Iz pera kolumnista -žargonskim jezikom

Izvolite

O LJUBAVI

LJUBAV PREMA MUŠKARCU

Počneš hodati sa krasnim dečkom...ima ruke, noge, glavu....a još je i
romantičaaaan...ma kud ćeš bolje........šetnjice po mjesečini........odlasci
na ljetovanja i kupanje na osamljenim divljim plažama.........romantične
večere uz svijeće..........ljubav do neba.........jeba do
neba.........brak.........a onda tvoj muškarac shvati da ga noge bole od
hodanja........mjesečina ga čini nervoznim........ne voli na more jer ima
morskih pasa......ne jede ništa poslije 4 popodne........riječ ljubav ga
zbunjuje jer nije siguran da zna definiciju toga......počinje se bojati da
je star za jebu i traži razumijevanje.......a onda konačno i ti
shvatiš....tvoj muškarac je našao mlađu trebu za jebu........spakuje svoj
kufer u kojem je sve ono što si mu ti kupila...i kaže jedno kratko
adio.......a ti sjedneš, zapališ pljugu i umreš od smijeha jer te je jedan
običan mudonja uspio prejebati........i skidaš mu kapu jer si do tog
trenutka mislila da si pametna...

LJUBAV PREMA DJETETU

Doneseš na svijet to malo, prekrasno stvorenje......srce ti hoće od sreće
stati kad god te pogleda i pokloni ti osmijeh......previjaš
ga......uspavljuješ.......odgajaš.......trudiš se dati mu sve što poželi pa
čak i više od toga.......a onda to malo, prekrasno stvorenje naraste i
postane mali čovjek od 15 godina........kaže ti da šutiš........da nemaš
pojma.......da si ostarila i ne razumiješ ga........da su druge mame bolje
od tebe jer svojoj djeci daju da budu vani cijelu noć.......da si grozna
mama.......a tebi prođe kroz glavu onaj ludi 10-osatni parti dok si ga
rađala.......ona divna sestra koja ti je udarala glavom o krevet i vikala da
se nisi trebala jebati ako ne možeš podnijeti trudove.........vodene
kozice........šarlah........ slomljena ruka nakon pada s bicikla......tvoje
cjelodnevno plakanje radi istog jer tvog anđela boli........svi oni krediti
koje si digla da bi tvoj anđeo išao sa drugom djecom na
ekskurzije..........ljetovanja....skijanja.......i onda te obuzme tolika
ljubav...... toliko jako poželiš svog malog, savršenog anđela
zagrliti.......pružiti te svoje nejake ruke i dlanovima ga zagrliti oko
vrata.......tako jako......tako snažno...dok ne bude u licu plav kao onog
trena kad je izašao iz tebe nakon 10-osatnog partija.......sjedneš, zapališ
pljugu i poželiš da se tvoj anđeo što prije oženi, spakuje kufer i kaže
adio....

PRIJATELJSKA LJUBAV

Imaš krasnu prijateljicu......razumije te........podržava te u
svemu.......zajedno se smijete.........zajedno plačete....... zajedno idete
u kupovine.........zajednička obiteljska ljetovanja.....kad se posvađaš sa
mulcem od muža ona je tu da te tješi...... pljuje po njemu zajedno s tobom i
govori ti kako te ta budala ne zaslužuje.......a onda ti jedno prijepodne
pozli na poslu......odeš kući ranije da bi malo legla jer sigurno je samo
neki virus.......uđeš u spavaću sobu.......a tamo se tvoj muž i tvoja
prijateljica igraju rodea.......on glumi konjinu što i inače je a ona
kaubojku koja se ujutro zaboravila obući.......konjina te gleda kao tele a
ne konj.......kaubojka silazi sa konjine, uzima svoje prnje kaže ti sorry
draga i odjezdi uz jedan lagani adio......a ti izvadiš remen iz njegovih
hlača, kreneš za kaubojkom i par puta ju zvizneš preko golih
leđa.......kaubojka par puta zavrišti i da se u galop.......jer se odjednom
nekim čudom iz kaubojke pretvorila u kobilu.......vraćaš se u sobu, spakuješ
mu kufer, baciš ga kroz prozor i kažeš mu da ima 15 sekundi da se
izgubi......a dok to govoriš palucaš remenom po zraku.......sjedneš, trgneš
nešto kratko, zapališ pljugu i pomisliš "jebote ovo je sigurno neka skrivena
kamera"...

LJUBAV PREMA DOMOVINI

Odslušaš cijelu himnu u stavu mirno........odslušaš sva ona predavanja u
stilu "vi ste naš ponos"...."vi ste naša budućnost"... "vaša domovina vam
nikad to neće zaboraviti"..."vi ste heroj"..."borite se za nju, našu
voljenu"........odslušaš i sve one pjesme koje u tebi bude pravedničke i
ratničke nagone.......i kreneš..........i vratiš se nekim čudom........nisi
pao za nju ali si izgubio dio tijela ili dio duše......i sad se pitaš zbog
čega....ali i dalje stojiš u stavu mirno dok himna svira........i dalje sve
one pjesme u tebi bude ratničke i pravedničke nagone.......ti si njen
ponos........ti si heroj......... borio si se za nju, tvoju
voljenu........ali nisi postao ničija budućnost......postao si nepoželjna
prošlost........nepoželjan gost u tom kazalištu lakrdije....s tobom se
ismijavaju oni koji su sjedili u svojim sigurnim vikendicama.......kraj
svojih toplih ognjišta......dok si ti kisnuo,smrzavao se i gledao ljude kako
umiru gušeći se u vlastitoj krvi........sjedneš, trgneš pola litre loze,
zapališ pljugu i sljedećih par dana se pokušavaš sjetiti u čijem si ono
dvorištu zakopao pušku poslije rata...

