Narodni lekovi: Bundeva

[You must be registered and logged in to see this image.]
Bundeva mnogim ljudima predstavlja omiljeno povrce, pogotovo u zimskom periodu s obzirom da ova biljka sazreva na jesen i moze se do proleca uspesno ocuvati u svezem stanju. Inace, bundeva se cesto koristi za pripremu poslastica, corbaste hrane i sokova. Ovde govorimo o bundevi i njenim lekovitim svojstvima.

Unutrasnji i jestivi deo bundeve je zuto-narandzaste boje. Bitno je istaci da je ovo jesenje povrce bogato antioksidansima i beta karotenom (provitaminom A), zatim mineralima (pogotovo cinkom i kalijumom), vitaminima (E, C, B) i vlaknima. Redovnom upotrebom bundeve u ishrani organizmu pruzamo zastitiu od stetnog dejstva slobodnih radikala. Bundeva takodje, sprecava prerano starenje organizma, nastanak kardiovaskularnih bolesti, degeneraciju tkiva oka, stvaranje katarakte. Zahvaljujuci cinku pruza podrsku gustoci kostiju pa moze posluziti kao dobar saveznik u borbi protiv osteoporoze. Ova biljka regulise varenje hrane pa se preporucuje osobama koje imaju problema sa zelucem. Deluje i kao laksativ pa je korisna za suzbijanje zatvora.

Osim toga, verovatno je manje poznata cinjenica da meso bundeve sadrzi aminokiselinu L-tryptophan koja podstice izlucivanje serotonina u organizmu a on izaziva dobro raspolozenje i osecaj srece. Tako bundeva kao deo svakodnevne ishrane moze spreciti nastanak depresije i ocuvati vedro stanje duha.

Semenke bundeve mogu spreciti nastanak bubreznog kamenca. Za to je potrebno svakodnevno pojesti od 5 do 10 grama semenki. Seme bundeve je bogato cinkom tako da se danas cesto dodaje prirodnim sredstvima koji se upotrebljavaju kao lek za uvecanu prostatu. Ovaj mineral je neophodan i za pravilan rast i razvoj dece.


Ulje semena bundeve

Ulje semena bundeve, dobijeno hladnim postupkom cedjenja, preporucuje se kao pomocno sredstvo za suzbijanje mnogih tegoba, pogotovo kada su u pitanju neprijatne tegobe sa prostatom.

Bundevino ulje je izvor vitamina A (beta karoten), B1, B2, C, D, E i K, zatim cinka (koji objasnjava njegove pogodnosti za zdravlje prostate), kalijuma, gvozdja, magnezijuma, kao i biljnih antioksidanata.

Osim toga sto je korisno za zdravlje muskaraca, ulje semena bundeve doprinosi jacanju imuniteta, smanjuje nivo holesterola, ublazava stetno dejstvo slobodnih radikala, povoljno utice na rad srca, krvni pritisak i druge bitne funkcije organizma. Zbog visoke kolicine esencijalnih masnih kiselina, vitamina E i beta karotena, korisno je i za negu koze, tako da se tradicionalno upotrebljava kao dodatak raznih kozmetickih sredstava.

Uobicajeno, ulje semena bundeve upotrebljava se za kuvanje i przenje hrane. Takodje je odlican i zdrav preliv za salate kojoj dodaje prijatan ukus vrlo slican orahu.


Sok od bundeve

Sok od bundeve je dobar za bubrege, podstice varenje, dobro raspolozenje a narodna medicina ga preporucuje i osobama sa kardiovaskularnim tegobama. Za to je svakodnevno potrebno popiti po 1 dl sveze cedjenog soka.

Evo i jedan jednostavan recept za sok od bundeve kako se moze pripremiti za zimnicu, medjutim treba znati da ipak ima nesto manje lekovitih svojstava od svezeg soka.
Priprema: 3 kg na kockice iseckanog mesa bundeve, 2 kg secera i 7 l vode, kuvati da bundeva lepo omeksa. Dok je smesa jos uvek vrela sve zajedno dobro propasirati (moze i mikserom), dodati 2 kesice limuntusa i naliti u staklene flase. Flase zatim zatvoriti celofanom, umotati u cebe i tako ostaviti preko noci da se sok potpuno ohladi. Nakon toga drzati sa ostalom zimnicom na tamnom mestu.

Karanfilić i anis za metabolizam i vitalnost
Karanfilić deluje kao antiseptik, ali i jača jetru i budi apetit. Zagovornici narodne medicine preporučuju seme anisa kao delotvorno sredstvo koje čisti krv i jača nerve....[You must be registered and logged in to see this image.]Karanfilić

Začinsku biljku karanfilić (Syzygium aromaticum) uglavnom vezuju za ritual kuvanja vina, ali je zbog karakteristične arome savršen dodatak i mnogim jelima, kolačima, napicima. Spada u slatke začine, ali daje poseban ukus i svinjskom pečenju, divljači, kobasicama, salamama, kao i supama...

