GORAN MIHAJLOVIĆ

Gordijev Čvor(o)

[You must be registered and logged in to see this image.]

14. 04. 2012
GORDIJEV ČVOR(O) – GORAN MIHAJLOVIĆ

[img][/img]
Efendiju za predsednika!
Zove me pre neki dan, ničim neizazvan, muftija Muamer Zukorlić. - Selam alejkum, đe si čovječe, š‘a mai? - Vaistinu alejkum - kažem zbunjeno, sve pokušavajući da savladam šok. - Mane štani. Sve u dure. Kako je kod tebe. Kako familija? - Dobro, šućur Alahu. - Alah Šućuru - snalazim se. - Nego, što bi reko naš narod, kojim dobrom, prepodobni muftijo?

- Ma pusti, ba, narod, izbori su u pitanju. Pa, reko' da te pitam, more li se kako ubediti onaj vaš Lemi da i on podnese malo ostavke, ko naš čestiti Boris?
- Kakva ostavka, učeni muftijo? Zašto bi Lemi podnosio ostavku?
- Pa, moraće i on, kadli-tadli otvoriti vrata demokrahtije u tom vašem četnitetu, ovaj, entitetu. Zapušćani ste po tom pitanju, suneta mi dedinog. I mora se, kadli-tadli omogućiti i nama verskim liderima i božjim slugama da se ko i svi drugi građani kandidujemo za najviše političke funkcije. Politika i vera su ti, jarane moj, slične stvari. Ista ćuna drugo pakovanje, što bi reko jedan veliki mislilac - samouvereno će Zukorlić.
- Nećeš valjda da se kandiduješ i za predsednika Republike Srpske?! - ne mogu da sakrijem iznenađenje.
- Neću, šta si se usr'o! Nisam ja od onih nezajažljivih koji bi sedili na dve stolice. Dovoljna je meni funkcija predsednika male Srbije i Velikog Sandžaka. Nego, nešto smo kontali da vam gurnemo Muju. On bi, u stvari, htio da bude predsednik Bosne bez Hercegovine, ali pošto ta država ne postoji, bio bi savršen predsednik četniteta. I bio bi idealan za reintegraciju butum regiona sa našom braćom u Turskoj i na Bliskom istoku.
- Kakav crni Mujo? - pitam zaprepašćeno.
- Pa naš Mujo, šta se praviš blećak?! Mustafa Cerić! Ostaće jadnik bez funkcije reisa, pa kud bi s njim ‘nako metiljavim. A mog'o bi nam svima valjat' u politici. Mogli biste i vi bezvernici glasati za njega. Znaš kakav politički program ima?! Fantastičan! Uzmi, pa pročitaj, imaš tamo kod Nedžada Latića, možda mu ga je on i napis'o. Pročitaj, pa kad se oduševiš, zvaću te da mi kažeš kako ćemo odraditi Lemija. Aj' vozdra, i poselami!
- Poparizeri i ti - velim smušeno i spustim slušalicu. I odem kod Nedžada Latića, u „Pan Bošnjak", jednu istinski multinacionalnu i evropski orijentisanu instituciju. Kad tamo, stvarno politički program efendije Cerića, par ekselans. Bosna je država, veli Cerić, a Hercegovina je samo njena pokrajina! Opa, Miki! Iz reisa najzad progovorio nepatvoreni političar. Rečnikom frustriranog bošnjačkog hegemoniste koga iritira što Bosnu stalno predstavljaju kao „ničiju zemlju", kad ona, veli Cerke, ima i vlasnika i domaćina.
„Sve više Bošnjaka misli da je vreme da se kaže da je Bosna zemlja Bošnjaka i ostalih koji je prihvaćaju kao svoju jedinu domovinu i državu, te da su spremni boriti se za jedinstvenu i suverenu bosansku državu kao što su Poljaci spremni boriti se za svoju Poljsku, Mađari za svoju Mađarsku, Srbijanci za svoju Srbiju...", poručuje Bosanac Cerić i dodaje: „Razumljivije je da se za Srbiju kaže ‘Srbija i Sandžak', a za Hrvatsku ‘Hrvatska i Dalmacija', nego za Bosnu ‘Bosna i Hercegovina'". I tako dalje i tako redom. I neće više, urla Cerić, Bošnjaci biti jedini „ničiji" narod na Balkanu! I tako dalje, i sve dalje od logike i zdravog razuma.
Još nisam do kraja iščitao opasni, suludo hegemonistički politički pamflet reisa Cerića, kad ponovo zvoni telefon. Opet muftija Zukorlić.
- Jes' pročito? Jes' vidio da je senzacionalan? To je nešto sasvim novo i revolucionarno u bošnjačkoj politici! Šta kažeš? - pita me nestrpljivo.
Odgovorim mu mudrošću jednog velikog mislioca:
- Ista ćuna drugo pakovanje.