Verski turizam: Hrišćanstvo

First topic message reminder :

Manastiri kod pravoslavnih Srba

Manastiri su na Balkanskom poluostrvu postojali i pre dolaska Srba i svojim dolaskom su Srbi primali ovu instituciju od strane Vizantije i Rima i zadržali su i naziv kako grčki „monah“ i od manastirion- manastir. Središte prve hrišćanske kulture su bili u južnoslovenskim zemljama prostori oko Ohridskog i Prespenskog jezera i tu su nastali prvi manastirri kao Sv Klimant i Sv. Naum oko 900. godine. Prvi manastiri koji su razvijali zajednički život počeli su se razvijati od doba Namanje i Sv. Save koji je dao i ustav za takav život i koji je u 14. i 15. veku dostigao vrhunac. Stari vizantijski manastiri su se obnavljali i podizali su se novi i dobijali su mnoga iamnja i povlastice. Prvi motivi koji su pokretali vladaoce i vlastelu za podizanje manastira bili su religiozno- političke prirode.

[You must be registered and logged in to see this image.]
Manastir Gračanica

Po vizantijskim uzorima srpski manastiri delili su se na:

* carske manastire ili lavre,
* arhijepiskopske ili patrijarške manastire
* episkopske dvorove
* eparhijske ili ktitorske manastire.

Carski manastiri se još u 14. veku nazivaju još i lavrama što je ranije bio opšti naziv za sve manastire u Siriji i Palestini. U srednjovekovnoj Srbiji se ova vrsta manastira pominje za kralja Stevana Prvovenčanog. To su bili manastiri Studenica, Đurđevi Stubovi u Rasu, Hilandar, Mileševa, Sopoćani, Dečani i drugi. Ovi su manastiri bile zadužbine srpskih vladalaca. Većina tih manastira imala je u svome vlasništvu po nekoliko zaselaka, sela pa i celih oblasti, katkada je to iznosilo i po nekoliko stotina te je Dušanovim Zakonikom normiran taj odnos da se po manastirima može držati samo do 50 kaluđera. Ugled ovih manastira se povećavao i time što su u njima bili kaluđeri i mnogi vladaoci i njihovi sinovi i vlastela koji su živeli primernim životom.
Među manastirima su se isticali oni koji su bili određeni kao grobnice svojih ktitora.
Arhijepiskopski manastiri su bili manastiri slični carskim manastirima ali je tu ulogu ktitora vršio arhijepiskop ili patrijarh.
Episkopski dvorovi su bili posebni manastiri kao rezidencije eparhiskih mitropolita, arhijepiskopa ili patrijarha.
Eparhijski ktitorski manastiri su bili najbrojniji i potpadali su pod jurisdikciju nadležnog eparhijskog episkopa.
Život u manstirima ravnao se po pravilima crkvenih zakona. Na čelu se nalazio iguman a njega su pomagali kao savatnici članovi bratstva obično nazivani "starci".
izvor:sr.wikipedia

Manastir DIVŠA - ĐIPŠA sa crkvom SVETOG NIKOLE

[You must be registered and logged in to see this image.]

Manastir PRIVINA GLAVA
sa crkvom SVETIH ARHANGELA

[You must be registered and logged in to see this image.]

Nalazi se na krajnjim zapadnim obroncima Fruške Gore i do manastira se dolazi iz pravca Šida,
kroz Berkasovo do Bikić Dola i putem do table za skretanje desno pa do manastira.
Po legendi manastir je podigao lokalni vlastelin Priba ili Priva u 12 veku po kome je manastir i dobio ime.
Verovatnije je da ga je podigao Jovan Branković u 15 veku kraj svoga vojnog utvrđenja u Berkasovu.
O tome piše i u starom rukopisu Psaltir koji je pisan u Carigradu i Svetoj Gori a pripadao je Brankovićima.
Prvi pisani pomen je iz 1566 u turskim dokumentima. Sadašnji izgled crkva je dobila 1741 god. Ima visoku
osmougaonu kupolu ukrašenu kolonetama. Građena je od raznobojnog kamena. Crkva je slična onim u
manastirima Jazak, Maloj Remeti i Hopovu. Crkva ima visoki zvonik. Manastirski konaci imaju dva krila.
U sklopu konaka je i kapela posvećena Pokrovu Presvete Bogoroduice. Živopis crkva je dobila 1791 god.
a slikao je Kuzman Kolarić. Slikao je i ikonostas koji ima 41 ikonu. Posebno je interesantna kapa ili kruna
Despota Jovana Brankovića koja se čuva u manastirskoj riznici.
Urađena je od zelene kadife, izvezena srebrnim i zlatnim koncem. Manastir je više puta obnavljan.
U II svetskom ratu je opljačkan. Danas je manastir u dobrom stanju i trenutno se rade manji prateći objekti.
Manastir je aktivan,ženski i o njemu brinu monahinje.

izvor:manastiri.rs

Manastir OBED sa crkvom BLAGOVESTI

Stari srednjevekovni manastir Obed nalazio se na rečnom ostrvu
na Savi kod sela Kupinova. Podigla ga je Angelina Branković
sa sinovima Đorđem i Jovanom koja je tu došla 1446 god. sa moštima svog muža Stefana Brankovića. Bila je to najstarija crkva brvnara posvećena Blagovestima Presvete Bogorodice. Zbog svoje
dotrajalosti srušena je 1930 god. i na tom mestu sagrađena je kapela
koja je takođe ruina. Do ostrva sa ruševinama manastira Obed
dolazi se putićem oko 1,5 km. peške kroz šumu ali se ne preporučuje
bez pratnje. Pre ruševina manastira nailazi se na ostatke
srednjevekovnog grada Kupnika koji se pominje u pisanim
izvorima još 1388 god. Prvobitno je u njemu bio despot Stefan
Lazarević 1404 god. Kasnije je pripao Brankovićima kada su se
tu naselili. Utvrđeni grad je stradao 1521 god ali je već 1522 god. obnovljen. Imao je osnovu pravougaonika dim.45x54 metara sa
četiri kule i to dve šestougaone jedna kružna i jedna kod ulaza
u grad petostrana. Sve do pedesetih godina prošlog veka mogli
su se videti zidovi zgrada sa prozorima u utvrđenju.
Danas je to poprilično obraslo i zaraslo i odaje utisak velike nebrige.
Ne postoje nikakve oznake.

