Hrana kao lek...saveti gastrologa....

Već
samo spominjanje reči “gladovanje” čitaocu priziva u sećanje scene iz
vesti o suši u Africi, ili snimaka izgladnelih logoraša. I naša lična
iskustva kada preskočimo neki obrok, ili pokušavamo minimalnim
uzimanjem hrane da omršamo, govore da je glad neprijatno osećanje i
stanje za izbegavanje. Od dečjeg uzrasta smo plašeni, kada usled
zdravog, prirodnog nagona, nismo hteli da jedemo, da nam se može svašta
dogoditi. “Jedi sine da porasteš, nemoj da padneš u nesvest, gricni ovo
da bolje pamtiš u školi”, samo su neki od komentara kojim ste ubeđivani
da uzmete još neki zalogaj. Oni uporniji, koji su branili ograničenost
sopstvenih potreba odbijanjem bogate roditeljske argumentacije u prilog
obilnog obroka, mogli su biti suočeni sa pretnjom sirovom silom. Tako
možemo lagano menjati zdrave navike slušanja sopstvenog organizma i
postati “zdravi” i “krupni” ili “buca” koji je ponos familije. Onda s
vremenom počinjemo da jedemo zato što je vreme ručku, a ne zato što smo
gladni, dobar zalogaj postaje stvar prestiža; hrana može da bude
najbolji drug i uteha, a mi se žalimo kako se sve što pojedemo „lepi“
za nas i kako moramo da se vratimo nekom sportu iz mladosti da bi
skinuli „par“ kilograma viška. Priča može da ima nastavak u određenim
zdravstvenim tegobama, smetnjama i „ozbiljnim“ bolestima, koje se
naslanjaju na višak kilograma i višedecenijsku „zađubrenost“ organizama
lekovima i otrovima iz hrane...

Gladovanje
se spominje kao duhovna praksa i put samospoznaje u svim svetskim
religijama: gladovali su, i o tome ostavili pisane tragove, Mojsije,
Buda, Isus Hristos i milioni drugih „bogotražitelja“. Uz razvijanje
volje i vežbanje samodiscipline, gladovanje im je donosilo savršenu
zdravlje i prosvetljenje. Kao što san ima okrepljujuće delovanje na
čitav organizam, tako i gladovanje, kroz odmor organa za varenje,
osvežava i oživljuje telo i duh.


Gladovanje
u prirodi srećemo kod životinja, kada one nagonski odbijaju hranu dok
su bolesne. Slično i mi gubimo apetit pri visokim temperaturama ili
kada osećamo nemoć usled neke bolesti. Za lekovito dejstvo gladovanja
se znalo hiljadama godina unazad i ono je zbog toga primenjivano u
lekarskoj praksi. Čuvena Hipokratova rečenica glasi:“Kada doktor hrani
pacijenta, on ne hrani njega, nego njegovu bolest“. Savremeni čovek se,
uglavnom, hrani pogrešno i prekomereno. Unoseći u sebe meso i
suvomesnate proizvode, šećer, belo brašno i kuhinjsku so, on se pre
truje, nego što se hrani. Količina hrane koju unosimo u sebe je često
predmet viceva, pa se u jednom od njih kaže;“1000 kalorija su čovekove
dnevne fizičke potrebe, 2000 kalorija su psihičke, a 3000 kalorija su
čovekove psihijatrijske potrebe!

Kada
započne gladovanje, čovek najpre fizički rastereti creva i probavni
trakt. Voda se pije kad je žedan i kad oseća jaku glad. Ona je važna
kao rastvarač i u svim hemijskim procesima u telu, a može i psihološki
da pomogne sumnjičavom i uplašenom čoveku u toku gladovanja, oslobađa i
ostale organe od preteranog rada, te se znatno poboljšava čitava izmena
materijala u organizmu.


Nepotreban
je i pogrešan strah da ćelije ostaju bez hrane u toku gladovanja, jer
bolest i nastaje usled preopterećenja ćelija hranljivim materijalima.
Naprotiv, ćelije i svi važni organi se ishranjuju na račun suvišnih
sastojaka manje važnih organa i produkata bolesnog tkiva. Oslobođeni
preteranog rada, organi za spoljno lučenje pokazuju snažnu aktivnost.
Pluća i koža luče velike količine otrovnih gasova i štetnih materija,
što se oseća po neugodnom zadahu, znoju i smradu, koji čovek oseti kod
sebe. Mokraća je gušća i jakog, neprijatnog mirisa, koji podseća na
miris kada pijemo neke jake antibiotike, puna je štetnih produkata, kao
što je mokraćna kiselina.

