Srećko Šojić više nego Miloš Crnjanski

Ovih dana sprsku kulturnu javnost pored Indirinog hita na francuskom jeziku, drma i vest da je RTS odbio da snimi film o Milošu Crnjanskom. Ideja da se snima film, o ne tako aktuelnom Milošu Crnjanskom u trentuku kada sprska javnost ima novu zabavu poput Pantele, Indire i predstojećih izbora potekla je iz nekog mračnog kluba Udruženja književnika Srbije. Ideju za ovaj, nadasve nekomercijalni projekat, UKS pravda time što bi za godinu dana valjalo obeležiti 120 godina od rođenja ovog srpskog književnika, bez obzira na izbore, Pantelu i Most na Adi. Da se izrazim jezikom koji danas razumeju mladi, Andrela koma, stodvajes godina rasnog srpskog književnika, tipa svecki.

Kulturna redakcija nacionalnog javnog servisa evropske Srbije, kaže da se Crnjanski ne uklapa u program. Uostalom iz ove redakcije se kunu da negde u nebombardovanom delu arhive državne televizije postoji čak sedam filmova o Crnjanskom, tako da će RTS oformiti poseban tim ljudi koji će tokom čitave 2012. tražiti te trake, da bi se 2013. adekvatno ispratio mali jubilej ovog pisca. Veliki problem takođe leži u tome što je rukovodstvo UKS nefleksibilno, pa verovatno ne bi ni pristalo na ideju da se Crnjanski recimo pojavi u dve-tri epizode Bele lađe, ili serije Selo gori a baba se češlja. Idealno bi se na primer uklopilo da se negde utakne Indirin novi hit, a da onda recimo Crnjanski bude Indiri Radić profesor francuskog jezika koji se vraća iz diplomatske misije u svoju domovinu da pomogne kulutrnu revoluciju i evropeizaciju srpske folk estrade. I još kad bi Pantela bio Indirin dečko bilo bi do ja-ja. Tako bismo ubili četri muve jednim udarcem. Radoš Bajić i Siniša Pavić ne bi bili uskraćeni za svoje honorare, Crnjanski bi dobio svoju minutažu na javnom servisu, Indira bi dobila priznanje za svoju viziju evropeizacije Srbije, a Pantela bi pomogao da posrnule serije koje su naše nacionalno blago postanu popularnije među mladim generacijama koje nedeljom vise na internetu, umesto da raduju piplmetar prisustvom beskonačnim nastavcima dogodovšitna Srećka Šojića.

Jasno je da RTS nema novca za rasipanje, jer prihode ostvaruje samo iz budžeta Srbije i kazne za postojanje javnog servisa evropske Srbije prikačene za račun EPS i poklon DVD Koncerta Zdravka Čolića, kao i reklama javnog servisa Telekoma Srbije Branka Radujka, i reklama privatnog monopoliste Dajrekt medije Dragana Đilasa, pa ništa osim prenosa skupštine, potuljenih hvalospeva aktuelnim vlastima i komercijalnih sadržaja poput Svadbe, Sela i Lađe ne može da priušti svojim građanima. To što građani Srbije, svoj nacionalni servis evropske Srbije plaćaju i kroz struju, i kroz kablovsku, i kroz porez, i kroz novac uzidan u cenu marketinga Koka kole, Telekoma Srbije, Lutrije, Lav piva i ostalih oglašivača, Tijanića čisto zabole, uostalom kao i za Crnjanskog.

Uostalom ko još normalan gleda RTS? Udruženje književnika Srbije može lepo da napravi profil Crnjanskom na Fejsu, i da raznim citatima, tipa svecki, kao što to radi Mika Antić, pomogne mladim momcima tipa, pavijani, da impresioniraju mlečnu stoku što pase u dolini tipa Silikonska, pa da bolje funkcioniše srpsko društvo, tipa javna kuća, rasno kao seoska septička jama.

..uzas i strahota..