[You must be registered and logged in to see this image.]

PočaljiNaslov: Re: Verski turizam: Hrišćanstvo Danas u 5:08 pm Select/Unselect multi-quote Odgovoriti sa citatom Izmeni/Izbriši poruku Obriši ovu poruku
Manastir DIVŠA - ĐIPŠA sa crkvom SVETOG NIKOL


Manastir PRIVINA GLAVA
sa crkvom SVETIH ARHANGELA

Nalazi se na krajnjim zapadnim obroncima Fruške Gore i do manastira se dolazi iz pravca Šida,
kroz Berkasovo do Bikić Dola i putem do table za skretanje desno pa do manastira.
Po legendi manastir je podigao lokalni vlastelin Priba ili Priva u 12 veku po kome je manastir i dobio ime.
Verovatnije je da ga je podigao Jovan Branković u 15 veku kraj svoga vojnog utvrđenja u Berkasovu.
O tome piše i u starom rukopisu Psaltir koji je pisan u Carigradu i Svetoj Gori a pripadao je Brankovićima.
Prvi pisani pomen je iz 1566 u turskim dokumentima. Sadašnji izgled crkva je dobila 1741 god. Ima visoku
osmougaonu kupolu ukrašenu kolonetama. Građena je od raznobojnog kamena. Crkva je slična onim u
manastirima Jazak, Maloj Remeti i Hopovu. Crkva ima visoki zvonik. Manastirski konaci imaju dva krila.
U sklopu konaka je i kapela posvećena Pokrovu Presvete Bogoroduice. Živopis crkva je dobila 1791 god.
a slikao je Kuzman Kolarić. Slikao je i ikonostas koji ima 41 ikonu. Posebno je interesantna kapa ili kruna
Despota Jovana Brankovića koja se čuva u manastirskoj riznici.
Urađena je od zelene kadife, izvezena srebrnim i zlatnim koncem. Manastir je više puta obnavljan.
U II svetskom ratu je opljačkan. Danas je manastir u dobrom stanju i trenutno se rade manji prateći objekti.
Manastir je aktivan,ženski i o njemu brinu monahinje.

izvor:manastiri.rs

Crkva posvećena SVETOM LUKI

[You must be registered and logged in to see this image.]

Blizu utvrđenja starog grada Kupnika na uzbrdici, podignuta je crkvica posvećena Svetom Luki. Podigao je despot Đorđe Branković sa sinovima Grgurom,Stefanom i Lazarom između 1455 i 1457 god. Crkva je jednobrodna građevina.Priprata je odvojena pregradom sa arkadama. Ima dva ulaza. Danas je spolja omalterisana i okrečena. Zvonik je pored crkve u porti. U njoj se zamonašio vladika Maksim Branković, kasnije arhiepiskop. Ova crkvica je bila povezana sa utvrđenim gradom mostom zbog rečnih voda koje su plavile ostrvo. Danas je crkva pod zaštitom države.Održavana je i aktivna je. Nalazi se u selu Kupinovu kod Obedske bare. Pored crkve nalaze se i etno kuće.


izvor:manastiri.rs

Manastir Berkasovo
sa crkvom Svetoj Petki

[You must be registered and logged in to see this image.]

Gradnja konaka, osnovnog uslova da crkva postane manastir, počela je pre četiri godine. Konak pored same crkve, dug 25 i širokog pet metara građen je na sprat.
U prizemlju je trpazarija i kuhinja koja može da primi 150 osoba, dok je na spratu izgrađeno pet soba za monahe i monahinje.
Postavljeno je i novo crkveno zvono.
Pored crkve se nalazi izvor, za čiju vodu kažu da leči razne bolesti. To potvrđuje i mramorna ploča na kojoj su uklesane reči zahvalnosti jednog Dubrovčanina koji se ovde izlečio od teške bolesti. Takođe se može videti napis koji svedoči da je kći jednog stanovnika Gibarca, koja je imala paralizu, izlečena upotrebom ove vode i njena porodica je zbog toga zahvalna svetoj Petki.
Sveta Petka Paraskeva je rođena u drugoj polovini drugog veka. Ona se do kraja života nije pokolebala u veri, iako je stavljana na velike muke. NJeni mučitelji su toliko bili monstruozni, da su joj zbog njene vere odsekli glavu. Ona se smatra zaštitnicom žena, a izvori pored crkava posvećenih ovoj svetiteljki, slove za lekovite.
NOVINSKI IZVORI
izvor:manastiri.rs

MANASTIR SREDIŠTE
sa crkvom u izgradnji

[You must be registered and logged in to see this image.]

Iz Vršca se pored bolnice krene putem za Veliko Središte.Već nakon nekoliko kilometara pravog puta nailazite na oštru krivinu gde se put račva.
Prateći krivinu idete za Veliko Središte a pravo put Vas vodi do Malog Središta gde se i nalazi Manastir koji je u izgradnji.
Nalazi se na brdu i sa puta je veoma uočljiv.
Do sada je izgradjen konak, ulazna kapija,mala kapelica, zvonik i postavljeni su temelji za crkvu.
U manastiru trenutno boravi samo jedan monah i manastir je delimično aktivan do završetka gradnje.
izvor:manastiri.rs

MARASTIR SVETE MARIJE RIMLJANKE
sa crkvom Rodjenja Presvete Bogorodice

[You must be registered and logged in to see this image.]

Manastir se nalazi na severoistočnom obodu Zrenjanina u delu zvanom Vodice.Adresa je Šumice bb.Osnovao ga je episkop banatski dr.Georgije Letić 1935 god.Manastir je gradjen u vizantiskom stilu. Bio je prvi ženski manastir u banatskoj eparhiji. U sklopu starog manastirskog konaka iz 1935 god podignut je novi 1990 god. u moravskom stilu.
Ikonostas je radio vršački slikar Svetislav Vuković 1937 god. Iza crkve nalazi se mala kapela posvećena Svetoj Petki koju je 26.10.2004 osveštao Vladika bački Nikanor.
U sklopu manastira se nalazi još jedna mala kapelica. U manastiru se čuva staro prestono Jevandjelje iz 1663.god. kao i bakrotisk grčkog "Antimisa" načinjenog u Beču 1772 god.
Prva upraviteljica manastira bila je Petronija Savić rodjena sestra naučnika dr.Vase Savića. Manastir je aktivan, ženski i o njemu brinu monahinje.
izvor:manastiri.rs

Манастир Привина Глава

[You must be registered and logged in to see this image.]

