Sveti Vladika Nikolaj Velimirović

[You must be registered and logged in to see this image.]
"Из приче о цару Авгару ми добијамо ванредна обавештења о лицу Исусовом. Овај цар Авгар послао беше из своје престонице Едесе најбољег сликара по имену Ананија у земљу Израиљеву, да му наслика Исусово лице и донесе.

После дугог путовања Ананија стигне тамо камо је био послат од свога господара. Једнога дана нађе он Исуса усред велике гомиле народа. Стане издалека, разапне платно и почне да слика лице Исусово. Но посао му није ишао нимало лако. Тек што би он почео да слика, лице би се Исусово променило, и он је отпочињао изнова на другом платну. Но и ту, чим је помислио, да ће сад ухватити црте и боје лица, лице би се опет променило. Он је узео треће платно, но то му се опет исто догодило. Платно за платном он је бацао, и увек на новом отпочињао посао, али без успеха. Лице се непрестано мењало, а Исус је сваки час личио на другог човека. Ананија почне падати у очајање. Догађало му се нешто што му се никад у његовом сликарском послу није догодило ни с једним човеком.

Видовити Господ прозре у намеру сликареву, па га призове и по милости својој спасе га од очајања. Узме од њега једну крпу платна, стави је себи на лице, и лик Његов чудесно покаже се отиснут и насликан јасно на платну. Сликар Ананија прими платно из руку Спаситељевих, поклони му се и заблагодари са трепетом и дивљењем, па се врати дома. Кад су га у Едеси питали, какав изгледа Исус Христос, он је причао, како Он личи на сваког човека, и како сваки човек може видети себе гледајући у Њега.

Ово сведочанство истина није записано у Јеванђељу али је сачувано у Предању православне цркве, у житију великог апостола Тадије и у житију цара Авгара. Оно нам много казује о карактеру Господа израженом на телесном лицу Његовом."


Свети владика Николај Велимировић, "Теодул"


sve u pricama biva

[You must be registered and logged in to see this image.]
БЕСЕДА НА ВАСКРС



Јеванђеље о Победиоцу смрти




Озебли се скупљају око огња; огладнели се сабирају око трпезе; намучени у дугоноћној тами радују се изласку сунца; изнурени претешком борбом кличу изненадној победи. О, васкрсли Господе, како си васкрсењем Твојим постао све свима! О, пребогати Царе, како си једним Твојим даром напунио све празне руке пружене к небу! Радује се небо, радује се и земља. Радује се небо као што се мајка радује када храни своју огладнелу децу; радује се земља као што се деца радују када примају храну из руку своје мајке.

Победа Христова једина је победа којој се могу радовати сва људске бића од првостворенога па до последњега. Свака друга победа на земљи делила је и дели људе. Кад један цар земаљски задобије победу над другим царем, један се од њих радује а други жалости. Кад један човек победи свога суседа, онда је под једним кровом песма а под другим плач. Но нема победне радости на земљи, која није затрована злурадошћу: обичан победилац земаљски радује се колико своме смеху толико и сузама побеђеног противника. Он ни сам не примећује, како му злоба преполовљава радост.

Кад је Тамерлан победио султана Бајазита, он је овога ставио у гвоздени кавез и пред кавезом направио пир и весеље. Његова злурадост била је сва његова радост; његова злоба давала је хране његовом весељу. О, браћо, како је злурадост кратка радост! О, како је злоба отровна храна весељу! Кад је краљ Стеван Дечански победио краља бугарскога, он није хтео улазити у бугарску земљу нити робити бугарски народ, него с бојног поља упутио се у испосницу, да пости и Богу се моли. Овај победилац племенитији је од онога. Но и ова победа, као ниједна људска победа, није победа без свог жалца за побеђене. И најплеменитија људска победа је слична неком сунцу, које би једном половином сипало светле а другом тамне зраке. Само је Христова победа као сунце, које сипа светле зраке на све оне који стоје под њим. Само Христова победа испуњава сва срца људска неподељеном радошћу. Само је она без злурадости и без злобе.

Тајанствена победа, рећи ћете? Јесте, али у исто време објављена свему роду људском, живом и умрлом.

Великодушна победа рећи ћете? Јесте, и више од тога. Није ли мајка више него великодушна када не само једном или двапут одбрани децу своју од змија, него да би децу спасла за увек, иде храбро у само легло змија и огњем га сагорева?

Лековита победа, рећи ћете? Јесте, лековита и спасоносна за навек и навек. Ова незлобна победа спасава људе од свију зала и чини их бесмртним - и чини их бесмртним и безгрешним. Јер бесмрће без безгрешности значило би само продужени век злу, продужени век злурадости и злоби. А бесмрће с безгрешношћу рађа непомућену радост и чини људе браћом пресветлих ангела Божјих.

Ко да се не радује победи Христа Господа? Гле, Он није победио ради Себе, него ради нас. Његова победа није учинила ни већим, ни живљим, ни богатијим Њега, него нас. Његова победа није себичност но љубав, није отмица но дар. Земаљски победиоци односе победу, а Христос је једини који доноси победу. Ниједан земаљски победилац, цар или војвода, не жели да се његова победа одвоји од њега и припише другоме; само васкрсли Господ нуди Своју победу оберучке свакоме од нас, и не срди се, но радује се, кад ми Његовом победом постанемо победиоци, то јест већи, живљи и богатији него што смо.

Земаљске победе су лепше кад се издалека гледају а ружније и одвратније кад се загледају изблиза, док се за Христову победу не може рећи кад је лепша: да ли кад се гледа издалека или изблиза. Гледајући ту победу издалека ми јој се дивимо као јединственој по сјају, красоти, чистоти и спасоносности. Гледајући је пак изблиза ми јој се дивимо због страхоте непријатеља, који су њоме скрушени, као и због множине робова, који су њоме ослобођени. Данашњи дан је више од свих осталих дана у години посвећен прослављању и празновању ове победе Христове, те се приличи загледати ову победу изблиза колико због бољег познања толико због већег радовања.

Приђимо, дакле, ближе васкрслом и победничком Господу нашем и запитајмо се: прво, кога је Он победио васкрсењем Својим? И друго, кога је Он ослободио победом Својом?

Васкрсењем Својим Господ је победио два најљућа непријатеља живота људског и достојанства људског: смрт и грех. Ова два непријатеља људског рода рођени су још онда кад је први човек постао одрођен од Бога погазивши заповест о послушности према Створитељу своме. У Рају човек није знао ни за смрт ни за грех, ни за страх ни за стид. Јер прилепљен уз Живога Бога човек није могао знати за смрт, и живећи у савршеној послушности према Богу он није могао знати за грех. А где се не зна за смрт, не зна се ни за страх; и где се не зна за грех, не зна се ни за стид од греха. Чим се човек огрешио о свеспасоносну послушност према Богу, страх и стид ушли су у њега; он се осетио бескрајно удаљен од Бога и наслућивао је косу смрти над собом. Зато кад Бог викну Адама и рече му: где си? он рече: чух глас твој у врту, па се поплаших, јер сам го, те се сакрих (Пост. 3, 7-10). Дотле је глас Божји крепио, радовао и оживотворавао Адама, а тада, после учињеног греха, тај исти глас Божији раслабљавао га, страшио и умртвљивао. Дотле је Адам гледао себе одевена у ангелску одећу бесмртности, а тада је угледао себе грехом раздевена, опљачкана, понижена до скота, и смањена до кепеца. Тако је, браћо, преужасан и најмањи грех непослушности према Богу. Уплашивши се од Бога Адам се сакрио међу дрвета у врту. Као кад питома мачка подивља и побегне у гору, те се почне крити од домаћина и хранитеља свога! Од бесловесних створова, над којима је Адам дотле свемоћно господарио, он је почео тражити заштите мимо Заштитника свога. Један грех муњевитом брзином повлачио је други, трећи, стоти, хиљадити, док се човек најзад није поскотио и оземљанио, телом и духом. Грешни пут, којим је Адам ударио, водио је к земљи и у земљу. Отуда Божје речи: јер си земља и у земљу ћеш отићи (Пост. 3, 19) исказују не само Божји суд него и један већ отпочети и нагло напредујући процес поземљавања и распадања човекова.

