Parapsihološki fenomeni

Druga strana stvarnosti

Možda se prepoznate medju onima, kojima se desilo da prožive "neobicno” iskustvo, iskustvo koje ostavlja čoveka iznenadjenog ili prestrašenog a takvih nije malo.Kada bi pomislili na nekog prijatelja koji bi vam u isto vreme telefonirao, pogodili ime nepoznate osobe, sanjali san koji upozorava na opasnost, osetili glasove kada ste sami, videli "nekog” u sobi u trenutku budjenja itd,šta bi ste pomislili? Slucajnost? Halucinacija? Ili dokaz da postoje natprirodne pojave?Mnogi smatraju da se parapsihologija ne može izdvojiti kao posebna oblast (para)nauke. Ona bi se, prema nekim svojim karakteristikama, pre mogla smestiti u tajne veštine i tajna učenja, kao što su spiritizam (prizivanje duhova) ili magija. Jer, kako je poznato, čovek je još od pra istorije verovao u postojanje duhova i mogućnost da ih prizove, kao što je verovao da se budućnost može predvideti, a sudbina promeniti.
[You must be registered and logged in to see this image.]
Parapsihologija je nauka koja (jos od 1882. godine, kad je Udruženje za psihološka istraživanja iz Londona počelo prve naučne eksperimente) pokušava da pronadje objašnjenja za sledece pojave:

- Telepatija (prenos misli na daljinu)
- Vidovitost (vidjenje van granica čula)
- Proricanje (vidjenje budućih dogadjaja)
- Telekineza ili psihokineza (pokretanje stvari snagom uma)
- Bio-psihokineza (upravljanje živim organizmima snagom uma)
- Astralna prijekcija (iskustva napuštanja sopstvenog tela) i posmatranja sveta sa druge tačke
- Iskustva osoba koje su privremeno prešle granicu izmedju života i smrti i donele nam svoja zapažanja sa druge strane.
- Psihometrija (vančulno pribavljanje saznanja o udaljenim objektima fokusiranjem pažnje na fizički objekt, na primer kristalnu kuglu)
- Rašljarenje ili radiestezija (pronalaženje podzemnih voda ili drugih objekata pomoću viska, rašlji i slicnih pomagala)
- Fenomen medijuma (sposobnost da se, pri svesti ili u transu, posreduje u komunikaciji ili akciji izmedju živih osoba i duhova umrlih ili mitskih bića)
- Reinkarnacija (posmrtna selidba duše u drugo telo)
- Regresija na prethodne živote (sećanja na prethodne inkarnacije)
- Progresija na buduće zivote pretskazivanje budućih inkarnacija)
- Pre-inkarnacija (posećivanje mesta budućeg života od strane duha nerodjenog i nezačetog deteta, u cilju izbora roditelja)
- Materijalizacija ili dematerijalizacija (neobjasnjivo pojavljivanje ili nestajanje opipljivih objekata i ljudi)
- Teleportacija (neobjasnjivo transportovanje objekta na daljinu)
- Ksenoglosija (pojava povremenog smislenog govora ili pisanja jezikom koji osoba nikad nije učila)
- Misaona fotografija (sposobnost stvaranja smislenih likova na filmu bez stvarnog eksponiranja)
- Levitacija (neobjašnjivo podizanje i lebdenje objekata ili osoba)
- Glosolalija (naoko besmisleni govor u transu ili izmenjenom stanju svesti)
- Teurgija (magijsko komuniciranje sa Bogom)
- Stigmata (neobjašnjivi belezi na telu koji liče na Isusove rane načinjene pri raspinjanju)
- Posednutost tela (preuzimanje i upravljanje telom žive osobe od strane djavola ili nekog drugog uljeza)
- Posednutost nekih mesta (manifestuje se pokretanjem stvari, neobjašnjenim zvucima i slicno).

Parapsihologija, dakle, nije proricanje sudbine, nije pokretanje predmeta snagom misli, nije astralna projekcija ni ponoćno zveckanje lancima na tavanu. Parapsihologija je nauka koja pokušava da pronadje objašnjenja za ove pojave.
[You must be registered and logged in to see this image.]

