MALI TALASI
Milorad

[You must be registered and logged in to see this image.]
Na drugoj obali “malih talasa” odmah iza povijenih topola prostiru se njive.
U rano prolece i kisnu jesen Ibar zbog kisa i snega naraste u ogromnu zlocestu reku koja nosi sve pred sobom. Poplavi polja,cesto spere zemlju koja i nije zemlja nego neka mesavina peska i mulja. Nakad nanese naplavinu koja toliko zagadi to zemljiste da skoro nista na njemu ne moze da rodi osim kukuruza. Kukuruz tu raste iz prkosa , inati se reci kao da joj kaze ne mozes mi nista. Mi smo u te njive ulazili kao u svoje, brali mladi kukuruz, bacali ga u vodu da slucajno ne naidje seljak i kasnije plivajuci skupljali po reci i na drugoj obali pekli pecenjake. To je onaj kukuruz belog zrna,prepun mleka a kada se ispece sladak je kao med. Jednoga dana ispred jedne od njiva zaticemo tablu na kojoj pise “ko hoce da bere moju mumuruzu,neka ode kuci i oprosti se sa svojima i nek dodje da bere moju mumuruzu”. Slatko smo se ismejali, tabla nas nije sprecila da udjemo u njivu i ponovo beremo slatke klipove nesvesni da je to necija muka. Sledeceg dana spremamo se da izadjemo iz reke a iz kukuruza izlazi vlasnik,brkati seljak sa stapom u ruci i pita ko ce prvi da oseti da li je stap dovoljno tvrd.
Zastali smo, niko nema hrabrosti... vidi se da je seljak spreman da onaj stap prelomi na necijim ledjima a onda mu neko rece: ...nemoj da se sekiras, mi necemo u tvoju njivu, znamo da si siroma covek, da nemas, idemo u njivu tvog komsije, on je gazda. Odjednom se seljak nekako uspravi, postade vislji, kaze... ko siroma,jel ja, e da vidis jel sam siroma, pa ulete u njivu i poce da bere kukuruz i da ga baca prema nama . On baca a mi bezobrzano dobacujemo…..nemoj bre covece idemo u gazdinu njivu. Jeste li ste sad zadovoljni kaze seljak, Milorad nikad nije bio siroma pa nece ni dva kukuruza da ga osiromase.
Sutradan tabla je nestala a mi vise nikad nismo usli u tu njivu,ne zbog straha, bilo nas je stid iako tada to niko nije hteo da prizna

MALI TALASI
Dvoboj
[You must be registered and logged in to see this image.]
Steta sto se i danas uvrede ne resavaju dvobojima.Ima mnogo likova sa kojima se susrecem svakodnevno a sa velikim zadovoljstvom bih im bacio rukavicu u lice.
Kako ukljucis TV ili otvoris novine oni nasrcu u liku nekih politicara,analiticara,eksperata,biznismena, sisatih voditeljki, prepariranih pevacica,nosatih knjizevnica,striptizeta…..sve bre neki cudni likovi,prodaju nam muda za bubrege a mi im nista ne mozemo. Namnozilo se tog polusveta mnogo, podrzavaju jedni druge…..okupirali televizije svojim emisijama, samo se sele jedni kod drugih. Razmisljam koje bi oruzje izabrao za dvoboj. Samo jedno. Gadjanje trulim paradajzima. Svestan sam ja da bi u takvom dvoboju ja nastradao vise jer su oni spremni na svaku vrstu sukoba ali sam spreman na zrtvu. Ne bi mi bilo tesko sto bi neki paradajz zavrsio i na mom licu jer bi mi veliko zadovoljstvo bilo da vidim facu tih “uspesnih” kad osete kako im se paradajz sliva niz “preparirano” lice medju napumpane grudi.

MALI TALASI
Danas verujem
[You must be registered and logged in to see this image.]

Dolazak tetke, teče i mog brata Miška sam uvek doživljavao kao praznik.
Svi smo sa velikim zadovoljstvom očekivali njihov dolazak. To dvoje dragih i plemenitih ljudi su uvek povećavali toplinu u domu mojih roditelja koje je uvek bilo na pretek.

Ručak je, svi smo za stolom...priča je lagana, vesela a mi deca se smejemo tečinom glasnom srkanju supe. Majka me pogledom upozorava da je nepristojno smejati se za stolom. Odrasli misle isto što i mi ali oni umeju da prikriju svoja osećanja. Naše kikotanje je uskoro zamenjeno oduševljenjem izazvano velikom lubenicom na stolu koju moj otac priprema da iseče velikim nožem. Nekako sa prvim ubodom noža dešava se nešto što će meni ostaviti neizbrisivo sećanje na taj ručak. Najpre se čuje jedan tup udarac a onda tetkin vrisak. Brat koji je sedeo pored mene iznenada je pao sa stolice. Ništa ne bi bilo čudno,to se nama u glupiranju često dešavalo da se on nije trzao rukama i nogama a crvena pena mu izlazila iz usta. Nisam razumem šta se dešava.
Moja bajka,najprisebnija medju svima povika da decu izvedu napolje i da tamo svi ostanemo. Ostala je sama sa Miškom. Tetka plače,tečo se trese, moji roditelji ih teše a sestra i ja se ućutali, zaboravili na srkanje supe i veliku lubenicu.
Tetka uplašeno pita šta se dešava unutra,hoće da udje.... Majka joj govori da bude strpljiva i sačeka, kaže pusti mamu ona ume sa time, nije njoj ovo prvi put. Pa šta mu radi pita tetka sa nepoverenjem....pusti mamu molim te biće sve u redu. Čini mi se da je prošla čitava večnost, odjednom se otvaraju vrata,kroz njih izlazi Miško, bled, umoran, trči tetki u zagrljaj a na vratima se tiho pojavljuje moja baba,kaže moram u krevet, umorna sam.......

Godine su prošle ja sam kasnije shvatio da je Miško tada imao napad epilepsije.To se desilo tada i nikada više. Majka mi je pričala da bajka ume nešto da uradi i da se deci to nikad ne ponovi ali da to nerado čini i da izbegava kad god je to moguće.
Sumnjao sam,mislio sam da je to slučajnost, verovao sam da mu je ona tada pomogla svojim iskustvom i mirnoćom koju je posedovala.

Dosta godine kasnije imao sam problema sa rukom. Na laktu mi se stvorla oteklina veličine mandarine. Rekli su mi da je to "teniski lakat"Proveo sam dane na raznim terapijama pokušavajući da to otklonim ali bez uspeha sve dok se jednog dana nisam požalio babi. Ona pogleda, ne sekiraj se reče, sad ću ja to da ti skinem. Sećam se kao sada, nežno je dlanom prelazila preko mog oteklog lakta...osećao sam neku čudnu toplinu. Potrajalo je to možda pola sata...

Prošlo je neko vreme a ja nisam obraćao pažnju na lakat jer sam se navikao na njega dok slučajno nisam primetio da je moja "mandarina" nestala...
Neke slike i sećanja ostanu duboko urezani... sve i da hoću ne mogu a da ih se povremeno ne setim...danas verujem...

