I Njegovo delo se neće nikada izmeniti. "Doznah da što god tvori Bog ono traje do veka, ne može mu se ništa dodati niti se od toga može što oduzeti..." (Propovednik 3:14). Ni Njegova Reč se neće nikada izmeniti. "Jer je svako telo kao trava, i svaka slava čovečja kao cvet travni: osuši se trava, i cvet njezin otpadne: ali Reč Gospodnja ostaje do veka..." (1. Petrova 1:24-25). O, kakav li nam mir pruža ta činjenica, iako smo svesni naših slabosti! Objekat mog pouzdanja, podloga mojeg spasenja i temelj moje večne sigurnosti i uverenja su nepromenjivi i nepokolebljivi kao što je i sam Bog.

Da li nas ova spoznaja može ostaviti ravnodušnima u pogledu divnog pomilovanja i večnog spasenja? Nikako! Ko je zauzeo takav stav, kod njega se jasno očituje tužno stanje svoga srca. Neki zloupotrebljavaju milost Božju i slobodu koju nam je On pružio. Oni žive telesnim životom. Neka bi nam Gospod u svojoj milosti dao snage da hodimo dostojno poziva, kojim nas je pozvao!

Neka bi On u naša srca ulio zdrav strah pred grehom i pred telesnošću, te u nama probudio pravo strahopoštovanje pred Bogom! Nikada ne smemo zaboraviti da je On naš Otac. On je svetlo i On će suditi bez obzira na osobu, svakoga po njegovim delima! "Reknemo li da imamo zajedništvo s Njim, a u tami hodimo, lažemo i ne činimo istine. Ako u svetlosti hodimo, kao što je On u svetlosti, imamo zajedništvo jedni s drugima. i krv Isusa Sina njegova, čisti nas od svakoga grehe" (1. Jovanova 1:6-7).

Prekasno
Abner Dahl
Jednom prilikom je neko upitao Isusa: "Gospode, je li malo onih koji se spasavaju?" Isus nije dao određen odgovor, nego je rekao: "Trudite se da uđete na uska vrata, jer će mnogi, kažem vam, tražiti da uđu, ali neće moći."

Taj stih Svetog Pisma govori o vremenu i o prilikama kada će ljudi tražiti - ali neće naći. A znamo, da svaki onaj koji DANAS traži Gospoda, da će Ga i naći. Čitajući Isusovu propoved na gori vidimo, da onaj koji traži - i nalazi i da se onome koji kuca i otvara. Zato možemo sa punom slobodom i uverenjem izjaviti da će onaj koji DANAS traži Gospoda, - i naći Ga.

Međutim, upravo kao što čovek može sada naći Gospoda, tako će sigurno doći dani i vreme kada će biti prekasno. Zato kaže prorok Isaija: "Tražite Gospoda dok se može naći, zovite ga dok je blizu. Nek bezbožnik put svoj ostavi, a zlikovac naume svoje. Nek se vrati Gospodu..." Isaijine reči su vrlo jasne i čisto pokazuje, da vreme traženja neće trajati do veka. Do svakog pojedinca stoji, da se pokrene i potraži Gospoda dok još ima vremena.

Postavlja se pitanje: Kada i pod kojim prilikama će ljudi tražiti Gospoda ali Ga neće moći naći? Pomoću Božje nepogrešive Reči dajem u ovoj knjižici kratak odgovor, na to pitanje.
STANJE POSLE SMRTI

Pre svega razmotrimo čovekovo stanje posle smrti. U poslanici Jevrejima 9:27. čitamo da je čoveku određeno da jednom umre a da zatim dolazi sud: "I kao što je ljudima određeno samo jedanput umreti - potom dolazi sud." Pre ili kasnije smrt će snaći svakog čoveka, a ne dešava se svaki put, da ona dođe upravo onda kada čovek ostari o osedi, kada je sit svojih dana. Mnoge zadesi smrt već u detinjstvu ili u naponu snage. Kad je nečiji život u zenitu, i kad čovek uvidi kako je lepo i zanimljivo živeti, iznenadna smrt može odjednom prekinuti svetle snove i iščekivanje ispunjenja planova budućnosti.

