ŠARGANSKA OSMICA I MOKRA GORA

...Proći će podosta godina
pa će se ljudi opet sjetiti
gvozdenoga puta,
te će ispotekare obnoviti ovaj put.
Samo njim do Višegrada neće putovati putnici radi potrebe i posla, već ljudi od zabave serbez odmorišta i uživancije...

proročanstvo Mitra Tarabića


...Kuda je prošla ljudska stopa
to nema svet, nema Evropa,
tome se divi i čovek i ptica,
ta čudesna šarganska osmica
Kažu, po tome se pamtiti mora
Mokra Gora...

Mihailo Ćupović

...Jedna od najlepših železničkih trasa na svetu do 1974. godine prolazila je Mokrom Gorom.
Pruga uskog koloseka je Beograd povezivala sa Sarajevom. Pedeset godina je ova pruga otvarala vrata u svet Mokroj Gori.
Parnjača se probijala kroz stenovite tesnace i visoke useke između Šargana i Mokre Gore, trasom na kojoj pruga pravi neobičnu putanju u vidu broja 8. U svetu jedinstvenom osmicom, spletom tunela i mostova, vešto je savladana visinska razlika od 300 metara od Mokre Gore do Šargana.
Prolazeći trasom čuvene osmice dugom 13,5 kilometara putniku je bilo gotovo nemoguće da odgonetne kojim je pravcem prošao voz i kuda tek treba da prođe. I kao što se po proročanstvu čuvenog kremanskog proroka Tarabića izgradila pruga tako je i ugašena. Gvozdena kola i gvozdeni put kako je govorio Tarabić, nestali su ali će opet doći vreme kada će ljudi obnoviti taj gvozdeni put kojim će ljudi ići radi odmora, zabave i uživancije.
I dođe to vreme, i obistiniše se reči proroka Tarabića.
Čuvena šarganska osmica
ponovo oživljava kao turistička atrakcija. Lokomotive su već stigle. I vagoni...
Prvi turisti iz zemlje i sveta već uživaju u idealnom spoju nedirnute prirode i dahu starih vremena.


-- Sedam i po decenija "šarganske osmice" --


Dve decenije po izgradnji moravske pruge Beograd-Niš, počelo je trasiranje pruge Stalać-Kruševac-Kraljevo-Čačak-Užice-Šargan-Vardište. Ta poprečna (transverzalna) pruga u Srbiji bila je podeljena na četri sekcije: Stalac-Čačak, Čačak-Užice, Užice- Šargan i Šargan-Vardište. Terenski radovi na trasiranju pruge trajali su pola godine i završeni su do kraja 1903. Planovi su izrađeni za prugu uzanog koloseka od 760 mm.

U vreme kada je trasirana zapadnomoravska pruga Stalać-Užice-bosanska granica, Austro-Ugarska je gradila vojno-strateški značajnu prugu Sarajevo-Vardište, sa krakom Međeđa-Uvac. Ova istočna bosanska pruga bila je duga 167 kilometara. Prolazila je kroz 99 tunela ukupne dužine skoro 13 kilometara, što je činilo 8 odsto od dužine cele pruge. Od Sarajeva, trasa je prvo išla dolinom Miljacke, na planinu Romaniju, potom dolinom reke Prače, od Ustiprače, dolinom reke Drine, od Višegrada dolinom reke Rzava do Vardišta. Puštena je u sobracaj 1. jula 1906. godine.

Pruga Stalać-Užice-Mokra Gora počela je sa gradnjom 1907. Bila je dobijena saglasnost od Austro-Ugarske za priključenje ove pruge kod Vardišta na već izgrađenu prugu Sarajevo-Vardište. I pored carinskog rata (1906-1910) austro-ugarska vlada je dala odobrenje za povezivanje zapadne srpske pruge sa istočnom bosanskom prugom, kako bi osujetili plan o izgradnji jadranske transverzale preko turske teritorije.

Pruga Stalać-Užice završena je 1912. godine, neposredno pred početak Prvog balkanskog rata. Prvi voz u Užice stigao je 16. juna 1912. godine oko 13 časova, okićen zastavama i pozdravljen topovima. Svečani voz dovezao je u Užice masinovođa Slobodan Savić, bivši mašinski bravar. Pisak lokomotive uključio je kod Vrela, i tako ga dovezao na tek izgrađenu železničku stanicu u varoši .Na stanici ga je dočekalo oko dve hiljade ljudi. Užice je konačno dobilo železničku prugu.
Pruga do Stalaća imala je duzinu 167,8 kilometara.
[You must be registered and logged in to see this image.]