Адамово потомство, колено за коленом земљанило се и распадало се, грешећи са стидом и умирући са страхом и ужасом. Људи су се крили од Бога за дрвеће, за камење, за злато и прашину: што су се више крили, то су се више од правога Бога удаљивали и правога Бога заборављали. Природа која је негде лежала пред ногама човековим, постепено се дигла изнад главе његове, тако да му је на крају са свим заклонила лице Божје и она му постала место Бога. И човек је почео обожавати природу, то јест: њу слушати, по њој се владати, њој се молити и њој жртве приносити. Но обожавана природа није могла спасти ни себе ни човека од смрти и трулежи. Страшни пут, којим је човечанство ходило, био је пут греха; и тај злокобни пут водио је непогрешно само ка једном претужноме граду - ка граду мртвих. Цареви људски царевали су над људима а грех и смрт царевали су над људима и царевима. Што се даље ишло то је бреме греха све веће расло, као грудва снега кад се котрља низ брдо. Човечји род налазио се у крајњем очајању онда када се јавио небески Јунак да спасава.

Тај Јунак је био Господ Исус. Вечно безгрешан и вечно бесмртан Он је походио трулежно гробље људског рода свуда просипајући цвеће бесмртности. Од Његовог даха бежао је смрад греха, и од Његове речи мртви у су оживљавали. Но Он из човекољубља узео је на Себе брдо греха људског као што се из човекољубља обукао у смртно тело људско. Али грех људски тако је био тежак и страшан, да се под његовим теретом и сам Син Божји срушио у гроб. Блажен по сто пута тај гроб, из кога потече река бесмртног живота за род људски! Низ тај гроб Јунак се спусти до Ада, где разори престо Сатанин и уништи легло свих злоковарних завера против рода човечјег; уз тај гроб Јунак се диже до највиших небеса пропутивши нов пут - ка граду живих. Својом снагом Он разори Ад, Својом снагом прослави тело своје и диже се из гроба - Својом сопственом снагом, која је нераздељива од снаге Оца и Духа Светога. Смирено као јагње пође незлобиви Господ на страдање и смрт, и силно као Бог издржа страдање и победи смрт. Његово васкрсење јесте истинити догађај, и у исто време пророчанство и слика нашега васкрсења - јер ће затрубити труба и мртви ће устати нераспадљиви (I Кор. 15, 52).

Упитаће неко: како се то каже, да је васкрсли Господ победио смрт, међутим људи још увек умиру? Који год улазе у овај живот кроз мајчину утробу, они излазе из овог живота кроз смрт и гроб. То је правило. Само што смрт за нас, који у Христу умиремо, није више мрачни понор но рађање у нов живот и повратак у домовину своју. Гроб за нас није више вечна тама но само једна капија, на којој нас чекају светли ангели Божји. За све оне који су испуњени љубављу према прекрасном и човекољубивом Господу гроб је постао само последња препона да ступе у Његово присуство - и то препона слаба као паучина. Зато славни апостол Павле узвикује: мени је живот Христос а смрт добитак (Филип. 1, 21). Како да није Господ победио смрт, кад се смрт више и не види од Њега? Гроб није више дубоки понор, јер га је Он испунио Собом; нити је гроб више мрачан, јер га је Он осветлио; нити је гроб више страшило и ужас, јер не означава крај живота но почетак; нити је гроб наша вечна домовина но само врата те домовине. Разлика између смрти пре васкрсења Христовог и после овога јесте као разлика између страшног пожара и пламена једне свеће. Тако темељна би победа Христова, и тако Његова победа прождре смрт (I Кор. 15, 54).

Упитаће даље неко: како се то каже, да је васкрсли Господ победио грех, међутим људи још увек греше? Заиста је Господ победио грех. Он га је победио Својим безгрешним зачећем и рођењем; па га је победио Својим чистим и безгрешним животом на земљи; па га је победио Својим праведничким страдањем на Крсту; и најзад крунисао је све те победе Својим преславним васкрсењем. Он је постао лек, поуздани и непогрешни лек против греха. Ко је заражен грехом, само се Христом може излечити. Ко не жели да греши, само помоћу Христа може ту своју жељу остварити. Кад су људи пронашли лек против богиња, они су говорили: ми смо победили ту болест! Исто су тако говорили и онда кад су пронашли лек против гушобоље, зубобоље, костобоље и других неких болести. Ми смо те болести савладали! Ми смо те болести победили! Пронаћи лек против неке болести, дакле, значи победити ту болест. Христос је несравњено највећи Лекар у историји људској, јер је донео људима лек против болести над свима болестима, то јест против греха, из кога се рађају све остале болести и све остале муке људске, и душевне и телесне. Тај лек - то је сам Он, васкрсли и Живи Господ. Он је једини и једино поуздани лек од греха. Ако људи и дан данас греше и од греха пропадају, то не значи, да Христос није победио грех, него то само значи, да дотични људи не узимају једини лек против своје смртоносне болести; значи, или да још не познају довољно Христа као лек, или, ако Га познају, да Га ипак не употребљују из буди каквих разлога. Но историја сведочи са хиљаде хиљада гласова, да они, који привише тај лек на душу своју и узеше га у тело своје, исцелише се и оздравише. Познајући слабост нашег јестества Господ Христос наредио је вернима, да Га узимају као храну и пиће под видљивим обликом хлеба и вина. То је учинио Човекољубац из безмерне љубави према људима, само да би им олакшао приступ живоносном леку од греха и од трулежи греховне. Који једе моје тело и пије моју крв стоји у мени и ја у њему - и он ће живети мене ради (Јов. 6, 56-57). Они који греше, хране се грехом, и живот се у њима постепено губи од греха. Они пак, који се хране живим Господом, хране се управо животом, и живот у њима све више умножава, а смрт умањује. А уколико се живот умножава, утолико одвратнији бива грех. Бљутава и жалосна сласт греха замењује се код њих животворном и радосном слашћу Христа Победиоца.

Благо онима који ову тајну испиташе и окусише у своме животу. Они се могу назвати синовима светлости и децом благодати. Кад се иселе из овог живота, они ће отићи као из болнице, но не више као болесници.

Питамо се сада: кога је васкрсли Господ ослободио победом Својом над грехом и смрћу? Да ли само људе једне народности? или једне расе? или једнога сталежа? или једнога друштвеног положаја? Не, никако. Такво ослобођење својство је злурадих и злобних победа земаљских победилаца. Господ није назван Јеврејољубац, нити Гркољубац, нити сиротољубац, нити аристократољубац, него је Он назван Човекољубац. Своју победу, дакле, Он је наменио човеку, без обзира на све разлике, које људи међу собом праве. Он је извојевао победу ради добра и користи свих створених људи, и понудио ју је свима створеним људима. Онима који приме и усвоје ту победу Он је обећао живот вечни и санаследство у царству небеском. Он никоме не намеће Своју победу, и ако је она тако скупоцена, него оставља слободу људима, да је усвоје или не усвоје. Као што се човек у Рају слободно определио да прими пропаст, смрт и грех, из руку Сатане, тако има сад слободно да се определи да прими живот и спасење из руку Бога Победиоца. Христова победа је мелем, мелем животворни, за све људе, јер сви су постали прокажени од греха и смрти.