LJUBAV PREMA PRIRODI

Krasan dan je osvanuo........ne želiš ga propustiti pa se oblačiš i odlaziš
u park prošetati........razmišljaš o životu........o obitelji........o
prijateljima.........i tako razmišljajući poluotvorenih očiju ugaziš desnom
nogom u drek........protrljaš tenisicu po travi ne zamarajući se time jer
ipak su to čari prirode........deset metara dalje ugaziš lijevom nogom u
drek.......nekako ti se ne šeta više jer smrad sa tenisica je
nepodnošljiv........a drugi šetači te pokušavaju diskretno
obići.......sjedaš u auto i odlučuješ prošetati šumom........tamo sigurno
nema toliko dreka a bit ćeš u prirodi.......mmmm šuma je
predivna........zrake sunca se lijeno provlače kroz krošnje
stabala.......prohladno je ali ti uživaš........ dišeš punim
plućima........nailaziš na divlju svinju.......ona odmjerava tebe a ti
odmjeravaš nju.....počne ona trčati prema tebi a ti počneš bježati od
nje.........srce ti hoće iskočiti iz njedara.....nije ti prohladno, past ćeš
u nesvjest od vrućine i straha.......shvaćaš da je ona brža nego ti pa se
penješ na prvo drvo kojeg se dokopaš.......otpuhuješ i pokušavaš uhvatiti
zraka a ona te od dolje gleda........zahvaljuješ Bogu što si prije 300
godina bila u izviđačima........vadiš pljuge iz jakne, zapališ jednu i
vikneš svinji: "ja ti radim u kancelariji, ne možeš ti toliko dugo stojati
koliko ja mogu sjediti!!"....

LJUBAV PREMA ŽIVOTINJI - U OVOM SLUČAJU PSU
Seru po kući.......pišaju po kući.......ako se prejedu bljuju po
kući.......poslije mesne konzerve za psa prde 6 dana i zagađuju životni
prostor........moraš ih voditi veterinaru.......stavljati im ogrlice protiv
buha.......skupljati sve što sruše mlatarajući repom ili hvatajući neku
idiotsku kreštavu lopticu.......šetati ih....... kupati ih........ustvari
moraš im sve kao da je ljudsko biće kraj tebe...... jedina razlika je ta što
oni ne znaju reći adio...

E pa kad sam pretresla tih nekoliko ljubavi dolazim do zaključka da je ova
zadnja najjednostavnija i najisplativija...

*I zato dragi moji svi si lijepo kupite psa i uživajte*...

VEDRANA RUDAN

Starac kojem su ukrali more
Autor: Michele BOCACCI



Dobro, dobro... volim se tješiti i sam sebi podilaziti. Od danas, eto, i ja imam karton. Niti je žuti niti crveni.



Moj moto uvijek je bio: Kad tražiš posao, osiguraj uvijek dovoljno putokaza kako bi posao našao tebe. I palilo je. Prvi put sam se zaposlio još kao apsolvent i otad sam uvijek imao kruha od svojih žuljeva...

Kad sam nedavno (sporazumno) izbačen s posla, prvo što sam pomislio bilo je: Koliko sam bijesan i povrijeđen – mogao bih potrošiti sve prazne stranice Worda, pišući o toj ozlojeđenosti, panici i silnim upitnicima od pet kvintala!

Kako ni pisanje ne smijem naplaćivati dok sam nezaposlen, a ujedno (mi) ga nitko i ne želi platiti, preostalo je jedino nada da će mi netko negdje platiti kavu jer (me) je pročitao...

Znate i sami da u Wordu ne možete potrošiti zadnju stranicu... Teorijski gledano.

Znate li pak da je podjednako teška misija naći novi posao?

Naslućujete?
Ispravno naslućujete...

Međutim, ono što me je u vezi s tim stresnim događajem, zapravo, fasciniralo, jest nedavno gledanje filma 'Up In The Air' (Ni na nebu ni na zemlji), u kojem sam već jednom ranije uživao, a čije mi je ponovno gledanje omogućio upravo moj zadnji poslodavac!

U filmu 'Up In The Air' fiktivni Ryan Bingham (George Clooney) leti po Americi i uručuje otkaze ljudima kojima njihova vlastita uprava nema snage priopćiti drugu najtužniju vijest u životu ili jednostavno nema se kad baktati tim nevažnim poslovima.

Clooney u filmu, između ostaloga, pokušava pokazati mlađoj kolegici Natalie (Anna Kendrick), koja zagovara novu tehnologiju davanja otkaza (video konferencijom!?), kako preko puta njih, hladnih egzekutora, ipak sjede (kakva-takva) ljudska bića, kroz koje teče krv, koja imaju osjećaj duševne boli, koja imaju djecu, supružnike, životne troškove, kredite, čast i ugled, što sve još ne..., pa ne bi baš bilo red čovjeka na smetište poslati video linkom (koliko god to kresalo troškove korporacije i godilo vlasnicima profita). Njegov je stav – pravi se da ti je stalo...
Dakako, niti je ovo filmska recenzija, niti filmove treba prepričavati...

U mome slučaju nisu korištene usluge Ryana Binghama, ali je princip bio neodoljivo isti.

Negdje je netko, velik i važan, donio odluku da se nekolicinu nas, uposlenika, pomnoži s nulom, a posao egzekutora zapao je ljude kojima to, između ostalog, stoji u opisu radnoga mjesta.