Данашњи игуман манастира Привина Глава је отац Гаврило Марић, по много чему занимљива и харизматична личност међу фрушкогорским монасима.Рођен је у Вишњићеву крај Шида, у породици приклоњеној Српској цркви, а отац му је био појац и црквењак.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Са једанаест година ондашњи дечак Гаврило се упутио у данашњи манастир, где су га са чуђењем дочекали игуман Данило и монахиња Марта.Старији брат га је пронашао после десетак дана и вратио кући.Три године касније парох из Моровића, Чедомир Вучковић, довео га је у Привину Главу за ђака искушеника,Године 1966. добио је у Македонији свештено-ђаконски, а две године касније свештено-монашки чин.
Са игуманијом Хаџи-Софијом из Македоније је кренуо у Пакрац, где су добили на управљање запустели манастир Гаврилово Бјело.Њихову обновитељску агилност приметили су многи, међу њима и владика новозеландско-аустралијски, који их је позвао у своју епархију.
Томе се успротивио администратор Бачке епархије Никанор, који им је поверио старање о манастиру Ковиљу.Увидевши њихову посвећеност монашким вредностима, 15. августа 1978 године владика бачки их је замолио да оживе запустели манастир Привина Глава, и тај трећи боравак оца Гаврила овде био је судбоносан и за њега и за ову светињу.
Уз минималну помоћ владике Никанора и део запарложеног земљишта који им је враћен у власништво, уз велики труд обновљена је економија манастира.
Без помоћи Сремске епархије, уз нешто уштеђеног новца кренуло се у обнову конака,који је тада имао источни и јужни део.У последњих шест година десило се чудо, манастир је обнављан као преко ноћи.Продужен је источни крај конака, а никао је и нови, западни крак.Упоредо је рађено много послова, пре свега на обнови старе цркве из XVIII века.Обновљен је горњи део звоника који је до тада имао једноставну лимену капу, враћен му је леп барокни торањ.Извршена је обнова старе цркве изнутра, Покрајински завод за заштиту споменика културе урадио је конзерваторско-рестаураторске послове на барокном иконостасу.
Обновљене су фреске и декорација цркве, а нови под начињен је од мермера.За време промене пода вршени су археолошки радови у унутрашњости храма, када је нађен зид за који се због материјала и начина градње може претпоставити да је имао функцију ограде старијег објекта.
У порти манастира сазидана је, северно од старе цркве, зимска капела посвећена Покрову Богородице.Овај објекат је копија старе цркве.Изнутра је осликан фрескама и има одговарајући иконостас.
У неовизантијском стилу, недалеко од зимске капеле, подигнута је црква посвећена Светом Георгију, чији је прави ктитор, уз помоћ верника, отац Гаврило.У цркви је постављен нови иконостас, у три зоне, и Распеће Христово са пратећим иконама.Иконографским распоредом и стилом сликања он чини синтезу неовизантијског начина сликања и има барокну висину.
Фреске у цркви су вешто сликане у византијском стилу.Црква је ограђена и има богато декорисану улазну капију.

У оквиру конака подигнуте су просторије потребне за смештај монашког живља и гостију.Истиче се својом дужином и полукружним сводом богато осликана трпезарија.Јужно уз конак никле су економске зграде, како и приличи великом и посећеном манастиру.Цео манастирски комплекс је ограђен високим зидом са традиционалним високим капијама.

Да би се верници и гости што лепше осећали у порти је подигнута велика кружна салетла са фреском на којој је Христ велики архијереј.
Недалеко од манастира је извор са лековитом водом, где се сада зида велика капела.На брду изнад садашњег гробља ниче још једна црква, око које су планирани конаци где би требало да заживи нови манастир

Поред игумана Гаврила, у манастиру су још и монах Серафим, монахиње: Нина, Јевдокија, Марта, и Марија.
Оно што последњих година привлачи пажњу у најширој јавности је исцелитељска моћ молитве оца Гаврила.

Свакодневно у манастир пристижу десетине и стотине верника и болесника, тражећи помоћ и утеху у овој светињи и духовној снази игумана.Налазећи себе у улози духовника и градитеља, отац Гаврило је од запустелог манастира направио чудесни монашки мали град, који зрачи и ван Фрушке Горе.
izvor:manastiri-srbija.kreni

Zvona manastira Grgeteg

[You must be registered and logged in to see this image.]
oblak razgone, zive prizivaju a mrtve oglasavaju

