Ishrana bolesnih ljudi

Šećerna bolest - Diabetes mellitus i ishrana


Napisao Jasna Anđelković

Šećerna bolest se javlja kada ćelije pankreasa ( gušterača ) ne uspevaju da luče dovoljno insulina-hormona koji reguliše nivo šećera u krvi.

Usled nedovoljnog lučenja insulina ili njegove nedelotvornosti dolazi do poremećaja metabolizma ugljenih hidrata, masti i belančevina sa povećenjem nivoa šećera u krvi hiperglikemije na gotovo svim organima.

Postoji čitav niz važnih faktora u nastanku ove ozbiljne bolesti, čija je uloga u manjoj ili većoj meri rasvetljena i na njih treba ukazati. To su: nasleđe, virusi, ishrana i gojaznost, hormoni, bolesti i stres.

Ljudi koji imaju šećernu bolest moraju biti edukovani (obučeni) o problemu svog zdravlja. Zbog toga je njihova obaveza i potreba da što više saznaju o svojoj bolesti.



Postoje dva tipa šećerne bolesti:

I tip – insulin zavisan- javlja se kod mladih ljudi, obično je nasledna i obično joj predhodi neka infekcija.

II tip- insulin nezavisan-javlja se u starijim godinama, na pojavu deluje, osim naslednog faktora, i negativno ponašanje i navike ( loša ishrana, nedovoljna fizička aktivnost, psihičko opterećenje).

Prvi simptomi:

Početak bolesti je često dramatičan uz izraženu žeđ, obilno mokrenje, gutak težine, gubitak tečnosti - dehidracija, visok šećer u krvi, šećer i aceton u mokraći. Ponekad, sad sve ređe zbog teških metaboličkih i elektronskih poremećaja dolazi do gubitka svesti.

Pored najčešćih simptoma sreću se i drugi npr. promene na koži, sluznicama, poremećaji vida, smetnje u nogama. Rani znak bolesti mogu biti i promene na koži, gnojni desni, bakterijska i gljivična zapaljenja polnih organa sa vrlo izraženim svrabom.



GLIKEMIJSKI INDEKS NAMIRNICA

Glikemijski indeks namirnica pokazuje u kojoj meri namirnica kada se pojede podiže vrednost šećera u krvi. Prema glikemijskom indeksu namirnice se dele u tri grupe:

I grupa: Namirnice sa niskim glikemijskim indeksom do 45;

II grupa: Namirnice sa umerenim glikemijskim indeksom od 45 do 60;

III grupa: Namirnice sa visokim glikemijskim indeksom preko 60;



DIJABETICAR U ISHRANI TREBA DA KORISTI NAMIRNICE SA NISKIM I UMERENIM GLIKEMIJSKIM INDEKSOM!!!!

Žitarice:

ječam
22
ovas
26
kukur.braš.
71

heljda
55
pšenica
41
pšenič.griz
66

kukuruz
56
proso
75
čips,
87

pir. glazir.
59
mekinje
44
kačam.žuti
40

pir.neglazi.
98
crni hleb
51
kačam.beli
72

pahuljice:

beli hleb
72
makaroni
46

ovsene
53
raž.integ.
52
špagete
44

zobene
88
pite
57
prepeč.hleb
72

pšenične
74
perece
84
pirinčane
90
krofne
78

PREPORUKE: jedite mlad kuvani kukuruz, kuvanu pšenicu, ovsene

pahuljice,mekonje sa jogurtom za bolje pražnjenje creva!

Voće:
trešnje
22
višnja
22

grejpfrut
25
šljiva
32

jabuka
32
kruška
36

jagoda
38
pomorandža
43

ananas
66
dinja
64

kivi
52
suvo groždje
65

kajsija
57
lubenica
72

banana
62






PREPORUKA: jedite voće u preporučenim količinama ( do 500 g u 3-4 pokušaja): Birajte zdrave, ne tretiranew hemijskim supstancama.

