Mudrosti i pouke svetih otaca

ПРЕПОДОБНИ ЈЕФРЕМ СИРИН

1. Не слушај савете људи који себи угађају, који су себе учинили робовима стомака и телесних страсти.
2. Свако ко воли чистоту и целомудреност постаје храм Божији.
3. Нека твоја рука не буде испружена ради узимања, већ нека радије буде испружена ради давања (Сир. 4, 35).
4. Ко другога оговара, сам себе осуђује. У ономе ко оговара пребива клевета, и мржња, и сплеткарење. Он се праведно сматра братоубицом.
5. Храна за огањ су дрва, а храна за раздражљивост је високоумље.
6. Немој давати своме срцу да буде жалосно, него се теши у Господу.
7. Славољубље је душевна болест, лукава страст.
8. Немој се превазносити ако си здрав телом, већ се бој.

ПРЕПОДОБНИ ЈОВАН ЛЕСТВИЧНИК


1. Пре него што паднемо у грех, демони нам говоре да је Бог човекољубив.
2. Као што вода може избрисати слова, тако и сузе могу избрисати грехе.
3. Многоговорљивост произилази понекад од угађања стомаку, а понекад од таштине.
4. Злоба проистиче из уображености и гнева.
5. Лицемерство проистиче од самозадовољства и својеглавости.
6. Има болести које се добијају ради очишћења од грехова, а има и таквих које треба да сломију наш понос.
7. Преједање је мајка блуда, а морење трбуха - виновник чистоте.
8. Немој рећи да скупљаш благо ради сиромаха. Царство се Небеско могло купити и за само две лепте.
9. Онај ко плаче за собом, не зна за униније.
10. Гордост је крајња беда душе која у своме помрачењу мисли да је богата.
11. Многи од нас називају себе грешнима, а можда се одиста и сматрају таквима. Но, тек трпљење увреда показује какво је срце.
12. Не скидај душевног ока са гордости: међу свим лоповима духовним нема опаснијег од ове страсти.

СВЕТИ АНТОНИЈЕ ВЕЛИКИ

1. Не уздај се у своју праведност, истински се кај због ранијих грехова, обуздавај језик, срце и стомак.
2. Куд год идеш, увек имај Бога пред очима; машта да радиш имај потврду у Светом Писму; и не напуштај брзо место на коме живиш. Сачувај ове три заповести и спашћеш се.
3. Као што су гордост и узношење ума са висине небеске ђавола сурвали у бездан, тако смирење и кротост човека узвисују од земље на небо.
4. Ако неко узме подвиг ћутања, нека не мисли да врши врлину, већ нека у срцу сматра да ћути стога што није достојан да говори.

ПРЕПОДОБНИ СТАРАЦ АВА ИСАИЈА


1. Онај ко се труди да нађе са чиме би упоредио Бога, хули на Бога. Онај, међутим, ко тражи како да га успоштује, воли чистоту у страху Божијем.
2. Онај ко, видећи рећи Божије, себе утврђује на тумачењима сопственог разума, не познаје славу Божију и Његово богаство, а онај ко говори: „Човек сам и не знам“, те узноси славу Богу, стиче богаство Божије по сили својој и по помисли својој.
3. Љубав према људској слави рађа лаж, а понижавање себе у смирењу у срце твоје доводи страх Божији.