Ratovi odlagali gradnju -- ...


Početak balkanskih ratova, a potom i Prvog svetskog rata privremeno je odložila izgradnju krajnje deonice zapadnosrbijanske pruge Užice-Mokra Gora-bosanska granica.
Okupacija Srbije u Prvom svetskom ratu od strane Austro-Ugarske početkom 1916. godine dovešće i do pokušaja okupatora da železničkom prugom spoji Vardište sa Užicem. Austro-Ugarska je smatrala da je Srbija konačno ušla u sastav ove monarhije.
Radovi na pruzi počeli su u proleće 1916. godine, po trasi koju su planirali austrougarski inženjeri. Radovi su dobro napredovali i izgrađeno je devet kilometara pruge do podnožja Šargana. U Mokroj Gori bila je podignuta i zgrada železničke stanice.
Problemi u izgradnji pojavili su se u savlađivanju šarganskog masiva. Danas se ne znaju sve pojedinosti oko okupatorske gradnje šarganske pruge. Zna se da su najduži tunel kopali ispod brda Budim na Šarganu. Kad se desila velika tragedija u tunelu (usled odrona kamena zatrpana je cela jedna smena radnika) radovi na pruzi su prekinuti. Stradali su ruski i italijanski zarobljenici.Tačan broj stradalnika se ne zna, a prema kazivanju meštana u Mokroj Gori, najverovatnije je smena brojala oko 200 radnika. Na ovu tešku tragediju podseća nas skroman spomenik od betona na brdu Budimu, na kome se od teksta sačuvale samo brojke godine izgradnje, 1916.
Od ovog poduhvata ostala je pripremljena trasa za devet kilometara pruge od Vardišta do podnožja Šargana.
Po završetku Prvog svetskog rata pristupilo se dovršenju preostale deonice železničke pruge Užice-Šargan-Mokra Gora na liniji Stalać-Vardište.

Projekat ove pruge uradili su inženjeri: Hugo Kajncl (bivši inspektor nekadašnjih bosansko-hercegovačkih železnica), kao jedan od projektanata ove pruge i njen realizator, još za vreme bivše Monarhije, zatim Andra Stanić, Ranisav Avramović, Milorad Milivojević, Vasa Marković, koji su sa srpske strane i kao bivši inženjeri na radu na ovoj pruzi, izveli prve poteze na njenoj trasi. Najinteresantniji deo trase odnosio se na savlađivanje visinske razlike između mokrogorske kotline i Šarganskog prevoja. Taj problem je rešen čuvenom šaraganskom "osmicom"

-- Do pruge licitacijom -- ...


Od inženjera veliki doprinos na njenoj izgradnji imali su i D.Karakašević, šef sekcije za građenje pruge od Kremana do Mokre Gore, kao i inženjer Miloš Skakić, koji je radio na mokrogorskom delu pruge.Trasa ove pruge od Užica išla je dolinom reke Đetinje sve do Šargana, ne računajući delimično skretanje od ove reke u kremanskoj kotlini. Na ovom delu maksimalan uspon iznosio je 14 promila. Od stanice Šargan-Vitasi do Kotromana inženjeri su uspešno rešili visinsku razliku na trasi pruge izme|u ove dve krajnje tačke od 354 metra, sa maksimalnim usponom pruge od 18 promila.
Na uzdužnom profilu trase, pruga je polazila iz Užica sa 400 metara nadmorske visine, u Staparima je bila na 521 metar, Vrutcima 584 metar, Biosci 636 metar, Kremnima 743 metar, u železničkoj stanici Šargan-Vitasi 806 metara, i najvešu visinu je imala u najdužem, šarganskom, vododelničkom tunelu 807 metara nadmorske visine, na Jatarama 701 metar, u Mokroj Gori 567 metar i u tunelu 53 na bivšoj granici Bosne i Srbije, imala je visinu 453 metra nad morem.