ŽVAĆITE! NE GNJEČITE! NE MIKSIRAJTE!

JEDITE SA KOROM!

Povrce:
kikiriki
14
soja
18

pasulj tetovac
27
sočivo
27

sušeni grašak
23
leblebije
33

mladi grašak
32
paškanat
101

šareni pasulj
42
prebranac
43

bareni krompir
36
cvekla
66

konzer.grasak
47
šargarepa
73

smrz. grašak
39
instant pire
71

krompir pire
58
PREPORUKA: mahune imaju veliki kalorijski indeks, mali glikemijski

indeks, bogate su dijetetskim vlaknima, ZATO SU KORISNE NAMIRNICE I TREBA IH JESTI JEDNOM NEDELJNO!!!

Mleko i proizvodi:
jogurt od obranog mleka
14
obrano mleko
28

jogurt od punomasnog mleka
34
punomasno mleko
38

sladoled od obranog mleka
50
sladoled od punomasnog mleka
64




PREPORUKA: Koristite obrano mleko i proizvode od obranog mleka!!!!



KOMBINACIJA NAMIRNICA



Kombinujte hranu sa malim glikemijskim indeksom sa onom koja ima veći glikemijski indeks:



DOBAR PRIMER: ovsene pahuljice i jogurt od obranog mleka

LOŠ PRIMER: punomasno mleko i krofne!



Glikemijski indeks ne zavisi samo od vrste šećera u namirnicama nego i od količine dijetnih vlakana i obroku i načinu spremanja.



PRIMER: krompir

Jedite najpre bareni ili pečeni u ljusci sa povrćem koje ima dosta dijetnih vlakana ( kupus, kelj, zelena salata, blitva ) i nećete imati velike skokove šećera u krvi posle obroka.



U POČETKU SASTAVLJANJA VAŠEG JELOVNIKA ĆE VAM SE OVO ČINITI TEŠKO, ALI ĆE TE SE VREMENOM IZVEŠTITI U BIRANJU I KOMBINOVANJU NAMIRNICA I BIĆETE IZNENAĐENI USPEHOM KOJI ĆE DONETI OVAKAV NAČIN KOMBINOVANJA HRANE!!!!!!



Osnovni princip kod ishrane dijabeticara jeste taj da ne smeju da budu gladni, ali ne smeju ni da se prejedaju. Treba da imajue pet obroka na dan, pogotovo dijabeticari koji su na insulinskoj terapiji, i po potrebi i sesti obrok, pre spavanja. Manji broj obroka u toku dana vodi nestabilnim vrednostima secera koji variraju!



PRIMER JELOVNIKA ZA JEDAN DAN



Doručak:

50 g crnog hleba ili kifla , 20 g margarina ( 1 kašika ), jedno kuvano jaje, ili dva belanca, šolja mleka.

Užina I:

jabuka

Ručak:

50 g hleba, supa od povrća u proizvoljnim količinama, do 300 g zelenog povrća ( boranija, spanaž, kupus, karfiol )obareno I preliveno jednom kašikom ulja ili margarina, sa 100-150 g kuvanog mesa. Salata se može uzeti po želji da bi se postigao osećaj sitosti

Užina II:

Šolja mleka ili jogurt

Večera: čorba od povrća, 100 g krompira ( baren ili pire ), 100 g svežeg kravljeg sira, tanjir salate, porcija voća od 100-150 g

Obrok pred spavanje:

Šolja mleka, jogurta ili voće

DIJETNA VLAKNA…

su nesvarljivi delovi povrća, voća i žitarica, pa mnogi dijetna vlakna nazivaju biljnim vlaknima. Korisna su u ishrani svih ljudi, naročito dijabetičara. Dijetna vlakna mogu biti rastvorljiva i nerastvorljiva.

rastvorljiva dijetna vlakna se nalaze u voću ( jabuka sa ljuskom, pomorandža, jagode, tropsko voće ) i povrću ( kelj, spanać, kupus, karfiol, kukuruz, grašak, pasulj, sočivo. Posebno su korisna zato što snižavaju nivo šećera i masnoće u krvi.

