Pravoslavlje - Duhovne pouke

ТРИ САВЕТА ЗА СПАСЕЊЕ - Архимандрит Арсений (Папачок)

Ево, казаћу вам три ствари које треба да поштујете и да знате да сте људи који се могу надати спасењу:
1. Да будете добро исповеђени. Схватате да је то Тајна која нас
спасава. Јер што будете ви раздрешили, и Ја раздрешујем! Тајна је
утемељена на Светом Писму, готово! И ти се греси више не спомињу ни на
Последњем суду, ни на митарствима. Значи, готово је! Добро исповеђени.
Јер ако си добро исповеђен, почињеш да се истражујеш: псовао сам, мислио
сам тако, учинио сам то. Почињеш да се решеташ и да се изоштраваш, и да
се пресабираш и да се разоткриваш. Тако. Чак вас молим да запишете
грехе кад сте их починили, да их не бисте заборавили. Није лако, јер ти
сатана изгуби оловку, немаш хартију при себи, и заборавиш.
Шта треба
још да вам кажем? Немојте оставити само свештеника да вас пита. Он вас
пита по одређеном начину испитивања. Али ти знаш суптилност свог греха
или друго што.
Дакле, будите исповеђени. Јер ако си добро исповеђен, не можеш више грешити и надаш се свом спасењу.
То је једно.
2. Настојте да будете помињани на светим Литургијама. Јер се, мили
моји, она честица с твојим именом ставља у Свету Крв. И овако каже
свештеник: «Омиј, Господе, Светом Крвљу Твојом грехе овде поменутих
слугу Твојих, молитвама Богородице и свих светих Твојих». И стављају се
све са дискоса у путир са Светом Крвљу. И схватате. Где год да будеш,
био мртав, био жив, спасен си; помиње се и за мртве и за живе. И шта те
кошта? Настојте да будете помињани на Литургији. Било да вас познаје
који свештеник, или вас познаје који духовник, било да ви, браћо, дајете
за помен, али да будете помињани. То је све.
Литургија није људско
делање, мили моји. Ни анђеоско. Она је непосредно божанска! Јер не можеш
ти да претвараш тамо. Он је Онај Који јесте! И ако би било могуће да се
отворе небеса и чак кров Олтара, не би на небу видео више светлости и
више поретка но што је у светом Олтару, а анђелима, јер је Христос са
нама. Ми чак имамо једну молитву када обављамо Вход: «И учини, Господе,
да са нашим входом буде вход анђела који с нама служе!» Дакле, свештеник
има власт. Јер они су тамо: мноштво анђела! То је Христос; шта, с тим
се играш?!
Дакле, настојте да будете помињани на Литургији.
3.
Творите милостињу. Дајте милостињу. О, када бисте знали!...И Влахуца
каже: «милост је свеколико Свето Писмо!» То је нешто највеће могуће. Јер
тада значиш да љубиш. И, гле, значи васпитање. Човече, ако каже:
«Примићете сто пута онолико», не бој се да ћеш осиромашити. Хоћеш ли да
се обогатиш? Дај! Али шта, зар гледамо да се обогатимо? Боли ме срце за
убогога. Не боли ли те срце за њега, уопште?
Био сам затечен
пред једним просјаком, који је био без ногу, на улици. И овај је
очекивао да изврнем џепове, без шале. Али ја нисам имао ништа. Десило се
да немам ништа. Ишао сам пешице, нисам имао новца ни за такси. И рекао
са му: «Брате, немој се љутити, немам ништа, али ти дајем топлу руку!» -
«О, оче, тако што ми нико није дао!» И рекох себи: «Снашао сам се!
Победио сам!»
Е, хоћу да вам кажем: не будите равнодушни. И не
чекајте да их сретнете. Тражите их. Тражите их, јер нашавши њих, нашао
си себе. Записао си се тамо, горе. Не може те заборавити Спаситељ, не
може те заборавити када твориш такву милостињу. И откидајте од себе по
сваку цену.
Сад, милостиња не значи само да вадиш из торбе; имаш
пријатеља који пати, који не знам ти шта, који је тужан: «Што си тужан?
Што си тужан?» И тешиш га. И не остављаш га уопште. И значи да си учинио
милостињу према њему. И дајеш му корисну реч: «Остави, море, што је
умро отац, остави, мили, јер зна Бог. Немој се исцрпљивати. Хајде да
будемо спокојни, хајде да га помињемо, да му помогнемо тамо (јер можемо
да му помогнемо, сходно свом живљењу)».
И пошто сте ми искали
корисно слово, испричаћу вам причицу. Неки ученик је био љут што га
његов отац, који је био на самртничкој постељи, није благословио, да би
се и он спасао. Речи благослова који беху примила сва остала браћа биле
су ове: «Спашавај се!» И рекли су оцу: «Гле, ученику ниси рекао корисно
слово». – «Позовите га овамо». И онда му је отац рекао као што вам и ја
сада казујем: «Спашавајте се! Спашавајте се!» + + +[You must be registered and logged in to see this image.]