Naravno, ta dva mlada momka, kojima (generacijski gledano) mogu biti otac, odradila su tuđi (i svoj) posao na dovoljno šarmantan način te smo naše odnose sačuvali na razini k'o da ništa nije bilo. Popili smo piće, razumjeli se i, ako Bog bude dao zdravlja i života (njima zasigurno hoće), popit ćemo tu i tamo još poneku kavu skupa (svijet je mali, koliko god nas kratkovidi uporno uvjeravali u suprotno).

Pretpostavljate, naravno, kako ovo nije priča (samo) o njima i meni, nego o suvremenom čovjeku koji to više nije.

Naime, do trenutka moga lansiranja na smetište tržišta radne snage, i u opisu moga radnog mjesta stajali su (ponekad, zlu ne trebalo) takvi i slični poslovi!
Čak sam u nekoliko navrata i sam provodio proceduru ili inicirao mjere i radnje, a ispred mene su sjedili živi ljudi za koje je negdje netko (visok i važan) donio odluku o prekobrojnosti ili su svojim lošim radom i nezalaganjem doveli do istoga...

Bože, kako ovo hladno i morbidno zvuči...
Ali, ima i gore od toga!

Kako u slučaju s početka teksta (mome) , tako i ovom zadnjem (njihovom) – postojali su ljudi (kojima to nije u opisu radnoga mjesta) koji su pucali od adrenalina i satisfakcije kad nekome ode glava! Ovo je teže dokazati, morat ćete mi vjerovati na riječ...

Mi smo u prosjeku bezosjećajni, bez ljubavi za bližnjega svoga, samo se ponekad pravimo da smo djeca božja. Niti smo više zajednica ni bogobojazni ni uljudni. Nama je srebrenjaštvo urođeno zanimanje – sva druga možeš izučiti. I sve nas kad-tad stigne isti jahač apokalipse (a, kažu da jedan nikad ne dolazi sam).

No, određeno suosjećanje i samilost ipak sam osjetio. Doduše, kad je već za sve bilo kasno...

Naime, danas sam se prvi put u životu prijavio na Zavod za nezaposlene. I u jednome trenutku sam osjetio, gotovo fizički, da je ekipi koja tamo radi na neki način žao što me takva sudbina zadesila. Imao sam osjećaj da većina ovakvih ljudi, koje službenici Zavoda poznaju, radi dan i noć i ne samo da nikad neće biti bez posla, nego ne znaju što će od njega!

Dobro, dobro... volim se tješiti i sam sebi podilaziti. Od danas, eto, i ja imam karton. Niti je žuti niti crveni. Bijel je i prazan. I vjerojatno će takav dugo i ostati.

Kako ni pisanje ne smijem naplaćivati dok sam nezaposlen, a ujedno (mi) ga nitko i ne želi platiti, preostalo je jedino nada da će mi netko negdje platiti kavu jer (me) je pročitao...

bitno.ba

ANTE TOMIĆ: Upitajte se, dođe li sutra kraj svijeta, a i Jehovini svjedoci i klimatolozi su uvjereni da hoće, gdje ćete vi biti?

A gdje ćete vi biti dođe li sutra kraj svijeta? Hoćete li bezglavo trčati za užicima koje ste propustili ili ćete ostati tamo gdje jeste, čekajući kraj i ne žaleći ni za čim?

Moja punica na Pazaru ima dvije žene s kojima godinama njeguje odnos velike odanosti i uvažavanja. Ujutro se pozdrave i razmijene nekoliko rečenica, kratko razgovaraju o obiteljskim prilikama prije negoli krenu sa svojom malom robno-novčanom razmjenom u kojoj nema ni truna prenemaganja, laganja i cjenkanja.

Cijeli onaj pazarski igrokaz s zaklinjanjem na majčin grob i dječje zdravlje učinila je suvišnim puničina čvrsta, nepokolebljiva sigurnost u poštene namjere prodavačica, dokazana bezbrojnim prvorazrednim bokunima koje je u njih uzela. U Slave iz Podravine kupuju se tako mladi sir i vrhnje, tuste žute guske, domaći rezanci i druge delicije kontinentalnog sjevera, a Matija iz Perkovića naša je pouzdanica za vlaške namirnice, kaštradinu, pancetu, blitvu i rašćiku, takve stvari.

Većina stvari koje jedemo uzgojena je na skromnim seoskim gazdinstvima ove dvije vrijedne žene i za objedom ih rado i često spominjemo, a prije nekog vremena neobično nas je razveselilo otkriće da se Matija kratko pojavljuje u jednom starijem videospotu grupe TBF. TBF, dakle, na predzadnjem studijskom albumu, “Galerija Tutnplok”, ima onu genijalnu stvar “Smak svita”, šašavu i zaigranu, a pametnu i zajebanu, kako su već gotovo sve njihove pjesme, a potkraj odličnog spota napravili su uličnu anketu pitajući građane što bi činili da znaju kako iz dubina svemira jedan meteor leti pravo na naš planet i svima nam skupa ostaje samo još nekoliko sati života.


Dur - dur

Ljudi, očekivano, govore kako bi se, u trenutku kada više ništa zaista ne mogu izgubiti, oslobodili svih socijalnih inhibicija i nesputano opijali, drogirali i bludili, a samo naša prijateljica, jednostavno Matija kaže kako bi: “Radila svoj posa, pa doklen dur – dur.”