Nerastvorljiva dijetna vlakna najviše ima u različitim pahuljicama od žitarica ( ovsa, raži, ječma, pšenice), korni-fleksu, integralnom pirinču i hlebu od integralnog brašna.

Dijetna vlakna omogućavaju:

redovno pražnjenje creva;

sprečavaju unošenje štetnih materija u krvotok;

stvaraju osećaj sitosti;

vezuju žučne soli u crevima, čime se smanjuje holesterol u krvi;

Dijetna vlakna učestvuju u sprečavanju sledećih oboljenja;



GOJAZNOST, DIJABETES ( ŠEĆERNE BOLESTI ); OBOLJENJA SRCA I KRVNIH SUDOVA, OBOLJENJE PROBAVNOG TRAKTA.



Evo nekoliko saveta kako da povećate količinu dijetnih vlakana u ishrani:

jedite velike porcije salata ili povrća;

u supu ili čorbu dodajte više povrća;

pravite poslastice od voća;

jedite mlad krompir sa ljuskom;

koristite neglazirani pirinač- integralni pirinač;

kada pripremate pirinač dodajte grašak, kukuruz, kesten, sočivo

u receptima, kad god je to moguće zamenite belo brašno crnim brašno;





DNEVNO TREBA UYETI OD 25-30 G PUTEM HRANE!!!!

PRETERAN UNOS DIJETNIH VLAKANA CE IZAZVATI NADUTOST, POJACANE GASOVE, MUKU!
PREPORUKA:

KORISTITE ražani hleb, crni, proju. IZBEGAVAJTE beli hleb, bela peciva. JEDITE peciva od integralnog brašna:

KORISTITE projino brašno i brašno tipa-800. Prosejavanjem brašna ( fina, bela ) se gubi mnogo hranjivih materija i dijetetskih vlakana kojih ima u opni žitarica.

JEDITE VOĆE SA KOROM ( kod kojih se kora inače jede) jer jabuka sa korom ima 2.5 puta više dijetetskih vlakana.

JEDITE SVAKODNEVNO DOSTA LISNATOG POVRĆA

POVREMENO JEDITE boraniju, grašak, pasulj, sočivo bez zaprške uz nemasno meso.

KORISTITE ne glazirani pirinač

Kao desert – voćne salate od sezonskog voća, pazeći na količinu i glikemijski indeks!

Kad jedete maldi krompir obavezno ga jedite sa ljuskom.

Jedite raznovrsno.

Ne preskacite obroke.

Smanjite upotrebu soli.

Zvaćite sporo.

Izbegavajte konzervisanu hranu

Najteži prekršaj u ishrani je preskakanje doručka ( najkasnije do 11 h, pre podne-masti i uglljeni hidrati );

Ručak ( od 13-15 h, proteini i povrće );

Večera ( između 18-20 h proteini, nikako ugljeni hidrati );

Voćna užina oko 16 h;

Pijte 8-10 čaša vode dnevno!

Redovno se krećite i vežbajte- najmanje 3-4 sata u toku nedelje, sa najviše 50% kapaciteta, umereno do granice prijatnosti.

Ne preduzimajte dijete u kojima ce te gladovati da bi brzo gubili kilograme.

Promene svojih dosadašnjih navika koji ste rešili da napravite treba da traju doživotno!!!!

FIZICKA AKTIVNOST

Svakodnevna fizička aktivnost je sastavni deo lečenja šećerne bolesti

O vrsti, trajanju, intezitetu i učestalosti fizičke aktivnosti treba da odluči lekar koji vodi brigu o zdravlju pacijenta.