Smrt nije neko uništenje. Čovek ima neumiruću dušu. Većina ljudi je svesna činjenice, da ima jedan život i posle ovoga. Ima mnogo nesretnika koji se rvaju sa mislima o samoubistvu i smatraju, da je smrt jedino oslobođenje od pakla u kojeg su preko svog grešnog života zašli. Kada ne bi bilo života i posle smrti onda bi smrt za te ljude stvarno i bila nešto divno. Međutim, čvrsto uverenje da ima nešto tamo posle smrti i iza groba ipak ispunjava čoveka strašnim nemirom i užasom pred večnošću.

Istini za volju, ima i onih koji tvrde, da ima spasenja i posle smrti. Međutim, u celoj našoj Bibliji (Svetom Pismu) nema ni jednog mesta koje govori makar i o najmanjoj mogućnosti da se može doći do obraćenja i spasenja i posle smrti čoveka. Dani koji se žive na ovoj zemlji su ono vreme koje čovek ima na raspolaganju da traži Boga i da doživi spasenje. Posle smrti čovek više nema nikakve mogućnosti za obraćanje i spasenje. Kako stablo padne tako će i ostati. Zato čovek uvek treba biti spreman na smrt. Mnogi ljudi neće da govore o smrti i večnosti. Neki čak i zabranjuju svojima da i pomenu smrt - a ipak je ona tako blizu svih nas!

Nije davno tome kako su stanovnici jedne od naših susednih zemalja na nemio način doživeli užase rata. Smrt i očaj. Posetio sam jedno groblje gde se nalazila i jedna velika zajednička grobnica. Na njoj je stajao jednostavan drveni krst na kojem je pisalo "Dobro je živeti kad je čovek mlad, ali je bolje umreti ako se umire za jednu dobru stvar."

Ostavimo po strani kako dobra je bila ona stvar za koju su ti ljudi dali svoj život. Bio sam bliski prijatelj sa mnogima koji su sada u tom grobu zakopani. Bili su to ljudi u svojim najboljim godinama. Više godina smo išli zajedno u školu. Na školskom dvorištu smo se razišli i zaželeli jedan drugome sreću. Ni jedan od nas nije pomišljao na rat i smrt. Svi su hteli da žive i od života dobiju što se više može.

No, posle nekoliko godina je došao rat. Svega za nekoliko dana u krugu mladića zavladali su tišina i muk. Pali su od neprijateljskih zrna - a da su jedva i znali ko je bio neprijatelj. Ove mlade ljude pokosila je smrt u cvetu njihove mladosti, upravo onda kada je izgledalo da pravi život tek počinje. Ne znam jesu li bili spremni za večnost. Dok smo još bili deca govorio sam im o Bogu. Ne znam da li su dobili svoj MIR S BOGOM i osigurali sebi večni život.

Ili, uzmimo, na primer, naše vesele mladiće ribare sa našeg arhipelaga. Oni su i u mračnim ratnim godinama morali nastaviti svojim dnevnim zanimanjem. Neki su sa svojim brodom naleteli na minu i brod je zajedno sa mladom posadom potonuo u morske dubine. Ni tela im se nisu našla da bi se barem pogreb mogao obaviti. More i smrt uzeli su mlade radnike. Samo Bog zna da li su bili spremni.

Sećam se dvojice novopečenih maturanata, koji su za vreme maturske zabave odlučili da izađu i malo se provozaju jezerom u jednom sasvim novom malom čamčiću. Bilo je divno osetiti oko sebe lepotu prolećne topline meseca maja i na časak ostaviti školske drugove i biti nasamo. Mladi verenici sedeli su u svom čamčiću. Sigurno su razgovarali o svojoj zajedničkoj budućnosti i sreći. Noćni sati su odmicali a mladi verenici se nisu vraćali. Među maturantima se budila uznemirenost. Pošli su da ih traže. Ujutro su se pojavile dve bele kape (kakve nose maturanti Švedske op. prev.) ljuljajući se na talasima jezera. Mladi par je nestao u vodenim dubinama. Smrt ih je uzela baš onda kada im se život otvarao i smešio i kad je sve izgledalo divno. Da li su bili spremni na smrt - niko ne zna.

