Čedomir Antić: Nema pravde, ima bola
ZANIMLjIVO je držanje zvanične Srbije posle hapšenja Božidara Vučurevića, nekadašnjeg predsednika opštine Trebinje, i uoči njegovog sve izvesnijeg izručenja Hrvatskoj. Čini se kao da je Vučurević stigao iz Nove Gvineje ili je gaučos sa krajnjeg juga Latinske Amerike. Reč je o ”čistom funkcionisanju pravne države”.
Kada je u Bosni i Hercegovini po međunarodnoj poternici uhapšen Miroslav Purda, u Zagrebu je rečeno da je ”...branitelj Purda već robijao u srpskom logoru... pa neće valjda sada ponovo...” Dakle, Srbija je uvek ista: onda kada se u vojnike JNA pucalo i danas kada se pretržu da pokažu regionalnu privrženost evropskom jedinstvu (čiji su temelji položeni 1991. i 1995. godine). Muslimanski socijaldemokratski vođa je izjavio da Srbija izigrava ”regionalnog policajca”. Setimo se da je zbog slučaja Jurišić bošnjački član Predsedništva BiH vodio pravu kampanju. Naša država je tolerisala njegov nastup u vreme kada je bio predsedavajući Predsedništva, ne pitajući ga da li ima podršku druga dva člana ove formalno konsenzualne ustanove.
Strane države su često hapsile po poternicama za ratni zločin koje su bile izdate na osnovu odluka našeg suda. Ne mogu da se setim da li je neki uhapšeni bio i izručen Srbiji. Istina, skoro svi su dobili izvanredan prijem po povratku kući. Purda, na primer, ima šanse da reši pitanje zaposlenja, a i dete će mu izgleda dobiti premijerku za kumu. Ukoliko ga izruče, Vučurević će možda stati pred sud koji je zbog ubistva susedovih ovaca osudio jednog Srbina na višegodišnju robiju. Osuđeni je označen kao izvršilac Garašaninovog ”Načertanija”! Predsednik iste države je pred kraj mandata skratio kaznu osuđenom egzekutoru porodice Zec.
Ako je sve to tako, zašto jednostavno ne pozovemo hrvatsku, albansku i muslimansku policiju i sudove da sprovedu pravdu u Srbiji? Pravde teško da će biti manje, ali bol ne može da bude veći.
Izvor - Novosti.rs