Manastir Grgeteg se nalazi na juznim padinama Fruske gore, nedaleko od sela i manastira Krusedol. Po predanju, osnovao ga je 1471. godine unuk Djurdja Brankovica, Vuk Grgurovic,poznat u narodnim pesmama kao Zmaj Ognjeni Vuk. Prica se da je on sazidao manastir za svog oca Grgura po kome je hram i dobio ime. Tokom cestih ratova Grgeteg je uvek bio no udaru osvajaca, tako da je tokom vekova svojeg postojanja najcesce bio u rusevinama.
Cuveni neimari i vrhunski slikari ucinili su sve da ovaj manastir bude jedan od najlepsih fruskogorskih manastira. Manastirsku crkvu su oslikavali Jakov Orfelin, Uros Predic i Pjer Krizanic.Tokom Drugog svetskog rata srusen je zvonik i dobar deo crkve. Posle rata, opustoseni fruskogorski manastiri sporo su obnavljani. Grgeteg je medju obnovljenima - obnavljanje preostalih
sesnaest manastira bilo je dosta usporeno a neki nisu obnovljeni ni dodanasnjeg dana.
...Uvucen u duboku uvalu, manastir Grgeteg postaje uocljiv tek kad putniknamernik stigne do njega. Danasnji iguman Dositej sa sestrinstvom mnogo je ucinio da vrati stari sjaj ovom zdanju.
Obnovljen je hram Svetog Nikole i kapela u zvoniku posvecena rodjenju Majke Bozije. U obnovljenom konaku nedavno je sazidana i mala crkva za molitve zimi, posvecena prepodobnom Serafimu Sarovskom. Obnovljen je i zvonik. Nova zvonara sa bakarnom kupolom nestvarno izranja iz sremskih njiva. Zahvaljujuci dobrim Ijudima i dobrim hriscanima sakupljen je i novac za manastirska zvona. Jedan od najzasluzniiih za to je svakako filmski reziser iz Beograda, Stanislav Popovic koji trenutno zivi i radi u Svajcarskoj.
Pre Drugog svetskog rata Grgeteg je imao jedno veliko zvono koje je bilo zavetovano da zvoni samo na Bozic, Uskrs i za elementarnih nepogoda. Kazu da od 1901. godine, kada ga je Ilarion Ruvarac doneo, pa do rata kada je zvonik miniran, ni jedan jedini put grad nije pao na teritoriju manastira Grgeteg iako je u blizoj okolini cesto pustosio njive i vinograde. Po kazivanju oca Dositeja, zvona su bila osvecena kada su usla u pravoslavnu crkvu. Ona prizivaju narod na molitvu, deo su propovedi, mrtve oglasavaju a oblake razgone.
Uobicajeno je da se zvona za nase bogomolje liju u Austriji ili Nemackoj. Medjutim, iguman Dositej je pozeleo da se zvona za Grgeteg izliju u Rusiji. Iguman navodi reci svog duhovnog oca koji je govorio: Evropska zvona dopiru do svakog uha a ruska do svakog srca! Rusija je veliki centar pravoslavlja. U njoj su najkvalitetnije legure za livenje zvona. Donator Popovic je predlagao da zvona izliju Kozaci pa da se ona potom spektakularno prebace drvenim brodovima Dunavom do Srema. Zbog velike zelje igumana Dositeja da zvona lije u Rusiji, vladika Lukijan se nasalio: "Kod
Dositeja ce biti kao kod Rusa koji imaju najvece zvono Car-zvono koje ne zvoni, i najveci top Carpuska koji ne puca!"
Najpovoljnije uslove je ponudio Zavod za livenje zvona "Vjera" iz Voronjeza. Data je stogodisnja garancija za zvona, osim u dva slucaja: ako se zvoni na temperaturi ispod minus 30 stepeni Celzijusa i za zvonjavu tokom Pashe. U Rusiji je obicaj da tog dana zvona neprekidno zvone, pa se dogadja da i najkvalitetnija zvona pucaju. Rusi su ispostovali i relativno kratak rok: zvona su izlivena za dva meseca i u manastir su stigla u noci izmedju 14. i 15. januara 2001. u toku bdenija.
Sutradan, na dan Svetog Serafima Sarovskog, svetu arhijerejsku liturgiju sluzio je sremski episkop Vasilije i posle liturgije u svecanoj litiji zvona su osvecena.
Za manastir Grgeteg izlivena su cetiri zvona. Najvece je posveceno dvehiljaditoj godisnjici rodjenja Isusa Hrista i tesko je 1200 kilograma. Drugo je izliveno u cast Majke Bozije i tesko je 880 kilograma. Zvono posveceno svetom Nikoli je tesko 560 kilograma a najmanje zvono je izliveno u cast svetog Serafima Sarovskog i tezi 350 kilograma. Svako zvono nosi ikonu i tekst.
Ruska zvona su fiksirana a klatno je pomicno, dok su evropska, pa najcesce i nasa zvona pomicna i udaraju po klatnu. Nova zvona manastira Grgeteg poredjana su u dva reda i podignuto na zvonik. Posle pauze od sest decenija cutnje, oglasila su se na Uskrs - nova zvona sa novog zvonika
izvor:vibilia.rs

MANASTIR HAJDUČICA sa crkvom
Svetog arhangela MIHAILA I GAVRILA

[You must be registered and logged in to see this image.]

Na putu Zrenjanin-Vršac blizu mesta Plandište i Velika Greda nalazi se selo Hajdučica u kome je i istoimeni manastir, na 50 m od skretanja sa glavnog puta.
Crkva je posvećena Svetim Arhangelima.
Podignuta je 1939 god. kao zadužbina Olge S. Jovanović ćerke grofa Dundjerskog.

Dugo je crkva bila zapuštena sa starim konakom i oronulom ogradom da bi 2004 god bila završena obnova crkve.

Uz nju je novi manji konak i nova ograda.
Hajdučica je metoh manastira Hilandar.
U crkvi je i ikona trojeručice koja je pokon Hilandara,krst Gospodnji kao i ikona Bogorodice Shirshaja Nebes na delu oltara koji je ikonopisan.
Manastir je ujedno i parohijska crkva
o kojoj brine i održava službu mladi jerej Siniša Lakičin.
On će Vas veoma ljubazno primiti i o svemu informisati vezano za manastir.
Oslikavanje crkve je u toku.
Manastir je muški i aktivan je.

Zahvaljujemo se jereju Lakičinu na
slikama manastira pre obnove,manastira
noću i Bogorodice.

[You must be registered and logged in to see this image.]

izvor:manastiri.rs

Manastiri Ovcarsko-Kablarske klisure

[You must be registered and logged in to see this image.]

Vavedenje

[You must be registered and logged in to see this image.]

Manastir je podignut na samom početku klisure.
Stilske karakteristike originalnih delova hrama govore da je ovaj manastir nastao u XVI veku. Prema predanju na koje se oslanjaju Vuk Karadžić i putopisac Joakim Vujić, manastir Vavedenje su podigli Sveti Sava i njegov otac Simeon.
Feliks Kanic je 1860. godine proputovao kroz ovaj kraj i zabeležio da su naspram crkve ruševine utvrđenja.
„Naspram crkve vide se ruševine nekog srednjevekovnog grada, o čijem imenu i graditelju sadašnje generacije ne znaju ništa, a sagrađen je najverovatnije na temeljima rimskog kastela.“

Ikonostas manastira Vavedenje čine, između ostalih, ikone Nikole Apostolovića Bogorodica sa Hristom i Isus Hristos. Sačuvane su i pozlaćene carske dveri na kojima je predstava Blagovesti. Skromnu umetničku celinu koju čini ikonostas ovog manastira dopunjuju ikone koje su ostale sačuvane u periodima pustošenja u vremenu koje je iza nas. Takva sudbina je zadesila i najveći broj bogoslužbenih predmeta. U manastirskoj arhivi se nalazi četvorojevanđelje, zvano Gundulićevo u izdanju Trajana Gundulića, koje je štampano 1552. godine kao prva knjiga prve beogradske štamparije te iste godine.Manastirska slava je Vavedenje, 4. decembar.