Zatekne vas načas kada takvo što čujete, čini se malo i blesavo da bi netko pred smak svijeta radio sve kako inače čini. Ide li naša civilizacija kraju, valjda bi stvarno trebalo otpustiti kočnice i pobjeći od mučne svakodnevice. Čemu se truditi, ustajati, prati zube i žuriti na posao, kad uskoro ničega i nikoga od nas više neće biti? Kakvog smisla ima ustati u četiri, kao što Matija inače čini, i po mraku, s vrećom mokrog zelja, komadom pancete i dvadeset jaja, hvatati brzi iz Perkovića, ako će još do prije kraja dana čitav planet, zajedno s Perkovićem i Splitom i New Yorkom i Šangajem, otići u vražju mater? Ne možeš vjerovati da je netko to rekao.

Apokalipsa se bliži, a ona samo želi biti tu gdje je svaki dan, za svojim bankom i možda će tek, kad se nebo smrači, cijenu blitve spustiti za kunu ili dvije, da joj ne ostane neprodana kad trajekt “Lastovo” s fijukom proleti preko Pazara. Nasmijali biste se Matijinu rezonu kao da ste čuli vic s glupim Mujom i Hasom, no razmislite li pažljivije, njezin je odgovor zapravo daleko najbolji od svih.

Doista, ima li jasnijeg dokaza da je netko zadovoljan svojim životom, da mu je udobno u vlastitoj koži, da je ispunjen i sretan onim što radi. Ima li naš život smisla, to je vjerojatno najbolje što možemo dobiti. To bi trebalo zapisati u self help priručnicima. Mudrost Matije s Pazara, “raditi svoj posa, pa doklen dur – dur”, čak i ako se čitav svijet oko tebe raspada, stvar je nad kojom bi se svatko od nas trebao zamisliti.
A gdje ste vi?

Zaista, upitajte se, dođe li sutra kraj svijeta , a i Jehovini svjedoci i klimatolozi jednodušno su uvjereni da hoće, gdje ćete vi biti? Hoćete li onih nekoliko sati prije negoli planet ekspodira bezglavo trčati za užicima koje ste propustili, kao što ste inače, i prije toga, čitavo vrijeme zapravo, nesretno žudili za nečim što vam je uskraćeno, sami se sebi gdjekad čineći nalik psu koji mahnito ganja vlastiti rep, ili ćete ostati tamo gdje jeste, spokojno čekajući kraj i ne žaleći ni za čim?

Sretni su ovi drugi. Ako ikome, i na čemu trebate zaviditi, njima zavidite. Pa i ako imate sjajan menadžerski posao, peterosobni stan, mercedes, jahtu, privatni avion i milijune na računu u Švicarskoj, jebi ga, ne bih vas htio obeshrabriti, ali na splitskom Pazaru, iza banka s rašćikom i kaštradinom, ima jedna u traverši preko trenerke što je bolja od vas. Matija iz Perkovića, blagoslovljen bio njezin mir, vas sve šije, piše Ante Tomić za Slobodnu Dalmaciju .
izvor:
jutarnjilist.hr

Hrvatski arheolozi su razriješili misterij star čak tisuću godina

Godina je 3011. Ministar poljoprivrede primio je nasljednike radnika Đakovštine koji stoljećima čekaju plaće svojih predaka. No, on ima ovlasti samo nad saksijama...

Godina je 3011. Zemlju su od početka 21. stoljeća posjetili izvanzemaljci, svijest ljudske vrste promijenila se. Afrika nije gladna, ratova nema. Pustinja Gobi postala je nova Amazona. Elvis se vratio, novac ne postoji, ekonomija je sasvim drugačija. Političari u RH ostali su isti. Klonirali su se kao živi spomenik generaciji koja je RH uvela u EU, a nakon čega se EU raspala. Počela je kampanja za najnovije izbore.

Zvjezdani nadnevak 10.10. 3011. Potpredsjednik Hrvatskog sabora i visokopozicionirani član vladajuće stranke oporavlja se u bolnici. Ondje je dospio jer ga je iz vedra neba na Markovu trgu posred čela udarila štanga za koju su kasnije pomnom analizom utvrdili da služi za erotski ples. Ne zna se tko je bacio štangu i čija je, ali potpredsjednik misli da mu je to podmetnula oporba. Oporba je to demantirala i rekla da ga je jamačno pogodila jedna od političkih štangi koje je potpredsjednik sabora držao minulih godina. Inače, u ostalom svemiru oni uopće ne zanimaju nikoga.

Zvjezdani nadnevak 11.10.3011. Darth Vader oštro je demantirao tvrdnje predsjednice vladajuće stranke u Hrvatskoj da će Imperija uzvratiti udarac.

- To su podmetanja neupućenih političara iz jedne tamo male galaksije - rekao je Darth Vader. Obi van Kenobi rekao je da će poslati u ophodnju krstarice Republike s lovcima x-wings kako bi poslali jasnu poruku da Silom nitko ne smije manipulirati. Jabba the Hut, svemirski krijumčar svega i svačega, pozdravio je izjavu predsjednice vladajuće stranke u Hrvata.

Zvjezdani nadnevak 12.10. 3011. Galaktičko demokratsko vijeće oštro je osudilo želju hrvatskog predsjednika da mu se povećaju ovlasti i da može utjecati na zakone.

- Poučeni negativnim iskustvima nekada davno u dalekoj galaksiji upozoravamo da nećemo dopustiti da se demokratski izabrani sluga bilo kojeg naroda bilo koje vrste ustavnim promjena pretvori u zlog imperatora - stoji u video-priopćenju koju je poslao učitelj Yoda. Zli imperator postao je zao zbog rupa u zakonu, dometnuo je Yoda, što je rezultiralo uništenjem brojnih planetarnih sustava uz ogromne žrtve.