Isusov rođendan
Kao što znaš, ponovno se približava dan mojega rođendana. Vjerujem da će se i ove godine po cijelom svijetu priređivati slavlje tome u čast.
Vidim da ljudi puno kupuju. Na radiju, televiziji i u novinama ni o čemu drugom se niti ne govori, nego samo o tome, koliko još dana nedostaje do moga rođendana.
Ugodno je znati, da neki ljudi barem jedan dan u godini, misle na mene. Kao što znaš, rođendan su mi počeli slaviti prije mnogo godina. U početku je izgledalo da razumiju i zahvaljuju na onomu što sam učinio za njih.
Ali, danas je malo onih koji razumiju što slave. Ljudi se okupljaju islave, ali ne znaju o čemu se radi. Sjećam se, prošle godine kada
je stigao moj rođendan, ljudi su naveliko slavili u moju čast. Stolovi su bili puni, sve okićeno, puno poklona...ali znaš jednu stvar? Mene nisu pozvali. Slavlje je bilo upriličeno u moju čast, ali kad je došao taj dan, mene su ostavili vani, vrata su za me bila zatvorena... makar sam žarko želio slaviti s njima...
Istinu govoreći, nisam se iznenadio, jer u zadnje vrijeme mnogi mi zatvaraju vrata. Kako me nisu pozvali, bez buke i smetnje, ušao sam tiho i sjeo u jedan kut. Svi su nazdravljali i veselili se. U jednom trenutku unutra je ušao jedan starac, duge bijele brade, obučen u crveno. Izgledao je malo pripit.
Umorno je sjeo na fotelju, i svi su potrčali k njemu, veseleći se, kaoda je veselje priređeno njemu u čast. Točno u 24 sata, svi su
počeli nazdravljati, grliti se i čestitati. Ja sam, također, ispružio
ruke, očekujući da će me netko zagrliti... Ali nitko me nije zagrlio.
Počeli su jedni drugima davati poklone. Približio sam se da vidim, da slučajno nemaju kakav poklon i za mene. Ali, za mene nije bilo ništa. Kako bi se ti osjećao, kad bi na tvoj rođendan, jedni druge darivali, a tebi ne bi dali ništa? Shvatio sam da sam suvišan na ovom rođendanu, stoga iziđoh bez buke i za sobom zatvorih vrata.
Svake godine je sve gore. Ljudi se samo sjećaju hrane, poklona i slavlja a mene se nitko ne sjeća.
Želio bih da mi dopustiš da ovaj Božić uđem u tvoj život, da shvatiš da sam prije 2000 godina došao u ovaj svijet i da sam dao soj život na križu i za tebe. Danas jedino što želim jest, da to vjeruješ cijelim srcem.
Nešto ću ti reći: mislio sam, kako me mnogi ne pozvaše na svoje slavlje, učinit ću sam svoje veličanstveno slavlje, kakvo još nikad nije viđeno.Priređujem sve što je za to potrebno; šaljem mnoge pozivnice, među kojima je jedna posebna i za tebe. Želio bih znati, hoćeš li sudjelovati, da mogu za tebe rezervirati mjesto i napisati tvoje ime ne mojoj velikoj listi uzvanika. Vani će ostati svi oni koji se ne odazovu mom pozivu.
Pripremi se jer u dan kad se najmanje nadaš slavit ću svoje velebno slavlje.
p.s. znaj da te neizmjerno volim.

DVA SVEDOKA

Danima sam bio u dubokoj depresiji. Sve mi je
izgledalo turobno. Iritirao me je i sam ljudski glas i ljutilo me je
sve što je remetilo moje namere. O svima sam mislio najgore i morao sam
se boriti da se uzdržim od tih crnih misli.Osećao sam se kao da sam
skliznuo u pakao i da svaki dan tonem sve dublje. Konačno sam zavapio
Gospodu i gotovo momentalno se našao pred vratima. Mudrost je stajao
pored mene.

"Gospode, žao mi je. Čini mi se da sam iz tvoje prisutnosti pao pravo u pakao."

"Ceo
svet je još uvek u vlasti zloga ", odgovorio je, "a ti svaki dan hodaš
ivicom pakla. Posred njega prolazi put života. Sa obe strane puta
života nalazi se dubok jarak, i zato ne smeš da skreneš sa uskog puta."