Тај мелем чини болесне здравим а здраве здравијим.

Тај мелем мртве оживљава а живима живот умножава.

Тај мелем умудрава, оплемењава, обожествењава човека, снагу му повећава стоструко и хиљадуструко, и достојанство му подиже далеко изнад свеколике створене природе чак до узвишености и красоте Божјих ангела и архангела.

О, прекрасни и животворни мелеме! Која рука да те не прихвати! Које срце да те не привије на ране своје! Које грло да те опева! Које перо да опише чудотворност твоју! Која рачуница да изброји досадашња твоја исцељења болних и васкрсења мртвих! Која суза да ти благодари!

Ходите, дакле, сви ви, браћо, који се страшите смрти. Приступите Христу васкрсломе и васкрситељу, и Он ће вас ослободити од смрти и страха смртнога.

Ходите и ви сви, који живите под стидом од јавних и тајних грехова својих, ходите ближе Живоме Источнику, који омива и очишћава, и који може најцрњи суд учинити бељим од снега.

Ходите сви ви, који тражите здравља, снаге, красоте и радости. Гле, васкрсли Христос је пребогати источник свега тога. Он вас све болећиво и чежњиво чека желећи да нико не изостане.

Поклоните Му се телом и душом. Сједините се с Њим свим умом својим и свим помислима својим. Загрлите Га свим срцем својим. Не клањате се заробитељу него Ослободитељу; не сједињавате се с губитељем него са Спаситељем; не грлите тућина него најближег сродника и најнежнијег пријатеља.

Васкрсли Господ је чудо над чудима, но Он је баш као чудо над чудима права природа ваша, права природа човечја, првобитна, рајска природа Адамова. Права природа човека и није да робује бесловесној природи око себе него да влада њоме моћно, свемоћно. Нити је права природа човека у ништавности, у болести, у смртности и у грешности, него у слави и здрављу, у бесмртности и безгрешности.

Васкрсли Господ скинуо је завесу са истинитог Бога и са истинитог човека, и показао нам Собом величину и красоту и једног и другог. Нико не може познати истинитог Бога осим кроз васкрслог Господа Исуса, нити ко може познати истинитог човека осим кроз Њега јединога.

Христос васкрсе, браћо!

Васкрсењем Својим Христос победи грех и смрт, скруши мрачно царство сатанско, ослободи заробљени род људски, и разломи печат највећих тајни Бога и човека. Њему нека је слава и хвала са Оцем и Духом Светим - Тројици једнобитној и неразделној, сада и навек, кроза све време и сву вечност. Амин.



Из књиге "Омилије", Светог Владике Николаја
pricalica

НЕМОГУЋНОСТ ПРИРОДНИХ ЗАКОНА




1. Када наши савременици говоре о природним законима, они говоре из два супротна и непријатељска табора. Из једнога табора долази тврђење, да је природа сама себи и законодавац и законопрималац. Из другог табора, пак, долази тврђење, да је Бог законодавац природних закона, а природа законопрималац.

2. Љубитељи истине, којима вид није заслепљен прашином таборске, партизанске борбе, спотичу се и о једно и о друго тврђење. Њихови приговори и једном и другом табору веома су тешки.

3. Они се обраћају и једном и другом табору заједно са овом јасном чињеницом, иза које стоје и стварност и логика: Онај ко даје законе и онај ко прима законе морају бити свесна бића. Не може несвесан прописивати законе за свеснога, нити свесан може давати законе несвесноме.

4. Јер је закон у суштини својој ствар свеснога разума. Са обе стране закон претпоставља свесан разум: са стране онога ко даје закон и са стране онога ко прима закон. Недостаје ли свестан разум било на једној било на другој страни, закон није закон него нешто сасвим друго са другим и друкчијим назвањем.

5. После овог општег приговора и једном и другом табору обраћају се љубитељи истине сада посебно оном првом табору па кажу: Ако је природа и законодавац и законопрималац, онда то значи да она без свесног разума и даје себи законе и усваја их. То се пак противи самом појму закона. Јер је закон по самој својој суштини ствар свеснога разума свесних бића, на обе стране.

6. Оном другом табору чине љубитељи истине овај приговор: Ви кажете, да је Бог прописао и дао природне законе. То би се с једне стране могло узети као логично, но с друге не би. То јест заиста законодавац је у овом случају свесно биће, али законопрималац је несвесна твар. И то се коси са појмом закона, који претпоставља свесна бића са свесним разумом на обе стране.

7. Према томе, нити природа може дати законе нити их може усвојити. А из тога следује, да такозвани природни закони и не постоје. Јер ти закони названи су природним или зато што их је сама природа установила и дала, или пак зато што их је природа од Бога прихватила и усвојила. Али како је природа без свесног разума, то она није могла ни установити и дати нити пак прихватити и усвојити законе.

8. На једном скупу философа беше оштра препирка о природним законима. После дуге препирке устаде један од препирача, па рече: Једни су од нас за законе природине, а други су за законе природе. Зачудише се сви, па ће рећи: ми не видимо разлику између та два назвања. А онај им одговори: разлика је велика. За природине законе стоје они од вас који сматрају природу законодавцем, а за природне законе стоје они који сматрају Бога законодавцем у природи. Оба мишљења имају вероватноће но оба подлежу и критици. Ја не знам коме би се мишљењу приволео.

9. Ту се десио и један љубитељ чисте истине. Он устаде и рече: Ја се не бих могао приволети ни једном ни другом мишљењу. О природином закону не може бити говора, јер се том претпоставком негира Бог као надприродно, свесноразумно и самостално биће, а на његово се место ставља природа, којој се приписује једна свесноразумна, законодавна радња. На тај начин природа се обоготворава и чини својим сопственим творцем и законодавцем. А то ништа друго није до бесмислено идолопоклонство.

10. Но исто тако не може бити говора ни о природном закону, даном природи од Бога. Ко би од нас помислио, да даје закон камењу, или дрвећу, или птицама и рибама, или овцама и козама, или слоновима и камилама? Несумњиво, нико. Како онда можете приписивати Богу такву једну неразумну радњу?

11. Закон иде од разума разуму, од свеснога бића свесноме бићу, од личности ка личности, од сличнога сличноме. Према томе, природа није могла нити сама себи дати законе, нити их примити и усвојити од Бога. Истина је, да се једини Бог може замислити као законодавац, што Он у ствари и јесте. Али као законодавац Бог је могао дати законе једино човеку од свих створених бића у видљивој васиони.

12. И Бог је заиста и дао закон човеку, и само човеку. То и јесте једини закон који постоји. Оно пак што је Бог дао свој осталој природи и што има сличности са законом, није у ствари закон него нешто друго, што научници називају силом, инстинктом, нагоном, импулсом, подсвесним или подразумним осећајем. Из реченога је дакле јасно, да нити постоји природин ни природни закон, пошто би се и један и други супротили логичном и стварном поимању закона.