Pojačan
rad žlezda proizvodi obilnu sluz, bolesni procesi se rastvaraju i krv
nosi te produkte ka svim izlazima. U tom lučenju utiču i usta, nos,
grlo, pluća i polni organi. Jetra luči veću količinu žuči , jezik
postaje nečist i ima naslage, luči se obilna i gusta pljuvačka, koja
ide iz želuca i sinusa. To pojačano čišćenje organizma dovodi do
propratnih tegoba kao što su gađenje, nervoza, glavobolja, bolovi u
zglobovima, povećana temperatura. Glad se neprijatno oseća obično do
sedmog dana, nakon čega organizam u potpunosti kroz proces autolize
dovodi u idealne mere sve vitalne parametre, kao što je nivo šećera,
arterijski pritisak i broj otkucaja srca. Uzimanje vode, duge šetnje,
tuširanje, masaže, klistiranje debelog creva, znatno olakšavaju
propratne tegobe, koje sa čišćenjem i samolečenjem organizma, lagano
nestaju.

Gladovanje
se može koristiti i kao preventivna mera kod svih „zdravih“ osoba, a
naročito onih koje su navikle na obilnu ishranu, uzimanje alkohola,
duvana i kafe i drugih, štetnih sredstava za uživanje. Gladovanje čisti
krv i povećava dezinfekcionu moć jetre, jača i podmlađuje organe i
ćelije, donoseći novu snagu celom organizmu. Zato kuru gladovanja
nazivaju i „kurom podmlađivanja“. Čovek dobija finiji izraz lica,
zdraviji izgled, ten postaje čist, telo vitkije i pokretljivije, masne
naslage na trbuhu i kukovima nestaju, disanje postaje slobodnije, hod
mladalački, probava savršena, srce radi punom snagom... Odmoren i
osvežen nervni sistem donosi vedro raspoloženje, puno poleta i
optimizma. Čovek se budi odmoran i radostan. Naučnici su utvrdili da
telo, nakon petnaestodnevnog gladovanja probavlja hranu kao u mladim
godinama, izmene bazalnih sastojaka tj. mineralnih soli se kod
četrdesetogodišnjeg čoveka približava izmeni kod dvanaestogodišnjeg
deteta. Lekovito dejstvo gladovanja je u njegovoj kauzalnosti, jer ono
čišćenjem uklanja uzroke bolesti, a ne leči simptome bolesnih procesa,
što je čest slučaj u savremenoj medicini.


Naravno,
u ovom kratkom osvrtu na samo gladovanje, treba napomenuti i specifično
dejstvo na um, psihu i duh čoveka koji ga primenjuje. Odluka da se
pristupi gladovanju je korak ka samodisciplini, savladavanje tegoba
tokom gladovanja jača volju i samopouzdanje, a poboljšanje opšteg
stanja i izlečenje daruju veru u lekovito dejstvo prirode i višu
inteligenciju koja upravlja svim procesima, odnosno u Boga. Radost koja
se budi u čoveku, je radost spoznaje da nije sam, da je deo te Sile
koja je „porodila“ celu Vasionu i da sa svakim udisajem i izdisajem
kroz njega govori zakon Božiji. Spoznaja toga daruje želju za
življenjem religioznog ideala, jer su nevinost dečja i neuzrokovana
radost, darovi Beskonačnog! Kao što reče apostol Pavle:






„Što oko ne vide,


I uho ne ču
niti na srce, čoveku ne dođe,
To sprema Bog



onima koji ga ljube.“





Piše Rade Delić

Detoksikacija - temeljno cišcenje organizma


Posle zimskog prejedanja i uživanja u masnoj hrani i alkoholu, pravo je
vreme za temeljno cišcenje organizma. Retki su oni koji su tokom
praznika odoleli masnoj hrani, slatkišima i alkoholu. Upravo je zato
sada pravo vreme da posle višednevnog preterivanja u hrani i picu
temeljno ocistite organizam. Detoksikacija je proces cišcenja organizma
od toksina koji slabe imunitet i povecavaju verovatnocu za obolevanje.
Praktikovanje detoksikacije dva puta godišnje postalo je gotovo nužno,
a svakako preporucljivo. U borbi protiv toksina prvenstveno ucestvuju
bubrezi, jetra i creva, pa su zaslužili da im povremeno priuštimo
oporavak. Mnogi ne znaju da je detoksikacija dobra i za mentalno
zdravlje, jer se tako smanjuju depresija i posledice prekomernog
stresa. Što se voca koje je dobro za cišcenje organizma tice, osim
jabuka i limuna, preporucuje se sledece voce: grožde, kruške, ananas,
grejp, trešnje i vecina bobicastog voca. Od povrca, osim zelenog
lisnatog povrca, preporucuje se krastavac, paradajz, articoka i gotovo
sve vrste korenastog povrca....... Pre detoksikacije - post ..... Pre
detoksikacije nije loše jedan dan postiti, odnosno piti samo vodu i
biljne cajeve. Tokom detoksikacije preporucljivo je jesti jednostavno
pripremljenu hranu: sirovo voce i povrce, sokove od svežeg rendanog ili
pasiranog voca i povrca (koncentrisane ili razblažene vodom), tople
supe od povrca, kao i povrce kuvano na pari ili u vodi, kratko dinstano
na malo nerafinisanog ulja (ekstra devicansko maslinovo ulje). Salate
zacinite limunovim sokom i maslinovim uljem, a i svu ostalu hranu blago
zacinite (izbegavajte so, biber i druge jake zacine, a dozvoljene su
lekovite zacinske trave). ...... Takode, potrebno je dnevno u organizam
uneti tri litre tecnosti, a pomoci ce supe, sokovi, cajevi i voda. Od
cajeva se preporucuju kopriva, breza i maslacak. Ako se bojite da cete
biti gladni ili da cete se slabo osecati, ne brinite: sokovi su idealni
jer osnažuju, a ne opterecuju organizam. Tokom detoksikacije možete da
jedete žitarice poput prosa, jecma i integralnog pirinc. Izbegavajte
belancevine, a ako vam je ovo previše radikalno, pokušajte da izbegnete
barem meso i zamenite ga nemasnim jogurtima ili proizvodima od soje.

Ukoliko odaberete desetodnevnu detoksikaciju kakvu preporucujemo,
podelite je u tri faze: tokom prve faze koncentrisacete se na bubrege,
tokom druge na jetru, a tokom poslednje na creva. U prvoj fazi
detoksikacije, posvecenoj bubrezima, glavna namirnica je peršun -
diuretik koji možete da usitnite i od njega praviti sok ili dinstate na
ulju kao glavno jelo. U drugoj fazi forsirajte zeleno lisnato povrce i
salate, posebno gorke: rukola, radic, tamnocrvene i tamnozelene gorke
salate, kao i samoniklo bilje poput špargli i maslacka (nema ih u ovo
doba godine, ali dobro je to znati za prolecnu detoksikaciju). U
poslednjoj fazi, posvecenoj crevima, u telo treba uneti što više
vlakana: jabuke, rotkvice, luk (posebno mladi, sa zelenim lišcem, koji
radnje nude tokom cele godine).

Nakon detoksikacije, sledi prelazak na uravnoteženu, zdravu ishranu,
pri cemu treba biti umeren u konzumaciji mesa. Suhomesnate proizvode
što više izbegavajte. Smanjite alkohol, kafu, rafinisani šecer, pirinac
i ulje, belo brašno i pekarske proizvode od belog brašna. Redovno
vežbajte i dovoljno spavajte, jer su san i znojenje takode efikasni
nacini eliminisanja toksina.. (Press)

Kupus kao lek
E.B. | 05. 11. 2011
Kupus sladak, kiseo, kao salata, glavno jelo ili dodatak, sa mesom ili bez njega, pored pa­­­sulja i krompira osnova je naše kuhinje. A u našem narodu koristi se i kao hrana i kao lek. Evo kako sve možete da ga koristite za lečenje.
[You must be registered and logged in to see this image.]
Borac protiv malokrvnosti
Kašalj
Sirup od crvenoga kupusa smiruje kašalj.

Mamurluk
Posledice pijanstva mogu se suzbiti nakon uzimanja dve velike kašike sirupa od crvenoga kupusa. Sirup se ćete napraviti tako što ćete soku od kupusa dodati jednaku količinu šećera (ili čak nešto više) i kuvati na pari dok se ne zgusne.
Čir na želucu
Tri nepune čaše soka svežeg kupusa na dan najbolji su lek za čireve na želucu. Lečenje se sprovodi do ozdravljenja.