"Pa eto, pao sam u jedan od jaraka i nisam mogao da izađem."

"Niko
ne može sam naći izlaz iz ovih jarkova. U njih se upravo i upada kada
osoba sledi svoj put. Tvoj te put nikada neće izvesti napolje. Ja sam
jedini izlaz. Kada padneš, ne gubi vreme pokušavajući da sve sam
shvatiš, jer ćeš samo još dublje potonuti u mulj. Samo zatraži pomoć.
Ja sam tvoj Pastir i Ja ću ti uvek pomoći kada Me prizoveš."

"Gospode,
ne želim da gubim vreme pokušavajući sve sam da shvatim, ali bih zaista
želeo da razumem kako sam pao tako duboko i toliko brzo. Zbog čega sam
se okrenuo od puta života i pao u ovaj jarak? Ti si Mudrost i znam da
je mudro da Te pitam."

"Mudro je znati kada pitati za
objašnjenje, a kada samo zatražiti pomoć. Sada je mudro da pitaš.
Razumeti možeš samo u Mojoj prisutnosti. Tvoje rezonovanje će uvek biti
iskrivljeno kada si u depresiji i sa te pozicije nikada nećeš ispravno
videti istinu. Depresija je obmana koja se javlja kada svet posmatraš
iz svoje perspektive. Istina dolazi kroz gledanje sveta Mojim očima, sa
mesta na kojem Ja sedim, sa desne strane Ocu. Poput heruvima u Isaiji
6, oni koji prebivaju u Mojoj prisutnosti reći će: ‘ Puna je sva zemlja
slave Njegove '."

Setio sam se kako sam kao mlad vernik čitao
ovaj tekst i mislio da su heruvimi bili obmanuti. Nisam mogao da
shvatim kako su mogli reći: " Puna je sva zemlja slave Njegove" kada je
izgledalo da je cela zemlja ispunjena ratovima, bolestima,
zlostavljanjem dece, izdajom i zlom. Onda mi je jednog dana Gospod
progovorio i rekao: " Razlog što su ti heruvimi rekli da je sva zemlja
puna Moje slave je taj što su oni prebivali u Mojoj prisutnosti. Kada
budeš prebivao u Mojoj prisutnosti, nećeš videti ništa osim slave."

"Gospode,
sećam se da si me tome učio, ali to nisam praktikovao u svom životu
kako je trebalo. Proveo sam veći deo života gledajući stvari sa mračne
strane. Čini mi se da sam veći deo svog života proveo sedeći u jednom
od ovih jarkova pored puta života, nego što sam tim putem hodao."

"To
je istina" , odgovorio je Gospod. " S vremena na vreme ti bi ustao i
načinio par koraka, ali bi potom skliznuo u jarak sa druge strane. Ipak
si donekle napredovao, ali je došlo vreme da ostaneš na putu. Nemaš
više vremena za gubljenje u tim jarkovima."

Činilo mi se da sam obasut Gospodnjom ljubaznošću i strpljivošću dok je govorio.

"Zbog čega si ovog poslednjeg puta skliznuo u jarak?", nastavio je.

Pošto
sam razmislio, uvideo sam da sam više bio obuzet pitanjem kako da
zadržim osećanje koje me je obuzelo nego li da upoznam izvor tog
osećanja.

"Skrenuo sam pogled s Tebe ", priznao sam.

"Znam
da izgleda suviše jednostavno, ali to je upravo ono što si učinio.
Dovoljno je da okreneš pogled od Mene i da skreneš sa puta života. Kada
ostaješ u Meni, nećeš videti ništa osim slave. To ne znači da nećeš
videti sukobe, konfuziju, tamu i obmanu koji su u svetu, ali kada ih
budeš video, videćeš i Moj odgovor na njih. Kada prebivaš u Meni,
videćeš kako istina pobeđuje obmanu i videćeš na koji će način Moje
carstvo doći."

"Gospode, kada sam ovde, sve mi izgleda stvarnije
nego išta što sam doživeo na zemlji, ali kad sam na zemlji, sve što je
ovde izgleda mi kao nestvaran san. Znam da je ovo prava stvarnost, a da
je zemlja prolazna. Takođe znam da bih mogao postojanije hodati u
Tvojoj mudrosti i ostati na putu života kada bi mi ovo mesto bilo
stvarnije na zemlji. Ti si rekao da je uvek mudro da molim. Molim Te da
mi ovo Carstvo učiniš stvarnijim kada sam na zemlji. Tada ću biti u
mogućnosti da doslednije sledim Tvoje puteve. Takođe Te molim da mi
pomogneš da prenesem ovu stvarnost drugima. Tama je u velikom porastu
na zemlji, a samo nekolicina je vođena vizijom. Molim Te da nam daš
više Tvoje sile, daj da vidimo više od Tvoje slave i daj da poznamo
istiniti sud koji dolazi sa Tvojom prisutnošću."