Postojanje bolesti krvnih sudova, perifernih nerava, bubrega i očnog dna, mogu znatno da ograniče izbor, trajanje, intezitet i učestalost fizičke aktivnosti. Koristi od fizicke aktivnosti su mnogobrojne:

smanjenje telesne težine i održavanje poželjne težine;

smanjenje otpornosti tkiva na dejstvo insulina ( insulin je efikasniji u svom dejstvu );

poboljšanje trenutnog nivoa šećera u krvi;

poboljšanje nivoa zaštitnog holesterola HDL;

poboljšanje ostalih masnoća u krvi;

smanjenje krvog pritiska;

smanjenje rizika od stvaranja ugrušaka krvi u krvnim sudovima;

ublažavanje stresa;

pomoć u odvikavanju od pušenja;

SVAKODNEVNA FIZIČKA AKTIVNOST PRIMENJUJE SE

STALNO!!!!



HIPOGLIKEMIJA ili premalo šećera u krvi….

tada mozak pati jer je šećer njegova osnovna hranljiva materija. Zato telo reaguje sledećim simptomima: preznojavanje, naježenost, drhtavica, muka, povraćanje, snažna glad, vrtoglavica, smanjena koncentracija, zbunjenost, poremecaj vida, poremećaj govora, lupanje srca, agresivnost, gubitak svesti.

Hipoglikemiju uzrokuje:

prereskakanje obroka;

unošenje premalo hrane;

veća fizička aktivnost od uobičajne;

prevelika doza insulina ili tableta;

uzimanje alkohola;

Hipoglikemija se može javiti i kod šećeraša koji ne uzimaju lekove i kod onih koji se leče tabletama se češće i jače javljaju kod osoba koje primaju insulin!
PODSETNIK:

Uvek imajte na umu da je svaki čovek priča za sebe;

Isplanirajte svoje obroke;

Napravite pauzu od najmanje dva sata izmedju obroka i užine;

Jedite otprilike iste količine hrane svaki dan;

Isplanirajte da užinate uveče pre spavanja;

Izracunajte svoje šećerne jedinice za svaki dan;

Budite umereni sa kafom, alkoholom, i naročito cigaretama;

Uvek dobro proučite etiketu na proizvodu koji kupujete;

Stalno obnajvljajte svoje znanje i učite nove stvari;

Ne ustručavajte se da pitate za savet svog lekara, dijetetičara, upućenog prijatelja ili da nešto pročitate;

Pravilna ishrana je osnova lecenja i sprovodi se doživotno;

Osnovu hrane čine namirnice biljnog porekla, narocito integralne žitarice, mahunarke, sirovo povrće u obliku salata i voće;

Upotrebu mesa prema jelovniku potrebno je svesti na posna mesa i posnu ribu;

Mleko i mlečni proizvodi treba da budu obrani;

Izbegavajte masnu hranu;

Neophodno je smanjiti potrošnju soli, a posebno alkohola

Pre intezivnije fizičke aktivnosti uzeti dodatnu užinu, zavisno od trajanja i njene jačine.

Uvek pri ruci imajte par kockica šećera;

Redovno vežbajte, rekreirajte se;

Nabavite samomerač, i uzmite zdravlje i bolest u svoje ruke!!!

KUVARSKI RECEPTI U ISHRANI DIJABETIČARA

SKUŠA PEČENA U FOLIJI

Ovaj normativ obezbedjuje 130 g jela.

Potrebne namirnice:

skuša 150 g

beli luk 20g

jestivo maslinovo ulje 15 g

biber, crni mleveni 0.1 g

ruzmarin, sušeni začin 0.1 g

bosiljak, sušeni začin 0.1 g

limunov sok

Priprema: Skušu očistite, operite, nakapajte limunovim sokom, pobiberite. U utrobu stavite beli luk, ruzmarin I bosiljak, prelate maslinovim uljem. Potom ribu uvite u alu-foliju I pecite u zagrejanu pećnicu na 250 º C oko pola sata.