TRAŽENJE SPASENJA POSLE SMRTI

Može se zamisliti da ljudi traže spasenje posle smrti. Nespašen duh, koji sa nastupom smrti odlazi u smrtno carstvo, ne nalazi mira. Moguće je, da takav duh teži nazad, k onim prilikama u kojima je ranije živeo. Božja Reč nam jasno daje do znanja, da je carstvo smrti mesto mučenja, gde nema mira, gde nema pokoja. Carstvo smrti nije pakao - to je predvorje pakla. S druge strane, duhovi blaženih, spašenih, nalaze se u raju, gde počivaju do jutra vaskrsenja. Bezbožnik dobija u carstvu smrti predukus svoje propasti dok spašena duša u raju dobija predukus neba.

U Isusovoj priči o bogatašu i o siromašnom Lazaru imamo jasan opis stanja koje vlada posle smrti. Stoji napisano, da se bogataš, kad je podigao svoje oči, nalazio u carstvu smrti. Tu je osećao bol a ujedno dok je sam trpeo muku i jad mogao je videti druge ljude, koji su se sretno odmarali. Video je Lazara u naručju Avramovom. Počeo je dozivati Avrama: "Oče Avrame, smiluj se, te pošalji Lazara neka namoči vrh prsta vodom da mi rashladi jezik" (Lk. 16:24).

Ne može se poreći da je tu bogataš molio i tražio - ali je tražio prekasno. Od oca Avrama je primio odgovor: "Seti se, sine, da si ti primio svoje dobro za svoga života."

Jedva ima išta drugo što me je u ovom tekstu tako duboko dirnulo kao reči "Seti se." Te reči mi kažu, da nespašeni neće zbog smrti izgubiti svoje sećanje, nego će se iz veka u vek sećati svog grešnog života i svoje vlastite ludosti što nije tražio svoje spasenje dok je još bio živ.

Možda će se sećati molitava svoga oca i svoje majke. Možda će se sećati svoje verne braće i sestara, sećati se drugih bogobojaznih ljudi, koji su ga opominjali i odvraćali od greha. Sećaće se i dirljivih evangelizacionih hrišćanskih sastanaka, kada je Duh Sveti delovao i kada je bio blizu odluke da preda svoj život Bogu. Ali, setiće se i toga, kako je otvrdnuo svoje srce pred pozivom da se preda Gospodu, kako je nemarno omalovažavao sve opomene, kako je nogama gazio po krvi Isusovoj, i po molitvama koje su se dizale za njega, i kako je nastavio sa svojim grešnim životom.

Mislim da su već i sama sećanja na sve to dovoljno velik pakao. Ali, dragi čitaoče, to je tek mali početak. Dok očajavaš nad onim što je prošlo, poslednji sud te još čeka, kad ćeš biti bačen u večni mrak, gde će biti plač i škrgut zuba, zato što nizi pazio na vreme kada si bio pohođen.

Kad se bogataš konačno uverio da za njega više nema pomoći, odjednom se zabrinuo i za svoju braću. Počeo je moliti Avrama da pošalje Lazara do njegove braće da ih opomene. No, ni ova njegova molba nije bila uslišena. Da je ranije tražio Boga i da je doživeo svoje spasenje, još je mogao spasiti i svoju braću. A sada je i to bilo prekasno. Prekasno je da se čovek počne brinuti za svoje onda kad se već i sam nalazi u carstvu smrti. Želimo li da pomognemo svojoj rodbini i svojim bližnjima, onda to moramo učiniti na vreme. Jer može nam izmaći prilika da im pomognemo.

TRAŽENJE SPASENJA
PRILIKOM DRUGOG HRISTOVOG DOLASKA

Želim da porazgovaram s tobom i o jednom drugom vremenu kada će biti prekasno čoveku da nađe svoje spasenje. To se može desiti i pre čovekove smrti. Ovo se odnosi na drugi Hristov dolazak.

U 25. glavi Jevanđelja po Mateju nalazimo priču o deset devojaka koje su bile izašle u susret vereniku. Kako se verenikov dolazak otegao, sve zadremaše i zaspaše. U ponoć odjeknu glas: "Verenik dolazi!" Tada ustadoše sve devojke i počeše se uređivati da sretnu verenika. Međutim, njih pet nije imalo dovoljno ulja u svojim svetiljkama. I dok su otišle da kupe ulje, verenik je došao. One koje su bile pripravne, uđoše s njim na svadbu, te se zatvoriše vrata. Domaćin je bio taj koji je ustao i zatvorio vrata. Ovo će se desiti onda kada Isus ponovo dođe. Jedni će biti spremni - drugi neće.