MALI TALASI
Crvrnkapice nemoj da pojedes vuka?
[You must be registered and logged in to see this image.]
Moja komsinica Ljilja ima 27 godina i preko sto kila. Veoma cesto je susrecem u hodniku zgrade i uvek mi podari osmeh onim rumenim bucmastim obrascicima. Bila bi to mnogo lepa devojka da nije vidno ugojena. Ne umem da objasnim zasto ali me uvek asocira na Crvenkapicu., mozda zato sto sam je jednom sreo sa nekom crvenom kapicom na glavi. Zasto ovo pisem. Pa nocas sam imao ruzan san. Krenuo ja u lov i negde duboko u sumi naidjem na malu,lepu kucicu. Virnem iz znatizelje kroz prozor i skamenim se. Unutra Crvenkapica,moja komsinica Ljilja sprema se da prozdere vuka. Ne mogu da verujem sta vidim,uplasih se da ako ona njega pojede onda lovac nece imati koga da spasava,vuk nece biti vise zao a ja cu morati da pitam kevu zasto mi nije ispricala istinu dok me je uspavljivala sa tom pricom kad sam bio mali. Fala dragom Bogu pa sam se probudio,istina mokar do koze ali sam bar spasio moju pricu.. Osvanulo je jutro,pijem sa kevom kafu a ona mi kaze kad budes krenuo na faks svrati do one komsinice Ljilje obecala sam joj jedan recept.. Kako sam je samo pogledao s' cudjenjem i zapitao ...jel ti hoces da ona mene pojede? Keva se nasmejala i samo rece vala kakav si ne bi bilo steta. Sad ce neko mozda da mi kaze al si se ti bio udzidzio,jok more ne purnjam,casna rec....

p.s. Pri prvom susrtetu u hodniku kada mi je komsinica uputila osmeh nisam mogao a da je ne zamolim da ne pojede vuka. Pogledala me je zacudjeno,onda se povukla korak unazad i zapitala "da li si ti bre normalan"?....ne znam komsinice ali sam ja tebe prepoznao............

MALI TALASI
Konju nije vazno da bude prvi
[You must be registered and logged in to see this image.]
Citam ove stihove Mike Antica pa prepoznajem sebe u njima. Istina,retki su oni kojima sve cveta a mnogo je ovakvih kao sto sam ja. "Cvecari" uglavnom jasu...... zajasili pa se ne skidaju a ja cutim a i sta bih drugo....radim kao konj a nista mi se ne vidi?
Savio sam se pod samarom,bole me ledja od bica....cak i ne pokusavam da svog jahaca zbacim a kako cu kad me stisnuo nogama pa ne pusta...lepo mu na mojim ledjima jer gore visoko "cvece" valjda lepse mirise, zato im se i ne silazi.........

Uvek kad se igramo
meni kazu: bices konj
i ja,sta cu _ moram.

I jos neki budu konji,
a ostali sednu nam na ledja,
pa se tako trkamo.

Mi, koji smo konji,
dok trcimo do cilja
u konje se pretvorimo,majke mi.

I srce nam konjsko.
I oci nam konjske.
I mozak nam konjski.

I mogu ti reci: kad si konj
uopste ti nije vazno da budes bas prvi.
To je uvek vazno samo onom
sto te jase.

MALI TALASI
Pozdrav sa Tahitija
[You must be registered and logged in to see this image.]
Bas je ova zima bila duga a nisam ni osetio kako odjednom uletesmo u leto.
I odmah sa prvim zracima sunca su pocele price sa pitanjem gde na godisnji odmor?
Ovo jednostavno pitanje pokrenulo je niz drugih ne bas tako jednostavnih potpitanja:
kojom agencijom,koliko dana, sa kim, cena, avion ili autobus,kredit ili kes,garderoba,prepirke,ubedjivanje...........

Citajuci novine slucajno dodjoh do jedne ankete sa vrlo interesantnim pitanjem:
Kada bi ste mogli da birate kako bi ste voleli da provedete godisnji odmor:

1.Krstarenjem medju jadranskim otocima
2.Treking na Himalajima
3.Seks turizam na Tahitiju
4.Letnje skijanje u Argentini
5.Zadovoljila bi me i Grcka,Turska ili Crna Gora
6.lencarenjem uz pivo

Izbor iz snova. Pitam se da mogu da biram sta bih stvarno odabrao?...prvo sto sam pozeleo je seks turizam..nista, otpada odmah jer Maki nikad ne bi tako nesto prihvatila ona bi bez razmisljanja krenula na skijanje u Argentinu. I ta varijanta ne pije vodu jer ja ne znam da skijam i ne preferiram te zimske dsetinacije, dosta mi je bilo zime i ove godine. Treking na Himalajima nije za oboje, tu treba mnogo planinariti,pesaciti,trcati...otpada.
Znam oboje bi smo bez razmisljanja otisli na krstarenje jadranskim otocima ali nesto kontam da li je jos uvek sigurno otici u susednu nam drzavu? I tako ostade da cu biti srecan ako i ove godine provedem desetak dana u Budvi a Boga mi i na pivu posle vecernjeg fudbala.

Interesantna anketa a odabir ni malo lak. Trazio sam kod svojih drugara odgovore i svi su se oni dvoumili pa me intersuje imali neko odgovor ali da bude bez razmisljanja?

MALI TALASI
Ruzo molim te, vrati se
Kad god se vracam kuci sa prozoru u prizemlju budem docekan prijatnim glasom komsinice Ruze "dobar dan komsija, kako ste". Otpozdravim osmehom i prodjem. Ne secam se jednoga dana a da nije bila na prozoru. Kad je lepo vreme prozori su sirom otvoreni, kad pada kisa ona je opet tu sa osmehom iza stakla. Navikao sam se na nju, postala je deo mog zivota. Pricam jednog dana sa komsijom dok pijemo subotnju kaficu da li mu se nekad desilo da je prosao pored Ruzinog prozora a da mu nije podarila osmeh.. Ne,kaze da je zbog toga zovu recepcionarka. Interesantno poredjenje,dokone zene izmisljaju nadimke a mozda su u pravu.
I zaista od tada kad god prodjem imam utisak da me ona ubelezi u neku knjigu,jednostavno udari recku pored mog imena i vreme dolaska ili odlaska.
Navikne se covek na sve pa i da ima licnog recepcionara.Samo mi malo neprijatno,nisam bas navikao na toliku brigu. Dosta je valjda sto svaki put moram Maki da polozim racune zasto ponekad malo okasnim nego i gospodji Ruzi.

Prolazim pored recepcije,uredno otpozdravim i tako svaki dan sve do jednog kasnog popodneva...?
Vracam se ja onako malo veselijeg raspolozenja, uhvatim se za kvaku ulaznih vrata i tad se setih da je nisam video na prozoru. Pomislih kako sam se toliko navikao da mi se to samo ucinilo.Vratim se da proverim i pozelim dobar dan kad ona stvarno nije na prozoru. Ozbiljno se zabrinuh i onako nacvrskan pravo pred Ruzina vratra,zazvonim. Malo sam sacekao,vrata se otvorise a iza njih se pomalja moja komsinica sa osmehom. Dobar dan komsinice,samo sam dosao da se javim da sam stigo,vidim nema vas pa ko velim da me ne ispustite iz evidencije. Prvi put sam video kako sa njenog lica nestade osmeh,zena se uozbilji,povuce se korak unazad i onako socno mi rece "jedi govna" i zalupi mi vrata ispred nosa. Sta da radim,sta sam trazio to sam i dobio. Jest da mi je kasnije bilo malo neprijatno ali nju to nije pokolebalo da i dalje stoji na prozoru .........

Proslo je dosta vremena i zaista jednoga dana Ruza nestade sa prozora. Otisao bih ja na njena vrata ali se bojim da cu biti pocascen kao i prosli put. Zeleo sam da znam zasto je nema a onda mi nalete jedna od onih komsinica koje znaju sve sta se desava u zgradi. Polako,izokola zapitah za nasu recepcionarku a ona u poverenju samo meni da kaze pa sapuce a sve se okrece da neko ne naidje..."komsija bila sam kod nje u stanu i mene je kopkalo sto je ne vidim i zamisli molim te od kad stavise ovu kameru na ulazna vrata ona se zavalila u fotelju i gleda na TV-u kako ulazimo,pijucka kaficu i kaze da je sad noge manje bole". Kad to cuh meni kao da pade kamen sa srca, vala Ruzo zasluzila si da se odmoris al' te molim da se vratis na prozor, sto pre...