"Номологија", Свети владика Николај

sve u pricama biva

Učenost i vera



Jedno je učenost a drugo je vera.Učenost se odnosi na prirodu i stvari
a vera na dušu i Boga i Sud Boziji i vaskrsenje i zivot u carstvu
nebeskom.Sveti Arsenije bio je najpre senator carski i vaspitač sinova
carskih.Bio je najčuveniji čovek u carevini.I kao takav ostavi sav
sujetan svet,i ode u manastir i zamonaši se.Kao monah on se često
obraćao jednom preprostom monahu za savet u duhovnim stvarima.Neko to
opazi pa začudjen zapita:
-Kako ti Arsenije,koji znaš i grčku i latinsku učenost,da se obraćaš ovom prostaku za savet?
Odgovori na to Arsenije:
-Grčku i latinsku učenost ja znam,no u oblasti duhovnoj jos ni azbuku nisam naučio.
Sv. vladika Nikolaj Velimirović

Hrana duše



Rekao je Gospod:ne zivi čovjek samo o hlebu,no o svakoj riječi koja
izlazi iz iz usta Bozijih(Mat.4.4).Hlebom se hrani telo,rečiju Božijom
duša.Od svih jela u svetu,hleb je najzdravija hrana za telo.O samom
hlebu moze ziveti telo čovečije,a duša moze ziveti samo o reči
Božijoj.Pod reči Božijom razume se ova nauka Božija,odkrivena ljudima
kroz Gospoda Isusa Hrista.Kraće rečeno:pod reči Božijom razume se sam
Gospod Isus Hrist,a da je on ta reč Božija kojom se duša hrani,sam je
potvrdio kad je rekao:Ja sam hleb živi koji sidje s neba,koji jede od ovoga hleba živeće vavijek.(Jov.6.51)

Oni koji hrane svoje telo samo raznim poslasticama,pokvare svoje telo i
padaju u razne bolesti.Tako isto i oni koji hrane svoju dušu raznim
poslasticama lažnih teorija i filosofija,pokvare dušu svoju i padaju u
bolesti.Jedna potpuno zdrava i potpuno dovoljna hrana za dušu čovekovu
jeste Gospod Isus Hrist,prevečna Reč Božija,ovaploćena od Svete Deve
Marije i u svetu javljena kao Bogočovek.
Od te hrane duša se nikad ne može prejesti,ma koliko jela.I ta hrana ne
samo da nikog ne ubolešćuje,nego i sama leči od svih boleština.
I tako,dakle higijena duše zahteva tri glavna uslova:Boga,molitvu i Reč
Božiju,što čini svetlost,vazduh i hranu duševnu svakoga pravoslavnoga
hrišćanina.

Vladika Nikolaj-Duhovne pouke

Lov na pravednike



[You must be registered and logged in to see this image.]
Niko se ne sme u lov na pudlice.U lov se ide na moćne korišću ili štetom.Na retke se diže hajka.
Pored toga retki su i dobra meta.Za grom nema draži nišaniti u
gljive,dobre mete za skakavce.Grom nišani u ono što vidi.Pa ipak visoki
borovi-vazda u smrtnoj opasnosti-ne zavide gljivama.
Vi bežite od života kakav jeste,bežite u dužinu,u visinu,u
dubinu.Pravednici zašto se onda čudite što vas gone?Ne trče li psi
najradije za onim koji beži od njih.
Pravednici vi propovedate slast,kojoj se dolazi gorčinom.Čujte vi ste
alarm za društvo.Društvo voli da govori o pravdi,no ne voli da vidi
pravdu.
Jest,društvo voli da plesa po gvozdenom kovčegu,u kome je pravda
zaključana,no društvo hoće da ujede sa sedamdeset i sedam zuba onoga,ko
se usudi,da odškrine kovčeg.
Pravednici vi ste omrznuti,ne zato što govorite o pravdi nego zato što
ste vi pravda.A društveni grozd voli da sluša pripovetke o pravdi no ne
voli da vidi pravdu.
Vi ste probudjeni medju zaspalim.A društveni grozd voli da sanja o
pravdi,no ne mari da se probudi iz sna.Zato i ujeda onoga,ko ga
budi.Gle svi budjeni su srditi.Uspavljivanje je lako i neosetno.Ali
budjenje...
Vaši ciljevi su daleki,predaleki.Oko ih ne može videti,ni uho čuti,ni
zub ugristi.Zato vas i gone oni,čiji su svi ciljevi u domašaju zuba.Kao
što grom dolazi da rasčisti kužnu atmosferu,tako i pravednici dolaze,da
rasčiste nagomilanu kužnost društvenog grozda.
Zaista,strašljiva je ušikana gomila od groma i grmljavine.Zato je
podigla gromobrane,da hvata gromove,i sahranjuje ih u odredjeni grobI
za vas pravednici podižu se gromobrani,onoga trenutka kada vaša
grmljavina zapara vazduh.I vas hvataju u gvoždje i sprovode u grobnice
pokraj puta.
Vaše su komšije kao lopov u zoru,što proklinje vode,da se dignu i ugase sunce,dok on vrši kradju.
Vaši ciljevi su daleki,predaleki,a komšije vaše se slepački poštapaju i
pipaju.Vaš prostor je beskrajan,a slepcu je kraj prostora na vrhu
njegovog štapa.
Blago vama pravednici,ako vas gone.Kroz gonjenje će vam vaš cilj
postati jedino sunce,koje će vam svetleti.Sva druga sunca će vam
potamneti.
Neka vas gone susedi vaši spolja,a žedj vaša iznutra.Tako će te biti
kao žedan lav koji je ugledao vodu u daljini i juri k njoj bezobzirno.



odlomak iz knjige Reči o Svečoveku-Sv.vladika Nikolaj

Filosofija neporočna


Pisahu ljudi knjige o romanu čovečijeg života,a svaka kap vode trčeći
iz lonca u oblake,iz oblaka u lonac,imaše svoj roman-no roman vode osta
nenapisan.
Slikahu ljudi slike o drami čovečijeg života,a svako zrno boba,trčeći
sa gumna u usta,iz usta u gumno,imaše svoju dramu,-no drama zrna boba
ostade naslikana.
Rezahu ljudi rezbe ukamen o bolu čovečijem,a svako jagnje trčeći iz
utrobe majčine pod nož,ispod noža u utrobu majčinu-no bol jagnjeta osta
neizrezan.A Svečovek se objašnjavaše sa filosofima u mnogoljudskom,no
ne i mnogomudrom mestu,zvanom Grad na Vodi.
Govorahu filosofi Svečoveku:Gradjani ovog grada bogati su svim i svačim,pa i brojem filosofija.
Tužno se osmehnu Svečovek,pa odgovori:To je isto kao kad bi neko rekao,ja sam bogat svim i svačim,pa i brojem glava na ramenu!
A ja vam kažem:najbogatiji je čovek sa jednom glavom na ramenu.a bednik
sa mnogo glava može služiti samo kao bogatstvo muzeja za čudovišta.
Jel te-vaše je zanimanje traženje istine?To je jedna vrsta lova?Onda
vas ja pitam:da li ste činili sve predhodno ,što čini jedan oprezan
lovac,koji se krene izjutra u lov u planinu?