Mi verujemo, da će Isus uskoro doći. Već pri samoj pomisli na taj divni događaj kliču naša srca od radosti. Znaci vremena govore razgovetnim jezikom, da je taj događaj vrlo blizu. Kako li će prekrasno biti onom spašenom mnoštvu, kada se začuje povik i kad Isus dođe. Ono što smo pre samo verovali - sada će biti vidljivo. Ugledaćemo Onoga, koji nas je spasao od naših greha i koji nas je očistio u svojoj krvi.

Doživećemo silu vaskrsenja u našim životima. Bićemo oslobođeni od zemaljskih sveza i od raspada - da bi za sav vek bili sa Gospodom. Klicaćemo od radosti spasenja. Pevaćemo zahvalnu pesmu Jagnjetu kroz sve vekove, zajedno sa otkupljenim sretnim mnoštvom skupljenim sa svih krajeva zemlje, koje je primilo spasanje u Isusu Hristu. Kakav li će prekrasan dan biti kada Isus opet dođe!

Međutim, istovremeno dok se radujemo prelazi preko nas i neka tuga. Pitamo se kako će biti sa onim mnoštvom koje nije tražilo Božje spasenje u Hristu Isusu. Spomenuli smo, da je domaćin ustao i zatvorio vrata. Ko je taj domaćin? To je sam Bog. Kad On zatvori, onda je zatvoreno, kad On otvori, onda je i otvoreno.

Prilikom drugog Hristovog dolaska zatvoriće se vrata spasenja i milosti za neznabošce. Tada će se ljudi probuditi, ne od ponoćnog opominjućeg glasa evanđeliste i propovednika, ne od poziva sa velikih evangelizacionih zborova i hrišćanskih skupova. Ne - nego će se ljudi probuditi zbog toga što se utišao Božji glas i što su sveti spašeni nestali sa zemlje. "Tada će se od dvojice što budu na polju, jedan uzeti, a drugi ostaviti."

Mogu si zamisliti kakva muka i jad će snaći one koji ostanu, kad odjednom uvide da je Isus došao, da je "nevesta" nestala sa zemlje i da im je mogućnost da se poprave i spasu iskliznula iz ruku. I dalje su u životu - ali prilike za večni život su izgubljene. Zatim naša jadna zemlja doživljava užase nevolja i Božjeg gneva - dok spaseno mnoštvo, "nevesta" u nebu peva Mojsijevu i Jagnjetovu pesmu.

Božja Reč nam razgovetno govori da će Hristov drugi dolazak biti iznenadap, u jednom momentu, u tren oka (1. Kor. 15:52). "Zatrubiće truba", oni koji su bili umrli u Hristu ustaće, i spašeno mnoštvo će se preobraziti i podignuti u susret Isusu.

Jednom prilikom sam na nekom evangelizacionom hrišćanskom sastanku propovedao na temu o Hristovom ponovnom dolasku. Posle završenog sastanka sreo sam se sa jednim mladim čovekom, čiji su roditelji pripadali našoj verskoj zajednici. Bio sam dirnut svojom vlastitom porukom i osetio sam neku ozbiljnost kad sam se obratio tom mladom čoveku:

"Šta misliš, kako ćeš se osećati kada Isus ponovo dođe i tvoji roditelji budu uzeti Njemu u susret, a ti budeš prepušten Božjem gnjevu nevolji i tami?"

Pogledao me je i odgovorio:

- Kad se to desi neću biti ostavljen. Jer kad vlastitim očima ugledam kako Isus dolazi i vlastitim ušima čujem povik, tada ću se predati Bogu i postati spašen.

Prijatelju moj, nećeš uspeti. U jednom momentu, u tren oka će se taj neobični događaj desiti. Ne u takav tren oka kakav ti i ja podrazumevamo. Nekad kažemo "tren oka", a ustvari potraje i po pola sata. Ali kada Božja Reč kaže tren oka, onda pod tim podrazumevamo, da će se Njegov dolazak zbiti munjevitom brzinom i onaj koji tada nije spreman - neće više uspeti da se spremi. Pravo je napisao jedan naš pesnik:
"Jedno je sigurno:
On dolazi skoro,
A tada je važno
Da sve bude spremno."
Jedno je važno; kada odjekne glas i Isus dođe, da je sve spremno, sve poravnato između tebe i onih oko tebe, između tebe i Boga. Stoga želim da naglasim ovo: Iako si mlad i računaš da ćeš dugo živeti, ipak trebaš svim svojim srcem tražiti Gospoda, a svoju odluku da slediš Hrista ne odgađaj ni jedan dan. Ne želiš valjda da se nađeš stojeći pred zatvorenim vratima neba kada ih Bog zatvori, želiš li?

