POKLONI MI - POKLANJAM TI ...od srca

Danas mi sve samo tužaljke padaju na pamet,
pa ne znam odabrati ništa da te bar nasmijem.
Zato ću samo da ti pošaljem prijateljsku pusu,u mislima stisak ruke i zaželim
ljubavlju i zdravljem ispunujen dan.

Hvala ti!



:smajli-g020 po

Hvala ti, i ruža i pusa stigle..:)

:smajli-g020 po

jutarnja izmaglica ::

[You must be registered and logged in to see this image.]

prava stvar...... 295934pozdrav-s

Kažem da neću,
ali pogledam opet
vidim kako niti tkaš,
omataš ih istim redom
oko svakog stabalca,
okrenem se polako,
naivnosti svoje se posramim,
odmahnem nemoćno i pamtim,
ni ne zarežim.

[You must be registered and logged in to see this link.]

Hvala svima!
Poslužite se!

hvala Brezic

evo jedne lepe pesme za tebe


Mreza

Vredi li se upustati u tumacenja stvari kojima
nismo u stanju da sagledamo obim?
milijarde su godina potrebne da se vratimo
u dubine strpljena.
jer ogromna je starost
tog svojevrsnog cuda koje se zove:
nas dvoje.

u tami prastare proslosti, bas kao i sad,
ovako, spusti mi polako glavu na neko
bivse rame, i zagledaj se pazljivo u plave
barice neba.

da se ti nisi rodila, neko bi morao biti voljen
na ovom mestu da se ja nisam rodio,
neko bi umesto mene bio tu da te voli.
drugi bi primili poruku i drugi bi produzili to
sto se zove beskrajno.
veruj mi, prva ljubavi, nemoguce je voleti
prvi put u ovoj vecnosti.

neko vreme sam mislio da imam ogromnu
moc nad dusom vecernjih voda. otkrio
sam to slucajno.
nista ne cinim silom. nista ne cinim namerno.
ni nauceno napamet. niti umem da
predvidjam.
jer ja buducnost ne slutim. to ona mene
naslucuje kao daleko proricanje.

jednog je jutra voda postala u jezeru nestvarna,
meksa od zelatina.
i ja sam, nadnesen nad nju, umesto moga
lika video nesto cudno: lice jedne
devojcice.

bio sam prvo uznemiren, pa zbunjen i smeten,
pa uplasen, kad je ta slika pocela uporno da se ponavlja.

napustio sam jezero i zastao u brda.
nista se nije izmenilo.
lik se i dalje javljao.

ubrzo sam razumeo da nema smisla bezati.
ne prati ona mene, vec ja idem za njom.
nadnesem li se nad lokve, bunare ili potoke,
vec je cekala tamo.

danima sam se mucio da je noktima oljustim
sa povrsine talasa. i nije mi uspevalo.
onda sam pokusavao da je dotaknem usnama
i na prevaru posrcem. i skoro sam
se udavio.

skakao sam u nju. i gnjurao se uzalud. pleo
sam mreze od trave, vrse od grabovih mladica i zabacivao udice.
gadjao sam je kamenjem, a kamenje se vracalo
i tuklo me po licu.

i ma koliko se trudio da je odatle izvadim,
uvek bi na dlanu ostao njen izguzvani
osmeh, mokar kao celofan, i curio mi
kroz prste.
a lik je u vodi bio i dalje jasan i netaknut.

veruj mi, poslednja ljubavi, nemoguce je voleti
poslednji put u vecnosti....

Miroslav Antic

POSTOJI


Postoji mjesto gdje ljubav počinje
i mjesto gdje ljubav prestaje.

Postoji dodir dvije ruke
koji se opire svim rečenicama.

Postoji pogled što bukti kao veliko
vitlajemsko ognjište
ili malena acetilenska lampa zelenog sjaja.

Postoje jednostavna i bezbrižna tepanja
čudesna kao velika okuka Misisipija.

Ruke, oči, tepanja
pomoću njih se ljubav bori i gradi,
Postoje cipele koje ljubav nosi
i njen je dolazak tajna...

Postoji upozorenje koje ljubav šalje
i cijena njegova zna se tek mnogo kasnije.
Postoje tumačenja ljubavi na svim jezicima
i nije nađeno nijedno mudrije od ovog:

Postoji mjesto gdje ljubav počinje i mjesto
gdje ljubav prestaje - a ljubav ne traži
ništa.

