Narodni lekovi za spavanje

Malo je ljudi koji danas mogu da se pohvale da nikada ne pate od nesanice, jer ova pošast 21. veka spada u najčešće probleme savremenog čoveka, koja pogađa sve generacije. Mlađe zbog škole, sredovečne zbog posla i novčanih problema, starije zbog godina... Nesanica se negativno odražava na koncentraciju i otežava obavljanje svakodnevnih poslova, često i onih najbanalnijih, a naročito ako traje nedeljama i mesecima.

Na sreću, tu su stare, dobre biljke koje obezbeđuju zdrav san, tako da više ne morate da brojite ovce niti da pijete pilule za spavanje.


Lavanda

Lavanda je od davnina korišćena za lečenje nesanice, bolesti nerava i lošeg varenja. Stavljana je u tople, opuštajuće kupke koje su obezbeđivale miran san, a danas se, ipak, najčešće koristi za pravljenje čaja. Osim što opušta mišiće, smiruje nervozu i uznemirenost, čaj od lavande deluje blagotvorno i u slučajevima poremećaja spavanja. Priprema se jednostavno, a deluje brzo. Dve kašičice cvetova lavande prelijte šoljom vrele vode, ostavite da odstoji deset minuta i procedite. Čaj zasladite medom i pijte dve šolje dnevno, jednu obavezno pre spavanja.


Majčina dušica

Lekoviti sastojci majčine dušice nalaze se u listu i cvetu, a u lečenju nesanice pomažu timol i karvakrol, njena eterična ulja koja opuštaju mišiće. Budući da sadrži lako isparljive sastojke, čaj od majčine dušice treba spremati u poklopljenoj posudi jer u suprotnom neće imati lekovita svojstva. Čaj se priprema na sledeći način – kašiku majčine dušice prelijte s dva decilitra ključale vode, poklopite i ostavite da odstoji pola sata. Kad se čaj prohladi, procedite ga i popijte. Ukoliko ne možete da podnesete gorčinu, zasladite kašičicom meda.


Matičnjak

Od matičnjaka, odnosno matočine, limun trave ili pčelarice, kako se sve u narodu zove ova biljka, može da se napravi odlična kupka koja deluje smirujuće, te se preporučuje osobama koje pate od nesanice.
Za lekovita svojstva ove biljke najzaslužnija su esencijalna ulja citronelal i citral, pelini i tanini, koja opuštaju mišiće, jačaju srčani mišić i imaju antibiotsko dejstvo. Skuvajte deset kašika suvih listova matičnjaka u jednom litru vode, ostavite da odstoji deset minuta, a zatim procedite. Odvarak dodajte u vodu za kupanje i leškarite u kadi dvadesetak minuta, pre spavanja.


Jagorčevina

Ova biljka, u narodu poznata i kao jagorčika, jaglac ili jaglika, raste u planinskim područjima, na sunčanim obroncima, po livadama i šikarama, a koristi se za lečenje mnogih oboljenja. Čaj od korena jagorčevine važi za izuzetno umirujuće sredstvo koje pomaže i kod nesanice. U decilitar hladne vode sipajte kašičicu sušenog korena jagorčevine i stavite da provri. Ostavite da stoji deset minuta, a onda procedite. Pijte bar tri šolje čaja dnevno. Jagorčevinu možete da koristite i u kombinaciji s lavandom i kantarionom. Pomešajte 50 grama jagorčevine, 25 grama cvetova lavande i 10 grama kantariona, prelijte s pola litra vrele vode i ostavite da odstoji tri minuta. Čaj procedite i pijte po jednu šolju svako veče, neposredno pre spavanja. Ako vam je čaj gorak, zasladite ga medom.


Hmelj

Hmelj je jako dobar prirodni sedativ, pa se zbog toga koristi za umirenje nerava i kao prirodni lek protiv nesanice. Ova biljka ublažava nervozu, nemir i stres, podstiče san i jača živce. U mnogim zemljama jastuci se pune hmeljom jer obezbeđuju dobar san i leče nesanicu, a vi možete da se odlučite i za stari, dobri čaj koji daje podjednako dobre rezultate. Pomešajte po 50 grama hmelja i odoljena, odvojte tri kašike ove mešavine i prelijte ih sa 400 mililitara vrele vode. Ostavite da stoji dva sata, pa procedite. Čaj se pije uveče, pred spavanje.