"Kada počneš
živeti po onome što si video očima tvoga srca, ići ćeš sa Mnom i
videćeš Moju slavu. Oči tvoga srca su tvoj prozor u ovo carstvo Duha.
Očima tvoga srca možeš doći do Moga Prestolja milosti u bilo koje
vreme. Ako Mi dođeš, bolje ćeš Me upoznati. Takođe ću ti poveriti više
sile."

Dok je On govorio bio sam prinuđen da se okrenem i vidim
mnoštvo kraljeva, prinčeva, prijatelja i slugu Gospodnjih koji su
stajali u Sudnici. Sve što se tamo nalazilo, bilo je toliko čudesno i
slavno da bih bio zadovoljan da tamo ostanem zauvek. Ponovo sam bio
zaprepašćen razmišljanjem o tome da je ovo mesto samo predvorje neba.
Ali i pored svih ovih čuda, najveće čudo neba je bila Gospodnja
prisutnost. U ovom predvorju, On je bio i Mudrost i On je bio Sudija,
što je isto.

"Gospode," upitao sam, "Ti si ovde Mudrost i Sudija, ali kako Te znaju u drugim delovima neba?"

"JA
JESAM Mudrost i JA JESAM Sudija u svakoj oblasti, ali JA JESAM, takođe,
mnogo više. Pošto si Me pitao, pokazaću ti ko JA JESAM. Ipak, tek si
počeo da Me upoznaješ kao Mudrost i Sudiju. U određeno vreme ćeš Me i
bolje videti, ali prvo treba da još učiš o Mojim sudovima."

Јуродиви и цар

Један јуродиви* старац, идући, наиђе на цара.

- Откуда идеш, старче? – упита га цар.

- Из пакла.

- Шта си радио тамо?

- Требало ми је ватре да запалим лулу, па сам отишао да питам да ли ће тамошњи становници да ми уделе коју варницу.

- И? Јеси ли добио ватре? – заинтересовано упита цар.

- Не! Владар ада ми рече да нема ватре.

- Али... како то може бити?!

- И ја се зачудих – рече јуродивац. Али ми онда владар ада објасни: нема ватре, јер тамо свако долази са својом.



*јуродиви
– „луд“ Христа ради (јуродивост је наизглед неразумно понашање, које је
традиционално заступљено у православном хришћанству, где се сматра
једним од најтежих и најсмелијих облика подвижништва.

ПРИЧА О ПТИЦИ КОЈА НИЈЕ ИМАЛА КРИЛА

Зажели Бог да створи птицу
најпосебнију од свих. Тако да једног дана, очаран песмом њеном, као
својим јединственим делом, овај свет промени у нешто невиђено и чудесно.
Да се разумемо, сва Божја дела су јединствена, прави уникати, али ова птица одскакала је од свих. Била је птица без крила.
Није
она сањала о бог-зна-каквом лету, жудела за планинским масивима и
небеским пространствима, као остале птице. Али негде у дубини свога
срца, стидљиво је чувала жељу да полети међу трешњине крошње, баш у
пролеће кад она процвета. Али Божја воља за њу је била другачија.
Па
пошто никада неће полетети, дотерала је свој глас скоро до савршенства.
Знала је да Бог неће остати равнодушан, да ће у заносу једног трена
поклонити јој малу врећицу радости.
А онда је сазнала нови Божји план, који је гласио:" ТИ МОРАШ ДА ПОЛЕТИШ! ТИ СИ ПТИЦА!"
Она га је запрепаштено упитала:" Али како, Боже?! Ја немам крила!!!"
Рече Бог:" Што затражих од тебе, то ћу и добити!".
" Па, како је то могуће,Оче?!", упитала је птица.
Тада
јој Бог рече, уверен у њену способност и снагу:" Видиш, створио сам
много створења, дао сам им многе могућности, за узврат тражим само
онолико, колико сам им дао. Ни трунку више, ни мање. Али ти си посебан
створ и од тебе тражим посебан задатак! Знам да ни једна птица не уме
да лети без крила, али ти можеш, ти си посебна. Лако је човеку који има
очи гледати преда се, и заобићи препреку на путу. Лако је птици која
има крила умаћи ловцу у заседи. Али тек кад ти узлетиш, спознаћеш праву
цену живота. Само они који немају крила, могу више и брже да полете!
Ореоли се стичу тако! И бесмртност исто! Зато лети...У томе је твоја
величина! Ти можеш и оно што другима није дано.
Једнога пролећа, тек процвала трешња ширише опојан мирис, зачу се лепет невидљивих крила..