MALI TALASI
Od straha se svasta desava
Kolona vojnih kamiona zaustavila se duboko u borovoj sumi na uzanoj stazi. Kao da nije kasno avgustovsko vece. Nebo se namrcilo, kako glumac kaze, ko'da ce govna da padaju sa neba. Iza prasnjavih cerada, iskace umorna vojska. Tisina je. Staresina sapatom govori da se odmah formira logor,da se ne pali vatra i da se formira straza.
Strahujem,necu valjda ja na strazu, bilo bi lepo da odspavam jednu noc. Na brzinu sa parceta papira desetar cita raspored. Opet me sreca izdala,na spisku sam i to u gluvo doba. Sta cu,pokusa cu bar malo da se odmorim. Spustajuci se pored nekog panja stigao sam da zaspim pre nego sam seo na zemlju.
Cini mi se da jos nisam oka sklopio a neko mi drma rame...hajde Gedzo na tebe je red,prepoznajem glas,cutke ustajem,stavljam na sebe sve sto mi po pravilu sluzbe sleduje i u koloni sa jos nekoliko vojnika idemo za razvodnikom.

Ista procedura ...stoj,lozinka.... Strazari se menjaju a ja i dalje idem sve dublje u noc koja je tako gusta da se nista ne razaznaje. Onog ispred sebe vise cujem nego sto vidim. I onda opet stoj,ovog puta red je na mene,prilazim coveku koga menjam, njega ne vidim ali vidim zar od cigarete. Prolazeci pored mene samo je promrljao "nek ti je Bog u pomoci" i pridruzio se koloni koja se ubrzo nije ni cula. Stojim potpuno sam usred crne sume u crnoj noci. Ispred mene se ni prst pred okom ne vidi.Pogledam gore ocekujuci nebo...ni njega nema sve je crno a oko mene su mozda "oni". Reci predhodnog strazara izrecene u prolazu razaraju mi misli. Blagi Boze sta da radim. Pa ja sam covek prepun strahova,zar ovde da skoncam,sam bez igde ikoga u crnilu tame.
Svakog trenutka "oni" mogu prici i zavrsiti samnom.. Ruka mi se trese,polazi u dzep za kutijom cigareta ali cim je dohvatila sibicu opecena se vratila nazad..Ne,znace po plamenu sibice gde se nalazis. Sta da radim. Pada mi na pamet jedna ideja. Pronalazim pipajuci jedno drvo i naslanjam se ledjima na njega, nadam se da cu biti zasticen ako naidju iza ledja a spreda cu valjda nesto cuti. Naslonjen nepomicno cutim,osluskujem...najobicnije suskanje i pucketanje se pretvorilo u grmljavinu. Ne znam koliko stojim tako naslonjen,minut je vecnost ...odjednom gore u krosnji iznad moje glave strahovita lupnjava......samo sam viknuo, jaoj majko,noge me izdadose i ja se nadjoh na zemlji naslonjen na drvo. Kako je zapucalo tako je i prestalo. Od straha svest mi se pomutila,srce je prestalo da radi,prestao sam da disem....
Ne znam koliko je vremena proslo,osecam kako mi se krv vraca u obraze ali osecam da sam se upisao u gace. Uz sav taj strah prva pomisao mi je al' ce pasti tesko zezanje ako me vidi ovako upisanog a sledeca briga me pa ja sam svakako umro ovde u ovoj crnoj sumi, prvi put. Tog momenta u meni vise nije bilo straha jer mrtvaci se smrti ne plase.

Dosli su po mene,niko nista nije primetio a valjda je i ono pocelo da se susi na meni. Sutra ujutru jedemo neku slaninu sa komadom hleba,niko nista ne pominje,kao da nista nije bilo samo jedan stariji covek rece onako usput "al me je nocas uplasio fazan"....kako fazan pitam...znas kaze,on kao i covek zaspi ali na grani lako izgubi ravnotezu a da bi se zadrzao da ne padne jako zalupa krilima.
E moj Gedzo, mislim se, uneredio si gace od fazana a sta ce tek biti ako zapuca...

Sad znam da ona narodna "u strahu su velike oci" nije uopste tacna. Strah nema oci,strah je kada se upisas u gace

MALI TALASI
Pricamo
[You must be registered and logged in to see this image.]
Lep je avgust na Kopaoniku. Sunce je obgrlilo borove grane a one pevaju predivnim mirisom.Nas dvoje stojimo pored odmaralista i pricamo. Lepa je ali nekako tuzna. Pricamo nesto, ne secam se sta ali pricmo. U to vreme nesto i nema gostiju, po neko prodje pored nas a mi i dalje pricamo. Hteo bih da je dotaknem ali me strah, naljutice se i otici ali i dalje pricamo. Gledam je u oci,sjaje a duboke su kao more.Prepoznajem je,ona je iz mojih snova,cekao sam je i sad je tu pored mene,pricamo.
Cudesna planina Kopaonik, lako menja svoju cud. Presvlaci se u drugu odezdu a mi se ne obaziremo i dalje pricamo.Pricamo o,zar je to bitno, zelimo da budemo zajedno.Kisa pocinje polako da pada,ne smeta nam a mi smo i dalje zajedno. Gledaju nas ljiudi sa terase odmaralista sa nevericom... nama ne smeta kisa koja shvata da nam ne moze nista i polako odustaje a mi i dalje…Vise mi nije samo lepa,osecam da se u meni nesto pokrece.Da li je to ono pitam se? Dotakao sam joj ruku, zatreperio sam a ona je ostala, nije otisla.Odjednom se spusta magla,gusta moze na hleb da se mazes a mi i dalje pricamo.Vise nas ni oni sa trase ne vide a mi ne odustajemo.Nismo odustali nikada. Proslo je godina a mi svako jutro uz kaficu i dalje pricamo. A ona,ona mi je i danas lepa,lepsa nego tog dana na Kopaoniku kada smo se kroz pricu nesvesno dogovarali da provedemo zivot zajedno. Skoro mi rece jedan poznanik bio sam na Kopaoniku zakleo bih se da sam te video sa Maki kako stojis i pricas. Nisam hteo da ga ubedjejum,ja znam da smo i danas tamo.Pricamo…

MALI TALASI
Milutine, te quiero mucho
Kasandra saznaje da se njena sestra Ljovisna koju je ona ubila pre dvadeset godina iznenada pojavila. U stahu da to nije Ljovisnin duh posecuje lokalnu vracaru koja gledajuci u kristalnu kuglu vidi da su Ljovisnu spasili cigani i umesto nje sahranili babu koja je te noci umrla u njihovoj cergi.
Zasto je Kasandra ubila Ljovisnu? Pre mnogo godina iz jednog planinskog sela u strahu da ga seljani ne pretuku pritkama iz paradajza jer im je krao kokoske mladi Milutin,lep i naocit momak pobegne i kako to samo sudbina zna odvede ga do Venecuele. Cim je stigao onako mlad,lep,sirokih ramena i tankih brkcica izazove pozornost tamosnji lepotica. Medjutim njegovo srce osvoji prelepa Ljovisna. Njihova ljubav je cvetala sve dok se nije pojavila Kasandra za koju Ljovisna nije znala jer je njihova majka Blanka u mladosti zgresila sa radnikom sa hacijende koji nije bio po volji njenog oca Huana i ona bude prinudjena da tek rodjeno dete odnese u susedno selo jednoj zeni na cuvanje.Medjutim pred smrt zena isprica Kasandri sudbinu i ona krene u potragu za svojom sestrom Ljovisnom. I bila bi to jedna lepa prica da mladi Milutin ne baci oko i na Kasandru. Posto je Kasandra bila jedna vrlo energicna zena a nije zelela da deli Milutina sa sestrom odluci da je otruje.U medjuvremenu Kasandra rodi Milutinu dve cerke Maricui i Rosio a u "ubijenu" Ljovisnu se zaljubi bogati a stari Migel koji je imao sina Velarda. Taj Migel nije imao srece da nesto pozivi,ode i on na onaj svet ali ostavi Ljovisni veliko bogatstvo. Mladi Velardo potajno zaljubljen u Ljovisnu uspe da je zavede i ona mu rodi dva sina, blizance Anselma i Amadora...