Napomena: Pečenu skušu služite uz salatu od blitve!

Ova receptura obzbedjuje 0.47 ugljenohidratnih jedinica.

RESTOVANI ŠAMPINJONI
Ovaj normative obezbedjuje 100 g jela

Potrebne namirnice:

šampinjoni 200 g

crni luk 5 g

origano 0.5

sok od limuna 10 g

peršun sušeni 1

morska jodirana so 0.5 g

Priprema: Šampinjone oprati u rastvoru sode bokarbone, skinuti kožicu sa šešerića I iseci na luk u kuvati u sopstvenom soku dok ne omeksaju. Na kraju dodajte origano I so. Pred služenje dodajte limunov sok I seckan peršuvo list

Ova receptura obezbedjuje 0.33 ugljenohidratnih jedinica.



Jasna Anđelković

dipl.dijetetičar-nutricionista

Ishrana kod epilepsije


Napisao Dragana Mihajlović

Osobe koje boluju od epilepsije trebaju da imaju normalnu zdravu ishranu. Preporučuje se smanjeni unos tečnosti i soli. Dobra je laktovegetarijanska ishrana u kojoj se nalaze mleko, testenine, pirinač, povrće, voće i male količine mesa. Tvrdo kuvana jaja i čokoladu ne trebaju epileptičari da uzimaju, posebno ne deca jer mogu izazvati alergijske reakcije, pa tako isprovocirati napade.

Žitarice – proizvode od celog zrna žita, ražani, crni integralni hleb i peciva, integralne testenine, presovane žitarice-pahuljice, bez veštačkih boja i aditiva. Mali porcija u toku dana ovakvih proizvoda jer se količina ugljenih hidrata mora smanjiti, a ovi proizvodi su bogati njima.
Meso, ribe, jaja – ograničena količina i odabrana vrsta mesa kao što su ćureće grudi

Mleko i mlečni proizvodi – konzumirati proizvode sa većim procentom mlečne masti, 2.8-3.5 % MM: mleko, jogurt, kiselo mleko, sir, izbegavati zaslađene proizvode kao što je čokoladno mleko i voćni jogurt. Ako se detetu jede voćni jogurt bolje ga je napraviti kod kuće bez dodatka šećera ili uz veoma mali dodatak istog.

Masnoće – količina masti u ishrani se povećava, pojačati unos nezasićenih masnoća kao što su biljna ulja ( maslinovo, suncokretovo, susamovo, laneno i dr.). U ishrani svakodnevno koristiti buter, pavlaku, majonez. Dodavati ih na kraju kuvanja, u gotova jela i u sveže salate.

Povrće – koristiti svo povrće sem graška, pasulja,boba, pečuraka jer jako nadimaju, a i dobar su izvor ugljenih hidrata. Ograničiti i količinu krompira na jedan manji krompir – oko 100 g.

Voće – uzimati ga u većim količinama, ali izbegavati voće poput banane, lubenice, dinje, suvo i kandirano voće zbog velike koncentracije šećera. Jezgrasto voće da svakodnevno bude uvršteno u jelovnik zbog velikog sadržaja nezasićenih masti, a manja količina ugljenih hidrata, i konzumirati ga u okviru užina zajedno sa ostalim voćem

Slatkiši – isključiti iz ishrane!!! U njima je koncentracija ugljenih hidrata jako velika, a ono što je bitno za ovakav tip ishrane je da se njihova količina treba drastično smanjiti, čak i iz izvora kao što su žitarice i neke vrste povrća.

Grickalice – isključiti iz ishrane zbog velike količine soli koja u velikim količinama je okidač za napade, a i zbog velike količine prostih ugljenih hidrata.

