OVAKO ĆE POČETI TREĆI SVETSKI RAT

PREDVIĐANJE FILIPA ĐILARDIJA, BIVŠEG AGENTA CIA
OVAKO ĆE POČETI TREĆI SVETSKI RAT
Utorak, 17. Januar, 2012Autor: Ekipa Kurira
Iskusni američki obaveštajac tvrdi da će novi svetski sukob početi manjim incidentom u Persijskom zalivu i da će prerasti u nuklearni rat

VAŠINGTON - Nuklearna katastrofa.
Filip Đilardi, penzionisani operativac CIA, u nekoliko navrata predvideo je ishod američkog vojnog angažovanja u svetu. U vezi s napetošću koja već mesecima traje u Persijskom zalivu, on predviđa početak trećeg svetskog rata. Prema njegovoj proceni, novi svetski sukob počeće naizgled bezazlenim incidentom na moru, a prerašće u pravi nuklearni rat.

1. Manji incident

Treći svetski rat počeće manjim incidentom, u koji će biti umešano plovilo iranske Revolucionarne garde, u Ormuskom moreuzu. Iako se smatra da se moreuz nalazi u međunarodnim vodama, Iran tvrdi da može da određuje ko će tuda proći. Zato će zabraniti američkim ratnim brodovima da prođu kroz moreuz.

Fregata „USS Ingrejam“, koja patrolira blizu iranskog grada Bušera, sukobiće se sa iranskim brodom i upozoriti ga da se vrati. Iranski komandant ignorisaće upozorenje i ispaliti torpedo. Fregata „Falanks“ će brzo odgovoriti i dići u vazduh iranski brod. Poginuće cela posada Revolucionarne garde, dva američka mornara biće ubijena, a četiri povređena. Lovci sa nosača aviona „USS Džon S. Stenis“ istog trenutka će poleteti i uništiti mornaričku bazu iz koje je iranski brod isplovio.

2. Skupština UN

Predsednik Obama održaće konferenciju za novinare, incident nazvati ratom i tražiti podršku da se uradi sve što je potrebno da bi se zaštitile američke snage. Na brzinu sazvanom sastanku Saveta bezbednosti UN glasaće se 17 prema jedan protiv rata. Jedini glas „za“ biće američki. Na Generalnoj skupštini UN Izrael, Mikronezija i Kostarika podržaće moguću vojnu akciju.

3. Izrael prvi napada

Izrael će iskoristiti to što SAD žele rat, pa će napasti iranske nuklearne objekte. Uništiće reaktor u Bušeru i ubiti 13 ruskih tehničara, a razoriće i nadzemni deo nuklearke u Natanzu. Iranska ratna avijacija, koju snabdeva Rusija, oboriće šest izraelskih aviona. Vašington neće dobiti upozorenje da će Izrael napasti Iran, ali znaće da se nešto sprema.

4. Podrška Kongresa

Kongres i mediji u SAD tražiće da se podrži Izrael. Kongresmeni pozivaju Belu kuću da vojno pomogne Izraelu, što prolazi sa 431 glasom „za“ i samo četiri „protiv“. Obama će prvo oklevati, a onda dozvoliti ograničenu ofanzivu - protiv iranske vojske, nuklearnih objekata i Revolucionarne garde.

5. Prva razaranja

U prvih nekoliko dana nadmoćna američka avijacija i mornarica uništiće iranske glavne vazdušne, mornaričke i kopnene baze. Objekti Revolucionarne garde biće zbrisani, kao i nuklearni objekti. Ograničena ofanziva prerašće u nešto drugo nakon što SAD bombarduju podzemne laboratorije nuklearnih centara, i to novom bombom, poznatom kao „big blu“, s punjenjem od 13.608 kilograma. Biće mnogo civilnih žrtava jer su nuklearni objekti u blizini naseljenih mesta.

6. Kontraofanziva

Posle pauze, napašće Iran. Posle skoro deset godina priprema, Teheran uspešno skriva mnoge vojne i nuklearne objekte, a veliki deo je neoštećen. Nosač aviona „USS Džon S. Stenis“, koji se nalazi u zalivu Omana, pogodiće kineska raketa „svilena buba“. Nosač aviona vratiće se u luku Bahrein. Ostala tri plovila teško su oštećena u napadu patrolnih čamaca kojima upravljaju samoubice Revolucionarne garde. Iranski napadači su uništeni, a Amerika odbija da kaže koliko njenih marinaca je poginulo.