Šargansku prugu, kako najčešće zovemo ovu deonicu između Užica i Vardišta počela je da gradi Sarajevska direkcija 1. marta 1921.godine. Usled slabog napredovanja radova na pruzi, ministar saobraćaja Kraljevine SHS rešio je da način građenja ove pruge promeni i 9. oktobra 1921, pruga je izdata putem licitacije ne gradnju preduzeću "Feniks", od Užica do tunela u Šarganu za sumu od 35,810.835 dinara, a od Šargana do Mokre Gore zajedno sa tunelom ispod Šargana preduzeću Nikole Plavšića za sumu od 41.525.377 dinara.
Rok gradnje bio je 24. april 1924. godina. I deonica pruge Užice-Šargan bila je u građevinskom smislu veoma teška za gradnju, naročito na klisurastom delu reke Đetinje između Užica i Stapara, a potom i između Bioske i Kremana. Na tom delu izgrađeno je više tunela, potpornih zidova, mostova od kojih su se kao veći građevinski objekti izdvajali kameni i gvozdeni mostovi na reci Đetinji u samom Užicu i na ulazu u kremansku kotlinu. Na ovoj deonici prokopana su ukupno 22 tunela.
Trasa je bila duga 35 kilometara, i to: Užice-Stapari 8,9 kilometara, Stapari-Vrutci 5,5 Vrutci-Bioska 7,5 Bioska-Kremna 8,1 i Kremna-Šargan-Vitasi 5,0 kilometara.
[You must be registered and logged in to see this image.]

-- Država dovršila "osmicu" -- ...


Odbor za dovršenje šarganske "osmice" uspešno je dovršilo radove na poverenoj trasi dugoj 22,8 km i prvi voz je prošao novom prugom 25. januara 1925.godine. Stanice na ovoj trasi su bile: Šargan Vitasi-Jatare 7,5 km, Jatare-Mokra Gora 7,8 i Mokra Gora-Vardište 7,5 kilometara. Železnička stanica Jatare služila je samo kao ukrsna stanica i u njoj nikada nije prodata ni jedna vozna karta.
I na ovoj trasi pored više propusta, mostova i potpornih zidova, izgrađeno je takođe 22 tunela od kojih je samo šarganski tunel bio dug 1666 metara.
Ova uzana pruga je imala veliki ekonomski, politički i vojno-strategijski značaj za novostvorenu državu Kraljevinu Srba Hrvata I Slovenaca, posebno za užička sela kroz koja je prošla. Pruga od Užica do Mokre Gore zaposlila je oko petsto ljudi, na održavanju ili kao saobraćajno osoblje na železnici.

-- Odlazak "ćire" u nezasluženu penziju -- ...
Prugom uskog koloseka, koja je povezivala Beograd sa Sarajevom i Dubrovnikom, krstario je popularni "ćira". Čitavih pola veka ova pruga otvarala je Mokroj Gori vrata u svet, a parnjača je povezivala ovo selo sa svetom.
A čitave tri decenije pre no što će "ćira" krenuti Šarganom, Mitar Tarbić, poznati kremanski prorok, predvideo je da će "kroz cigansko padalište proći gvozdeni put sa gvozdenim ognjenim kolima koja će uvek sama zastajati na mjestu de su sad evo ciganske čerge". (radi se o delu Kremana).
Napredak i razvoj čitavog društva pa i saobraćaja, prouzrokovao je da parnjače i pruge uskog koloseka postanu deo železničke istorije. Ovu sudbinu, nažalost, nije mogla izbeći i jedinstvena u svetu šarganska osmica. Naime poslednji voz Šarganom prošao je 28. februara 1974 godine.
Umesto da nakon ukidanja ove pruge, poput brojnih evropskih železnica koje su najatraktivnije trase pretvarale u turističke i veoma profitabilne, i ovde to bude učinjeno ishitrenim odlukama proglašavane su nerentabilnim i uglavnom predavane opštinama bez nadoknade. Atraktivne i lepe železničke trase sa autentičnim objektima i istorijom za kratko vreme bile su uništene i rasprodate.

-- Simbolika broja 8 --
OSAM je broj koji u mnogim civilizacijama znači regeneraciju, uskrsnuće, blagodat, savršen ritam, osmi je dan dao novog čoveka od milosti. Posle sedam dana posta i pokore, osmi dan postaje izobilje i obnova. Kao 7+1 je broj oktave i ponovan početak. Osam je vetrova i međupravaca u prostoru. Osam takođe predstavlja parove suprotnosti. Osmougao je početak preobražaja kvadrata u krug, i obrnuto. U hrišćanskoj tradiciji znači regeneraciju. Otuda dve spojene burme (prstena) prave broj osam. Sud za krštavanje u crkvi obično je pravljen u obliku osmougla kao simbol mesta regeneracije. Osam je blaženstava...