Zanimljiva prošlost
Možda je prvi parapsiholog bio lidijski kralj Krez koji je 550. pr.n.e. iskušao sedam proročišta tražeci od njih da predvide šta ce učiniti na dati dan. Kažu da je samo proročište u Delfima (Grcka) položilo "ispit”.
Ipak, pravo zanimanje za paranormalne pojave nastaje sa pojavom spiritizma polovinom 19. veka: 31. marta 1848. u Hydesvillu (New York).Porodicu Fox probudili su čudni udarci koji kao da su izlazili iz zidova sobe u kojoj su spavale njihove devojcice Kate i Margaret. Roditelji su došli do zaključka da u kući boravi duh. Dve sestre, koje je pod svoje uzeo jedan sposoban medij, krenule su na turneju po Sjedinjenim Državama prizivajući duhove po narudžbi, gomilajući bogate darove. Bavile su se tim sve do 1888. kada je Margaret priznala da je prizivanje duhova bila dobro smišljena prevara.
Ali spiritizam je već uveliko zapalio maštu ljudi. Uveliko se povećao broj seansi a s njima i fenomena: materijalizacija duhova, levitacija, telekineza, glasovi u tami...
Krajem 19. veka i nauka je počela da se zanima za parapsihologiju, i to sa kontradiktornim rezultatima: s jedne strane u Londonu nastaje Društvo za psihičko istraživanje (Society for Psychical Research) koje će demaskirati mnoge obmane, a sa druge strane sir William Crookes, cenjeni engleski fizičar, koji ubedljivo tvrdi da su sposobnosti nekih medija istinite.

Neumoljiva statistika
Tridesetih godina pažnja se usmerava na laboratorijske eksperimente sa ljudima obdarenim telepatijom, vidovitošću i predvidjanjem. Rec je, dakle, o sposobnostima za koju je Joseph Rhine odredio termin ekstračulne percepcije ili Esp. Ali, priznaju naučnici, njegova je veća zasluga što je statistiku uveo kao metod za objektivno ocenjivanje rezultata testa.
Danas su se proučavanja paranormalnih fenomena proširila na slepe i gluve koji svoje nedostatke mogu nadoknaditi telepatijom. Za to je zaslužan parapsiholog Charles Honorton koji je 1974. predložio tehniku "gancfeld" (ganzfeld), što je nemacka reč za "jednoobrazno polje”. Prvi eksperimenti su dali sjajne rezultate, ali posle pažljivijeg proučavanja otkrivene su, navodno, metodološke greške. Godine 1990. Honortonova grupa je ponovila uspehe, i pored strogih kontrola. Statistika je predvidjala 25 odsto tačnih odgovora, procenat je, medjutim, iznosio 35. Verovatnost da je reč o slučajnosti bila je jedan prema dvadeset hiljada.

Prisustvo fenomena
Godine 1997. Robert Morris, profesor parapsihologije na univerzitetu Edimburg, iskušao je osobe koje su se smatrale kreativnim. Tacni odgovori umetnika bili su 47 odsto, a kod muzičara čak - 56 odsto. Anthony Lawrence, parapsiholog sa univerziteta Coventry se nada da će se za deset ili dvadeset godina naći efikasni instrumenti za poboljšanje telepatskih sposobnosti svakog čoveka.
Na polju psihokineze (sposobnost premeštanja ili uticaja na predmete pomoču misli) koristi se "generator slučajnih dogadjaja”, elektronski aparat koji emituje signale (svetlost, brojevi ili zvuci) prema slučajnom nizu. Osoba treba da pokuša da utiče na mašinu tako da rezultatima više ne dominira slučaj. Jedna analiza rezultata 800 eksperimenata iz 1989. godine ubedljivo je potvrdila prisustvo stvarnog fenomena.
Jedan od najspektakularnijih psihokinetičkih efekata je, na primer, prožimanje materije. Godine 1988. Švajcarac Silvio Meyer je rekao da je "snagom misli” spojio dva kvadrata, jedan od papira a drugi od aluminijuma. Federalna laboratirija za probu materijala u St. Galenu, koja je dobila zadatak da to proveri, nije otkrila nikakav znak lemljenja, lepljenja ili nečeg sličnog.
[You must be registered and logged in to see this image.]
Zbunjena nauka
Mnogim skepticima u nauci krajnje su sumnjivi i bioenergičari, dakle, oni koji tvrde da svaku bolest mogu da leče rukama, odnosno bioenergijom vlastitog organizma u šta su se, konačno,uverili i mnogi pacijenti. Iako su mnogi dobronamerni, za večinu naučnika nema nikakvog dokaza da iz njihovih dlanova izlazi nekakva blagotvorna energija koja ozdravljuje bolesne. A kako ne znaju naći racionalno objašnjenje za uspešna ozdravljenja, njihovi se komentari obično završavaju na primedbama da je, moguće, reč o placebo efektu, odnosno o snažnoj (blagotvornoj) - sugestiji!
Da bi odbacile teze o "isceljiteljskom dodiru” skeptici su napravili eksperiment sa devetogodišnjom devojčicom Emily Rosa iz Lovelanda (Colorado). Bioenergičar je trebao da uvuče ruke u dve rupe izbušene u ekranu i, bez mogućnosti da vidi, reći da li se ruka Emily nalazila bliže desnoj ili levoj. Nijedan od 21 terapeuta nije uspeo prevazići procenat uspeha kao da je od oka pogadao. Rad Emily je tako zasluzio da bude objavljen u jednoj uglednoj medicinskoj reviji.
Najteže je proveriti takozvana "putovanja izvan tela” (astralna putovanja), iskustva u kojima subjekt, znajuci da ne sanja, "vidi” ambijent iz položaja koji je drugačiji od položaja njegovog tela. Ovoj kategoriji pripadaju i "iskustva pred smrt”: osobe probudjene iz kome koje su ispričale da su bile odvojene od tela ili da su tamo negde, "na drugom svetu", susrele mrtve rodjake.Mada veliki broj ljudi pripisuje fenomenu napuštanja tela mističan i misteriozan značaj, svako od nas na neki način doživljava manje-više isti subjektivni osećaj dok spava ili danju sanjari koncentrišući se na nešto daleko. Nekima se dopada taj utisak pa uzimaju halucinogene droge ne bi li bar na kratko napustili svoje telo, a neki su neprekidno u tom stanju zbog oštečenja mozga. Nije onda nikakvo čudo što isti utisak izazivaju i neurohemijske promene koje nastaju u bolesnom ili umirućem mozgu, ali se taj fenomen redovno koristi da bi se dokazala teza o životu posle smrti.