АВА ЕВАГРИЈЕ


1. Пази да, разгневивши се, не прогнаш неког брата. За тако нешто читавог живота нећеш побећи од демона туге који ће ти свагда за време молитве износити твој преступ.
2. Целомудрености, тј. чистоти тела много помаже оскудност у води. Нека те у то убеде триста Израиљчана који су са Гедеоном победили Мадијам.
3. Признак безстрашћа је кад ум угледа своју сопствену светлост, када постане спокојан у вези са маштањима у сну и лако и правилно схвата ствари.
4. Безстрашће поседује душа која и при сећању на ствари остаје спокојна, а не она коју ствари не плене.
5. Истински пријатељ је онај који жури да пренесе радосне догађаје.
6. Високо мишљење о себи никако се не слаже са чињењем ниских дела.
7. Код свакога самоуверење омета самопознање.
8. Најгоре имање је недоличан живот.
9. Сујетна нарав је болест душе.
10. Добро је чинити добро свима, а особито онима који не могу да врате.
11. Светлост душе јесте истинско сагледавање.
12. Љубећи оно што не треба, нећеш љубити оно што треба.
13. Почетак љубави је добро узајамно мишљење.
14. Горда помисао растура врлине.
15. Пут се равња милостињом.
16. Срамно је робовати телесним страстима.
17. И Бог се брине о ономе који се добро брине о себи.
18. Целомудрено срце је пристаниште сагледавања.
19. Горда душа је разбојничка пећина. Она не трпи глас познања.
20. По сузама познај да ли се бојиш Бога.
21. Смирење душе је непобедиво оружје.
22. Прећуткивати истину значи закопавати злато у земљу.
23. Боље је бити усред хиљада са љубављу, него сам у пећини са мржњом. (Поука братији у опстезицу)
24. У обиталишту смирених почива Господ, а у дому гордих умножава се проклество.
25. Немој обилно насићавати тело своје, па ће скверне помисли понестати у теби.
26. Празник Господњи је заборав зла. Оног. пак, ко памти зло, обузеће плач.
27. Боље је спавати, него време проводити у празнословљу.
28. Љубави претходи бестрашће, а знању претходи љубав.
29. На мру узимај хлеб и воду и дух блуда ће побећи од тебе.
30. Речи јеретика су весници смрти. Ко их прима погубиће своју душу.
31. И сад ме послушај, сине мој: Не прилази вратима неверних људи и немој ићи преко њихових мрежи, да се не би заплео.
32. Видео сам оче њиховог мудровања (јеретичког), и не угледах светлост истине у њиховим речима.
33. Кад не би било искушења, нико се не би спасао.
34. Почетак спасења је самоукоревање.

ПРЕПОДОБНИ ИСИХИЈЕ, ПРЕЗВИТЕР ЈЕРУСАЛИМСКИ


1. Од дрскости (тј. од непажљиве претеране смелости у општењу са другима), треба бежати као од змијског отрова, и од појединачних разговора - као од змија и порода отровница. Јер, они врло брзо могу довести до потпуног заборава на унутрашњу борбу и душу свести доле са радосне висине која се стиче чистотом срца. Проклетства достојан, заборав се, као вода огњу, противи пажњи.
2. Ми нисмо јачи од Сампсона, ни мудрији од Соломона, ни разумнији од блаженог Давида, нити волимо више Бога од апостола Петра. Стога, не треба да се уздамо у себе. Јер, Свето Писмо да ће онај који се узда у себе пасти страсним падом.
3. Као што једним истим каналом не могу да пролазе заједно ватра и вода, тако ни грех не може да уђе у срце, док претходно не покуца на врата срца маштаријом лукавог прилога (сина).
4. Као што је за оне који су изгубили апетит и који осећају одвратност према храни користан горки пелен, тако корисно да се злопате.
5. Онај ко не зна истину, не може истински ни веровати, будући да знање по природи претходи вери. Оно што је речено у Писму, речено је не само да бисмо ми знали, него да бисмо и творили.
6. Безстрашће и смирење воде познању. Без њих нико неће видети Господа.
7. Многе се страсти крију у нашим душама. Оне се, међутим, појављују тек када се пред очима покаже њихов узрок.
8. Неочекивана искушења нас по промислу уче да будемо трудољубиви.

Када ме рукоположи, у Београду, после кратког времена, дође са Војом Јанићем који је онда био министар просвете, да ме посети у манастиру Драча. Није хтео да уђе у конак, него, како је изашао из цркве, наредио је да разгрнемо снег, донесемо троношке столице и на средини наложимо ватру. Кад смо сви поседали око ватре, он рече:
- Наш народ, кад је живео око огњишта, није знао за туберкулозу, јер јара од ватре убија бациле туберкулозе.
У том наиђу два ловца, убили курјака, па га баце пред владику Николаја.
Некако у исто време, на малу капију, из села Дреновца, наиђе млада сељанчица, па јој кажемо да приђе и владици љуби руку. Она се застидела, уплашила, па је сва дрхтала. Примети то владика па рече:
- Стид држи села и градове; кад нестане стида, нестаће и света.



Архимандрит Данило - Казивања о разним чудима
(приче Старца Данила о Светом владици Николају)