Tegobe sa mokrenjem i ishrana

Napisao Jasna Anđelković

Bol pri mokrenju, često mokrenje ili zaostajanje mokraće (nesposobnost da se potpuno isprazni bešika) najčešće su tegobe ove vrste. Većina ljudi mokri četiri do šest puta dnevno, zavisno od kolišine tečnosti koju popije i od nivoa aktivnosti. Često mokrenje može biti posledica uzimanja velike količine tečnosti, infekcije mokraćnih puteva, nadraženosti zbog kamena u bešici, uvećane prostate, dijabetesa ili teskobe (anksioznosti). Bol pri mokrenju, koji se obično opisuje kao blaže ili jače peckanje, može biti posledica infekcije mokraćnih puteva ili druge upale, zaraze kandidom, upale penisa ili kamena u bubrezima ili bešici.



Sporo ili slabo mokrenje često se javlja kod starijih muškaraca zbog uvećane prostate. Simptomi se mogu pojaviti i kod starijih žena, možda zbog slabosti mišića zida bešike. Nesposobnost mokrenja najčešće muči muškarce. Može biti posledica prepreke (npr. Kamena ili urodjene anatomske informacije) u bešici ili mokraćnoj cevi, tesne kožice na penisu ili uvećane prostate. Ponekad se pojavi i kod žena, usled trudnoće ili mioma materice koji mogu da pritiskaju mokraćnu cev. Neke tegobe s mokrenjem su posledica trajnog poremećaja nervnog sistema, npr. multiple skleroze.



Prevencija i ishrana:
Pijte mnogo vode. Izbegavajte napitke s kofeinom kao što su kafa, čaj, koka-kola. Oni deluju kao diuretici i stvaraju veliku količinu mokraće;
Zdravo se hranite, s mnogo namirnica bogatih flavonoidima ( integralne žitarice, povrće i voće svetlih boja), selenom ( mlečni proizvodi, meso, riba, integralne žitarice, zeleno lisnato povrće, pečurke, belii luk), cinkom (mlečni proizvodi, riba, školjke, meso, integralne žitarice, mahunarke, korenasto povrće, beli luk), vitaminima A (mlečni proizvodi, jaja, riba, mahunarke, hladno cedjeno biljno ulje), C (agrumi i većina ostalog voća, brokoli, paprika i većina ostalog povrća) i E (biljno ulje, jaja, riba, integralne žitarice, sočivo, pasulj, koštuničavo voće, semenke). Oni jačaju vašu otpornost na infekcije, održavaju zdravlje mišića nerava i drugih tkiva i smanjuju verovatnoću uvećanja prostate i nastanka mioma;
Jedite mnogo namirnica bogatih biljnim vlaknima kako biste sprečili pritisak na bešiku usled zatvora;
Skinite višak kilograma jer naslage masnoće na trbuhu mogu da pritiskaju bešiku;
Ostavite ili bar smanjite pušenje jer se kadmijum iz cigarete može nataložiti u bubrezima i izazvati nastanak kamena;


Jasna Anđelković

dipl.dijetetičar-nutricionista

[You must be registered and logged in to see this link.]

Visok krvni pritisak- hipertenzija

Napisao Jasna Anđelković

Porast pritiska krvi na zidove krvnih sudova prestavlja normalnu reakciju na stres i fizičku aktivnost. Ako pritisak postane trajno povišen (hipertenzija) može da umara srce i krvne sudove, povećavajući opasnost od bolesti krvotoka, srčanog i moždanog udara.


Visok krvni pritisak je češći kod muškaraca nego kod žena, a najčešći je posle srednjih godina. Krvni pritisak se beleži u dve vrednosti: sistolni (pritisak krvi koja prelazi u srce u aortu) i dijastolni (pritisak koji nastaje kada se srčane komore opuštaju između otkucaja). Normalan pritisak obično je niži od 140/90 mHg. Pritisak varira s godinama, ishranom, stepenom aktivnosti, emocijama i stepenom opuštenosti u vreme merenja.



