[You must be registered and logged in to see this image.]

Imati sreću pa u ovakvo divoj prijateljici imati ANĐELA a poželiti nešto više bilo bi van svih normalnih vrenota razuma !!!
Anđele moj hvala ti puno !!!

[You must be registered and logged in to see this image.]

Na Božijem putu u tebi je jedna zvezda mala
ko vila životom zaigrana i radosti puna.
Plešući srećom sja uživajući u tim osećajima
I lepotom svojom svima koje voli samo sreću pruža.

[You must be registered and logged in to see this image.]


U veličini duhovne snage snova
i u zagrljaju uvek novih emocija
mi vidimo svoje stvarno postojanje.
Stalno nas miluje stvarnost vremena
sa dodirom lepote tajanstvenih osećaja
u duhovnoj muzici na izvoru večnosti.

Ovo je predivno zaista , uživam...hvala ti na svim ovim stihovima

Voljela bih da se vratis , da nastavimo da se druzimo ...

Žmurke

Postoji nešto brže i od same mogućnosti da se čovek sporazume sa svojom mišlju.
Nekakva groznica uobrazilje. Čarolija.
Trag koji se već dogodio unapred.

Sećam se svoje prve školske torbe. Nisam žurio da je otvorim. Dugo sam
je posmatrao,
obilazio oko nje i zamišljao u njoj obilje neobičnih stvari.

I danas, evo, ako dobijem poklon, ne otvaram ga danima.
Lepše mi je da zamišljam šta može biti unutra.
Uvek je tako sa zatvorenim stvarima.

I tek kad oljuštiš omot, prestaje svaka čarolija,
jer više nema smisla nijedna igra pogađanja.
Jer sve je u nama kad žmurimo, a strano kad otvorimo oči.
I sve je naše dok želimo, a tuđe kad se ostvari.

Mi smo nalik na cvetove: rastemo u sebi,
unutra, u skladištima tajni i korenju energije.
Samo smo spolja dopadljivi, puni boja i mirisa. A unutra, u nama,
kipe orijaška sunca.

Sve se to događa zato sto nismo skinuli omot sa svog još uvek pitomog
i detinjastog srca.
Dobivši sebe na poklon od ovog ovde jedinog i nepovratnog života,
mi u tom srcu nosimo sve ono što postoji i što će tek
postojati u našim drugim životima.

I ne kvarimo ga kao igračku, da otkrijemo čime voli.
I ne kvarimo ga da vidimo čime se boji i čime sanja.
Kad zvezde padaju avgusta, ne trči da ih potražiš u travi.

Ne sakupljaj ih po šumama i ne vijaj za bregovima.
Samo zatvori oči. Bar ti znaš da se igraš žmurke.
Uhvati ih u letu i sve će u tebe duboko otkotrljati.

Zaželiš li se mora ili severnih snegova, zaželiš li se planina, jezera
ili pustinja,
samo zažmuri u svet, ne odmotavaj omot vida,
i sve će se u tebe zauvek naseliti i tu nastaniti.

Miroslav Mika Antić