Iza Milutina, momka nemirnog duha u selu iz kog je pobegao ostade zaljubljena Zivadinka. Ona je toliko volela Milutina da zamalo nije presvisnula od tuge za njim ali shvati da joj nema zivota bez Milutina te krene i ona u beli svet da ga pronadje
U velikoj drzavi Venecueli ona ne uspe da ga pronadje na vreme ali posto je ona u Venecueli jedina imala prirodne grudi a ne silikone u nju se zaljubi vlasnik modne agencije,inace ljubitelj prirodnih sisa Francisko i njemu Zivadinka rodi sina Milutina.

MALI TALASI
Kafanska prica
[You must be registered and logged in to see this image.]
Po nekad zasednemo u Milutinovom kafancetu odmah tu uz zgradu. Popijemo po jedno pivce,pricamo o fudbalu ili ogovaramo komsiluk a ponekad i nesto proslavimo.
Kad si bez para Milutin udari recku,nije problem, uvek ce on da saceka. Taman kad smo poceli da ogovaramo komsiju Radenka sa treceg sprata kako ranom zorom kaci na konopac zenine gace da se suse na terasi u kafance upade Milanko sav usplahiren,uze stolicu od susednog stola i privuce je do nas.Uh,odahnu duboko,obrisa rukom celo,pogleda tajanstveno i onako bojazljivim tonom zapita: "ljudi ako za Boga znate pomagajte ako mozete" i onda nastavi svoju pricu. On zivi dve ulice dalje od nas,ima svoju kucicu, ali smo dobri prijatelji od ranije i povremeno se srecemo kod Milutina. Kaze Milanko da mu se oko kuce napatili pacovi. Sve je probao da ih unisti al' bez uspeha. Kupovao u poljoprivrednoj apoteci neke otrove,zvao ove za deratizaciju i nista. Plase mi se kaze zena i deca a da vam budem iskren i ja samo cekam dan kad jednom budem ustao sa WC solje da ce na mudima da mi visi pacov. Mi se smesjemo a njemu nije do smeha.
U jednom momentu sa susednog stola oglasi se cika Stole vunovlacar koji je cuo njegovu pricu. Nekad je drndao vunu a sad je u penziji a na radnji mu visi naptpis "sve za 95". Kaze on Milanku da je jednom davno cuo kako mogu pacovi da se istrebe pa ako ti mislis da to mozes isprobaj....

I poce on svoju pricu...uzmi kaze jedno dublje bure i postavi ga tako da pacov moze da se popne na njega. A onda izdelji jedan okrugli stap al' ga napravi da bude idealno okrugao i gladak pa ga stavi odozgo po sredini bureta. Pre nego sto ga postavis dobro ga namazi slaninom da postane klizav i na sredinu postavi parce slanine. Pacovi nece moci da odole slanini i krenuce klizavim stapom i tako ce upadati u bure.Bice dobro da ih bude bar pet sest komada.
Nemoj slucajno da ubijes ni jednog, ostavi ih u buretu. Posle nekog vremena kad postanu gladni pocece da jedu jedan drugog i to ce trajati sve dotle dok na kraju ne ostane samo jedan,najjaci, onaj koji je pojeo ostale. Tog najjaceg pusti,on se navikao na meso pacova i on ce da potamani ostale...........

Neverovatna prica,najezio sam se od nje i pomislih da neko taj isti eksperiment nije vrsio i nad ljudima. Ima nekih koji se hrane ljudskom mukom a ko zna mozda je takav eksperiment u toku ......
Srecem se ja sa Milankom svakodnevno ali ga nikada nisam zapitao da li je poslusao cika Stoleta,odlucio sam da ako on bude zeleo da mi isprica kraj da ga odmah prekinem,jeziva mi je pa ako je i o pacovima.

MALI TALASI
Kupio bih parce meseca
Zelim da kupim jedno malo parce meseca . Jedan komadic, velicine zrna graska jer mi treba samo malo mesta da mogu da sanjam lepe snove i da ih saljem tamo gde je osmeh nestao.

Znam sta cu da prodam...ukradeni deo zivota i izgubljeno dostojanstvo...evo odmah ga stavljam ne eBay.
Nadam se da ce licitacija uspeti jer ima mnogo kolekcinara i trgovaca ljudskim zivotima,pocetna cena jedan dinar....

"Posle loseg mora doci dobro,
jer nikad nam nista gore
nije bilo iza najgoreg."
MA

MALI TALASI
Ja sam lazov, amater
Ne mozes upaliti TV,otvoriti novine,procitati obavestenje na ulaznim vratima a da ne cujes ili procitas te dve magicne reci "lokalna samouprava". Bio sam poslom pre neki dan u Opstini,sreo neke ljude i malo se zamislio?

U veliki gradovima je to tesko znati ali u malim mestima nema tajni. Kad smo bili mali zvali smo ga "glavonja". Taj nadimak je slucajno dobio od svoje mejke koja je htela da se pohvali komsinici kako je njen sin pametan i onda kazala: "blago majki za dete,vidi kolika mu je glava,kad poraste bice sigurno predsednik suda". Toj pametnoj glavici ostade nadimak ali umesto da uci skole za predsednika suda jedva nekako zavrsi srednju trgovacku i odmah po skolovanju, nekom vezom, postade poslovodja. Na tom mestu se zadrzao do prvog godisnjeg popisa i cudom nekim izbeze zatvor ali ostade bez posla. Kako je "glavonja" imao smisla za trgovinu baci se na sverc donjeg vesa iz Turske,ne znam zasto samo zenskog ali je to uspesno radio. Imao je svoju tezgicu na pijaci i uhodanu klijentelu. Radio covek bogme uspesno sve dok ga jednog dana ne videh na lokalnoj televiziji sa jos dvojicom kako promovise svoju stranku. i gle cuda na lokalnim izborima pobedi njegova stranka a on odmah zasede u predsednicku fotelju.More neka ga,nama i trebaju ljudi sa iskustvom,naucio covek poso...

Komsinica Gina bila mnogo lepa kad je bila mlada. Mnogo lepa al mnogo "sarena"...ih sto je ta menjala momke,umela sa njima,vrtela ih oko malog prsta. Kad ih se izmenjala izabrala dobru priliku za udaju,malo stgariju al Boze moj ne moze uvek sve da bude kako hoces. Udade se ona al, nastavi po starom da se vidja sa momcima. Muz neki dobar covek malo cuti a malo se pravi da ne vidi a kad joj nesto i kaze ona se odmah popne na prozor i hoce da skoci. Jadan covek se uplasi i uvek joj sve oprosti. Pita mene jednog dana,pomozi mi komso bar savetom sta da radim,skocice stvarno, ostacu bez zene ...Vidim ja sekira se covek za svoju zenu,pati bre mnogo, hoce da presvisne i sta cu rekoh komsiji evo kako bih ja to...
kad se sledeci put bude popela na prozor ti potrci prema njoj i vikni "sad cu ja da te gurnem,nemoj ti da skaces"
Prodje nekoliko dana,zvoni mi neko na vratima,otvorim a ispred komsija sa flasom mucenice. Dodji kaze da te izljubim bio si u pravu, kad joj ja ono podviknuh,ona skoci sa stolice dole, gleda u mene, ne veruje pa me pita "jes' ti normalan". E, ta komsinica Gina radi u Opstini kao sef salterskim radnicima.........