Otok
Ukoliko se udarite otok i modrice možete da uklonite uz pomoć starog leka. Dovoljno je da dva lista kupusa privijete na udareno mesto.

Malokrvnost
Kupus je bogat mineralnim solima, vitaminima i hlorofilom pa se preporučuje malokrvnim osobama koje bi trebalo da ga jedu sirovog ili kuvanog na pari. Bilo bi dobro da tokom dana popiju po dve čaše isceđenog soka.
Blic

Napici puni zdravlja
Nezavisne 16.01.2012 06:40

Voćni sokovi, odnosno oni koji se dobijaju cijeđenjem voća, izuzetno su korisni za zdravlje i nikako ne mogu biti zamijenjeni kupovnim. Različite vrste sokova imaju različit uticaj na zdravlje organizma, a njihova kombinacija je pravi lijek.

[You must be registered and logged in to see this image.]



Danas, kada veliki broj ljudi ima priliku koristiti Internet, lako je doći do recepata, a ni sokovnici nisu mnogo skupi.

Otkrivamo vam neke voćne mikseve koji okrepljuju tijelo i jačaju imunitet.

Mrkva, đumbir i jabuka zajedno jačaju i čiste organizam, a ne koštaju mnogo i mogu se naći u prodaji tokom cijele godine.

Sok jabuke, krastavca i celera smanjuje holesterol i pomaže kod želučanih tegoba i glavobolje, dok paradajz, mrkva i jabuka poboljšavaju zdravlje kože i pomažu kod lošeg zadaha.

Sokovi gorke tikvice i jabuke, u kombinaciji sa mlijekom, takođe, sprečavaju loš zadah i smanjuju unutrašnju temperaturu tijela.

Narandža, đumbir i krastavac poboljšavaju teksturu i vlažnost kože i smanjuju tjelesnu temperaturu, dok đus od ananasa, jabuke i lubenice izbacuje višak soli iz organizma, a koristan je i za mokraćni mjehur i bubrege.

Iscijeđena jabuka, krastavac i kivi poboljšavaju zdravlje kože, kruška i banana regulišu šećer, a mrkva, jabuka, kruška i mango neutralizuju toksine i smanjuju krvni pritisak.

Grejpfrut i lubenica u kombinaciji sa mlijekom snabdijevaju organizam vitaminom C i B2, koji poboljšava aktivnost ćelija i jača tjelesni imunitet.

Papaja, ananas i mlijeko bogati su vitaminom C, E i željezom, zbog čega su vrlo korisni za kožu i metabolizam.

Isto tako, banana, ananas i mlijeko bogati su vitaminama i hranjivim susptancama, zahvaljujući čemu sprečavaju zatvor i pročišćavaju organizam.

Iako su ovi voćni miksevi jako zdravi, ne treba pretjerivati u njihovim količinama. Isto trako, poželjno je je mijenjati ih, odnosno ne insistirati svakodnevno na istoj kombinaciji sokova.

Preporučuje se njihovo konzumiranje ujutro, uz doručak, ali ni tokom dana neće škoditi.


Izvor

Лек за прехладу – супа!
РТС 11.01.2012

[You must be registered and logged in to see this image.]
Топла супица још од 12. века део је „терапије“ против прехладе. Иако постоје ефикаснија средства, захваљујући томе што је лако сварљив оброк, симболизује нежност и бригу и подсећа на безбрижно детињство јело од поврћа, меса, резанаца и зачина и даље је најчешћи избор оних који се боре са болом у грлу и носом који цури.
Напредак у медицини и мењање нутритивних препорука доноси многе промене у навикама људи, али већ вековима имамо један исти рецепт за лечење прехладе - супу, а научници су се запитали и зашто, преноси Би-Би-Си (BBC).


Пилећа супа препоручивана је у борби против прехладе још у 12. веку. У 16. веку када је болесницима преписивана хранљива, окрепљујућа али лагана и лако сварљива храна, супе и чорбе опстају као идеалан „лек" за прехладу.

Модерна медицина признаје умирујуће и анти-инфламаторно дејство супица, а чињеница је и да је идеалан оброк богат хранљивим материјама, који не оптерећује систем органа за варење.