[You must be registered and logged in to see this image.]

МОКРА ГОРА'(ево зашто мој супруг пева-Мокра горо не би те волио да се нисам у теби родио)
[You must be registered and logged in to see this image.]

MOKRA GORA
[You must be registered and logged in to see this image.]

МОКРА ГОРА-ТУНЕЛИ(како волим Мокру Гору)
[You must be registered and logged in to see this image.]

МОКРА ГОРА'-ЦРКВА(у њој су крштена моја деца)
[You must be registered and logged in to see this image.]

ŠARGANSKA OSMICA

Železnička stanica Jatare smeštena je visoko u planinama zapadne Srbije, na pruzi Šarganska osmica i jedinstvena je po tome što niko od putnika još nije izašao na njen peron, jer se panorama lepo vidi i iz vagona. Ali, to nije jedina zanimljivost na ovoj pruzi uskog koloseka, kojom od pre nekoliko godina lokomotiva ponovo vozi turiste do Mokre Gore. Čitaoci jednog beogradskog dnevnog lista svrstali su Šargansku osmicu među sedam graditeljskih čuda u Srbiji, kojom iz godine u godinu putuje sve veći broj znatiželjnih stranaca.

[You must be registered and logged in to see this image.]

U istoriji železničkog saobraćaja piše da postoji oko 30 tipova pruga uskog koloseka. Srbija, koja je 1878. godine na Berlinskom kongresu dobila nezavisnost, obavezala se da će što pre izgraditi svoju prugu, pa je prvi šinski saobraćaj ostvaren šest godina kasnije na relaciji Beograd - Niš. Međutim, to nije bila prva pruga u Srbiji. Naime, tokom 1882. godine postojala je pruga uskog koloseka, široka 60 cm, izgrađena za prevoz bakra iz rudnika Majdanpek. Bilo je još nekoliko linija uskog koloseka, ali je Šarganska osmica, za sva vremena, ostala posebna. Ono što je čini jedinstvenom nije samo širina koloseka od 75 cm, već što ona prolazeći kroz stenovite i strme terene, pravi neobičnu putanju, koja gledana iz vazduha ima oblik broja osam. Gradnju uske pruge preko Šargana počeli su 1916. godine Austrijanci sa namerom da Bosnu, kojom su vladali, povežu železničkim saobraćajem sa Srbijom. Visinska razlika između mokrogorske kotline i šarganskog prevoja zahtevala je posebno tehničko rešenje pa su Austrijanci doveli vrsnog inženjera osuđenog na doživotnu robiju i obećali mu slobodu, ako reši tehnički problem. Njegova procena o izgradnji tunela se nije ostvarila, pa je izvršio samoubistvo. Kasnije proveravajući njegove proračune, jedan od kolega uočio je grešku i nastavio sa radom. Austrijanci su uradili samo devet kilometara pružne trase. Gradnja je ponovo počela 1921. godine kada je instalirana žičana železnica sa tri kraka: do najvišeg tunela na Šarganu dugog 1.825 metara, do stanice Jatare na 1.926 m i ka dolini reke Kamišine. Ime osmica pruga je dobila zato što je nadmorska visina od 300 metara savladana usponom idući preko brda u zavijenim krugovima praveći figuru broja osam.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Saobraćaj je zaživeo 1925. godine, a voz je saobraćao 49 godina i 25 dana od Užica, preko Šarganskog prevoja i Višegrada do Jadranskog mora. Februara 1974. zbog neisplativosti, voz je prestao da saobraća. Četvrt veka kasnije, na inicijativu žitelja užičkog kraja i železničara, započeta je rekonstrukcija pruge. Iz Muzeja železnica dovučeni su vagoni i lokomotiva, pa je popularni ćira, kako je narod nazvao ovaj voz, pre šest godina krenuo obnovljenom deonicom od 15,5 kilometara. Za sat vremena vožnje, voz prolazi kroz 22 tunela i preko pet mostova, prugom koja savlađuje visinsku razliku i uspon od 300m. Putnici prolaze predivnim krajolicima u kojima mogu da uživaju sa pet vidikovaca kod kojih voz zastaje.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Obnavljanju Šarganske osmice, sigurno je doprinelo što je u to vreme čuveni reditelj Emir Kusturica u užičkom kraju počeo snimanje filma “Život je lep”. U Mokroj Gori, selu na razmeđi planina Zlatibor, Tara i Šargan, a koje nadkriljuje brdo Mećavnik, on je izgradio filmsko selo Drvengrad. Za potrebe filma proradila je Šarganska osmica, a od filmskog sela postalo je i ostalo etno selo koje se stalno dograđuje, u kome reditelj živi i gde se svake zime održava filmski festival.
izvor:glassrbije