Zvezde su mi svedok kad vam kažem:Istina se otvara samo
neporočnim.Neporočni je jedini lovac kome istina ide u susret.Po sto
puta uzalud ste se naoružali svim mogućim oružjem za lov na istinu,ako
ste zaboravili neporočnost,zaboravili ste jedino oružje,pred kim se
istina predaje.
Tri elementa moraju u vama biti neporočni-sva tri u isto
vreme-misao,osećaj,volja.Ako je jedno pomračeno, zaista proći ćete mimo
istinu i nećete je smotriti.
Nisam li vam rekao jedanput:samo čisti srcem videće Boga?Koliko hiljada
godina ovo treba ponavaljati?Ako probaste ovo zašto ne usvojiste?Ako ne
probaste,kako odbaciste?
Buda,filosof neporočni,znao je za ovo i sledio je ovim.Sokrat filosof
neporočni,znao je za ovo,i sledio se ovim.Kako ste se mogli mašiti
njihovog posla ne opravši ruke?Kako ste mogli s neopranim rukama,s
neopranim srcem,sesti u njihovu stolicu i učiti istinu?
Filosofija se mora prvo živeti,pa onda propovedati.Inače je vaša filosofija na jeziku istina a u srcu laž.


odlomak iz knjigeREČI O SVEČOVEKU Sv.vladika Nikolaj

Gospode,lepi ubruse moj,pokupi suze moje
[You must be registered and logged in to see this image.]
Ko me to gleda netremice kroza sve zvezde na nebu i sve stvari na zemlji?
Zakrite oči svoje,zvezde i stvari,ne gledajte nagotu moju.Dovoljno me stid peče kroz oči moje.
Šta imate da vidite?Drvo života,koje se smanjilo u trn na drumu,te
ubada i sebe i druge.Šta drugo-nego plamen nebesni zarobljen u blato,te
niti svetli,niti se gasi?
Orači,nije glavno vaše oranje,no Gospod što posmatra.
Pevači,nije glavna vaša pesma,no Gospod što sluša.
Spavači,nije glavno vaše spavanje no Gospod što bdi.
Nije glavno nešto vode u škaljama oko jezera,no jezero je glavno.
Šta je sve vreme ljudsko,do jedan talas što okvasi vreo pesak na obali,pa se pokaja što ostavi jezero,jer presahnu?
O zvezde i tvari,ne gledajte u mene,no u Gospoda sa očima.On jedini vidi.U njega gledajte,i videćete sebe u domovini svojoj.
Našto vam gledanje u mene:u sliku izgnanstva svoga?U ogledalo svoje žurne prolaznosti?
Gospode,lepi ubruse moj,optočen zlatnim serafimima,spusti se na mene
kao veo na udovicu i pokupi suze moje,u kojima vri žalost svih tvojih
stvorenja.
Gospode,lepoto moja,dodji mi u goste.Da se ne bi stideo nagote svoje.Da
se mnogi žedni pogledi što padaju na mene,ne bi vraćali doma žedni.

odlomak iz knjige MOLITVE NA JEZERU

ВЛАДИКА НИКОЛАЈ
СИМБОЛИ И СИГНАЛИ

ПОЗНАЊЕ ИСТИНЕ



Како је Бог дух, то и сва истина мора бити духовна. Јер Бог и истина једно је и исто.

Када ми говоримо о чувственим предметима, о њиховим својствима и
односима, па кажемо: то и то је истина, ми не мислимо на истину у
апсолутном и вечном смислу него у смислу релативном и практичном. Јер у
апсолутном смислу само је Бог вечна и неприкосновена истина.

Значи ли то, да је створена природа лаж? Боже сачувај! Али она може да
се представи као лаж за два типа људи: за европског материјалисту и за
индијског нихилиста. (Нихилиста има две врсте: политичких и
философских. Овде се мисли на философског нихилиста). Када материјалист
каже: ова природа, коју ми гледамо и опажамо, са целим збиром својих
опажљивих особина и дејстава, представља сама собом сву истину, сву
стварност, све што уопште може да постоји - тада се природа заиста
јавља ко лаж. Исто тако природа се јавља као лаж, сва с краја у крај,
духу нихилиста, кад овај исповеди и рекне: ова природа са свима својим
особинама и дејствима јесте обмана, сан, ништа.

И тако и онај ко тврди, да је чувствена природа сушта истина, као и
онај ко каже, да је чувствена природа лаж, сан и илузија - обојица
исказују подједнаку неистину.

Природа је символ истине. Физички свет је видљиви израз невидљивог
духовног света. Онај први - символ, овај други - смисао символа, дух и
стварност.

Кад хришћански песник, свети Јован Дамаскин, каже:

ваистину сујета је све,

живот је сен и сан -

он не мисли ни издалека као будистички нихилист. Он гледа визионарским
духом у стварни и вечити живот, према коме је телесни живот на земљи
заиста као сен и сан. Сујетом назива он све оно за чим недуховни људи
јуре у овоме свету тражећи истину и срећу. Сам по себи свет овај није
обмана, јер му је Творац Бог истинити. Из извора истине како би могла
истећи лаж, кад је нама у самом извору? Но свет може да изгледа обманом
за онога, ко у њему тражи оно што он нема и није. Као кад би ловио
месец у води!

Jednom skromnom čoveku koji se kaje zbog nekih svojih reči


Dobro si učinio što si se odmah pokajao. Bog je ostavio pokajanje za spasenje.
A da nije tako, ni apostoli se ne bi spasili, a kamoli drugi ljudi.
Jezikom si zgrešio, srcem se pokajao. Rekao si zlobnu reč protiv suseda
svoga. Kao da si varnicu bacio u slamu. Celo selo čulo i nasmejalo se.
Nije ti teško to što te je sud kaznio, ali ti je teško što te tvoj
uvređeni sused stalno kažnjava. Neće s tobom više da govori. Ćuti, i
okreće se od tebe. Šta da radiš?
Ostavi Bogu i vremenu. Moli se svevidećem Tvorcu, da odobrovolji suseda
tvoga. I svakom ukazanom prilikom reci dobru reč o njemu, susedu svome,
i – čekaj. Bog, dobra reč i vreme učiniće svoje. I ti ćeš jednoga dana
opet ići crkvi zajedno sa izmirenim komšijom.
A kao pouka za buduće neka ti posluži Spasiteljeva reč: ja vam kažem, da će za svaku praznu reč koju reku ljudi, dati odgovor u dan strašnoga suda.
Da li to ovo kazuje, kako svaka zlobna i lažna reč udara protiv reda u
vasioni i vređa Stvoritelja? Dobru ili zlu reč, koju mi izgovorimo
nekom licu ma i u najvećoj skrivenosti, oseća sva vasiona, i oseća
Tvorac osećanja. Ili kako bi se mogle utajiti reči od Onoga, od koga se
ni misli ne mogu utajiti? Drevni Grci govorili su za koplje njihovog
junaka Ahila, da je moglo jednim krajem zadati ranu, a drugim krajem
izlečiti ranu. Ne znamo za koplje Ahilovo, ali znamo pouzdano, da je
ovo istina za jezik ljudski. Jezikom se rane zadaju i jezikom se rane
leče. Njim blagosiljamo Boga, i njim kunemo ljude (Jakov. 3, 9).
U jednom selu našem dogodio se ovaj strašan događaj. Imala majka
jedinca sina, đaka u školi. Naljuti se majka na sina, pa u ljutnji
izgovori ovu bezumnu reč: da mi je da te nikad moje oči ne vide, bila
bih srećnija! Dete se toliko uzbudi od ovih majčinih reči, da odmah uze
pušku i ubije se. Ukraj sebe,, ostavi svoju đačku tablicu, na kojoj je
ispisao bio ove reči: evo, majko, uklanjam se za navek ispred tvojih
očiju, samo da ti budeš srećna! – Žalosna sreća materina! Posle toga
osamljena majka sedela je svake noći kraj ognjišta i suzama oganj
gasila, dok jedno jutro nije osvanula mrtva, presvisla, pored ugašenog
ognjišta.
Vidiš li šta luda reč čini? No neću te ostaviti bez primera, šta je
opet u stanju razumna reč učiniti. U vreme Rata upute nekog strašljivog
vojnika u izvidnicu. Svi su ga znali kao strašljivca. I svi se nasmeju
čuvši kuda ga starešina šalje. Samo se jedan vojnik nije nasmejao. On
je prišao svome drugu da ga ohrabri. Ali mu rekne strašljivi vojnik:
poginuću sigurno, neprijatelj je sasvim blizu! – Ne boj se, brate, Bog
je bliži! Odgovori mu onaj dobri drug. – Ove reči zazvonile su kao
veliko zvono u duši onoga strašljivca. I zvonile su do kraja rata. I
taj negdašnji strašljivac vratio se iz rata okićen odlikovanjima za
hrabrost. Tako ga je preobrazila i osnažila ona blaga reč: Ne boj se,
Bog je bliži!
Mir ti i zdravlje od Gospoda!