OPASNOST OD OKORELOSTI

Želim navesti i ono treće vreme kada će biti prekasno čoveku da nađe svoje spasenje. To mu se može desiti i pre smrti i pre drugog Hristovog dolaska. To je onda kada čovek otvrdne svoje srce na Božja pozivanja, tako da Božji Duh odstupi od čoveka. Čovek može da ožalosti Duha Božjega, tako da takav više ne može čuti Božji glas i ne može više u svojoj nutrini da oseti da Sveti Duh priziva i potiče na obraćenje.

Sveto Pismo nam daje jednu ozbiljnu ilustraciju ovakvog slučaja. Radi se o Jerusalimu, koji nije mario za vreme kada je bio pohođen. Čitamo u Svetom Pismu: "Kad se Isus približi te ugleda grad, zaplaka nad njim," (Lk. 19:41).

Želeo bih upitati Isusa zašto je plakao. Zar Ga nije slavilo mnoštvo sveta koje Ga je dočekalo? "Mnogi ljudi razastreše svoje haljine po putu, dok su drugi trgali grane sa stabla, te ih prostirali putem", i ljudi su klicali: "Hosana! Blagosloven koji dolazi u ime Gospodnje! Blagosloveno carstvo Oca našega Davida koje dolazi! Hosana na nebu!" Njegovi učenici se pridružiše opštem slavljenju. Izgledalo je kao da su svi bili radosni, svi osim farizeja.

Ipak, Isus je zaplakao kad je ugledao grad. Ugledao je jedan grad i jedan narod koji nije hteo da primi poruku spasenja. Rekao je: "Koliko puta htedoh skupiti tvoju decu kao što kvočka skuplja svoje piliće pod krila, ali vi ne htedoste!" I još: "Kad bi i ti u ovaj dan priznao ono što ti je za mir! Ali je sada sakriveno tvojim očima. Doći će ti vreme kada će te tvoji neprijatelji opasati opkopom, opkoliti te i pritesniti sa svih strana. Sravniće sa zemljom tebe i tvoju decu u tebi. Neće ostati u tebi ni kamen na kamenu, jer nisi priznao određeno vreme kad te Bog pohodi."

Jerusalim je imao svoje pohođenje, svoju priliku. "K svojima dođe, ali ga njegovi ne primiše."

Nekoliko decenija kasnije doživeo je Jerusalim strahovitu katastrofu, - najstrašniju katastrofu onog vremena. Neprijateljska armija je navalila na grad, u kojem je za vreme opsade vladala tolika oskudica hrane, da su žene čak ubijale i svoju vlastitu decu i jele ih. Rimljani su provalili u grad i razapinjali Jevreje na krstove, pa ih podizali duž gradskih ulica, tako da su se od krstova formirali drvoredi. Jedan okoreo grad je doživeo svoj sud. Zato što nije hteo da primi Isusa. Izgledalo je kao da je Bog sakrio svoje lice od stanovnika tog grada. Nije više bilo prilike za spasenje, jer nisu poznali vreme svog pohođenja.

Istorija nam govori o mnogim takvim slučajevima, kada su, bilo čitav grad ili čitav narod nestajali zbog otvrdnuća svog srca.

SVAKI ČOVEK IMA SVOJE VREME POHOĐENJA

Umesto da govorimo o narodima i o gradovima, zaustavimo se nekoliko trenutaka na pitanju pojedinaca. Svaki čovek ima svoje posebno vreme pohođenja. Od velike je važnosti biti svestan toga vremena.

Mlade godine su vreme pohođenja - više nego li ikoje drugo vreme. Bog uvek poziva mlade ljude da dođu u zajednicu s Njim. Poznata je činjenica, da većina onih koji se aktivno zalažu na širenju Jevanđelja bila spašena, obraćena već u mladim godinama. Otvrdne li čovek svoje srce i ogluši se na prvi poziv - Gospod dolazi opet. Ne samo jednom ili dva puta, nego može doći mnogo puta. Ali, svaki put kad se čovek ogluši o poziv na obraćanje biva još okoreliji, još tvrđi te na kraju može postati već tako tvrd, da više nema ništa što bi ga moglo dirnuti, dotaći ga se. Čovek postaje tvrd kao kamen, srce postaje kao utaban put ili kao izgorelo polje.