Prapostojbina ove tropske biljke iz porodice mirti je Indonezija, ali u velikim količinama raste i na Molučkim ostrvima, Filipinima, u Zanzibaru, zapadnoj Indiji i Brazilu. Na naše prostore uglavnom stiže u obliku osušenih, nerascvetalih pupoljaka. Lako je proveriti da li su dobrog kvaliteta, jednostavnim bacanjem u vodu. Ako potonu, i puste intenzivan, oštar i prijatan miris, zbog čak 12 odsto aromatičnog ulja, znači da se radi o "originalu". Ako ne potonu i puste blag miris, u pitanju je odlično napravljen falsifikat od estrahovanog etarskog ulja.

Ovo je važno znati zbog lekovitog delovanja karanfilića, koji poseduje samo "originalni". Karanfilić pospešuje apetit i varenje, deluje kao antiseptik, odstranjuje sluz, jača jetru.

Dokazano je i da su terpenski sastojci eteričnog ulja eugenola, koga ima u zavidnim količinama, najzaslužniji za antibakterijsko delovanje. Eterično ulje karanfilića deluje i na mnoge vrste gljivica.

Ukoliko se gricka, dobar je aromatik za uklanjanje lošeg mirisa iz usta, ali i kao antiseptik za sprečavanje zubnog karijesa.

Deluje i kao lokalni anestetik jer trenutno zaustavlja zubobolju. Istovremeno, poboljšava cirkulaciju krvi u desnima, čineći ih jačim i zdravijim. Ajurvedska medicina smatra da ovaj začin poboljšava cirkulaciju, varenje i metabolizam, leči stomačne probleme, nadimanje i mučninu.[You must be registered and logged in to see this image.]
Anis

Za začinsku biljku anis (Pimpinella anisum) znali su još stari Egipćani pre tri i po hiljade godina.

Danas se anis najviše koristi kao začin za kolače, pecivo i hleb. U nekim krajevima anisom se začinjavaju sosovi, variva i salate.

Pekmez i kompot od šljiva, takođe, dobija posebnu notu ako mu se doda anis, pa se ovaj začin dosta koristi i u industriji kolača i slatkiša, ali i kozmetičkih proizvoda i kod proizvodnje likera

U celom svetu postoje likeri i rakije sa mirisom anisa, među kojima su najpoznatiji francuski perno, turski raki, grčki uzo i makedonska mastika. Lekoviti delovi anisa su plod, odnosno zrelo seme, koje sadrži eterično i masno ulje, proteine, ugljene hidrate. Dominantni sastojak eteričnog ulja je transanetol od koga i potiču specifična aroma i slatkast ukus. Poseduje vitamine A i C, folnu kiselinu, kao i minerale kalcijum, magnezijum, fosfor, kalijum.

Seme anisa deluje protiv nadimanja, umiruje grčeve, jača želudac i pospešuje varenje. Anisov čaj spremljen sa pola kašičice meda i svežim listićem nane, vrlo uspešno otklanja mučninu. Za uklanjanje osećaja nadutosti lek se sprema tako što se kašičica samlevenih plodova anisa kuva desetak minuta u 2 dl mleka. Kada se mleko ohladi doda se kašičica meda, i tako spravljeno pije nekoliko puta u toku dana, dok smetnje ne prestanu. Lekoviti su i suvi plodovi anisa koji se žvaću.

Zagovornici narodne medicine seme anisa preporučuju kao delotvorno sredstvo koje čisti krv i jača nerve. Preporučuju ga i za čišćenje nakupljene sluzi iz pluća, želuca, mokraćne bešike i bubrega, ali i za regulisanje neredovne menstruacije. Preporučuje se i osobama koje pate od nesanice.

Takođe, univerzalni čaj od anisa narodni lekari posebno preporučuju onima koji imaju problema sa disajnim putevima i varenjem. Spravlja se tako što se jedna kašičica semena anisa prelije sa dva decilitra ključale vode i ostavi poklopljeno da odstoji 15 minuta, a zatim procedi.

Čaj se pije tri puta dnevno posle glavnih obroka, mada je najdelotvorniji ako se uzima između obroka i pre spavanja. Čaj se pije vruć i u gutljajima, zaslađen medom, ako je reč o oboljenjima disajnih organa, dok se za lečenje organa za varenje (želuca i creva) pije bez meda, nezaslađen.

Eterično ulje anisa od davnina je u upotrebi za kontrolu apetita. Ulje se pokazalo delotvornim i u pospešivanju cirkulacije i uklanjanju celulita. Međutim, treba voditi računa da se eterično ulje ne drži na svetlosti i vazduhu, jer tako gubi važan sastojak anetol. Dobri poznavaoci savetuju da je najbolje svaki put koristiti sveže ulje.