'MISIONARSKA PISMA'

Spasenje duše

Kada se mnogo naroda beše sabralo oko Gospoda našeg Isusa Hrista,reče Gospod reč ovu:šta koristi čoveku ako i ceo svet zadobija a dušu svoju izgubi?I još mu reče i ovu reč:šta možete dati čoveku u otkup duše svoje?
To znači da duša čovečija ima veću cenu do celoga sveta vidljivoga.A
kad čovek dušu izgubi,onda čime je može platiti,čime je može ponovo
kupiti?Ničim u svetu.Ni celi svet da ne može kupiti izgubljenu
dušu.Blažen onaj ko ovo zna,i ko čuva dušu svoju kao najveće blago
svoje.Blažen je onaj koji stražari nad dušom svojom i ne dopušta da mu
se duša nimalo ne ošteti.Jer ko dušu spase,spasiće sve,a ko dušu
izgubi,izgubiće sve.

U jednoj maloj varoši živeo veliki bogataš.Živeo je u maloj i trošnoj
kući.Nije hteo praviti novu kuću,nego je svoje blago štedeo i čuvao.Ali
se dogodi jedne noći,te se kuća zapali njegova zapali i izgori.A on
skoči iz postelje pa onako neobučen brzo potraži svoje sačuvano blago i
iskoči iz kuće.Kuća se njegova sva pretvori u pepeo,al on nimalo za
njom ne zažali.Nego sa svojim blagom,preseli se u veliki grad,i u tom
velikom gradu napravi krasan dvor,i tamo produži živeti veselo i
bezbrižno.

Šta označava ova priča?Mala varoš označava ovaj svet u kome ljudi kao
gosti žive kratko vreme.Mala i trošna kuća označava označava telo
čovečije,dom duše čovečije.Bogataš označava razumnog hrišćanina,koji je
čuo i razumeo i u srce metnuo ove Hristove reči:Šta pomaže čoveku ako i ceo svet zadobije a dušu svoju izgubi?Veliko
blago bogataševo označava bogatu dušu razumnog hrišćanina,koji se celog
veka trudi,da po zakonu Hristovom živi i nagomia u duši sve one
dobrodetelji,koje sijaju jače od zlata i srebra i dragog kamenja.To
duhovno blago jesu:vera i nada u Boga,i ljubav prema Bogu,molitvenost i
milost i dobrota i mir i bratoljublje i krotost i čistota.Šta označava
požar kuće?Označava smrt telesnu.Iznenadni požar u noći označava
iznenadnu smrt telesnu,kojoj se ne zna dana ni časa.Buđenje bogataša od
sna u času požara i preseljenje u veliki grad označava oslobođenje duše
od tela u času smrti i preselenje u drugi svet.Veliki grad označava
večno carstvo Hristovo,u kome žive samo angeli i pravednici.Krasan dvor
u velikom gradu označava obitalište svake pravedne duše u onome svetu,u
carstvu večnom i besmrtnom.

Priča je ova jasna i pouka je krasna.Ko ima uši da čuje,neka čuje.Neka
se niko ne nada u ovaj prolazni vek,koji hitro prolazi kao oblak što ga
vetar goni od Pelistera do Oblakova.Neka se niko ne ponosi telom
svojim,jer je svako telo jedna trošna kuća,koju smrt danas sutra
pretvara u pepeo.No neka svaki hrišćanin i hrišćanka neprestano misli o
duši svojoj,o tom jedinom blagu koje se može spasti od smrti i
propasti.Ako o duši misli svojoj,taj sluša Hristove reči i izvršuje
Njegove svete zapovesti.Tome Hristos blagi pomaže,neprestano pomaže.I
bdi nad njim kao majka nad detetom u kolevci.I hrani ga i poji Duhom
svojim Svetim dan i noć.I daje mu Anđela hranitelja da ga čuva na
putevima života,i da mu u času smti uzme dušu i odnese u nebesko
carstvo.
Bogu našem slava i hvala.Amin.


DUHOVNE POUKE Sveti vladika Nikolaj

[You must be registered and logged in to see this image.]
Gospode očisti srce moje od nezvanih stranaca


Silazim duboko u srce svoje da vidim ko to u njemu obitava osim mene i Tebe,Večni Bože.
I sa strahom nalazim mnogobrojne strance kako se bore oko podele srca
moga.Nađoh ih onoliko u srcu mome koliko vreme od Adama sadrži ljudskih
i neljudskih duša.
Pa razumem zašto je srce moje iznemoćalo,te ne može da primi ni Tebe ni
mene u odaje svoje,nego nas gura kraju-sopstvenike na ivicu imanja
njegova.

Pre nego izađoh iz utrobe,matere svoje,svet sa svojim željama useli se u mene.
Svaku lasku ovog sveta skupo sam i preskupo plaćao,vazda odvajajući i
dajući deo srca moga.Dok ne predadoh svetu celo srce moje i dok mi
laske ne potaše otužne.
Žale mi se starci na godine govoreći:od mnogih godina ostari srce naše.
Zaista starci,ne ostari srce vaše od mnogih godina,no od mnogih želja.

Pa savetujem srce svoje u samoći:odcepi se od jučerašnjeg dana jer se i
on odcepio od tebe.Svi oni predmeti za koje te želja juče
vezivala,danas ne postoje:jedni su se izmenili,druge je bolest
onakazila,treći su umrli.Niti postoje predmeti tvoji sutrašnjih
želja.Svojim bičem vreme šiba svoje stado,i ovo se oznoji i krvari od
udaraca.A predmeti današnjega dana ubacuju u tebe,već prepunjenog
senkama mrtvaca,nove želje koje će sutra i same biti senke mrtvaca.

Ne ponavljaj loše osećaje jer će te ovi onoliko puta vezati za stub
vremena koliko ih puta budeš ponavljalo, srce moje.I bićeš rob
vremenu,i ostarićeš,i umrećeš pre smrti.
Kidaj što brže čvorove strasti,koji se zavezaše od udruženih i često
ponovljenih želja i osećaja.Lakše je iskidati pojedinačne konce želja i
konce osećaja nego jake čvorove strasti.No,i ove moraš iskidati,ma se
raskrvarilo,ako želiš novo detinjstvo,novu mladost,lepšu i večniju od
prošle ti mladosti.