Usnuo sam san da razgovaram s Bogom.
"Dakle, ti bi hteo razgovarati sa mnom?" rece Bog.
"Ako imas vremena" rekoh.
Bog se nasmesi.
"Moje je vreme vecnost.
Sta si me zeleo pitati?"
"Sta te najvise iznenadjuje kod ljudi?"
Bog odgovori:
"Sto im je detinjstvo dosadno.
Zure da odrastu,
a potom bi zeleli ponovo biti deca.
Sto trose zdravlje da bi stekli novac,
pa potom trose novac da bi vratili zdravlje.
Sto razmisljaju teskobno o buducnosti,
zaboravljajuci sadasnjost.
Na taj nacin ne zive ni u sadasnjosti ni u buducnosti.
Sto zive kao da nikada nece umreti,
a onda umiru kao da nikada nisu ziveli."
Bog me primi za ruku
Ostadosmo na trenutak u tisini.
Tada upitah:
"Kao roditelj,
koje bi zivotne pouke zeleo da tvoja deca nauce?"
Osmehujuci se, Bog odgovori:
"Da nauce da nikoga ne mogu prisiliti da ih voli.
Mogu samo voleti.
Da nauce da nije najvrednije ono sto poseduju,
nego ko su u svom zivotu.
Da nauce kako se nije dobro uporedjivati s drugima...
Da nauce kako nije bogat onaj covek koji najvise ima,
nego onaj kojem najmanje treba.
Da nauce kako je dovoljno samo nekoliko sekundi
da se duboko povredi voljeno bice,
a potom su potrebne godine da se izleci.
Da nauce oprastati tako da sami oprastaju.
Da spoznaju kako postoje osobe koje ih nezno vole,
ali to neznaju izreci niti pokazati.
Da nauce da se novcem moze kupiti sve. Osim srece.
Da nauce da dve osobe mogu posmatrati istu stvar,
a videti je razlicito.
Da nauce da je pravi prijatelj onaj koji zna sve o njima...
a ipak ih voli.
Da nauce kako nije uvijek dovoljno da im drugi oproste.
Moraju i sami sebi oprastati."
Ljudi ce zaboraviti sto si rekao.
Ljudi ce zaboraviti sto si ucinio.
Ali nikada nece zaboraviti kakve si osecaje u njima pobudio.

Ja sam Put, Istina i Zivot

Tumaram bez cilja, misao tupa.
Ulažem napor posljednjih snaga i kriknu duša moja:
- Gospode, gdje se nalazim? U pustinji?
- U pustinji!
- Reci mi, molim Te, kako da ovako umoran, pronađem put k Tvome Putu?
- Hodeći!
- Zar i padajući?
- Da, i padajući i posrćući i puzeći…
- A izranjenost mojih nogu?
- Važno je ići i važno je ne vraćati se natrag. Idi, hodi, jednom ćeš dostići i stići.
- Ali kako da saznam, je li ovo put koji vodi k Dobru?
-
Hodeći, nikako drugačije. Hodeći ćeš otkrivati staze koje su ti već
znane, hodeći ćeš naići na Blizinu koju slutiš, hodeći me možeš naći.
Jer i ja sam u hodu. Ja, koji te tražim i koji bdijem nad tvojim
korakom.
- A šta sa mojim umorom? Ja bih zastala (ponekad i stala), da se odmorim i čekam.
-
Čekajući se ne ide, stojeći se ne osvaja prostor, ne prevaljuje Put.
Umor može varati. Pokušaj ići, hod neka te odmara, opusti se. Nauči se
odmarati u hodu…
- A noć, divlje zvijeri, utvare?…
- Ne boj se!
Vjeruj! Budi hrabra! Ta svaki je tvoj korak dar, svaki napor milost. Na
tebi je da prihvatiš ili ne prihvatiš; i da kreneš, da se odlučiš. To
je tvoje, to sam ostavio tebi: slobodu da biraš, da izabereš stajanje
ili hod…
- Biram hod!!! Biram umor, biram krst i samoću. I pustinju i tmine i strah biram. Biram sve što vodi k Tebi:
makar izgledalo da nikakva smisla nema
makar izgledalo da put ovaj i ne vodi k Dobru
makar mrklina bila tamna kao grijeh
makar sve izgledalo prividno…
Biram hod!!!
Jer Ti si u Hodu - k meni,
A ja u hodu – k Tebi !!!