Кен Абала, историчар људске исхране на Пацифичком универзитету у Калифорнији, сматра да „примамљивост" супе нема толико везе са науком колико са храном за бебе.
[You must be registered and logged in to see this image.]
„Уместо хране за коју је научно утврђено да помаже опоравку, људи посежу за храном која их умирује и подсећа на дом. Сличност супе и 'бебеће' хране један је од главних разлога зашто је једемо. Обе су храњиве, а нису тешке за варење", рекао је Абала.

Подсвесна психолошка веза људи и хране води порекло из детињства, сматрају психолози. Волимо да се сећамо дома као топлог и удобног места. Постоји веза између хране и тог осећаја сигурности и топлоте, коју даје и супа.

Абала је нарочито изненађен чињеницом да су рецепти прилично слични кроз векове и да се састојци као и технике преносе с генерације на генерацију.

Дајана Хенри, професионална куварица и списатељица кулинарских књига, сагласила се да је супа један од рецепата који се генерацијама преноси, а додаје и да постоје емотивни разлози за то.

Међу најважнијим, сугерише Дајана, свакако су нежност и брига, што супа симболизује.
[You must be registered and logged in to see this image.]
Без квалитетног поврћа нема добре супе
Разне варијанте пилеће супе, која је и данас вероватно најпопуларнија, забележене су кроз историју у бројним куварима. Дело О римској храни писано за папу Гргура XIII у 16. веку, кувар Језуитских свештеника из 17. века, португалски кувар из 18. века чувају неке од старих рецепата пилеће супице.

Есеј о грозници из 1750. године препоручује лагану пилећу чорбу, а пилетина је и основни састојак чорби и бујона препоручених у књизи Како кувати за болесне и оне којима је потребан опоравак, објављене 1901. године.

Супа обједињује психолошку, физичку и нутрициону сферу кроз топле хранљиве материје у лако сварљивом оброку, закључак је научника.


Izvor

Kako supica leči prehladu
Napredak u medicini i menjanje nutritivnih preporuka donosi mnoge promene u navikama ljudi, ali već vekovima se pridržavano istog recepta za lečenje prehlade - supu, a naučnici su se sada zapitali i zašto.
[You must be registered and logged in to see this image.]
Guliver/Getty images
Pileća supa, poznata kao "jevrejski penicilin", preporučivana je u borbi protiv prehlade još u 12. veku. U 16. veku kada je bolesnicima prepisivana hranljiva, okrepljujuća ali lagana i lako varljiva hrana, supe i čorbe opstaju kao idealan "lek" za prehladu.

Moderna medicina priznaje umirujuće i antiinflamatorno dejstvo supica, a činjenica je i da je idealan, lako varljiv obrok bogat hranljivim materijam.

Ken Abala, istoričar hrane na Pacifičkom Univerzitetu u Kaliforniji, smatra da je "primamljivost" supe nema toliko veze sa naukom koliko sa hranom za bebe.

"Umesto hrane za koju je naučno utvrđeno da pomaže oporavku, ljudi posežu za hranom koja ih umiruje i podseća na dom. Sličnost supe i bebeće hrane jedan je od glavnih razloga zašto je jedemo. Obe su hranjive a nisu teške za varenje", rekao je on.

Podsvesna psihološka veza ljudi i hrane vodi poreklo iz detinjstva, smatraju psiholozi. Volimo da se sećamo doma kao toplog i udobnog mesta. Postoji veza između hrane i tog osećaja sigurnosti i toplote, koju daje i supa.

Abala je naročito iznenađen činjenicom da su recepti prilično slični kroz vekove i da se sastojci kao i tehnike prenose nizom generacija.

Dajana Henri, kuvar i autor kulinarskih knjiga, saglasila se da je supa jedan od recepata koji se generacijama prenosi, a dodaje i da postoje emotivni razlozi za to. Ona sugeriše da supa simbolizuje nežnost i brigu.

Razne varijante pileće supe, koja je i danas verovatno najpopularnija, zabeležene su kroz istoriju u brojnim kuvarima. Delo "O rimskoj hrani" pisanom za papu Grgura trinaestog u 16. veku, kuvar Jezuitskih sveštenika iz 17. veka, Portugalski kuvar iz 18. veka čuvaju neke od starih recepata pileće supice. "Esej o groznici" iz 1750. preporučuje laganu pileću čorbu, a piletina je i osnovni sastojak čorbi i bujona iz "Kako kuvati za bolesne i one kojima je potreban oporavak" objavljene 1901. godine.