Covek koji je u mladosti imao najcudniji nadimak "drzi ga nije platio"danas radi kao sef Poreske uprave.Nadimak je dobio ni kriv ni duzan. Jednoga dana proculo se da je milicija u nasem gradu otkrila javnu kucu. Ispostavice se da ju je tetka ovog coveka drzala u tajnosti dok slucajno neki korisnik tih usluga nije prepoznao u katalogu ponudjenih mu dama svoju zenu. Bi sta bi,neke pohapsise,posle nekog vremena se sve zaboravi osim njegovog nadimka koga je on nosio i nosi ga jos uvek a kako, to samo on zna.
Valjda zbog njegovog nadimka, koji je bas obecavao, coveka stavis na ovo vazno mesto pa sad ko sme ili misli da moze da izigra vlast neka proba.....

Koliko tamo ima zaposlenih a malo mesto pa se sve zna.........

Dnevnice moj znam da ne verujes mojoj prici jer ja sam lazov amater....profesionalci ne pisu oni obecavaju,brane...

MALI TALASI
Pasos & Silikoni
[You must be registered and logged in to see this image.]
Cekam u redu za pasos. Jos jedno ponizenje. Mala uzana cekaonica,red se otegao do ulice. Jedna sijalica u dnu hodnika i malo dnevnog svetla kroz ulazna vrata. Samo dve stolice i obe zauzete. Ispred vrata iza kojih je salterska sluzbenica kamenog lica stoji mrgudni policajac.
Nikome ne dozvoljava da udje preko reda tu slobodu ima samo on izgovarajuci se da su to njegove kolege. Vi ostali cekajte. Zagusljivo je, ljudima je muka. Toaleti su pod kljucem, mi obicni ne smemo da zavirimo u “ta sveta mesta”.
Ulaze po jedan,merim vreme koliko se zadrzavaju unutra.Pa i nije mnogo,samo pedesetak minuta po coveku, za jednu tako ozbiljnu knjizicu kao sto je pasos. Sluzbenica pokusava da uvede nekog preko reda.Cudo se desava. Slozno smo se usprotivili. Nije uspela. Drago mi je, zbog toga se moje sanse da toga dana predam dokumenta povcavaju. Policajac izlazi i onima na kraju reda kaze da mogu slobodno da idu jer toga dana nece uspeti. Ja sam ostao unutra.
Srecan sam,nama veze sto sam cekao sedam sati. Kad tad me to cekalo...
Danas cujem kako se sada prave spiskovi za red ali da se ponekad to upisivanje zavrsi cepanjem spiska i nekom cuskom...pitam se ima li jos neko ponizenje koje nisam doziveo,ako ima daj mi da to odmah prebrinem,ne mogu da cekam hocu da zivim...

Doduse znam i jedan laksi nacin kako se dobija pasos,devojke moraju da povecaju grudi bar za jedno dva tri broja i da pronadju dobrostojeceg muza i nema problema,cak ce i ministar licno da vas primi i sa vama popije kaficu. Evo postavicu klip(corpus delicti)....mozda ce neko reci ali ona ce da promovise Srbiju?...ne sporim ja to, samo postavljam pitanje a sta rade hiljade nasih mladih strucnjaka u belom svetu koji su napustili zemlju "trbuhom za kruhom",mislite da njih u nasim konzulatima docekuju sa kaficom?...ma kakvi,putuju stotinama kilimotera da bi predali svoja dokumenta...moraju jer drugog izbora nemaju a srecni su ako im najblizi konzulat uopste izdaje pasose

MALI TALASI
Baba Dostana
[You must be registered and logged in to see this image.]

Vec mesecima unazad neki politicari namecu pricu da ce mo uskoro u Evropu,da samo sto nismo primljeni, jedino jos da se slozi Holandija i ostale zemlje EU.
Najvise u tome prednjacki pariski djak. Necu da kazem da on ima lose namere, mislim isto kao i on da nam je mesto u Evropi ali se ne slazem sa njegovim svakodnevnim podvriskivanjem na raznim televizijama jer kako vreme vise odmice sve te price mogu da se svede pod onu narodnu "obecanje ludom radovanje"

Ja znam kako mi sigurno mozemo da saznamo kada ce mo biti primljeni u grupu povlascenih zemalja. U jednom selu zivi baba po imenu Dostana. Joj sto ta baba svasta zna. Baba se bavi gatanjem...baca pasulj,lije olovo, gasi ugljevlje,,gleda u dlan,solju,sito,cesalj.......Kazu ljudi sta Dostana kaze to mora da bude a nije ni skupa,
200 grama kafe i kilo secera al' samo u kocke. Samo mora da joj se donese beleg a ni to nije neki problem jer su sa Oli Renom i Solanom svaki dan pa nek im maznu neki koncic il' maramcu.....
Najbolje ce biti da mladjani pariski djak odnese taj beleg Dostani i da usput baba pogleda da na njega neko nije bacio cini,nesto mi je bledunjav a posle da baci jedan pasulj za datum pristupanja. Ne moze Dostana da omane ali da bi vradzbinu uspela potrebne su joj jedne muske gace nosene sedam dana. Znaci neko ce morati da ostane bez gaca...ja bih dao svoje ali ih nemam,odavno sam ostao bez njih. Neka ih da pariski djak... nije vazno sto ce ostati bez njih pred babom ,opasno je ako bi ostao pred nekim od ovih iz Evrope a uostalom sta ce mu gace, kako god okrenemo ako jednog dana i udjemo svakako ce mo uci gologuzi....

MALI TALASI
Mala čupava pufnica
Uvek smo se trudili da ispunimo deci obećanje. Zbog obećanje nađosmo se u jednom dvorištu na Zvezdari gde smo došli da preko oglasa kupimo deci malog Sibirskog Haskija. Nije imalo potrebe da ga biramo,odabrao je on nas,jednostavno nam je prisao i tu je bio kraj,kupio nas za sva vremena. Mala čupava pufnica plavih očiju,stara mesec dana, vraća se sa nama kući. Teško je opisati radost koju su deca ispoljavala. Jedino se moja žena nije radovala toj iznenadnoj sreći izgovarajući se da će nam promeniti život u potpunosti. Do tada nikakvog iskustva nismo imali sa psima.

Prošlo je deset dana od kada smo dobili prinovu. Na poslu sam, podižem slušalicu,plačljivim glasom ćerkica mi kaze da je Bast bolestan. Kroz jecaje saznajem da je imao krvavu stolicu.. Vidim da je ozbiljno, listam neke novine i preko oglasa pozivam veterinara. Obojica stigosmo u isto vreme. Zove se Vlada. Čim ga je video samo je odmahnuo rukom i rekao,štenećak. Sta to znači,nemoj da mi dramiš ima li mu pomoći? Na žalost kaže,šanse su mu male, skoro nikakve,takav vam je dosao iz legla.
Mlad čovek jeste ali mi nekako uliva poverenje...možemo da mu dajemo dva puta dnevno inekcije ali ja ništa ne mogu da vam obećam i samo da vam kažem da će lečenje biti skupo a kraj neizvestan.
Deca plaču,žena se trese,mene ga zao, za tako kratko vreme nam je ušao pod kožu,postao član porodice. Hajde Vlado prestani da baješ i kreni sa terapijom.
Tako počesmo da ga lečimo. Kako koji dan odmiče njemu ništa bolje,krv ne prestaje da izlazi iz njega. Veterinar dolazi redovno dva puta a mi mu još na svakih dvadeset minuta dajemo kašičicu Ringerovog rastvora. Malu nadu daje nam to što ne prestaje da jede.
Peti dan dolazim sa posla,svi plaču. Kažu mi eno leži ne pomera se. Zaplakah i ja. Žao mi ga a ne prestajem da psujem onoga što nam ga je prodao,nije mi žao novca,žao mi psa.
Odjednom čudo se dešava, naša mala pufnica ustaje,počinje da vrti repom kao da se ništa nije desilo,sav razdragan skakuće po stanu. Nekako u to vreme dođe i Vlado,kad ga vide čovek se prekrsti...da znate da sam ga ja bio otpisao.