izvor:ucenickiradovi.svetisava

Sretenje


Manastir Sretenje Gospodnje se nalazi u izuzetnom prirodnom okruženju, na zaravni ispod vrha Ovčara. Nedostatak pouzdanih dokaza podstaklo je ljude na stvaranje legendi o nastanku ovog manastira. Na osnovu dosadašnjih istraživanja veruje se da je manastir nastao u XVI veku, kada se prvi put i pominje, ali prvi pisani pomen pomera izgradnju Sretenja na nekoliko decenija, pa možda i čitav vek unazad. Sačuvani arhitektonski oblici hrama upućuju na stil gradnje sa kraja XVI veka. Manastir je u više navrata tokom prošlih vremena bio rušen i spaljivan. Obnovljen je tek u XIX veku, zahvaljujući monahu, a kasnije i vladici Nikiforu Maksimoviću.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Zidani ikonostas u sretenjskoj crkvi takođe upućuje na razmišljanje o starosti te crkve, kao i ostaci ranijih fresaka ispod sloja koji je na zidu urađen 1844. godine, pogotovo što je to jedini zidani ikonostas u ovčarsko-kablarskim manastirima.

Od rukopisnih knjiga sačuvanih do danas u Sretenju, preostale su svega tri: Jevanđelje, Bogorodičini kanoni i Minej za mesec jun, koji je značajan jer sadrži Službu knezu Lazaru, kao delo naše crkvene književnosti.
Od rizničkih kovanih predmeta i starina, čuvaju se mermerna krstionica iz XVII veka, rozeta iz XVII veka i ikona Presvete Bogorodice iz XVIII veka.
Manastirska slava je Sretenje, 15. februar.

izvor:ucenickiradovi.svetisava

Svete Trojice

Crkva manastira Sv. Trojice je po svojoj arhitekturi najlepši hram u Ovčarsko-Kablarskoj klisuri, smešten na jugozapadnim šumovitim padinama Ovčara. Nije utvrđeno ko je podigao manastir, ni kada se to desilo. Na osnovu dosadašnjih saznanja koji se oslanjaju na turske popise, ovaj manastir potiče iz druge polovine XVI veka. I ovaj manastir je pretrpeo stradanja krajem XVII veka, kao i ostali manastiri u Srbiji.

Crkva manastira Sv. Trojice je jednobrodna građevina sa pravougaonim pevnicama i kupolom iznad središnjeg dela crkve, razvijenim oltarskim prostorom na istočnoj i pripratom na zapadnoj strani, dozidanom posle izgradnje naosa. Lepota manastirske crkve govori o umeću majstora, angažovanih da rade za očigledno bogatog naručioca sa izgrađenim ukusom, koji je u teškim i nesigurnim vremenima imao dovoljno osećaja za lepo i uzvišeno u arhitekturi. Ona svojim opštim sklopom i proporcijama predstavlja ne samo najznačajniji arhitektonski spomenik u Ovčarsko-kablarskoj klisuri, već je jedno od najlepših graditeljskih ostvarenja sa kraja XVI veka u Srpskoj pravoslavnoj crkvi.

U manastiru Trojici nalazi se jedan veliki, prestolnim zlatom i srmom izvezen krst od velike umetničke vrednosti. Pored tog krsta, u manastiru Trojici nalaze se dve jedinstvene retke prestone ikone – Spasiteljeva i Bogorodičina – od antičke vrednosti.

[You must be registered and logged in to see this image.]
izvor:ucenickiradovi.svetisava

Jovanje

[You must be registered and logged in to see this image.]

Manastir Jovanje se nalazi na levoj obali reke Zapadne Morave, na njenom najvećem meandru. Posvećen je rođenju Sv. Jovana Krstitelja. Na osnovu stilskih karakteristika crkve pretpostavlja se da manastir potiče iz XVI veka. I ovaj manastir je pretrpeo rušenja tokom svoje istorije, jedno vreme je bio nenastanjen. Lepota ostataka hrama, njegove razmere, kao i ruševine mnogih konaka oko manastirske crkve govorili su o velikoj i snažnoj monaškoj zajednici.

Za uspostavljanje ponovnog života zaslužan je episkop Nikolaj Velimirović. 1936. godine u Jovanje je došao duhovnik arhimandrit Rafailo Hilandarac sa dvanaest sestara iz manastira Kalište. Tako je Jovanje postalo prvi ženski manastir u Ovčarsko-Kablarskoj klisuri. Zbog starog plana da se u klisuri napravi hidroelektrana, pedesetih godina XX veka, crkva manastira je srušena, tako da nije sačuvan ni jedan od vrednih arhitektonskih detalja. Današnji manastir Jovanje projektovao je Dragomir Tadić, spajajući stare i nove obrasce u sakralnom graditeljstvu, dajući celini Ovčarsko-Kablarskih manastira jedno novo ostvarenje.

Mnogobrojna pustošenja i rušenja potpuno su uništila gotovo sve tragove prvobitnog manastira. Tako je nestala i riznica nekada velikog hrama. Najvredniji predmeti u riznici su dve prestone ikone iz 1850. godine.

izvor:ucenickiradovi.svetisava

Blagoveštenje

[You must be registered and logged in to see this image.]

Manastir Blagoveštenje nalazi se na blagoj uzvišici iznad sadašnjeg naselja Ovčar Banje. Ovo je jedan od retkih manastira u Ovčarsko-Kablarskoj klisuri za koji se tačno zna kada je podignut i ko su bili ktitori. Natpis iznad ulaza u crkvu, govori da je hram podignut 1601/02. Hram je izgrađen u raškom graditeljskom stilu i svojom arhitekturom je posle manastira Sv. Trojica, najlepši manastir u Ovčarsko-Kablarskoj klisuri.

Manastir Blagoveštenje poseduje jedan od najznačajnijih ikonostasa iz prve polovine XVII veka u srpskoj umetnosti toga doba. Crkva ovog tipa bila je jedan od retkih hramova koji su dobili tako reprezentativno ukrašen enterijer u kome je impresivni ikonostas zauzima dominantno mesto svojom izuzetno bogatom duboreznom obradom i slikanom dekoracijom.

Manastir poseduje jednu od najstarijih knjiga, Blagoveštenjsko jevanđelje, nastalo 1372. godine. Pored ove knjige ima i štampano četvorojevanđelje iz 1552. godine, iz štamparije Trajana Gundulića.
izvor:ucenickiradovi.svetisava

Ilinje

[You must be registered and logged in to see this image.]