Zvjezdani nadnevak 13. 10. 3011. Ministar poljoprivrede primio je nasljednike radnika Đakovštine koji stoljećima čekaju isplatu zarađenih plaća svojih predaka. Ministar je rekao da im država ne može pomoći. Inače, dodao je, država ne može pomoći jer je to privatno zemljište i privatna tvrtka. Zemlju su rasprodali za budzašto davne 2012. zbog uvjeta ulaska u EU. Ministar poljoprivrede ima ovlasti samo nad zemljom u saksijama po balkonima i prozorima stambenih zgrada. U normalnom svijetu sve vrste već odavno rabe poljoprivredu za očuvanje flore a neposredno i faune. Nitko nije gladan jer svi imaju replikatore hrane.

Zvjezdani nadnevak 14.10. 3011. Hrvatski branitelji prosvjedovali su na Markovu trgu tražeći da im se ne ukidaju stečena prava. Brigadirka Jadranka K., general bojnik Stjepan M., Nadan V. i mnogi drugi žalili su na smanjenje od 10 posto njihovih primanja.

- Mislite li da je nama bilo lako gledati rat na TV-u i slušati radijska izvješća o ratnim strahotama - rekli su novinarima. Nakon toga, većina njih otišla je u saborski restoran na skromni ručak kojeg plaćaju 10 rupija. Na meniju su bili hlapovi, frigane lignje s pršutom i tartufima te ostale skromne namirnice.

Zvjezdani nadnevak 15.10. 3011. Otkrivena je najveća tajna ekonomskog uspjeha kojeg su vlasti predstavile davne 2011. Naime, vlada se pohvalila da je u rujnu na Zavodu za zapošljavanje bilo manje ljudi nego u kolovozu što je rijetkost za Hrvatsku. Arheolozi su našli dokaze da je Zavod ovako zapošljavao nezaposlene.

- Zavod bi nezaposlenu ženu, primjerice u Kninu, nazvao u 22 sata i rekao da ujutro u 5 mora biti na autobusnoj postaji u Čučerju odakle će ih voditi na plantažu na branje jabuka. Radnice nisu mogle pronaći tu postaju pa nisu ni došle na branje. Zavod bi potom izbrisao te ljude s evidencije, što su političari prikazali kao golemi ekonomski uspjeh - rekao je voditelj arheoloških ispitivanja. Inače, Zavod za zapošljavanje prestao je s radom 2014. jer nisu nikoga uspjeli zaposliti. Naime, svi su radno sposobni ljudi u Hrvatskoj dobili statuse povremenih suradnika velikih korporacija koje ih zapošljavaju part-time - po 20 sati na dan.
Igor Zovko
24 sata.hr

Kad pijem ne spašavam nikog

by AmitzDulniker

Da se razumemo na samom početku ovog teksta, svaka sličnost sa stvarnošću je slučajna.

*****

Policijska stanica Smederevo, nešto manje od godinu dana do Smaka sveta. Policajci Mika i Panta rasvetljavaju slučaj zgaženog pešaka. Privedeno je četri sumnjiva lica.

- Znači ovaj pijani ga je zgazio?

- Ne, pijani je prijavio leš

- Što bi pijani prijavio leš, ako ga nije zgazio?

- Ne znam

- Je l’ on normalan? Ako je već ovaj što ga je zgazio zapalio, šta on ima da se petlja u to . .

- Pa pijan čovek

- Jes’ vala, i šta još kaže pijani?

- Kaže da nije pijan, popio je samo dva piva . .

- To svi kažu

- Pa da, i ja sam mu to isto rekao . .

- A šamar?

- I šamar sam mu zviznuo, odma se otreznio

- Ako si, pun mi je kurac više pijanaca koji nalaze neke leševe . .

- Pa da, to sam mu i ja rekao

- A šta kaže za leš?

- Ništa

- Kako ništa?

- Ma izvalio sam mu zube šamarom pa je morao odma’u ambulantu . .

- Aha, ako neka si, sledeći put da razmisli da li će da zabada nos u tuđa posla

- Pa da, to sam mu i ja isto rekao

- A koga si još priveo?

- Još trojicu što su pregazili preko leša.

- Pijani?

- Ne.

- Pu jeben ti!

- To sam i ja isto rekao

- Šta kažu?

- Kažu da su mislili da je ležeći policajac . .

- Policajac?

- Da.

- Šamar?

- Naravno.

- I?

- Ambulanta naravno.

- A novinari?

- Bili su, ali njih nisam šamarao

- Mog’o si i njih, naduvaše ovu priču k’o da je ne znam šta . .

- Pa da

- A samo je neko zgazio pešaka i pobegao . .

- Lud narod, videh na Fejsu malopre, ljudi već polemišu kako je bilo bolje u vreme Tita u komentarima

- I jesi nešto komentarisao?

- Jesam.

- Šta?

- Pa da je bilo bolje

- Pa i bilo je bolje

- Tako sam im i ja tamo rekao . .

- Kapitalizam

- Šta?

- Pa to, kapitalizam je stigao, ljude zabole kurac za druge, život ništa ne vredi, nije k’o što je bilo za vreme Tita, kad se cenio ljudski život.

- Pa da . . osim na Golom otoku

- Šta na Golom otoku?

- Pa tamo se nije cenio život.

- Pa dobro, mora negde ventil da postoji, eto sad je ventil to što mogu do mile volje da drame što niko nije stao, nego gacali po čoveku . .

- Po lešu . .

- Molim?

- Nisu gazili po živom čoveku, nego po lešu

- Ah to, pa da . . pa to ovaj pijani pametnjaković se našao da priča novinarima kako su kolima gazili leš, a on se pijan . .