Prošlo je puno godina u nerazdvojnom druženju sa njim. Onog ko je bio protiv njegovog dovođenja u kuću prihvatio je kao svog gazdu a to je bila moja supruga. Pazila ga je i vodila računa o njemu kao o detetu. Za to vreme smo mnogo naučili o životinjama, postao je član naseg doma sa pravom glasa,delio je sa nama svako dobro i zlo. Više nas je razumeo nego mnogi ljudi.........

Onima koji planiraju da u svoj dom dovedu psa, savetujem da prvo preispitaju sebe, da li su spremni da se nose sa jednom obavezom više i da pre nego što ga uvedu u kuću potraže savet nekog iskusnijeg jer ima mnogo toga što moraju da nauče pre nego im jedna pufnica vrtrećeg repića pređe prag.
Najveći greh je uzeti ga pa ga na ulicu izbaciti.

MALI TALASI
ĐIPIKUR

[You must be registered and logged in to see this image.]
Svašta dokoni ljudi u kafanama pričaju. Eto pre neki dan razmišljamo glasno, šta je to što ce mo mi jednog dana da unesemo u Evropu al' da bude samo naše.
Ajvar, složi smo se svi, kasno, maznuli ga Slovenci, za srpsku šljivovicu smo opet zakasnili,maznuli je Slovenci, e,onda će mo kajmak,opet kasno maznuli ga Slovenci.
Ima li nešto sto nisu maznuli? Za šta god da se dohvatimo il ga neko maznuo il' nije naše. Ćevapi...ne,nisu naši,sarma...nije naša, burek...jok.
Inat...bolje da ga nemamo, nikad nam od njega ništa dobro nije bilo.

Kad nismo uspeli da prnađemo nešto onda bar da damo ime tom ništa. I svi počesmo da izmišljamo, srpsko ovo,srpsko ono,nikako da se usaglasimo dok čika Stole ne dobaci sa svog stola: da ga zovemo ĐIPIKUR
Pitamo ga šta je to a on kaže ništa al' mi lepo zvuči. Vala i meni nekako lepo zvuči,onako bas srpski a i podseća na nas. Da čuvamo ovaj naziv dok neko nešto ne pronađe. Odmah da ga zaštitimo inače će i njega da maznu. Zamisli Slovenci da prodaju đipikur?... to nije moguće jer oni to nemaju a plašim se da nam ga ne maznu iz inata. Otkud njima inat?...vala kako stvari stoje izgleda da kroz njihove žile teče dosta naše krvi.......

MALI TALASI
ĆEVAPI
[You must be registered and logged in to see this image.]
Prelistavajući internet ponovo naletim na reči namenjene ćevapu a koje sam pre više godina čitao u jelovniku jedne poznate kafane a one glase ovako:

"Ako nemaš merak na jedenje, ne se pipaj oko ćevapi.
Ćevapi su za ljudi.
Od meljeno meso od plećku, od šiju na bika i od paflaku.
Kad se ubavoi izmesi, turi se na led, da prespie.
Ujutro se izmelje još jed’n put.
Kad meso odvugne - turi se na žar.
Ćumur mora da je iz planinu.
Domaćica da je ubava.
Domaćin da nee budala.
Kad se toj udesi, ćevap san ripne na čoveka, u tanjir.
Takvi ćevapi praviv se samo u Leskovac"

INAT: Postoji jedno selo,neću da mu kažem ime u kome su dvojica komšija iz inata otvorili dve kafane jednu pored druge. Naravno kakav bi to inat bio kada niko ne bi znao za njega?
Jedno veče na prozoru prve kafane osvanuo je natpis "moji ćevapčići su dugacki 5 sm" .....sledeće veče na komšijinom prozoru ista reklama ali je ćevap porastao za jedan santimetar i tako je to išlo do 13 santimetara a da se cena nije povećavala..... pri tom broju jedan je odustao. Jeo sam te ćevape, fantastični su ali bi bio greh kada ne bih spomenuo i teleće šnicle u sosu ,dimljena crevca na roštilju ili kajmak i sir koje ne sluze na tanjiru nego u manjoj karlici pa jedeš koliko mozeš....Ako neko misli da je ova priča izmišljena vara se,kafanče i danas postoji a ko zeli naći će ga...

MERAK: Pita me prijatelj Mio da li znaš kako se ćevapi jedu meraklijski.
Slegoh ramenima,ne. Idemo da naučiš. Uđosmo u malu ćevabdzinicu sa roštiljem na ćumur i dva drvena stola. Na poprečnom zidu je daska-polica pored koje se jede stojeći. Mio samo podiže prst i reče "dete za nas dvojicu" i nasloni se na dasku. Uskoro "mali" na dva aluminijumska tanjira donosi po tri ćevapa i pola lepinje.Viljušku i nož dobijamo iz ruke. Jedi, kaže Mio, dok su vrući. Zbunjen sam sa tri ćevapčeta ali ćutim. Taman kad sam ustima prineo treći, "mali" priđe sa nova tri i samo ih izruči u tanjir i ode....Ćuteći smo jeli i uživali dok ja rekoh,više ne mogu. Mio podiže prst... Kad god mi se pruži prilika da u nekom manjem mestu naiđem na pravu ćevabdžinicu uvek naručim samo tri...

NLO: Ne znam zašto sam ovo napisao,mozda “iznenađen” što u jelovniku jedne poznate kafane nije bilo ćevapa na meniju. Prate ljudi trendove, znaju da se u Evropu ne može sa ćevapima...tamo kuda smo krenuli trebaju neka nova moderna jela, zato im se specijalitet kuće zove "teletina za mlade političare". Znam da tamo više neću svraćati.
I jos sam u nešto siguran...ako jednog dana negde iz vasione bude doletela neka živa inteligencija to neće sigurno biti zbog nas,nego zbog ćevapa,znaju oni šta valja.

MALI TALASI
Phaseolus vulgaris - PASULJ
[You must be registered and logged in to see this image.]
Svi znaju priču o čarobnom pasulju uz pomoć koga je siromašni Dzek maznuo koku koja nosi zlatna jaja i postao bogat.

I ovo je prica o istom tom pasulju krupnog, šarenog zrna za koga svi čuju da smo pojeli, pričali mi to ili ne.

Kaže se to je hrana siromašnih, jeste, zar nije tako i u bajci, zato i jeste čarobni.
Omiljena hrana u radničkim menzama je pasulj, kao student žurio sam da budem medju prvima na ručku jer su samo oni bili privilegovani da ručaju pasulj. Ima li lepšeg pasulja nego onog iz vojničkog kazana? U narodnim kuhinjama omiljen je pasulj, obozavam pasulj koji kuva moja žena ........

Volim ga spremljenog na sve načine...čorbast sa suvim rebarcima, kolenicom, šunkom, slaninom, kobasicom, volim ga i kad je klot, udrobljen, prebranac, obozavam i pire od pasulja, salatu, punjenu papriku pasuljem, ma volim svako jelo od pasulja......a kako i da ga ne volim kad sam odrastao na njemu. Ne kazem da nije bilo i druge hrane ali on je bio osnovna i od njega sam se uvek sito osećao.

Zato moj duboki naklon gospodinu Belom Tetovcu,Šarencu,Pasuljici, Galebu, Dvadesetici, Biseru, Panonskom gradištanacu, Panonskom tetovcu, Zlatku, Sremcu,Crnom pasulju,Medijani,Crvenom pasulju...........................