Manastir Ilinje nalazi se na jednom živopisnom, lepom i šumovitom visu iznad manastira Blagoveštenje.
Sa proplanka na kome se nalazi ovaj manastir pruža se lep pogled na okolinu Ovčarsko-Kablarske klisure. Ne postoje podaci o tome kada je nastao i ko je podigao ovaj manastir. Obzirom da je blizu manastira Blagoveštenje, pretpostavlja se da su ga blagoveštenjski monasi u svom usponu i podigli kao svoj metoh. Manastir je 1938. godine sagrađen na temeljima starog manastira.
izvor:ucenickiradovi.svetisava

Nikolje

[You must be registered and logged in to see this image.]

Manastir Nikolje, najstarija crkva među Ovčarsko-Kablarskim manastirima, podignut je na padinama Kablara, na levoj obali zapadne Morave. Na osnovu arhitektonskih karakteristika, pretpostavlja se da potiče iz srednjeg veka, najverovatnije kraja XIV, odnosno početka XVII veka. Za istraživanje prošlosti manastira Nikolje od neprocenjive su važnosti zapisi o rukopisima o njemu, njegovoj istoriji i znamenitim starešinama manastira. Najznačajniji je i najstariji rukopis pisan na pergamentu i to je čuveno Nikoljsko jevanđelje.

Ikonografiju karakterisu prikazi Velikih praznika, nekoliko scena iz ciklusa stradanja Hristovih i drugih svetitelja. Najvrednija ikona u riznici manastira Nikolje je Bogorodica Strasna.
U riznici manastira Nikolje čuva se najznačajnija rukopisana knjiga u srpskoj kulturi napisana početkom XVII veka, Karansko jevanđelje.

Arhitektura crkve manastira Nikolje je skromna, međutim ovo je jedini manastir u klisuri koji je ostao sačuvan u svom arhitektonskom obliku još iz srednjeg veka, što mu daje posebnu važnost i značaj.
izvor:ucenickiradovi.svetisava

Preobraženje

[You must be registered and logged in to see this image.]

Manastir Preobraženje danas se nalazi sa desne strane Zapadne Morave, na severnim obroncima Ovčara.
Naspram manastira, preko reke, smeštena je železnička stanica u Ovčar Banji, gde se nekada nalazio manastir, ispod litica Kablara.
Prvi pomen manastira Preobraženja u pisanim izvorima, vezan je za 1525. godinu. Stari manastir Preobraženje je porušen, odobrenjem vladike žičkog Save, kako bi se izgradila železnička pruga prema Užicu.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Postoje brojni zapisi o tome kakve su posledice imali ljudi koji su odobrili i naredili rušenje ovog manastira.
Episkop Nikolaj Velimirović je 1938. godine pokrenuo inicijativu za izgradnju novog manastira Preobraženje.

Sada je to građevina kvadratne osnove sa plitkom oltarskom apsidom.
Unutrašnjost crkve nije oslikana freskama, osim kupole i oltarskog dela.
U ovom manastiru život je organizovan po svetogorskom pravilu, što znači da nema ni parohiju, ni imovinu, već mu je uloga misionarska. Manastirska slava je Preobraženje Gospodnje, 19. avgust.

izvor:ucenickiradovi.svetisava

Crkva Svetog Save – Savinje

[You must be registered and logged in to see this image.]

Do ovog svetog mesta dolazi se strmom pešačkom stazom koja vodi od železničke stanice.

Podno najstrmijih litica Kablara, u kamenom udubljenju, izvire voda i pravi rezervoar od 2 do 3 litra. Veruje se da voda, nazvana Savinom, leči vid i glavobolju.

U blizini izvora 1938. godine, podignuta je mala crkva pod stenom. U njoj o praznicima, bogosluženje vrše monasi iz manastira Preobraženje.

izvor:ucenickiradovi.svetisava

Uspenje

[You must be registered and logged in to see this image.]

Na uzvišenju iznad manastira Jovanje, nalazi se manastir Uspenje koji je vidljiv sa svih strana klisure.
U turskim izvorima pominje se 1536.godine. Kada je Vuk Karadžić posetio klisuru 1820. godine, zabeležio je tadašnje stanje ostatka kule na uzvišenju i predanje koje je vezano za ovaj objekat:

„Više manastira na brijegu imaju zidine od nekakve kule, koje sad zovu Gradina i pripovjeda se, da je Jovanje nekada bilo lavra, iz koje se zapovjedalo i sudilo svima ostalim manastirima oko Kablara i Ovčara, a na ovoj kuli da im je bila opšta zvonara pod zvonarom pisarnica (gde su knjige pisate) a pod pisarnicom tavanica“.

Crkva manastira Uspenja ima veoma mali broj prozora uskog pravougaonog oblika, bez ikakvih ukrasa. Crkva nikada nije bila živopisana.

izvor:ucenickiradovi.svetisava

Vaznesenje

[You must be registered and logged in to see this image.]

Manastir Vaznesenje podignut je na severnim padinama Ovčara.
Zbog svog položaja u klisuri nije dostupan pogledima putnika koji prolaze ovim područjem.
Može se samo pretpostaviti da je manastir izgrađen na temeljima stare manastirske crkve, ali o tome nema preciznijih podataka. Zahvaljujući jednom rukopisnom jevanđelju, koje je napisano u Vaznesenju 1570. godine, sigurni smo da je manastir postojao u XVI veku. Manastir je najverovatnije stradao, kao i većina drugih manastira u klisuri, za vreme Velike seobe 1690. godine. Nakon više neuspešnih pokušaja obnavljanja, tek je tridesetih godina XX veka, episkop Nikolaj Velimirović krenuo u obnovu ovog manastira.

Arhitekturu manastira karakteriše jednobrodna građevina sa niskom kupolom i polukružnom oltarskom apsidom. Dve mermerne rozete, ukrašene biljnom ornamentikom, očuvane su u priprati i središnjem delu hrama.

izvor:ucenickiradovi.svetisava

Pećina Kađenica

[You must be registered and logged in to see this image.]

Na desnoj obali Zapadne Morave, kilometar uzvodno od Ovčar Banje, nalazi se pećina Kađenica. Prilaz pećini je uređen, a glavna dvorana, sa naznakom pećinskog nakita, istovremeno je i sakralno-spomenički prostor.