Spavanje kao osnova zdravog života

Svaku noć zdravo i opušteno spavanje - svako jutro prijatan početak dana.
Spavanje je osnova za zdravo i opušteno osećanje.
Napuni nas s energijom, da lakše ostvarimo i prebrodimo životne prepreke.

Albert Einstein je prespavao polovinu dana, nemački romantičar Heinrich Heine je spavanje označio kao najdragocenije "otkriće". Premalo odmaranja, i smetnje spavanja su se razvili u modernu civilizacijsku bolest.

Približno 30% ljudi imaju smetnje kod spavanja. Neki ne mogu zaspati, drugi se probude usred noći, treći pa u ranim jutarnjim satima.
U Nemačkoj se zbog toga proda više od 600 miliona tableta za spavanje, na leto. Moderan način života zahteva od čoveka puno napora. U toku celog dana su prisutni napor, brzina i stres.

Ko neprestalno slabo ali premalo spava, se teško skoncentriše, njegova kreativnost opada sposobnost procene se mu smanjuju.
Nastupe možda i smetnje u sećanju. Sigurnih 90% saobraćajnih nesreća i nesreće na radu prouzrokuju ljudske greške. Pored alkohola i droge je nedostatak sna jedan glavni uzrok nesreće. Preko istraživanja je bilo utvrđeno, da slabo spavanje prouzrokuje i veću agresivnost.


Spavanje je regeneracijsko opuštanje

Svaki čovek nosi u sebi biološki sat, koji mu uliva aktivnosti. Na kraju dana višak aktivnosti prouzrokuju izmučenost organizma, koji zahteva odmor. U vreme spavanja su sve funkcije organizma usporene.

Samo spavanje je podeljeno u fazu dubokog spavanja i REM faze. Duboko spavanje nastupi približno pola sata posle, kad se organizam umiri i zaspimo. Ta faza traje približno 40 min. Tome sledi tako imenovana REM faza, gde približno u 10 minuta mozak preradi sve podatke proteklog dana. U vreme, koje ga prespavamo, se faza dubokog spavanja i REM faza izmenjuju. Duboko spavanje je prema jutru uvek kraće.

Za ljudski organizam je pored ostalih hormona, izuzetno važan i rastni hormon (STH - somatotropni hormon), koji se stvara isključivo u fazi dubokoga spavanja. STH hormon je neophodan za svakodnevnu obnovu organizma po stresu i naporu. Jako važno je, da su faze dubokoga spavanja što duže, jer se s tim može stvarati normalna količina hormona STH.


Šta upotrebljavaju stručnjaci

Za dobro spavanje neophodan je ležaj, koji nas pravilno podupre, rastereti telo i kičmu. Naučnici su odkrili, da su na ortopedskom krevetu faze dubokog spavanja duže u poređenju sa običnim klasičnim krevetom. Ujedno je telo rasterećeno, tako da se na ortopedskom krevetu manje okrećemo, što znači, da se faze dubokoga spavanja ne prekida, to jest se prekidaju neuporedivo manje puta kao na klasičnom tvrdom krevetu. Tim je omogućena normalna proizvodnja rastnega hormona (STH), koji se kod odraslih već tako stvori u određenim količinama.

Zanimljivo je, da na zapadu, u bolnicama i centrima za rehabilitaciju, upotrebljavaju ortopedske krevete u terapeutske namene.
Veliki uspehi se dostižu pri radu s invalidima i decom.


Kako izabrati dobar ležaj

Postelja je nepogrešljiv element dobroga i opuštajućega odmaranja. Ortopedska postelja je kao krevet, izvanredno primeran za pravilnu podporu tela i održavanje optimalnih uslova za spavanje.
Zbog hidrauličnosti vazduha, je telo u pravilnom položaju, jednako i pravilno podignuto.
Ležaj nam mora nuditi i zadovoljavajuću meru toplote. Dodatna toplota, koja se dostiže s vunom, ubrzava opuštanje i dodatno aktivira pretok krvi po telu.
Telesna temperatura se kod spavanja snizi. Ako upotrebljavamo ležaj, koji nema primerene temperature, može doći do negativnega uticaja, jer telo počne odavati vlastitu toplotu i s tim energiju, da je ustvari optimalne uslove za spavanje.


Koliko često menjati ležaj

Preporočljivo je, da se ležaj menja što češće, jer može već posle nekoliko meseci upotrebe da postane leglo grinja i prljavštine. Klasični ležaj je potrebno menjati češće, neki stručnjaci preporučuju menjanje skoro na svake 3-5 god, latex postelja je skoro večna.