Evo bas juče sedimo u Milutinovom kafančetu,tema razgovora preozbiljna,hoce li Zvezda uspeti da ove godine obezbedi dovoljno novca i da li ce vrač dozvoliti dolazak novom igraču. Ozbiljno da ozbiljnije ne moze biti sve dok nas Milutin ne prekide...ljudi tolko ste uozbiljili razgovor, pomisliće neko ne daj Boze,da zaveru neku spremate, nego čitam ovih dana kad udjemo u EU seljak neće moci da peče rakiju i prasića pečenih vise neće biti pa mene strah da li ću morati sa svog jelovnika da skinem ovaj čorbast pasulj sa kobasicama. Brine me jer su i pasulj i kobasice naše a strah me i za ova druga jela,kod mene u jelovniku nema ništa evropsko.
Uzeh onaj,pogledah, stvarno je u pravu, sve neka jela koje Evropa sigurno neće hteti: kačamak sa sirom,proja, pihtije, čorbast pasulj, gulaš, ajmokac, hladna prasetina,vruća jagnjetina....
Nemoj da brineš rekoh, imam ja rešenje, promeni im imena, corbast pasulj nek se zove "Solanin pasulj", ladna prasetina neka bude "prasetina ala Oli Ren." a da bi smo ispoštovali sve evropske standarde mora i neko žensko ime da bude zastupljeno, recimo "vruća jagnjetna po receptu Andjele Merkel."

Smeje se Milutin pa ce reć':... al' će da bude, "Solanin pasulj daleko se čuje" ili otvori prozor neko se usolanio.

MALI TALASI
Seksualno iskustvo
Mnogo su bile teske one devedesete. Da ne idem dalje i da ostanem samo na gradskom busu. Secam se trenutka kad zavrsimo dirindzenje po kancelarijama i kad buljuci ljudi krene ka svojim kucama. Oni srecni idu svojim kolima a ostali u autobus.Ako imas srece pa se nekako i uguras onda tek nastanu prave muke. Guranje, trljanje, pipkanje, opipavanje,stipkanje, dahtanje za vrat,dodirivanje,oznojena tela, neprijatnih mirisi, psovanje,vredjanje,udaranje,samaranje....i eto i mene u jednom takvom autobusu,okacen o sipku sam sebe podsecam na majmuna. Neko pored mene namirisan belim lukom ubrizgava u mene svoju dahcucu anesteziju...nemam gde da se pomerim ,suzdrzavam dah,onesvesticu se. Iz kome u koju upadam probudi me necija ruka na zadnjici. Omasio neko, verovatno bila namenjena nekoj zeni...mrdam dupetom ne bi li je otresao sa mene ali sipak,sto ja vise mrdam on sve vise steze, dok ne provali iz mene, aman covece,skini ruku, uhvatio si musko dupe...nestade ruka a ja srecan,spasih cast,moglo je to pipkanje i da mi se dopadne....

Docekah da se vrata otvore, Boze srece, od radosti kad dodjoh na zadnji stepenik ucinih ono sto nikada ne radim,iskocih ...u tom trenutku,neko me je u ledja tako gurnuo i ja poleteh napred i citavom svojom tezinom tresnuh o beton sa kolenima pridrzavajuci se nekako rukama. Odmah mi prolete kroz glavu a sta ako onaj sto me je pipao po zadnjici iskoristi ovaj moj klececi polozaj sa isturenom zadnjicom. Ustadoh i bez obzira na bol u kolenima samo malo otresoh prasinu i brzo se udaljih od ociju uperenih ka meni... prodjoh stotinjak koraka a onda zastadoh zbog bola i viknuh sto sam jace mogao......*ebem ti....
Dodjoh kuci,zena me gleda onako prasnjavog, pita sta se desilo?...more zeno neces mi verovati, upravo sam imao seksualno iskustvo...u prasini, insistira...bas u prasini i to samo zato sto sam kasno shvatio da ne umem da letim.
Opet si kaze pio...priznajem, jesam, sa putnicima u autobusu,svi su pijani.......

Svi se obicno sete prvog iskustva bez obzira da li je bilo lepo ili ne i kasnije neka se pamte a ja se setih bas ovog. Ko zna mozda se meni ono tamo u autobusu nikad nije dogodilo,mozda je to bio san.

MALI TALASI
Soba bez vrata
[You must be registered and logged in to see this image.]
Cubura. Noc...gluvo doba. Ulica mracna,samo se jedna sijalica probija kroz grane olistalog drveta. Hodam polako jer mi se neki strah uvlaci kroz nogavice. Noge ne bi isle dalje al mene nesto gura. Jeste to je ta ulica, nisi pogresio...sta trazis ovde, tu si nekada ziveo,to je ostalo iza tebe kao secanje. Jeste,ali kakvo secanje,nije lepo i sta tebe briga ako ja hocu da vidim govori mi ono nevidljivo sto me gura da idem napred.

Zastao sam pred jednom malom zutom kucom. Ispred mene velika kapija oivicena sa dva betonska stuba i zardjalim metalnim vratima. Znam iza tih vrata se nalaze tri betonska stepenika koja odvode u dvoriste ocaja. Stojim potpuno nem,zelim da otvorim vrata ali je strah koja se uvukao u mene zapretio rukama da slucajno ne uhvate kvaku. I ono nevidljivo sto me je guralo sad se ucatalo,zanemelo,izgubilo hrabrost.

Selim se mislima u jedno vece ispred "Politike", stojim sa drugom ocekujuci da neko naidje i ponudi nam sobu. Prilazi nam mlad momak i nudi dvokrevetnu na Cuburi po pristojnoj ceni. Deluje nam vrlo primamljivo. Idemo trolom da pogledamo. Prvi put prelazim ta tri stepenika sa cimerom i ulazim u mracno dvoriste.
Nista se ne vidi. Noc je a on kaze, pregorela sijalica....
Otkljucava vrata i pali svetlo . Ulazimo u sobu. Cudnog je izgleda. Beli okreceni zidovi,dugacka a uska,na podu drveni patos a na dnu sobe dva metalna kreveta sa dusecima. Iznad kreveta po sredini iz zida preti strujomer.
Ispred kreveta jedan mali drveni sto i dve stolice a preko puta drveni orman od orahovine.
Na zidovima nema prozora osim sto na ulaznim vratima postoji prozorcic od armiranog stakla. Iznad njega su zakucani neki ekseri, predpostavljam da oni zamenjuju civiluk.
Mladi gazda prica da u dvoristu postoji prostorija sa zajednickom masinom za ves a toskove delimo svi. Koji svi?
Nemamo izbora moramo da prihvatimo. Uzima nam pare unapred i onako usput kaze da do nas stanuje njegova majka i ako bi smi imali nekih problema sa njom da pozovemo njega.

Rano je jutro neko nam kuca na vrata. Cimer otvara a postarija gospodja sa dve soljice kafe ulazi bez pardona u sobu. Nasmejana,kaze da vam pozelim dobrodoslicu i da vas zamolim da sto pre napustite ovu sobu jer ona je moje vlasnistvo.
Moj muz i sin su vam je neovlasceno izdali. Ako to ne uradite za tri dana bicu prinudjena da vas na silu izbacim. Okrece se i odlazi. Nas dvojica ostadosmo kao dva kamena.

Tog dana smo shvatili da u dvoristu postoje jos sedam potpuno istih soba naseljenih sa beskucnicima kao sto smo i nas dvojica. Prostorija sa masinom za pranje je postojala ali je niko nije koristio jer je bila neispravna.

Tri drana su prosla nista se nije desilo a cetvrtog jutra iz sna nas je probudio udaruc u vrata. Onako bunovan nisam odmah shvatio sta se desava. Nije mi trebalo dugo vremena da vidim kako se u prozoru nasih vrata zaglavila sekira a iza vrata se cuo gospodjin glas "ja sam vas upozorila". Nismo stigli ni da se uplasimo.
Mladi gazda je dosao postavio novo staklo,rekao da se ne brinemo sve se on dogovorio sa majkom i otisao. Nekako u to vreme dodje i praznik i nas dvojica odosmo kuci na kratki odmor.