- Evo ga, vraćaju ga iz ambulante

- Ćuti, sad ću ja da ga ispitam

- Dobro.

******

- Slušaj pijanac, mi svaki dan imamo posla sa alkoholičarima kao što si ti

- Nifam avkofovičav

- Šta? Je l’ ti to mene zajebavaš sad?

- Nemam fube

- Fube?

- Ne, fube, nego fube

- A?

- Nemam čime da gvivem?

- Da gviveš?

- Da, nemam vihe fube da gvivem kovega vaf mi ih je vafbio

- Vafbio? Panto jebeš mi mater ovaj mene zajebava.

- Ma kaže da sam mu razbio zube, pa nema čime da grize?

- Mene da grize?

- Ma ne, nego inače . .

- A zašto mi to priča?

- Ne znam

- Panto jebeš mi sve, ako ovaj nastavi da priča ovako ja ću da mu izbijem i ostale zube.

- Neka šefe, ja ću da nastavim ispitivanje

- Ae, nemam ja živaca za pijandure

******

- Što si zgazio čoveka?

- Nifam ga fgafio

- Tako si tvrdio i kad sam rekao da si pijan

- Nifam pivan.

- Ova situacija ti ne ide na ruku ovako kad lažeš

- Ifao sam kovima, popio fam dva pifa, i onda je nefto tvucnuvo . .

- Tvucnuvo?

- Da, kao kad se tfuckaf ono (skače sa stolicom da dočara situaciju)

- Misliš da se truckaš?

- Da

- Znači nešto je trucnulo?

- Da.

- I ti si onda izašao da vidiš šta je u pitanju?

- Da.

- Ti svaki put kad pređeš preko ležećeg policajca izađeš da vidiš da li je to možda mrtav pešak?

- Ne.

- Ti nisi pomislio da je možda ležeći policajac u pitanju?

- Ne.

- Znači ti si jedini bio pametan i skapirao da nije ležeći nego leš.

- Da!

Prileće Mika i razvaljuje mu šamar. Pljas! Pljas! Alkoholičara ponovo odnose u ambulantu.

****

- Nisam mogao više da se uzdržim

- Znam, i ja mrzim pametnjakoviće

- Daj molim te, pa ko još staje da vidi da li je prešao preko ležećeg ili preko mrtvaca?

- Ko još pomisli da je leš u pitanju, osim ako ga sam nije zgazio . .

- Samo neki pijanac

- Ili još gore narkoman . .

- Da . .

- Čuj njega, trucnulo mu . . pa stao da vidi

- Čekaj evo vraćaju iz ambulante jedog od ovih treznih.

- Ja ću da ga ispitujem

- Okej

*****

- Je li, znaš li ti zašto si priveden noćas u stanicu

- Pa, onako . .

- Sa’ ću ja da ti kažem. Je l’ ti znaš onaj vic o mravu Miloradu, što je čuvao slona?

- Ne.

- E pa sad će ga saznaš. – Ustade Mika i krene da pripoveda – Iza sedam, brda, iza sedam gora, iza sedam dolina i iza sedam mora, bilo je to neko veliko mravlje selo. I jedan dan, oni ulove celog slona. Srećno je bilo sve život u tom mravljem selu. Slon je bio veliki i jedva ga dovukoše do svog mravinjaka, međutim nikako nisu mogli da ga ubace unutra. Mozgali, mozgali, mozgali šta im je činiti, i već se i smrklo, a oni ni makac od problema.
Pošto su mravi vredni i moraju ujutru da rade, reše da ostave rešenje tog problema za sutra.
E sad, da im ne bi neko oteo ulov, kad su krenuli na spavanje daju mravu obavezu Miloradu da čuva vezanog slona preko noći.
I tako je svanulo novo jutro u tom dalekom mravinjaku. Kad su se probudili, sponatno su svi, onako još krmeljivi, odmah krenuli ka mestu gde su ostavili slona i Milorada da ga čuva. Međutim, kada su stigli imali su šta da vide, zatekli su iskidane kanape i Milorada kako spava. Probude Milorada onako besni i krenu da ga drmusaju, “Milorade gde je slon, crni Milorade!?”. (drmusao je Mika svog kolegu Tomu, da dočara dramatičnost situacije, a onda se okrenuo prema ispitaniku i nastavio značajno) Milorad onako bunovan tuc-muc, kao neko ga je ošamutio tokom noći i ukrao slona, a mravlja masa na to još jače pobesni (opet dohvati Tomu) “Lažeš Milorade! Lažeš! Pojeo si slona sam!” – Nisam! Nisam majke mi (uneo se Mika u prezentaciju vica, piskavim glasom) . Lažeš, lažeš!! drmsuala ga je masa – Ne lažem majke mi – (reče Mika piskavo) – Lažeš! (glasno, a onda se zaustavio i napravio dramsku pauzu, okrenuo se i prstom pokazao na osumnjičenog za autoubistvo) – Lažeš Milorade, krvavi ti zubi!

Utom se sobom za ispitivanje prolomi aplauz njegovog kolege Pante za ovako vrsnu izvedbu vica o mravu Miloradu kojeg su odali krvavi zubi.

- Bravo Miko, bravo!

- Hvala Panto, hvala. Kad sam bio mali bio sam mnogo zabavan i svi su mislili da ću upisati glumačku akademiju, ali znaš kako je to kod nas u Srbiji, za sve ti treba debela veza k’o grana, ili neviđena kinta, i šta ću, isto k’o i ćale, odoh u pandure. – zatim se Mika vrati u stolicu i obrati optuženiku – Je l’ ti sad jasnije zašto si ovde?