7. Vatra se širi

Proiranske demonstracije počinju u Bejrutu. Na jugu Libana, Hezbolah ispaljuje salvu raketa na Izrael - na Tel Aviv, a u napadu ginu stotine Izraelaca. Izrael odgovara bombardovanjem Libana i Sirije, koju krivi za podršku napadima. Iranska raketa „šahab-3“ pogađa Izrael i ubija civile. Izraelska vojska se kompletno mobiliše i trupe se šalju na severnu granicu. Sirija i Liban takođe mobilišu svoju vojsku. Demonstranti u Bagdadu napadaju američku ambasadu, koja zahteva da iračka vlada uradi nešto da je zaštiti, ali premijer Nuri el Maliki objavljuje da situacija izmiče kontroli. Učesnici velikih demonstracija zahtevaju da Irak podrži Iran u borbi protiv SAD.

8. Naftna kriza

Šiiti, u znak podrške Iranu, sabotiraju postrojenja na naftnim poljima na istoku Saudijske Arabije. Tanker s naftom iz Kuvajta pogađa raketa kineske proizvodnje. Drugi tanker nailazi na minu. Londonska osiguravajuća kuća „Lojd“ odbija da pokrije troškove tranzita tankera iz Persijskog zaliva zato što rat nije pokriven polisama. Tranzit nafte kroz Ormuski moreuz (četvrtina svetskih potreba) potpuno staje, a cena nafte raste na 300 dolara po barelu. Vol strit beleži najveći gubitak za 20 godina.

9. SAD nude primirje

Sjedinjene Države nude Iranu primirje, koje Teheran odbija. Dva dana kasnije, telohranitelji po nalogu Teherana ubijaju predsednika Avganistana Hamida Karzaija. Pakistan naređuje Ambasadi SAD da redukuje osoblje, uključujući i agente CIA. Naređenje nailazi na otpor i Pakistan proglašava vanredno stanje. NATO evakuiše snage zarobljene u Avganistanu, koje ostavljaju oružje i tešku mašineriju za sobom.

10. Ofanziva talibana

U vakuumu koji nastaje talibani zauzimaju Kabul i Kandahar. Provincija Mazari Šarif pripaja se Iranu. Vlada u Bejrutu podnosi ostavku, a novu formira Hezbolah. Salva iranskih „svilenih buba“ pogađa naftna polja na istoku Saudijske Arabije. Ta zemlja i Ujedinjeni Arapski Emirati šalju diplomatsku poruku Teheranu da će biti neutralni u sukobu i da više neće pomagati SAD. Egipatski dobrovoljci okupljaju se na granici sa Izraelom, na Sinaju. Kuvajt odbija da dozvoli SAD da koristi njegove resurse protiv Irana. U Bahreinu šiiti obaraju šeika Kalifu el Kalifu i uspostavljaju islamsku republiku, primoravajući američku Petu flotu da napusti jedinu sigurnu bazu u regionu.

11. Rusko i kinesko ne

SAD pokušavaju da nagovore Kinu i Rusiju da pregovaraju sa Iranom o završetku borbi, ali one to odbijaju. Bombaši samoubice napadaju London, Vašington, Njujork i Los Anđeles. Amerika upozorava Iran da će, u slučaju da ne proglasi primirje, upotrebiti nuklearno oružje. SAD su alarmirale Indiju i Pakistan i njihove nuklearne snage stavljene su u stanje pripravnosti, kao i izraelske. Rusija i Kina su svoje atomske snage takođe stavile u pripravnost.

12. Početak kraja

Nafta nastavlja da poskupljuje, a zalihe su pod znakom pitanja nakon što je Ormuski moreuz zatvoren. Konzulat SAD u Karačiju je zapaljen. Oko 40 Amerikanaca je poginulo u razmeni vatre između marinaca i Pakistanaca.

Amerika baca neutronsku bombu na iranski istraživački centar u Natanzu. Prete da će ponovo bombardovati ukoliko Iran ne prihvati primirje. Iran na to odgovara raketama „svilena buba“, kojima gađa brodove SAD. Rusija i Kina svoje nuklearno oružje stavljaju u stanje pripravnosti. Pakistanska milicija preuzima kontrolu nad vladom, potpomognuta radikalnim islamistima u vojsci i tajnoj službi. Indija preventivno napada pakistanske nuklearne centre u Vahu i Multanu, gde se nalazi nuklearni arsenal. Pakistan uspeva da pomeri neke od svojih nuklearnih bombi i jednu od njih baci na Nju Delhi. Zbog manjeg incidenta u Persijskom zalivu počinje treći svetski rat.