Nacionalni identitet... interesi ........

Srbi trenutno u svetu pokazuju redak, preživeli primer hrišćanskog
naroda. Zašto to kažem. Za prave hrišćane su metafizički ciljevi iznad materijalnih.
Hiljadu godina su heroji bili ljudi koji nisu davali svoje živote za zlato, bogatstva, materijalnu
dobit, već za veru, otadžbinu, slobodu, čast, ljubav. Upravo su takvi heroji
pokazali premoć duha nad telom. Ovo što se dešava sa srpskim narodom je za samu
naciju katarza, pročišćenje… Srbi su veliki jer su ostavili po strani sve razmirice oko
vlasti i države da bi zaštitili svoju domovinu" Država i domovina su dve različite
stvari: država je zemaljska institucija koju je stvorio čovek, a otadžbina je nešto
što je večno, i dolazi od Isusa Hrista. "Upravo nas duh i nas Srbe
nadahnjuje". Nasuprot srpske stoji američka nacija, američka civilizacija
za koju kažem da je bez kulture... "Kultura je rađanje, otelotvorenje duha, dok je civilizacija
otelotvorenje materijalnih vrednosti" Amerikanci gaje kult čoveka "ali to nije
hrišćanski čovek. Njihov čovek se davno preobratio u hedonistički kult čovekovog
tela. Oni se bave fitnesom, panično se boje starenja i smrti, fizičkog nesavršenstva koje
je u hrišćanskoj kulturi oduvek bilo nevažno. Prototip muškarca u hrišćanstvu odlikuje
sila duha, smelost, hrabrost, sposobnost samopožrtvovanja. Hrišćanska žena je
čista, materinstvo je jedna od njenih bitnijih osobina. Američki prototip su samice i samci a ne muskarci i zene u zajednistvu.

Imamo da nosimo svoj krst... ostatak
sveta nas je napustio i osudio na jednu apsurdnu kaznu. Ogroman bes u meni, bes
protiv celog sveta, probudio je u meni i u mnogima osećaj pripadnosti, osećaj Srpstva,
da smo svi osuđeni da patimo i budemo kažnjeni zaslužili to ili ne, hteli to ili ne."
Nekada je Crkva bila jaka, slušala se reč svetih otaca i živelo se u harmoniji i
sa ljudima i sa Bogom. Nije bilo međusobnih nemira kao u današnje vreme, kada smo
postali inficirani grehom, što i dovodi do polaganog, mučnog raspadanja i propasti naše
sopstvene, a tako i Srpstva. Nekada se bog svetkovao iskreno, sada pomodarski i
formalno.

Šta to znači potvrditi se kao Srbin: da si uspravan pred nesrećom, da si uspravan
pred neprijateljem, da si kraljevskog stava i kraljevskog roda i da u glavi imaš da
su tvoji praoci kraljevi i svetitelji srpski... Srpsko ime se, stoga, zaslužuje.
Zbog toga ćemo uvek biti potcenjeni, jer ko će da nas poštuje kada se mi međusobno
ne poštujemo."
Duhovni život za njih (za današnje Srbe,.) ne postoji. Važno je da oni
svaki dan jedu hamburgere i pice, piju koka-kolu i uveče izlaze u kafiće".
Jedan student kaže: "Mi uvek imamo priliku da nama ne ovlada duhovno
siromaštvo koje hara Zapadom (ne radi se, naravno, o tome da je Zapadna kultura primitivna
– u pitanju je praznina u duši koja nagriza običnog čoveka, koji je u potrazi za
svojim identitetom)".
Srbi u svoj identitet unose najsvetije putokaze – hrišćanske vrline. U tome
upravo vidim početak srpstva. Veza sa živim Bogom nas je održavala kroz istoriju,
koja je inače bila puna padova, posrtanja, otuđivanja, pa i elemenata samouništenja ali ponovnog uzdizanja i i istinskog pokajanja.