- Ne

Pljas! Pljas! Pljas!

****

- Majke im ga nabijem bezobrazne, sad su mi cipele krvave.

- Da, vidi i ja sam se sav ušljiskao od krvi, čuješ ti njega, nije mu jasno zašto je ovde posle onako dobro ispričanog vica.

- Da, sve sam lepo metaforički objasnio

- Kako?

- Metaforički, “krvavi mu zubi” – zatim se zagleda u telefon nešto.

- Je l’ ti neko nešto komentarisao posle na Fejsu?

- Ma evo čitam, brane ovog pijanca što nas je pozvao da odnesemo leš

- Brane ga?

- Da, kao da mu se oprosti pijanstvo jer je stao da pomogne lešu

- Šio mi ga Đura, zakon je zakon . . mora da se poštuje

- Nema zajebavanja sa zakonom u Srbiji

- Je l’ kažu još nešto?

- Oni bi tukli i ove što su gazili leš

- U pa super, oni su na našoj strani, je l’ kažu još nešto?

- Sad se svađaju oko toga da li je čovek koji je zgazio pešaka uopšte Srbin?

- Kako su uopšte stigli do te priče?

- Ne znam, oni uvek stignu do te priče

- E čekaj, evo donose iz ambulante ovog drugog što je zgazio leš i nastavio dalje

- Oćeš da ga ispitujemo ili da poslušamo publiku . .

- Ma da, publika . .

Pljas! Pljas! Pljas!

- Boktejebo Panto, ka’ će više kraj smene i rezultati obdukcije, mrtav sam umoran i spava mi se

- Znam kako je, i ja se baš zamorih od ovog slučaja

- je l’ kažu još nešto na Fejsu?

- Ne kažu ništa, sad šeruju nekog Davora što je pobedio u nekom rijaliti programu, pa se time bave, evo prepucavaju se oko toga da li je neki Igor bolji bio . .

- Jao znam, gledao sam bio par puta, nije loša ona što ocenjuje . .

- Jao, jeste Lena

- Oženio bih je sutra . .


Pošto ova priča kao što sam rekao na početku nema veze sa stvarnošću onda ona nema ni neku važnu poentu, nego ja to čisto onako zbog publike, da se razonodimo u ova teška vremena nekim lakim temama i još lakšim humorom.

Avon sam proždrnuo (10 najboljih komentara)

Ustajem jutros iz kreveta, volim ja tako kad ustanem iz kreveta da đuskam uz neku pesmu koju pevušim u sebi, ono šunjam se do kompa, kupatila, frižidera, ali sve u ritmu. Elem, ustajem iz kreveta u glavi mi neki ritam, poznat, al’ ne znam odakle, i koracima koji ga prate krećem ka svom svetom trojstvu, kad na pola puta između astala sa računaljkom i kupatila, iz dubine duše mojim glasom se prolomi kroz kuću “Avon si proždrnulaaAAaaAA!!”, sve u ritmu kojim se šunjam po kući. Gangulićima iz usta ispadoše neke moje papuče koje su razvlačili do tog trenutka, pa se brže bolje posakrivaše ispod kreveta i u ćošak iz komode. Ugrizem se za jezik i shvatim da je Indira pobedila. Od trenutka kada sam čuo njenu pesmu, a to je bilo istog dana kada je ona objavila, kada sam napisao tekstić o tome, na profilu analitike ove web strane uvek neko sedi i čita to. Ono, utorak, pola pet ujutru, sedi sedmoro ljudi i čita Indiru. Kad se ukačim na Fejs, obavezno prva stavka na njuzfidu je ta, da je desetak mojih prijatelja šerovalo “Proždrnut avon”. Kad na Guglu ukucaš I, on ti odma’ kao predlog izbaci “Indira peva na francuskom”. Jednostavno nama nema pomoći, ali u skladu sa mojom komercijalnom autorskom fazom odlučio sam da se još jednom prodam sa Indirom i time ponovo povećam saobraćaj na svojoj web strani.
Tako što ponovo pišem o ovoj temi.

Ovaj put samo želim predložiti da pogledate ove dve obrade Indirne “Marije”, Sajka iz Operacije trijumf, i neke ekipe pod nazivom NeoMusic Channel koja je ujedno dala i svoje tumačenje teksta koji Indira izgovara tokom pesme Marija: “Čime hrane ta ker, Flide flaše doneo, tu se zane’ prase, će mobilan user… AVON sam proždrnula, ton regard fin deža, Dva dupla sam drmla, žena svi prurija..”

Na kraju u celom ovom ludilu, u kojem je za sedam dana taj video klip na YouTube pogledalo 650.000 želim da podelim sa vama i najzabavnije komentare ispod pesme. Da ne bih puno filozofirao, ovde ću vam postovati deset najboljih:

1. Dno je probušeno

2. Kolji, voda vri

3. Like/dislike bar izgleda kao svetlosni mač

4. Jao jbt, kad krenu ovo da pevaju cigani po autobusima

5. Ovako zvuči krmača kad se zaglavi u plot

6. Stanko je u...o, inače bi pesma bila ludilo

7. Indira definitivno mora da promeni dilera

8. Prodajem Motorku i alat telefon 063/ 25 **** (realno ovo čita više ljudi nego oglase)

9. Kako god, j.... bih je

10. Ko je uopšte taj Stanko?

:143505 smeje s

e bas me dobro nasmeja

Godina prođe al’ onakav klip ne može da prođe (hejterska verzija)