Izbaci svet iz sebe,srce moje pa ga posmatraj onda kako je nemoćan.I posmatraj tada sebe i osetićeš neslućenu moć.
Svet nam se čini moćan samo dotle dok robujemo svetu.
I bićeš prostrano kao večnost,i večnostće se useliti u tebe.

Trojedini Bože,koji imaš srce neobuzetom tamom i slobodno od
sveta,očisti srce moje od nezvanih stranaca što ga tamom prošaraše.Neka
srce moje bude svetlo i tama neka nemoćno kruži oko njega,no neka ga ne
obuzima.
Neka srce moje bude srce sina i gospodara,a ne srce sluge i lopova.
Daj mi srce Isusovo.oko kojeg je tama uzalud tapkala da uđe i nije mogla ući.
Carice nebesne krasote,ogradi srce moje materinskom brigom.

Duše Sveti i svemoćni,oplodi srce moje nebesnom ljubavlju.Da se ono što
se u njemu rodi i poraste,ne bude od plote i krvi,no od Tebe,Duše Sveti
i Gospode moj.

Molitve na jezeru Sveti vladika Nikolaj

Za ugašena ognjišta

Ispuni zemlju moju životom,
očisti srce moje od zmija,
razagnaj tamu iz moga uma,
napuni ga svjetlošću Neba.

Ti što krotiš oganj i vjetar,
i od bjesova praviš sluge,
ukroti ovu gordost moju,
i učini me slugom Tvojim.

Za sve ružne pomisli,
za ugašena ognjišta,
za sve mračne umove,
kajem se i plačem.

vl. Nikolaj Velimirović

Gospode,uputi me na stazu pravde


Zeleni se kiparis i leti i zimi.Miriše bosiljak i leti i zimi.Kolju se jaganjci i leti i zimi.
Čuvajte se vukova kada napadaju,jedan s' lica,drugi s' leđa.No više se
čuvajte od dva greha:od straha od grešnika i prezrenja grešnika.Jer će
zelenilo vaše izčeznuti kao zelenilo vrbe.I miris vaš pretvoriće se u
nemiris.I smirenost vaša postaće gordost.I grešnici će vas nazvati
imenjacima.

Pravednici ,greh je nemoć,i strah od grešnika strah je od
nemoćnih.Grešnik se straši od pravednika u sebi,a dva puta više od
pravednika uza sebe.
Ne strašite se onoga ko se od vas dvogubo plaši.
Nije li Gospod hrabrost pravednika?Nije li Svemoćni Gospod general
vojske pravedničke?Zaista je mala pravda onih koji stoje uz
Svemoćnoga,i straše se svenemoćnih.
Ako je pravda vaša pravda Božija,moć vaša je moć božanska.U početku,moć
božanska grešnicima se čini kao slabost jer je suviše blaga i
milokrvana,i mnogotrpeljiva.No na kraju kad dođe pobeda
Božanska,grešnici vide s' užasom da je kuća njihova prolokana od
podzemne vode i da se survava bespovratno.

Kao trava sporo i nečujno raste Božija pobeda.No kad uzraste ne može se više ni pogaziti ni pokositi.
Grešnici su stao bez pastira,vi niste.I kad vas pastir ostavi,ne
ostavlja vas da vas ostavi,no da vas proseje na često sito.Vratiće se
vaš pastir uskoro i vi ćete umirati od stida zbog izdajstva.
Pravednici greh je bolest,i preziranje grešnika je preziranje bolesnih

Ko od svoga zdravlja daje bolesnima,taj umnožava zdravlje.Prezrenje bolesnih potkopava zdravlje zdravoga.
Greh sedi za trpezom onih koji se boje sesti za trpezu grešničku.Greh
ulazi u dom onih koji se boje ući u dom grešnički.Ko se sa puta vraća
natrag da ne sretne grešnika,vraća se domu natovaren grehom.

Na svaku kapiju vaše duše postavite po jednog stražara da gordost ne
uđe u vaš hram.Jer ako uđe,pogasiće odjednom sve sveće vaših vrlina.I
bićete kao meh napunjen vinom kad se iglom probuši.
Kratak je ovaj dan života,no pravi život ne zna za noć.
Ko umre od greha na ovome danu,umreće smrću što ne zna za dan.

Pravednici,učite jednu po jednu školu bez umora.
Ko svrši jednu školu pravde,Gospod ga šalje u višu i težu.Grešnik se
muči od neukosti,pravednik se muči od učenja.No,zaista slađa je muka
pravednika nego muka grešnika,kao što je slađe vraćanje u domovinu,od
sedenja u tuđoj zemlji.

Milosrdna Bogorodice Nebesna,sačuvaj sve one koji su se uputili putem
pravde,da se ne ustraše od grešnika, i da ne prezru grešnike.
Da ih strah ne bi učinio bogoizdajnicima,i da ih prezrenje ne bi učinilo čovekoubicama.
Da polupravda njihova ne bila samo jedna uzvišica odakle će dublje pasti u propast.

Molitve na jezeru Sveti vladika Nikolaj

Vladika Nikolaj Velimirović

Neretko Bog je na snu davao ljudima signal,da ne čine što su
naumili.Poznat je slučaj,kako se caru Konstantinu javio na snu sveti
Nikola i rekao mu,da obustavi izvršenje smrtne presude nad jednim
osuđenim plemićem,pošto nije kriv za ono što je osuđen.I car je
oslobodio plemića./simboli i sintagma Vladika Nikolaj Velimirović/

Šta znači biti hrišćanin?

Biti hrišćanin znači:

1.verovati u neiskazanu ljubav Božiju prema ljudima,koja se objavila u
svetu u vaploćenju Sina Božijeg u njegovom stradanju za ljude;

2.znati da "sav rod ljudski u grehu leži",i da je Ljubav Božija
pokazala se prema ljudima kroz Gospoda Isusa Hrista savršeno
nezasluženo od ljudi;

3.nadati se besmrtnom životu,koji je Bog pripremoi "svima onima koji Ga ljube";

4.imati nepokolebljivu veru,da je kroz Hrista Bog objavio o Sebi
onoliko koliko smrtni ljudi u ovom životu mogu nositi,i da ljudi sami
sobom,pored svojih napora,nikada ne bi mogli ispitivanjem svojim doći
do otkrovenja tolike istine;

5.starati se svom silom,da čovek ispuni sve zapovesti Hrista,kao svog
najvećeg Prijatelja.Pri tom nepokolebljivo verovati,da svako takvo naše
staranje Hristos vidi,od svoje strane moćno ga pomaže,i najzad uspehom
kruniše.

Duhovne pouke Sveti vladika Nikolaj

Gospode,dođi,moja Te nada čeka

Nada te moja čeka,Gospode.
Iščekivanje Tebe jedina je sadržina i jedini smisao moga Sutra i Prekosutra.
Trava iščekuje rosu i ne vara se.Planina iščekuje gromove i ne vara
se.Krtica pod zemljom iščekuje svoj obrok i ne vara se.Iščekivanja svih
bića Ti zadovoljavaš.
Ja iščekujem Tebe i Ti mi hodiš u susret.Prema brzini moga hoda k Tebi i Ti prilaziš meni.
Šta je Sutra,deco zemlje,nego vaša nada?Iskorenite li svu nadu svoju,umreće i želja vaša da osvane Sutra.