Uzroci visokog krvnog pritiska:Pušenje, uzimanje mnogo alkohola, gojaznost, neaktivan način života i stres povećavaju verovatnoću da dobijete visok krvni pritisak. Otvrdnjavanje i gubitak elastičnosti zidova arterija koji se javljaju s godinama, kao i neki oblici bolesti krvotoka, takođe mogu da povise krvni pritisak. Visok krvni pritisak tokom trudnoće, donosi veći rizik od povišenog pritiska kasnije u životu. Ulogu možda igraju i genetski faktori.
Možete biti podložni povišenom krvnom pritisku ako se vaša majka tokom trudnoće nije dobro hranila. To može da negativno deluje na dugoročnu elastičnost krvnih sudova, a izaziva smanjenu težinu na rođenju. Takva deca ce, kad odrastu, češće imati visok krvni pritisak povišene masnoće u krvi i preosetljivost na insulin (što ponekad predhodi dijabetesu) ili biti gojazna. Ovi simptomi se zajednički nazivaju metabolički sindrom ili sindrom X.



Prevencija i ishrana:Smanjite rizik od visokog krvnog pritiska smanjivanjem svih faktora rizika:
- redovno se krećite.
- nemojte pušiti zdravo se hranite:
• jedite povrće i voće. Oni sadrže hranljive materije kao što su vitamini B6 i C, magnezijum i kalijum, potrebne za zadržavanje zdravih arterija i rada srca. Povrće i voće sadrže i vlakna i prirodne salicilate koji smanjuju rizik od srčanog udara usled visokog krvnog pritiska;
• povećajte unos vlakana uzimanjem hleba i drugih proizvoda od integralnih žitarica, a ne rafinisanih. Jedite tri puta nedeljno plavu ribu, ona sadrže omega 3 masne kiseline koje mogu da snize krvni pritisak;
• smanjite opšte uzimanje masnoća, naročito zasićenih, ali jedite dovoljno namirnica koje sadrže esencijalne masne kiseline (plavu ribu, koštuničavo voće, semenke, hladno ceđeno maslinovo, orahovo ili suncokretovo ulje);
• jedite hrane više bogate kalcijumom kao što su mlečni proizvodi. Birajte one sa niskim sadržajem masti;
• pazite da ne uzimate previše natrijuma. Nemojte dodavati so (natrijum hlorid) u ishrani i ne jedite industrijsku hranu koja sadrži mnogo soli. Približno 70 -80% soli koju uzimamo dolazi iz prerađevina kao što su hleb, žitne pahuljice, slane grickalice i slicno;
• smanjite uzimanje natrijuma u jelima koja sadrži sodu bikarbonu, ribi ili mesu koji su obrađeni natrijum nitritom i hrane koja sadrži pojačivač ukusa, natrijum glutaminat;
• kupite u prodavnici zdrave hrane ili apoteci zamenu za so. Takvi proizvodi sadrže mnogo kalijuma i magnezijuma, (koji pomažu snižavanju krvnog pritiska, ali ne i natrijuma);
• svedite na minimum uzimanje kofeina koji može dodatno da povisi krvni pritisak;
• ne uzimajte mnogo alkohola;
• svakodnevno uzimajte po malo belog luka. Beli luk sadrži alicin koji širi krvne sudove;
- oslobodite se viška kilograma
• mršavljenje je naročito važno ako vaše telo ima oblik jabuke, tj. ako vam se višak kilograma nakuplja oko struka, a ne na bokovima i butinama. Struk sa obimom preko 94 cm kod muskarca, odnosno 81 cm kod žena, blago povećava rizik od povišenog krvnog pritiska, ako je širi od 102 kod muškaraca ili 89 cm kod žena, rizik se znatno povećava;



Jasna Anđelković

dipl.dijetetičar-nutricionista

[You must be registered and logged in to see this link.] adresa el. pošte zaštićena je od spam napada, treba omogućiti JavaSkript da biste je videli