Bora Djordjevic-Čorbuljaci

Ja ratujem sam

Bojim se da je danas došlo vreme kada više ne možeš da veruješ ni rođenom bratu. Kada me novinari pitaju da dam savet mladim generacijama, onda se pravim pametan i savetujem klincima da ne veruju nikom, ni novinama, ni televiziji, pa ni meni.
[You must be registered and logged in to see this image.]
Bora Čorba

Kažem im da veruju sami sebi i postupaju po svojoj savesti. Mislim da je to dobar savet i bilo bi super kada bi ga se i sam pridržavao. Ne kaže narod džabe: Dobar i lud - rođena braća. Ja k'o ovca doživotno verujem ljudima, bez rezerve i to mi se bezbroj puta olupalo o glavu i nikako da izvučem pouku. Zaista, došlo je grozno vreme kada se sve gleda kroz lovu i kada se prijatelji prodaju za siću.

A glavni otimač je država. Nedavno sam morao da se povučem iz "Čorba kafea". Bez obzira što je to bilo najbolje (i jedinstveno) mesto u gradu, i što je vikendom uvek bilo puno, na volšeban način kafe je večito poslovao u minusu. Da l' zbog velike kirije zbog poslovnog prostora, da l' zbog "konobari otimaju pa kradu", ko će ga znati, ali kako za više od godinu dana nisam video ni žute banke morao sam da se povučem iz objekta koji sam obožavao.

Pre neki dan smo svirali u Skoplju. Puna sala, ostalo dosta ljudi napolju. Novine su sutra napisale da je to bio najbolji koncert koji je Čorba ikada održala u tom gradu. To je mnogo lepo. Ono što nije lepo je da sam posle Skoplja imao dva nastupa u Crnoj Gori i za honorar me zajebao najbolji prijatelj.

Borac sam po prirodi i imam i veliki motiv da se borim i dalje. Ali me ubi svakodnevnica i padaju mi na pamet neke moje stare pesme.

Ja ratujem sam

Svake noći Brankoviće
pozivam na piće,
svuda oko sebe
nalazim slabiće.

Ko sa decom spava popišan se budi,
kadija te tuži, kadija ti sudi,
tražio sam svećom, nigde nema ljudi.
Upomoć!

Ja ratujem sam,
prevariće, slagaće me rođeni brat,
izdaće me, zabiće mi nož u vrat,
nemam poverenja niti hoću da ga dam,
jer ja ratujem sam.

Uplašeni prijatelji
ni da mrdnu prstom
Sledeći sam koga će
da razapnu na krst.

Savest mi je mirna, neću da se kajem
dok me mozak služi ja ću da ga dajem
Grlo mi je jako zato glasno lajem,
Upomoć!

Ja ratujem sam
prevariće, slagaće me rođeni brat,
izdaće me, zabiće mi nož u vrat,
nemam poverenja niti hoću da ga dam
jer ja ratujem sam.

Dakle, ratovaću i dalje. Pa il' pukovnik il' pokojnik.
Voli vas

P. S. Gledam kako seku "bolesne" platane duž Bulevara kralja Aleksandra. Pažljivo. Biće to dobra građa. Opet će neki mudonja oteti pare na uništavanju lepog. Ili ljudi, svejedno. Džabe se narod bunio, a moj prijatelj prepametni konceptualista Rambo Amadeus ležao na ulici i pola sata zaustavljao saobraćaj. Platani će biti isečeni.
Bora Čorba Čorbuljaci Ja ratujem sam koncert pesma
vesti-online.com

Čorbuljaci: Tatu
Svakoga dana, u svakom pogledu, sve više nazadujemo. Počevši od generalnih stvari. Debelo kamuflirana Evropa i potplaćena Amerika perfidno otimaju ostatak srpskog na Kosovu. Kao fol, vojne vežbe na severu KiM. Pa to ne bi progutao ni pas sa maslom.
Otimačina se sprema, aktuelna vlast se deklarativno buni, a u stvari je boli dupe, gleda da otme još koju kintu od osiromašenog naroda, dok su još u poziciji. Vrlo svečano Kfor je predao srpsku svetinju, Gazi-mestan, kosovskoj policiji na čuvanje. Baš lepo. Jedva čekam Vidovdan, i da svojim prijateljima bajkerima krenem na Kosovo, u novu bajk-rok misiju. Svratićemo i do Gazi-mestana. Pa da najmanje 1.000 ludaka u crnoj koži čuvaju Šiptari.