Ne ropćite na Nebo što vam ispunjava sve nade,nego ropćite na sebe što
ne umete da se nadate.Nebo ne ispunjava nade,no nadu.Najuzvišeniju i
najjaču nadu,Nebo uvek ispunjava.Ne ropćite na Nebo što Ono ne vidi
vaše rođačke i partijske plodove i što ne ulazi u vaše zavere jednih
protiv drugih.Ono je vidovito i milostivo.Vidovito je svako u svakoj
partiji i milostivo je prema nemoći vašoj ako ovu prati dobra volja.

Moja nada nije slutnja,no izvesnost da ćeš Ti doći.Ti si obećao i pečat
Tvoga obećanja,ja nosim u duši svojoj.Ako još ne dolaziš,nije Tvoja
krivica,nego moja.Ti si nežan i sažaljiv,pa ne bi hteo da me zastidiš
mojom nepripravnošću.Zato lagano hodiš,i neprestano mi nagoveštavaš
dolazak.

Beznadežnost sedi zaludna.A moja nada čisti i pere neprestano,i
provetrava i kadi odaje u kojima će Tebe dočekati.I brine i dan i noć
da ne zaboravi što god što bi tebi bilo ugodno.I priziva neprestano
angele i svetitelje-tajnovidce-da je upute kako svoju pećinu da učini
sličnom Nebu.

Moja nada nema druga ni ortaka.Sve druge nade ja sam izjurio iz sebe
kao dokazane varalice.I na njihovom mestu sad bujno raste samo nada što
Te čeka.

Kad Ti dođeš,donećeš mi darove prebogate.S Tobom ,Pobedniče,doći će mi
pobeda nad svim dosadama i brigama.S Tobom će doći svetlost,i zdravlje
i snaga i mudrost,i sva punoća svih ljudskih očekivanja od početka do
kraja vremena.
Zaista,ljudi s mnogim nadama izvan Tebe sede na planini i čekaju izlazak sunca sa Zapada.
A ja stojim okrenut Istoku i znam pouzdano da će se sunce ponovo roditi.Jer vidim zoru kako se rumeni.
Drugi sade suve štapove u zemlju i nadaju se zelenilu i plodu.A po
mojoj njivi posejano je živo seme koje se zeleni i donosi ploda.

Moja nada u Tebe nije gatnja,no izvesnost isto onakva kao što se sunce
mora roditi sa Istoka,i kao što dobro seme posejano u dobru zemlju mora
nići.
Tvoja je njiva,i Ti si i sejač i seme.
Dođi Gospode,moja Te nada čeka.

Molitve na jezeru Sveti vladika Nikolaj

Svetlost duše

Bog je svetlost duše.Što je duša više izložena toj svetlosti,to je
zdravija,veselija,snažnija.Bog je razumna svetlost,koja gleda i vidi
sve tvari skroz.Bog gleda i vidi sve misli ljudske,sve želje,sve namere.

Bog gleda.Kada je čovek svestan toga,da ga Bog gleda,on se onda stidi
ludih misli,grešnih želja,nepravednih namera.Tako se pojavljuje u
čoveku strah Božiji,koji čisti dušu.
Početak mudrosti-strah Gospodnji.

Bog gleda.Njegovo gledanje je jasnije od sunca.Ne može se od pogleda
njegovog ništa sakriti.Pa i na šta kriti?Kriti se od Boga
znači-truliti.Učitelji nauke o telesnom zdravlju savetuju bolešljive
ljude da se što više sunčaju.Da bi svetlost sunčana što više prodrla u
telo i sagorela razne otrove u njemu.

Pravoslavna nauka oduvek savetuje ljudima da otvore dušu svoju Bogu,da
je razgolite,i da je sunčaju pred Bogom i od Boga.Od svetlosti
Božije,sagoreva u duši sve što je bolesno,sve što je nečisto i grešno.

Bog gleda.Ako si nauman slagati,seti se ,da Bog gleda.
Bog gleda.Ako si se rešio oteti ili zapaliti,ili otrovati ili ubiti,seti se,Bog gleda.
Bog gleda.Ako se raduješ tuđem zlu,ili ako si nemilostiv prema bednima,seti se,Bog gleda.
Bog gleda.Ako se u tebi javila požuda preljubna ili srebroljubiva,znaj da Bog gleda.

Bog gleda.Uvek misli o tome.Ma šta smišljao,ili želeo,ili
nameravao,seti se da Bog gleda.Od tog pogleda ne beži,nego svu svoju
dušu,izloži tome večnom gledanju.I ono će sagoreti u tebi sve grehe
tvoje i nečistote tvoje u samome početku.

Tako će duša tvoja biti zdrava.Ona će se stalno kupati u svetlosti
božanskoj.I biće topla od te svetlosti božanske,te će u njoj kao na
dobroj zemlji rađati svaki božanski usev.A božanski usev je onaj,koji
se ne plaši svetlosti Božijeg gledanja,nego mu se raduje,i traži ga,i
povija se za njim,kao suncokret za suncem.


Duhovne pouke sveti vladika Nikolaj

Ćutanje
O tri predmeta ne žuri da govoriš:
o Bogu -dok ne utvrdiš veru u njega,
o tuđem grehu - dok se ne setiš svog,
o sutrašnjem danu - dok ne svane.

Misli o Dobru i Zlu
Vladika Nikolaj Velimirović

Budite brzi da kažete blage reči koje stvaraju mir i dobru volju među ljudima,
a uzdržljivi u rečima koje vode razdoru,mržnji i prepirci.
Budite čisti u mislima,čisti u rečima čisti u delima
i tako ćete ispuniti zakon Hristov.
Reč Božija je hrana za dušu.Reč Božija je i sila i svetlost za dušu.
Ko god može,treba da čita reč Božiju u Svetom pismu,
a ko to ne može,treba da sluša onoga što čita.
Kao što se u dobrom hlebu nalazi,sve što treba našem telu,
tako se u svakoj reči Gospoda Hrista nalazi,sve što je potrebno duši našoj.
Jedna je večita sila koja je jednom oživela pali svet,
koja ga je uvek oživljavala,kad god je padao,
koja će ga večno oživljavati i preporađati,
sila,koja je ista juče,danas i sutra to je reč Božija.
Silna je kao grom.Ona poražava grešnika,
melem je bolnome i potištenome,
utuk razvratnome a opomena bogatome.

Velika je,vaistinu i neispitana tajna reči.

O Bogu i ljudima sveti vladika Nikolaj

Ne poneti se mudrošću

Ne ponesi se mudrošću.Ni tuđom jer nije tvoja.
Ni svojom,jer čim si se poneo,znači da je nemaš mnogo.
Nijedna lampa ne gori dok se ne doleva.
Sve se lampe mogu napuniti,a lampa mudrosti nikada.


Šta god tkaš ,vezuj konce za nebo

Sva dela tvoja koja učiniš,ne u ime neba i bez dozvole neba,doneće gork plod,
jer ih nebo neće obliti svojom blagodatnom kišom,ni obasjati svojom životvornom svetlošću.
Šta god nameravaš,oslušni savet neba.
Šta god tkaš,vezuj konce za nebo.

Razum i srce

Kad sam razum pravi račun,srce se pretvara u plačljivi sunđer i briše.
Kad samo srce pravi račun,razum se pretvara u plačljiv sunđer i briše.
A crna tabla duše,žudno čeka sve novo,i novo pisanje u strahu,
da ne pođe u drugi svet-bez računa.

Što više vere

U nekim bolestima lekari preporučuju što veću dozu leka,
kao na primer:pij vode što više možeš!
Vera je siguran lek našoj duši samo kada se uzima u najvećoj dozi.
Veruj što više možeš!

Misli o dobru i zlu sveti vladika Nikolaj