Dva kamena sarkofaga i Hristovo raspeće obelećavaju nemio događaj iz vremena Hadži- Prodanove bune 1814. godine. U pećinu se u tim krvavim vremenima, sakrio zbeg naroda iz okolnih sela. Turci su zbeg otkrili, na ulaz nagomilali granje i slamu i zapalili. Sav narod se ugušio kadom, tj. dimom. Od tada se ovo mesto zove Kađenica.

Kosti su ležale po pećini prekrivene prahom i pepelom do 1940. godine, kada su sahranjene u kamene sarkofage. Ponovno uređivanje pećine i pristupa do nje, izvršeno je 1991. godine.
izvor:ucenickiradovi.svetisava

izvor:ucenickiradovi.svetisava

Ovcarsko - kablarski manastiri

Manastir Bogovadja
sa crkvom Svetog Đorđa

[You must be registered and logged in to see this image.]

Manastir Bogovadja sa crkvom posvećenom Sv.Đorđu
nalazi se na putu prema Ljigu, skretanje posle Lazarevca.
Do mesta Bogovadja su svuda putokazi.
Stara manastirska crkva posvećena Sv.Đorđu
podignuta je 1545 god.
Ktitor je bio knez Petar Velimirović.
Nova crkva je podignuta na temeljima stare
spaljene crkve 1852.god.
U obnovi crkve ucestvovao je i knez Milos Obrenović.

Iguman manastira bio je Hadži Ruvim koga su Turci
1804 god. na prevaru ubili u Beogradu.
Tokom 1804 god. u manastiru je zasedao Sovjet koji je rukovodio Prvim srpskim ustankom.
Smatra se da naziv manastira potiče od česme koju je
podigao Hadži Ruvim a koju je sam narod nazvao Božija voda.
Zadnja obnova manastirske crkve i konaka rađena je 1967-1968 god.
Manastir je aktivan i o njemu brinu monahinje.

izvor:kreni

MANASTIRI VALJEVSKE EPARHIJE


[You must be registered and logged in to see this image.]

Manastir Bogovadja sa crkvom Svetog Đorđa

Manastir Bogovadja sa crkvom posvećenom Sv.Đorđu.Stara manastirska crkva posvećena Sv.Đorđu podignuta je 1545 god. Ktitor je bio knez Petar Velimirović. Nova crkva je podignuta na temeljima stare spaljene crkve 852.god.
U obnovi crkve ucestvovao je i knez Milos Obrenović. Iguman manastira bio je Hadži Ruvim koga su Turci 1804 god. na prevaru ubili u Beogradu. Tokom 1804 god. u manastiru je zasedao Sovjet koji je rukovodio Prvim srpskim ustankom. Smatra se da naziv manastira potiče od česme koju je podigao Hadži Ruvim a koju je sam narod nazvao Božija voda. Zadnja obnova manastirske crkve i konaka rađena je 1967-1968 god. Manastir je aktivan i o njemu brinu monahinje.


[You must be registered and logged in to see this image.]

Manastir Dokmir
sa crkvom Vavedenja Presvete Bogorodice


Crkva je posvećena Vavedenju Presvete Bogorodice. Ne zna se tačno kada je manastirska crkva podignuta ali se pretpostavlja da je to bilo u 15.veku od kada i potiču prvi pisani pomeni. Stradao je od zemljotresa i obnovljen je 1734 god o čemu postoje i zapisi. U manastiru je radila osnovna škola sve do 1788 god. kada je manastir zapalio Mahmud paša Busatlija. Konačna obnova izvršena je 1976 god. a od 1992 god. prelaskom monahinja iz srušenog manastira Žitomislić u Hercegovini u manastir Dokmir ovaj manastir je aktivan i ženski.


[You must be registered and logged in to see this image.]

Manastir Jovanja
sa crkvom Jovana Krstitelja

Na putu Valjevo - Bajina Bašta, šest kilometara od Valjeva pored sela Zlatarić nalazi se ovaj manastir sa crkvom posvećenom Jovanu Krstitelju. Zato se i zove Jovanja. Smatra se da je crkva podignuta u 13.veku ali prvi pisani pomen potiče iz 1572.god. Kao i mnogi srpski manastiri i ovaj je paljen i rušen. Prvu obnovu izvršili su braća Jovan i Jefta Vitković 1706 god. U misirsku crkvu pretvorena je pre 1826.god. što je i dan danas.
Prilikom radova na konzervaciji otkriveni su delovi živopisa koji potiče iz 17.veka.
Manastir je muški.



[You must be registered and logged in to see this image.]

MANASTIR LELIĆ
sa crkvom SVETOG NIKOLAJA

Samo nekoliko kilometara od Valjeva prema Bajinoj Bašti skreće se prema Leliću.Par kilometara od manastira Ćelije uz reku Gradac u centru Lelića je crkva sagrađena 1929a proglašena za manastir 1997. U njemu se nalaze mošti Vladike Nikolaja Velimirovića pravoslavnog teologa i pisca iz 20.veka. Mošti Sv.Nikolaja Velimirovića prenete su iz Amerike1991.godine.U manastiru se nalazi muzej a pored je kapela. MANASTIR PUSTINJA sa crkvom VAVEDENJA PRESVETE BOGORODICE

Po predanju osnovan je u 13 veku u vreme srpskog krallja Dragutina.Nezavisno od legende današnji hram leži na temeljima još starijeg iz 11.veka.U porti su drevni grobovi.Najstariji pomen manastira potiče iz 1572.god.U okolnim skrovitim pećinama živeli su monasi pustinjaci pa najverovatnije odatle potiče naziv manastira.
Manastir je više puta rušen i spaljivan.Obnavljan je nekoliko puta. Za vreme Kočine krajine Bušatlija paša spalio je manastir pa je isti opusteo.Bio je tada jedina bogomolja u valjevskom kraju i tu su dovodjeni bolesnici kod monaha na lečenje.Hram je zidan od kamena i pravilno tesane sige.Naos je prekriven crepom.Hram ima pored zapadnog ulaza i drugi manji sa severne strane,što je retkost kod pravoslavnih hramova.
Postoji i veoma lep zidani ikonostas sa ikonama.Zidani ikonostasi su karakteristični za veoma stare hramove.Način gradnje upućuje na pravoslavne jermene što takodje govori o starosti ovog manastira.Freske potiću iz 1622 god i dobro su očuvane.Tu je ktitorski portret Joakima,zatim freske:Veliki praznici,stradanje Hrista,služba Agnecu,nebeska liturgija, svetitelji,po lepoti čuvena freska svetog Jovana sa krilima koju uporedjuju sa Belim Andjelom iz Mileševe.Zanimljiv je i prikaz svetog Silvestera mučenika na fresci jer se njegov lik ne sreće ni u jednom drugom pravoslavnom hramu.Bio je parohijska crkva i aktivan muški manastir do 1951.god.
Danas je ženski manastir i o njemu brinu monahinje.