A ona što kandi (smrdi ko tvor) hoće, po svaku cenu Nobelovu nagradu. Već je primila šiptarsko ordenje (i hrvatsko?), išamarala Srbina sa Kosova, i sad još još samo fali Nobelova nagrada za mir, jebo te... Povraća mi se...

Ajde da ne pričam o tragediji Ksenija Pajčin - Filip Kapisoda. Dve prerane smrti, užas. Razumem ljubomoru, ali patološku ne. Ali zgražava me koleginica Goga Sekulić, koja se krsti pred izmišljenim patrijarhom izmišljene crkve, a pogotovo me užasavaju kolege novinari koji se ponašaju ko zadnji lešinari i sramoteći svoju profesiju, bulazne i natucaju svoje "proverene" priče iz njima bliskih izvora. Rasprodaja bola (naziv moje pesme iz '78.).

I pored svih tih groznih događanja, imao sam sreću da mi se desi nešto lepo. Otišao sam u Šabac da pevam u diskoteci "Div". Prvo gostovanje posle 7-8 godina pauze u radu objekta!

Prva dobra stvar: ubedio sam Vuka (Vuković Veselin - bivši rukometaš svetskog šampiona Metaloplastike i reprezentacije - suvlasnik diskoteke) da nastupam u jednom bloku. Obično gazde, naročito na zapadu, traže dva bloka da bi prodali više pića, a onda se stvarno osećam ko poslednje govno, k'o običan ljuti tezgaroš. A ja, još uvek naivno mislim da se bavim umetnošću. Vuku sam objasnio, a on prihvatio, da nastup ide u cugu (1,45'-2 sata) jer pauza samo šteti. Taman se ljudi dignu, zagreju se i počnu da pevaju - hladan tuš, pauza, pa posle pola sata opet ispočetka.

Druga, mnogo dobra stvar. Odavno nisam bio u Šapcu, možda je zbog toga došlo preko 500 ljudi da me čuje. Naravno da sam bio izuzetno raspoložen i da sam dao sve od sebe, tako da su svi bili srećni.
Treća, verovatno, najlepša stvar koja se desila u Šapcu. Pojavila se Jeka, 21-godišnja devojčica iz Šapca, koja na desnom ramenu ima moj, istetovirani, glupi lik. Tetovaža nije zajebancija, ljudi, kad se već tetoviraju, oslikaju na telu zauvek, ono što im je mnogo važno u životu. U redu, mnogo vatrenih fanova ima istetoviranu ribicu, zaštitni znak, R. Č. i to duboko poštujem, ali Jeka ga pretera. Zašto moja blentava faca?

Objasnila mi je da zaista voli i ceni ono što radim i pišem, da su zbog tetovaže hteli da je izbace iz škole, da je zajebavaju dušmani (oni koji me mrze) i da me ona brani... Svi mi, koji se bavimo ovim poslom smo sujetni (lažu oni koji tvrde da nisu), a ja nisam mogao da verujem i samopouzdanje mi se stopostotno vratilo. Još kad mi je rekla da zna da ih ima ukupno troje sa istetoviranim mojim likom (valjda zbog dela) moj ego je narastao do neverovatnih granica. Izašao sam iz bedaka (pročitaj prethodnu kolumnu) trčećim korakom.

Pozdravlja vas i voli
Borisav Tatu Đorđević

vesti-online.com