Bog može da okrene leđa čoveku, iako čovek još uvek živi i iako Isus još nije ponovo došao. Jednom otvrdnulom grešniku kojem Bog okrene leđa, nema više nade; jer je sagrešio protiv Svetoga Duha i svojevoljno svojim nogama pogazio Isusovu krv i hulio na Boga na takav način da je izgubio mogućnost da se spasi (Jev. 10:29; Mt. 12:31).

Moram priznati da u našem radu katkad sretnemo takve ljude koji su stvarno već mrtvi, iako spoljnim izgledom još žive.

SMRTNA POSTELJA JEDNOG HULNIKA

Pre nekoliko godina bio sam prisutan kad je umirao jedan izgubljen čovek. Mnogo godina je hulio na Boga, javno gazio Božju Reč i izjavljivao da nema Boga, nema đavola, nema neba, nema pakla. Godine su prolazile. Oboleo je od tuberkuloze. Pred samu smrt dobio je viđenje onog mesta kuda odlaze izgubljene duše i osetio malo od onoga u čemu je trebao da živi svu večnost. To osećanje ga je dovodilo do ludila. U svojoj mrtvačkoj postelji je vikao: "Ima li iko ko bi me mogao izbaviti od ovoga pakla?"

Bilo nas je troje verne braće kodi smo se nalazili kod kreveta umirućeg. Jedan stariji, iskusan vernik otvorio je svoju Bibliju i tražio po njoj ne bi li mogao naći neku utešnu reč koja govori o divnom spasenju. Izgledalo je kao da je Biblija bila zapečaćena. Nije mogao naći neku utešnu reč. Predao je meni Bibliju da ja potražim nešto i pročitam. Kad sam počeo listati po njoj uhvatio me je jedan takav strah da nisam mogao čitati.

Položio sam Bibliju i rekao onom trećem bratu koji je bio s nama da ne mogu izdržati u sobi i da je najbolje da on uzme Bibliju u ruke. On je doživeo isto što i ja.

Umirući se očajno borio. Ispružio je svoje ruke i vikao: "Vidim vrata pakla otvorena i nikoga nema da me izbavi od propasti!" Nebo je bilo kao bakar. Njegovo vreme milosti je bilo isteklo. Telo mu se grčilo i silno treslo dok je umirao i odlazio u mesto smrtnog carstva, u mesto večnih muka, odakle nema povratka. Sagrešio je protiv Duha i za njega više nije bilo milosti i spasenja.

Ovaj slučaj me je ispunio strahom. Nikada ga nisam mogao zaboraviti. Zato želim opomenuti sve one koji sve više otvrdnjavaju prema Božjem pozivu. Pazi da ne izgubiš Božju milost.

SMRTNA POSTELJA JEDNE SPAŠENE ŽENE

Čovek, o kojem sam upravo govorio, imao je jednu sestru, koja je takođe umrla od iste bolesti - ali je ona bila hrišćanka, obraćena duša. Pričali su mi da je osećala predukus neba kada je umirala. Bilo ih je više koji su se našli pored njene postelje kada je nastupila smrt. U trenucima kada je odlazila u jedan drugi svet govorila je o onome što je gledala i doživljavala. Jedna od žena uzela je pero i papir i zabeležila deo onoga što je čula. Te zabeleške su zatim čuvali u domu kao jedan vredan dokumenat.

Govorila je da vidi Isusa. Govorila je o Njegovoj lepoti. Govorila je o Njegovoj čistoći. Više od dva sata bila je u zanosu duha. Kad se opet vratila na zemlju i otvorila oči rekla je svojim prijateljima: "Zamislite, bila sam u nebu i videla Isusa. Ne želim više živeti na ovoj zemlji. Doviđenja svima." Zatvorila je oči i otišla u sve krasote gde nema jada, nema bolesti, ni smrti. Ona je pazila na vreme; marila za vreme kada je bila pohođena. Prihvatila je svoju priliku za spasenje i osigurala sebi večni život.