[You must be registered and logged in to see this image.]

MANASTIR ĆELIJE sa crkvom
SVETOG ARHANGELA GAVRILA

Samo nekoliko kilometara od Valjeva prema Bajinoj Bašti skreće se prema Leliću a zatim prema putokazu skreće se levo i silazi dosta dugim putem u dolinu. Tu je manastir Ćelije sagrađen u 13 a obnovljen u 18 veku i nalazi se na proplanku iznad reke Gradac.Njegova izgradnja vezuje se za kralja Dragutina iz dinastije Nemanjića.
Prvi pisani istoriski izvori pominju ga 1560.god.Često je spaljivan a potom obnavljan. Za vreme Prvog srpskog ustanka u manastiru je bila ustanička bolnica. Ikonostas je uradjen 1810.god.U manastiru je bila jedna od najstarijih škola u ondašnjoj Srbiji. Danas monahinje drže poznatu ikonopisačku školu po uzoru i tehnikom starih majstora.
Uspešno se bave i izdavačkom delatnošću.Danas je manastir sedište umetničke i kulturne delatnosti.Monasi ovog manastira su uvek bili na čelu borbe za oslobodjenje od turske vlasti.U ovom manastiru je sveštenički čin dobio Hadži Ruvim. Tu su sahranjeni ustaničke vodje Ilija Birčanin i Jefta Popović. U manastirskoj porti sahranjen je i veliki pravoslavni mislilac 20.veka Ava Justin Popović. U manastir dolazi 1948 god i tu ostaje sve do svoje smrti 1979.god. Učenici Ave Justina danas su u vrhovima Srpske pravoslavne crkve. U manastiru se čuva ikona Sabor svetih Arhangela koju je 1798 god. uradio Petar Moler. Manastir je aktivan i danas u njemu žive monahinje.

izvor:eugenonline

Ovcarsko - kablarski manastiri

Manastir Bogovadja
sa crkvom Svetog Đorđa

[You must be registered and logged in to see this image.]

Manastir Bogovadja sa crkvom posvećenom Sv.Đorđu
nalazi se na putu prema Ljigu, skretanje posle Lazarevca.
Do mesta Bogovadja su svuda putokazi.
Stara manastirska crkva posvećena Sv.Đorđu
podignuta je 1545 god.
Ktitor je bio knez Petar Velimirović.
Nova crkva je podignuta na temeljima stare
spaljene crkve 1852.god.
U obnovi crkve ucestvovao je i knez Milos Obrenović.

Iguman manastira bio je Hadži Ruvim koga su Turci
1804 god. na prevaru ubili u Beogradu.
Tokom 1804 god. u manastiru je zasedao Sovjet koji je rukovodio Prvim srpskim ustankom.
Smatra se da naziv manastira potiče od česme koju je
podigao Hadži Ruvim a koju je sam narod nazvao Božija voda.
Zadnja obnova manastirske crkve i konaka rađena je 1967-1968 god.
Manastir je aktivan i o njemu brinu monahinje.
izvor:kreni

Manastir Koporin


[You must be registered and logged in to see this image.]

Manastir Koporin nalazi se u blizini Velike Plane, u šumovitoj uvali na putu Velika Plana - Smederevska Palanka.

Do manastira je najlakše doći kolima, auto-putem E75 iz Beograda do Velike Plane, pa iz Velike Plane, prateći putokaz, skrećete posle benzinske pumpe i prolazite kroz mesto, pored jedne lepe crkvice i još par kilometara pravo nailazite na putokaz za skretanje levo, prema manastiru, odakle ima još koji kilometar.

Ukoliko nemate kola, do Velike Plane je lako stići bilo autobusom ili vozom, jer je na glavnom putu za jug (iz Beograda ide bar 5 autobusa dnevno, vikendom ređe, a svaki voz za Niš staje u Velikoj Plani). Odatle možete dalje uhvatiti vezu za Smederevsku Palanku (autobusi saobraćaju dosta često), pa da siđete kod skretanja za manastir Koporin (morate pitati vozača ili nekog od putnika), odakle se do manastira može lepo stići peške.

Druga varijanta je da idete direktno u Smederevsku Palanku (takođe veoma često idu i autobusi iz Beograda i Smedereva), pa da hvatate vezu za Veliku Planu. Detaljne informacije o autobusima možete dobiti na autobuskoj stanici Velika Plana (, autobuskoj stanici Smederevska Palanka.
U krajnjem slučaju, od Velike Plane možete do manastira Koporin stići i peške (ima oko 5-10 km), ili auto-stopom, put je dosta prometan, pa će neko sigurno hteti da vas poveze.

Manastir Koporin zadužbina je despota Stefana Lazarevića iz 1408. godine. To je danas ženski manastir, izuzetno lepo uređen. Manastirska crkva je posvećena svetom prvomučeniku i arhiđakonu Stefanu. To je jednobrodna, skromna građevina sa kubetom. Od fresaka je sačuvano dosta malo, uočljiv je portret despota Stefana. Manastir je više puta stradao, i imao je bitnu ulogu u ustancima 1788. (Kočina krajina) i 1804. (Prvi srpski ustanak), pružajući utočište ustanicima, zbog čega su ga Turci i spaljivali. Obnovljen je u XIX veku. Pored manastira nalazi se i izvor svete vode.

Sedamdesetih godina prošlog veka, u manastiru Koporin otkrivene su mošti despota Stefana Lazarevića, što je pretstavljalo svojevrsnu senzaciju, jer se do tada mislilo da je on sahranjen u svojoj glavnoj zadužbini, manastiru Manasiji. Po njegovom žitiju, koje je napisao Konstantin Filozof, navodi se da je despot Stefan umro iznenada u lovu na Kosmaju 1427. godine i da je sahranjen u svojoj zadužbini, ali se ne kaže kojoj. Zbog tako iznenadne smrti i opasnosti od Turaka u to doba, verovatno je bilo brže i skoro neprimetno da se sahrani baš u manastiru Koporin.
izvor:kreni