Carl Sandberg (1878-1967)

Ruke nam se obavijaju,oci nam se upijaju:
Tako pocinje povest nasih srca.
To je igra davanja i odricanja,
Otkrivanja i ponovnog skrivanja,
Nesto osmeha i sasvim malo
Stidljivosti i poneka tek besciljna svadja….
Ljubav ova izmedju tebe i mene
Prosta je kao pesma.
Nikakve tajne izvan danasnjice,
Nikakve borbe oko nemoguceg,
nikakve senke iza ljupkosti
Nikakvo pipanje u dubinama tame.
Ljubav ova izmedju tebe i mene
Prosta je kao pesma.
Mi ne lutamo iz reci u vecito cutanje
Ne podizemo ruke svoje u prazninu za stvarima izvan nade
Zadovoljni smo onim sto dajemo
I onim sto dobijamo.
Nismo iscedili i poslednju kap radosti da iz nje pravimo vino patnje svoje.
Ljubav ova izmedju tebe i mene
Prosta je kao pesma...

Tagore

Ako me zaboraviš

Hoću da znam
jednu stvar.

Znaš kako je to
ako gledam
kristalni mesec, crvenu granu
spore jeseni u mom prozoru,
ako dotaknem
uz vatru neopipljiv pepeo
ili izborano telo klade,
sve me odvodi tebi
kao da je sve sto postoji,
mirisi, svetlost, metali
poput barčica što plove
ka ostrvima tvojim koja me čekaju.

E, pa dobro,
ako malo-pomalo prestaneš da me voliš
i ja ću prestati tebe da volim
malo-pomalo.

Ako me odjednom zaboraviš
ne traži me
jer bih te ja već zaboravio.

Ako smatraš dugim i ludim
vetar zastava
što prolazi kroz moj život
i odlučiš
da me ostaviš na obali
srca u kome imam korena
zapamti
da ću toga dana,
toga časa
dići ruke
iščupati svoje korene
u potrazi za drugim tlom.

Ali
ako svaki dan,
svaki sat,
pristaneš da mi budeš sudbina
s neumoljivom slašću,
ako se svakoga dana popne
jedan cvet do tvojih usana tražeći me
o ljubavi moja, o moja
u meni se sva ta vatra ponavlja,
u meni ništa nije ugašeno ni zaboravljeno,
moja ljubav se hrani tvojom ljubavlju, ljubljena,
i sve dok živiš biće u tvojim rukama
ne napuštajući moje.

Pablo Neruda

.... VEČERAS NEĆU BEZ LJUBAVI ZASPATI ...


Veceras ne smijem zaspati bez ljubavi,
ostavila si ptice i njihov glas u meni,
a prije polaska obecala mi u vazi lišce.
Izbrojio sam šume svih kontinenata,
bit ce najljepši park na našoj postelji,
i pozdravit cu sve to ubrano lišce,
kad šuštanjem donese bjelinu tijela.

Veceras ne želim zaspati bez ljubavi,
topli je miris tvoga željenoga bica
ovio moj san vitkim bijelim rukama.
Umivam se dodirima njihove mekoce,
a ti s pticama preko na susjednom nebu,
cas ocima sokove lišca nemirno sanjaš,
cas srebrnim perjem moju želju grliš.

Veceras ne cu zaspati bez ljubavi,
osjecam kako me kroz lišce dozivaš,
i moj pogled zaustavljaš na svom nebu.
Ponovno te srecem i ponovno imam,
usnama ljubim obrise tvoga srca,
a kiša sa tvojih krila pada na uske ulice
i donosi smirenje nad krošnje grada.

Zbog toga ne mogu zaspati bez ljubavi,
ne umijem, mila moja, bez tebe snivati,
jer tamo u gnijezdu neobicne noci,
gdje tvoji poljupci dubinom postoje,
u šuštanju lišca radaš ptice za mene
i njihovu ljubav u moju dušu slažeš.
Veceras ne cu bez ljubavi zaspati.


*** Zal Kopp ***

POZIV


O, ako zbilja, dok je mrak,
Kad san utisa duse zive,
I s neba padne sjajni zrak
Na neme grobne ploce sive,

O, ako zbilja u taj cas
Opusti redom grob za grobom,
Ja cekam tad na susret s tobom,
Ja cekam tad tvoj lik, tvoj glas.

O, dodji mi, kroz noc, kroz san,
Onakva kao zadnjeg casa;
Ko led i sva ko zimski dan;
Od bola bleda i bez glasa...

O, dodji mi sto pre, sto pre,
Ko vetra dah, ko zvuk, il' tajna.
Ko strasna sen, ko zvezda sjajna,
Svejedno je: sto pre, sto pre!

Ne zovem tebe ja zbog tog
Da korim ljude cija zloba
Ucini kraj zivota tvog,
Ni da procitam tajne groba,

I ne zbog tog sto sumnji roj
U dusi nosim: da prebolim,
Ne mogu ja: i sad te volim,
I jos sam kao nekad tvoj.

A. S. Puskin