Supa objedinjuje psihološku, fizičku i nutricionu sferu kroz tople hranljive materije u lako varljivom obroku, zaključuju naučnici.

(Tanjug)

Surutka: Čisti creva, leči upale
Zbog sadržaja minerala izvrsna za jačanje imuniteta, a pomaže i u mršavljenju
[You must be registered and logged in to see this image.]
SURUTKA, koju su mnoge mlekare ranije smatrale otpadom, danas je u dijetoterapiji namirnica „broj jedan“. Preporučuju je i lekari i dijetetičari, jer ima lekovita svojstva, ali i moć da skida višak kilograma.

Ono što je čini izuzetno zdravom jesu, pre svega, belančevine. Belančevine u surutki imaju glavnu ulogu u jačanju imuniteta, pa je nezamenjiva kod osoba koje imaju smanjen apetit, pogotovo posle bolesti ili kod starih osoba.
Milka M. Raičević, dijetetičar nutricionista iz Doma zdravlja „Palilula“ i konsultant u Domu zdravlja „Jedro“, kaže da se pijenjem surutke pojačava imunitet i obezbeđuje unos proteina, da bi se vratila snaga bolesniku:

- Surutka podiže imunitet, zato je glavni sastojak sportskih i drugih formula za jačanje imuniteta, i hrana za bebe. Surutka je i pravi izvor proteina u ishrani trudnica, jer je kod njih čak za trećinu povećana potreba u belančevinama.

Obnavlja jetru KADA se sprovodi terapija za regeneraciju jetre pomoću surutke, potrebno je u dužem periodu svakodnevno piti surutku (od 0,5 do jednog litra dnevno), a pri tom izbegavati masnu hranu, alkohol, cigarete i druge materije koje oštećuju jetru. Da bi se postiglo što bolje i brže izlečenje poželjno je u isto vreme redovno u ishrani upotrebljavati i mladi sir. Najbolje ga je jesti za doručak, i to na prazan stomak.

Preporučuje se svima koji su pod stresom jer luči serotonin (hormon zadovoljstva), eliminiše umor i grčeve u mišićima. Surutka sprečava osteoporozu kod starijih osoba, čisti krvne sudove od holesterola, skida naslage na zubima, prevenira karijes, regeneriše i čuva jetru.

- Proteini iz surutke direktno se prerađuju u mišićnom tkivu, omogućavajući brzi oporavak mišića posle treninga. Sve druge proteine, kao što je poznato, prerađuje jetra. Surutka sadrži i sve za organizam neophodne esencijalne aminokiseline. Ona je prirodni antiseptik, jer leči upalu grla i disajnih puteva - kaže Raičevićeva.

Terapije surutkom poznate su u lečenju crevnih poremećaja (poput neredovne stolice), hormonalnih problema, gojaznosti i problema sa cirkulacijom, kao što su začepljene arterije.

Surutka sadrži žive bakterijske kulture slične onima koje se nalaze u svežem jogurtu. Zdrava je jer sadrži minerale - natrijum, kalijum, fosfor, magnezijum, cink, bakar, kobalt, mangan i molibden, kao i veliku koncentraciju mlečne kiseline i mlečnih enzima. Mlečne kiseline održavaju nisku PH vrednost u crevima i uništavaju prekomeran broj nezdravih bakterija i gljivica, a nizak PH ujedno podstiče peristaltiku, koja omogućuje normalan rad creva.

Poput kiselog mleka i jogurta, kaže naša sagovornica, surutku treba uzimati redovno, pogotovo kod nadutosti, neredovnih stolica, divertikulitisa, kolitisa i hronične upale creva. Surutkini proteini pomažu pri mršavljenju: izazivaju osećanje sitosti jer utiču na povećanje nivoa hormona koji smanjuje apetit.

Belančevine iz surutke iste su kao i u majčinom mleku, a među njima je najzastupljenija belančevina alfa-laktalbumin. Ova belančevina je izvor osnovnih aminokiselina, vezuje kalcijum i jača kosti i zube, podiže raspoloženje i leči depresiju.