Slušaj Žare, mislim, je l’ nije problem da te zovem Žare? Nije? Jeste? Nije? Okej, zvaću te Žare, dakle slušaj prijatelju, ti si gotivan lik, bio si glumac, žene te gađale gaćicama, muškarci gotivili dokle god te ne bi njihove žene gađale gaćicama i sve je bilo kul. I onda se desilo šta se desilo, jebi ga, dešava se i drugima, ti si to malo teže primio, jer nisi čovek iz tog zanata, pa ti je ubistvo eto, malo teže leglo. Kad ti ne bi bio u bedaku, nego realno pogledao ovo naše poluostrvo shvatio bi da je ovde to na ceni. Nisi p.... da ćutiš, ovde se bre ceni da nekog rokneš, što više ljudi makneš to si veći car, ako si odgovoran za desetine, stotine i hiljade leševa, onda si heroj, nacionalni, bez obzira na nacionalnu pripadnost, tako da je malo bedak što toliko dramiš oko toga.

E sad, ne cimam te zbog toga da te nešto teši-m, nego bih da ti dam nekoliko internet advrtajzing saveta kako bi mogao da od te svoje patetike napraviš dobar brend. Pazi, nisi ti loše počeo, skapirao si na šta se rulja na Balkanu loži, ono Amerika, šetnja pored reke, teške misli, ali upakovane u jednostavan izraz. Ovo ono, uglavnom si skapirao taj vizuelni deo, zabrinut si, sjeban, iako si u Americi, život nema smisla i slično, voli to rulja na Balkanu, međutim mnogo si bre opširan kad pričaš. Kapiram ja da je to tvoj fazon, ti bi da to sve nekako bude na nekom intelktualnijem nivou, misliš ako pročitaš nekoliko teških rečenica ljudi će ozbiljnije shvatiti tvoj problem. Oće k.! Oni jedva prate zaplet u turskoj seriji, jer prate tri odjednom, i ti im dođeš kao neki izlet u tu životnu dubinu koja je iz nekog razloga na ceni ako želiš da te dožive kao pametnog. Preslušaju šta imaš da kažeš dok traju reklame u seriji, šeruju na Fejs uz konstatciju “ja njega obožavam”, “divan je”, “kako sam se ložila na njega dok je bio mlad” i ti si brale moj džaba pričao o sudnici i slobodi, da si čvrkao đokom po astalu kao Peđa D Boj više bi te ljudi cenilo.

Dakle, moraš da skratiš taj svoj izraz, ugledaj se uspešnije kolege od sebe. Evo na primer Ekrema Jevrića. On je isto crnogorac, isto je u Americi, isto šeta uz reku, govori tešku filozofiju, ali je to spakovao u izraz koji ljudi lakše razumeju. On je u istom vremenskom periodu u kojem si ti pročitao pola knjige poslao jasnu poruku svojim sledbenicima. Dvesta puta. Kakav je život u Americi Ekreme? – “Kuća – ’o, ’o – kuća”, a ti, šta si ti poručio bacačicama gaćica? – Jao ja sam ubio, sad mi krivo, al’ ovde mi je manje krivo, odnosno ovde su ljudi, ljudi, pa onda oni imaju obzira za to što sam ja, jebi ga . . ja sam crnogorac, ali sam Beograđanin, ali sa Cetinja, ja bih zapravo da me nema, ali me i.ma na svakom kiosku – boga mu poljubim Žare, sredi se malo. Razumem ja da ti je teško, ali u advrtajzingu nema teško, samo pozitivno, selfmarketing i štanc, odnosno hiperprodukcija. Žare u spotu, Žare na tribini, Žare bloguje, Žare na Tviteru, Žare ima 300.000 fanova na Fejsu, da bi Žare konačno završio u Velikom bratu.

Rijaliti šou, to je cilj svih modernih umetnika. Da ih dva meseca zatvore u neki studio, da žderu, loču, spavaju za džabe, da ih publika u pauzama između turskih serija gleda kao što u zološkom vrtu gleda majmune u kavezu. I onda da se do besvesti glasa sms-om ko je tu stvarno najgotivniji. Ako te usere možeš da da uletiš u ekipu sa takvim rijaliti imenima kao što su Vendi, Ekrem, VB Marko iz Granda, Miki, Đani i ostali.

Dakle, ja bih na tvom mestu prvo otvorio naloge na svim socijalnim mrežama, onda bih tvitovao o tome kako se u kom trenutku osećam povodom svog “dela” kako kažu tu u Americi. Na dvadesetak minuta otprilike, modernim slengom. Na primer “Voleo bih da me nema, jer sam izvršio delo, tipa ubistvo”.
Onda bih snimio pesmu. Isto ovako kao što si snimio recital, samo pesma, neki semplovan ritam, harmonika, možda i gusle i ti pevaš srž stvari ” ‘dina-prođe, dan-nikad, a šta da radim jaaAAAaaa, to niko ne znaaaAAAaaa ‘dina-prođe, dan-nikad, ‘dina-prođe, dan-nikad, ’dina-prođe, dan-nikad”, ima da nabiješ dvajes puta više pregleda na Jutjubu od ove tvoje kuknjave.
I onda ti ne gine poziv za VB, Parove, Farmu, Štalu i ostale hit emisije u Srbiji, a tu leži pravi keš.

E da, još jedan savet, gledaj apeluj na medije da više ne govore kako te je Boris pomilovao, deluje onako gej, ali ne gej, kao gej pornjava, nego ono homo emo gej, ljubić za pedere. Mislim ipak mi govorimo o ozbiljnom “delu” i ozbiljnoj kazni.