Ti znas da nikada nisam bio srecan kao tog jutra. Bila je jesen, lepo vreme godisnje doba koje postoji na severu Amerike. Tamo ga zovu “Indijansko leto”- to je samo naziv. U svojoj dugoj haljini licila si na jedan akvarel: Meri Loren Sent
Ja se secam, ja se veoma dobro secam sta sam ti rekao toga jutra pre jedne vecnosti, pre jednog veka, pre jedne godine: “Ici cemo tamo gde ti zelis, kada ti zelis, i volecemo se i kada ljubav bude umrla i svako jutro licice na jutro sa bojama indijanskog leta.”
Danas sam veoma daleko od tog jutra, ali kao da sam tamo. Mislim na tebe! Gde si ti? Sta radis? Da li jos postojim za tebe? Gledam ovaj talas koji nikada nece dodirnuti Mesec i kao i on i ja se vracam unazad, i kao i on i ja spavam na vrelom pesku i secam se visokih plima, sunca i srece koji su prelazili preko plavog mora pre jedne vecnosti, pre jednog veka, pre jedne godine...
Naslov: Poezija raspoloženja 
Sub Apr 09 2011, 00:09