Osim alfa-laktalbumina, surutku čine i imunoglobulini (oko 10 odsto surutke), kao i laktoferin (oko dva odsto belančevina u surutki), a igraju vrlo važnu ulogu u sprečavanju upala. Patogene bakterije i gljivice koriste gvožđe da bi mogle da se šire i rastu, a pošto laktoferin vezuje gvožđe, time uspešno zaustavlja rast patogena. Laktoperoksidaza je takođe belančevina iz surutke, a, poput laktoferina, sprečava rast bakterija. Ona je glavna kod podizanja imuniteta i brani nas od upala.

- Svakodnevno uzimanje surutke odlično štiti od bolesti i čuva zdravlje. Uvek treba čitati etiketu i unositi je doslovce kako je na njoj napisano. Ako se uzima oralno, stavlja se mala ili velika kašika surutke u čašu vode i pije se uz svako jelo, posebno ako je neko sklon gorušici. To će regulisati izlučivanje kiseline iz želuca i pomoći debelom crevu - objašnjava Raičevićeva.

Surutka se može naći u tečnom obliku i u vidu praška. Na ambalaži može da piše: hidrolizovana belančevina iz surutke, koncentrat belančevina iz surutke ili izolat belančevina iz surutke.

- Izraz hidrolizovan znači da su belančevine razbijene i zbog toga se surutka lakše vari. Koncentrat znači da su belančevine iz surutke izdvojene i koncentrovane, odnosno da u njoj ima vrlo malo laktoze (oko pet odsto) i da mogu da ga uzimaju i oni koji ne podnose laktozu - objašnjava Raičevićeva. - Izraz izolat belančevina iz surutke znači da su belančevine dodatno koncentrovane i da je manje laktoze i drugih sastojaka surutke.

Izolat belančevina iz surutke ima više od 90 odsto čistih belančevina, a koncentrat belančevina iz surutke oko 80 odsto pa je zato izolat gotovo u potpunosti čista belančevina. Dakle, ko želi da izvuče maksimalnu korist iz surutke, treba da uzima izolat belančevina iz surutke.
M. V.

Mahunarke i žitarice protiv hemoroida
Ž.P
[You must be registered and logged in to see this image.]
POJAVA hemoroida je najčešće posledica nepravilne ishrane i načina života, ali u izvesnoj meri je i nasledna.

Imajući na umu da je ishrana ipak presudna, u prevenciji nastanka i bržeg oporavka od ovih neprijatnih tegoba veoma je važno da se ustale dobre navike.

Neophodno je da se unosi hrana bogata vlaknima koja se ne vare, kao što su mekinje, sveže voće i povrće. Naročito se preporučuju jabuke, kruške, kupus, brokoli, mahunarke, laneno seme, kao i cela zrna žitarica.
Svakoga dana, najmanje pet puta, stručnjaci preporučuju da se jede voće i povrće, a važno je i da se unosi mnogo tečnosti, posebno vode. Voda je najbolji prirodni "omekšivač" stolice, a istovremeno sprečava pojavu zatvora.

Takođe, svakoga dana bi bilo dobro uzimati jednu do dve kašike lanenog ulja ili lanenih semenki umešanih u jogurt. Protiv hemoroida se preporučuje i čaj od kombuhe (ima ga u prodavnicama zdrave hrane), on je dobar za zdravlje uopšte jer poseduje antibakterijska svojstva i jača odbrambene sposobnosti organizma.

Ovaj problem ublažavaju plodovi i sok borovnice, crne ribizle i višnje, voće je bogato proantocijanidima koji jačaju kapilare i vene, pa tako štite od pojave hemoroida.

Za hemoroide koji krvare unose se namirnice bogate vitaminom K. Za ovo je najbolja klica lucerke, sirup melase i tamnozeleno lisnato povrće.

Obavezno izbegavati kafu, alkohol i jake začine, kao što je, recimo, čili. I to, naročito u vreme, kada su hemoroidi izraženi. Treba da se isključi i unos čokolade, kao i crnog vina, jer je poznato da oni izazivaju pojavu hemoroida.

Izbegava se i celodnevni unos suve hrane, kao što su sendviči i industrijski prerađeni proizvodi. U toku dana treba pojesti makar jedan kuvani obrok. Uz to, treba izbegavati dugo stajanje i sedenje, i početi sa umerenim vežbanjem.

Takođe, trebalo bi izbegavati naprezanje i dugo sedenje na toaletnoj šolji.

..surutka,kozja..obnavlja jetru