BOR - Pinus silvestris

Drugi nazivi: beli bor, cam, divlji bor, lucevina, šumski bor.
Latinski naziv: pinus silvestris.
[You must be registered and logged in to see this image.]

Opis biljke: beli bor ima stablo koje može narasti više od 10 metara. Koren belog bora prodire duboko u tlo. Dok je mladji, njegove grane i deblo pokriveni su smedje-crvenkastom korom koja posle postaje sivo-smedjom. Grane se šire u obliku kišobrana. Iglice belog bora sastavljene su u cupercima po dve zajedno, duge su 5 do 6 cm, a boja im je sivo-zelena. Cvetovi su jednodomni. Iz ženskih cvetova oblikuju se mali cešeri, koji u pocetku imaju crvenkastu, a posle smedju boju i postaju drvenasti. ,


Stanište: beli bor rasprostranjen je po celoj Evropi, a raste kako u brdskim tako i u nizinskirn podrucjima.

Lekoviti deo biljke: za lek se upotrebljavaju mladi izdanci i iglice. Iglice bora, kao i sve iglice cetinara, valja upotrebljavati, po mogucnosti, neposredno nakon branja, jer se vitamin C gubi sušenjem, tako da iglice (cetine) koje se cuvaju više od godinu dana potpuno izgube svoja lekovita svojstva

Lekovito delovanje: mladi izdanci bora koriste se u lecenju zastarelih katara dišnih putova, promuklosti, kašlja, laganijeg bronhitisa, za inhalaciju i sl. Mladi izdanci i iglice koriste se, takodje u lecenju astme te u lecenju reumatskh bolesti i gihta (uloga). Kod grceva izazvanih žucnim kamencima koristi se tek istekla smola. Za lecenje odredjenih boles.ti, iako redje koriste se i cešeri..

SIRUP PROTIV KAŠLjA

Dvestotinepedeset grama mladih borovih sisarki (dugih tri do pet santimetara) dobro isprati i staviti da se kuvaju oko pola sata na laganoj vatri u litri vode, poklopljeno. Nakon tog perioda tecnost procediti i pomesati sa pedeset mililitara alkoholnog petnaestoprocentnog rastvora propolisa i jednim kilogramom meda. Nakon toga smesu drzati jos petnaestak minuta na potpuno laganoj vatri na temperature od cetrdesetpet stepeni (najbolje na kraju sporeta) uz mesanje da se masa pretvori u ujednacen sirup.
Prohladjeni sirup izliti u staklene posude i uzimati po kafenu kasiku tri puta dnevno pre jela.

ZA HRONIČNI BRONHITIS

Pedeset grama mladih borovih iglica dobro isprati pa spustiti u pola litre kljucale vode. Ostaviti da kljuca jos petnaestak minuta na laganoj vatri a zatim skinuti sa vatre i ostaviti poklopljeno da odstoji jos dvadesetcetiri casa. Nakon tog perioda tecnost procediti kroz gazu a dobijenu tecnost pomesati sa jednim kilogramom meda. Sve dobro izmesati dok se ne dobije homogena masa.
Upotrebljava se cetiri puta dnevno po jedna supena kasika posle jela.

MELEM OD BOROVIH IGLICA

Borovi izdanci se uspesno koriste za bolje izbacivanje slajma, protiv svih plucnih tegoba, a narocito protiv prehlade i protiv bronhijalne astme.
Potrebno je sakupiti jedan kilogram, po mogucnosti sto mladjih borovih izdanaka, dobro ih isprati i poredjati na suvu salvetu da se ocede. Borove izdanke zbijeno redjati u vecu staklenu teglu, i svaki red zasipati secerom. Na kilogram izbojaka upotrebiti oko jedan kilogram secera. Napunjenu teglu treba zatvoriti celofanom i ostaviti da odstoji pet do sest nedelja. Izbojci ce za to vreme pustiti dosta soka koji nakon tog procediti i sipati u staklenu bocu. Ostatak izbojaka preliti sa dva decilitara prirodne komove rakije, dobro promuckati da se zaostali secerni sirup rastvori. Jos jednom rakiju ocediti od izbojaka i pomesati sa predhodno ocedjenim sokom. Ovakav melem moze dugo da stoji, a upotrebljava se po pola decilitara (rakijska casica) jednom dnevno, najbolje ujutro.