SVET GLEDA ČUDO U ŠARGANU
Izvor: novosti.rs | N. Janković



Čuveni voz „ćira“ krstari uskom prugom i lagano gazi prema Republici Srpskoj. Najviše Belgijanaca, Rusa i Italijana. Železnica treći put preobrazila zapad Srbije.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Čuveni „ćira“ ponovo svira, prolomio se zvuk parnjače Mokrom Gorom, počela je sezona muzejske kompozicije „Nostalgija“.

Do jeseni najmanje 80.000 turista iz svih država sveta voziće se živopisnim predelima zapadne Srbije, starinski voz će pored Šarganske osmice uskoro gaziti i do obližnjih Kremana, ali i dalje, do Dobruna u Republici Srpskoj, a zatim i do Andrićevog Višegrada.

Na stanici Mokra Gora, nekoliko stotina turista u subotu je iščekivalo da se zahukta parna lokomotiva. Pored domaćih, na vreme za prvi polazak, stigli su i gosti iz cele Evrope, najviše ih je bilo iz Belgije, Rusije, Italije, Engleske, Slovenije...

- Došli smo u Srbiju zbog Mokre Gore i stanice Golubići, želimo da vidimo gde je Emir Kusturica snimao „Život je čudo“. Kada se uz ovaj doživljaj osete i čari šljivovice, jagnjetine i kačamaka, kada se upoznaju običaji i duh ovdašnjih seljaka, sve se pretvara u neverovatan san na javi - kaže Džefri Tejlor, Britanac iz Plimuta, od sada neskriveno zaljubljen u Srbiju.

[You must be registered and logged in to see this image.]
Drvengrad


Nova mokrogorska atrakcija dočekala je turiste. Provozao je mašinovođa Radoje Milovanović pre „ćire“ malenu kompoziciju, nju po planinskim vrletima neumorno gura starinska parnjača „Elza“.

- Radim već 42 godine, težak je to posao, treba parnjaču „nahraniti“ sa dve tone uglja na ovoj ne tako dugačkoj deonici. Nikada se nisam pokajao, odrastao sam i ceo život proveo na šinama - kaže Radoje, pokazujući ponosno lep i vredan časovnik, koji je dobio od Železnica Srbije kao najstariji užički mašinovođa.

Po redu vožnje, redovni, svakodnevni polasci tokom sezone su u 10.30 i 13.25 časova, međutim, za „ćiru“ odmora nema.

- Već imamo rezervisana 53 vanredna polaska, duž trase privodimo kraju izgradnju dva nova restorana, jedan će se zvati „Vagon“, drugi „Uspinjača“. Novi krak do Kremana dug 5,5 kilometara biće gotov za dva meseca, u postojećim objektima gradimo nove apartmane... - objašnjava Aleksandra Stamenić iz „Šarganske osmice“.

Orili su se u subotu kompozicijom zvuci čočeka i „Niške banje“, napravili su odličan štimung članovi KUD „Železničar“ iz Niša, a u vozu je bilo najviše Lajkovčana, došli su ovde organizovano da provedu nezaboravan vikend.

Najsrećniji su, ipak, bili Užičani - treći put u istoriji ovog kraja železnica je preobrazila život ljudi. Izgradnjom trase uskog koloseka od Beograda prema Sarajevu najveći grad zapadne Srbije 1912. prestali su da zovu „srpski Sibir“. Modernija pruga Beograd - Bar, obezbedila je Užicu lepšu budućnost.

Na početku 21. veka, obnovom „ćirine“ trase, prve muzejsko-turističke atrakcije ove vrste u jugoistočnoj Evropi i žile kucavice, od koje zavise budući dani, povezan je zapad Srbije sa Republikom Srpskom.

GUŽVA NA PERONIMA

Prošle godine smo postavili rekord - 80.000 turista vozilo se Šarganskom osmicom, a sudeći po rezervacijama i najavama, ove sezone biće ih još više - kažu u železnici.
izvor:B92