Vucem torbe sa zeleznicke stanice,jedva cekam da dodjem u svoju sobu na Cuburi.
Prelazim ona tri stepenika,ulazim u dvoriste ocaja, idem ka svojoj sobi. Zastajem,pogresio sam dvoriste. Tamo gde su bila vrata od moje sobe sad je zid, okrecen,cist. Izlazim van iz dvorista da proverim. Ma nisam pogresio tu treba da bude moja soba. Kucam na prva vrata,druga, dok se nije pojavio neko od stanara. Izlazi i smeje se...kaze nemas sobu gospodja je zazidala vrata. Prekrstio sam se jer mi je to jedino ostalo.
Opet dolazi mladi gazda, kaze sta da radim kad je ona luda. Dovodi majstore da otvore i postave vrata. Ne zelim vise tu da zivim.

Stojim i dalje pred kapijom,ne ulazim jer znam da ce soba sigurno biti tamo. Da li je sa vratima ili bez njih nije vazno,strah me je da cu tamo zateci nekoga i prepoznati uplasenog sebe iz tih dana.Polako sam krenuo a ono nesto sto me je guralo da udjem u dvoriste sada me tera da ubrzam korak i pobegnem sto dalje od dvorista ocajnih.

Za ilegalce iz studentskih domova, za one koji veceras traze gde da prenoce,podstenare,sustanare,za oni koji na prstima hodaju i toplu vodu nemaju,za one sto na dusecima za plazu spavaju, za one sto sapucu u strahu da im neko ne zakuca na vrata,za one sto spavaju u gvozdenim krevetima,za one sto pravo sa vrata na krevet se penju,za one sto placu i umesto deci za kiriju daju,za one.....isplakao sam sve suze ja,za vas

MALI TALASI
Kolač za majku
[You must be registered and logged in to see this image.]
Sestra i ja smo veoma tesko prezivljavali majcinu bolest i njen odlazak u bolnicu. Jednostavno su je jednoga dana odveli, kazu zuc joj oboleo a mi smo ostali sa ocem koji je samo cutao i sate provodio u bolnici pored nje. Nije nama padalao tesko to sto smo sami,sto otac nije imeo da kuva,tesko je bilo to sto smo bili bez majke.
Imao sam dvanaest godins a sestra cetiri manje.Oboje smo bili uplaseni a u glavi mi se neprekidno ponavljalo jedno te isto pitanje,kada ce se vratiti,da l ice se vratiti? Mnogo nam je nedostajala. Sa nestrpljenjem smo ocekivali dan za posetu. Ne znam zasto ali odjednom sam osetio potrebu da nesto spremim sam,nesto sto ce joj pokazati koliko je volim i sto ce joj pomoci da ozdravi. Otac je nosio sve sto je trazila ali sam ja osecao da fali jos nesto.
U nekim novinama sam pronasao recept za kolac sa jabukama. Bez trunke razmisljanja poceo sam da pravim taj kolac a da pre toga nikada u zivotu nisam ni sendvic spremio. Sestra je bila mala, secam se rendala je jabuke i cutala.
Ta zelja koja me je pokretala ucinila je da kolac ispadne vrhunsko kulinarsko umece,tako sam u tom trenutku mislio i cinilo mi se da ce zahvaljujuci njemu da ozdravi

Tesko je opisati radost kada smo videli majku i kako su njeni zuti obrazi od bolesti blago porumeneli od srece kada je ugledala nas dvoje. Pruzio sam joj kolac uvijen u foliju. Znatizeljno je pitala, sta je ovo?.........kolac majko,spremali smo ti ga sestra i ja.
Vas dvoje,ne mogu da verujem?. Pa ko vam je pomagao?.... niko majko,sami smo ga napravili. Ovo je najlepsi kolac koji sam ikad pojela rekla je a ja sam bio tako srecan,tada sam prvi put shvatio sta znaci kad neko kaze "sad mi je srce puno". Proslo je dosta vremena,majka se vratila izlecena i kasnije nam je ponekad pravila isti taj kolac. Vremenom se recept zagubio a meni je od tada ostala neka potreba da se petljam i smetam po kuhinji.

Ps.Proslost nikad ne prolazi uvek se vraca da mi pravi drustvo

MALI TALASI
Kamen zaborava
[You must be registered and logged in to see this image.]
Već se odavno spremam za neki sopstveni mali biznis. Krenuo bih ja sa njim mnogo ranije al' mi fali para da ga pokrenem a i nikako da se odlučim sa čime bih se bavio jer želim da radim samo nešto što će mi na brzaka doneti velike pare. Izgleda da dočekah taj trenutak. Pročitah da tamo nege daleko postoji jedno mesto sa dubokim kanjonom u kome ima mnogo nekog sitnog, lepo obojenog kamenja. Prvo sam pomislio, kamen ko kamen, ima ga i u ovoj našoj zemlji za izvoz ali oćes vraže,kažu da kad imaš ovaj kamen u ruci zaboraviš sve,ama baš sve,ničeg se ne sećas a kažu da što je kamen manji zaborav je veći. Nisam mnogo razmišljao odmah sam odlučio da se bavim tim biznisom jer mnogo nas ima koji bi želeli da bar na trenutak zaboravimo sve.

Na ruku mi ide i to što Nacionalni služba za zapošljavanje daje subvenciju od 130.000 dinara za samozapošljavanje. Taman lepo da lepše ne može biti. Dovoljno da kupim avionsku kartu i odem tamo,za početak da napunim jednu vreću sa što sitnijim kamenčićima,cenim da će se oni više i skuplje prodavati.A kad zaradim prvi novac onda bih se vratio da napunim bar jedan kontejner jer sam ubeđen da će da navali narod i iz ovih susednih bivših republika. Sve ja ovo dobro zamislih sad jedino da se potrudim i pronađem to mesto sa kanjonom i kamenjem zaborava...što,možda ga i nađem,uporan sam a gledao sam i filmove sa Indiana Jones(om)...

MALI TALASI
Sarma sa ukusom emocija
[You must be registered and logged in to see this image.]
Primetio sam gde god da sam pojeo sarmu da se razlikovala po ukusu. Upitane za recept domaćice su mi davale skoro isti a razlika je bila samo u količini upotrebljenih namirnica. Da ne grešim dušu, većina su bile fantastične a ostale odlične.
Međutim u meni je postojala dilema koju sam morao da razrešim. Gledajući moju suprugu kako uvija sarme shvatio sam da taj različiti ukus proističe iz onog finog uvijanja sa kojim se trudi da joj sve budu iste veličine. Ali pri tim prefinjenim pokretima primetio sam na licu blagi osmeh i shvatio da su joj misli negde... Od tada sam,onako u šali počeo domaćicama da postavljam isto pitanje o čemu su razmišljale dok su uvijale sarme, kad su ovako dobre. Dobijao sam veoma interesantne odgovore. Ti fini pokreti uvijanja vodili su ih mislima do ćerke koja se nalazi na školovanju u inostranstvu,sina u vojsci,na brata koji živi i radi na Novom Zelandu,na sestru koja treba da se porodi a ostala je u bivšoj republici,na oca i majku koji zbog starosti ne mogu da im dođu na slavu.............

Na zadnjoj slavi postavih isto pitanje domaćici. Šeretski se nasmejala,kaže to moram da ti šapnem i nagnu se do mog ramena.... kadu uvijam sarme zamišljam da dodirujem mog muža za "ono" mesto i prasnu u smeh. Smejem se i ja a oči mi padoše na one dve velike sarme u tanjiru......pogledah u nju pa u muža joj a kroz glavu mi prolete pitanje, ako su ove dve sarme asocijacija na ono što mislim,koliki li je tek.............mašala