Kabinet cuda

Iako se paranormalni fenomeni teško izazivaju po narudbi, grupa americkih istraživaca uspjela je u kontrolisanim eksperimentima poluciti zadivljujuce rezultate!

Koverta se sama pomicala iza pisace masine, polako i u trzajima. Stigla je do vrha masine i polagano kliznula preko nje. Iznenada se prevrnula na tastaturu - i pocela da biva prozirnom. Zatim je potpuno iscezla!...
Ovaj zapanjujuci dokaz psihokineze i teleportacije bio je vrhunac jedne od najneobicnijih ikad videnih filmskih predstava. Na celuloidnoj traci 8-milimetarskog filma prikazan je širok izbor psihokinetickih efekata, koji su potvrdivali da um gospodari materijom! Najneobicnije u svemu tome bila je cinjenica da su se svi psihokineticki i teleportacijski fenomeni odvijali unutar zakljucane staklene kutije!

Neobično udruženje
Ovi filmovani parapsihološki eksperimenti prikazni 1980. godine u mjestu Rolla, u Misuriju (SAD), bili su vrhunac jednog cudesnog projekta zapocetog u oktobru 1961. formiranjem Društva za istraživanje telekineze (SORRAT).
SORRAT je osnovao Džon G. Najhard, profesor engleske njiževnosti. Snažna karizmatska licnost i covjek širokih interesovanja, Najhard je oduvijek bio fasciniran paranormalnim pojavama. Godinama je istraživao tajna znanja i vještine pretkolumbijskih naroda Amerike a bio je blizak prijatelj i svetog covjeka Sijuksa, Crnog Soba, i pocasni clan indijanskog plemena Oglala Sijuksi. Neki od prijašnjih clanova SORRAT-a tvrdili su da je Najharda u mladosti posvetio vrac Sijuksa, a kružile su i glasine da je Najhard to posvecenje prenio na još jednoga clana SORRAT -a.
Ova vrsta vjerovanja možda je pomogla da grupa SORRAT za kratko vrijeme postane poznata. I njeni ostali clanovi posjedovali su izuzetne paranormalne sposobnosti. Grupa se sastajala svakog petka navece u kuci prof. Najdharda u Misuriju i jako se zbližila tokom 16 godina djelovanja.
Tehnike kojima se SORRAT služio da bi izazivao psihokineticke fenomene bile su slicne onima kojima su se koristili mnogi spiritualisti. U suštini, oni su bezbrižno sjedili u grupi, cekajuci da se dogodi neki od parapsiholoških f4enomena (PK).

Tajanstveno kuckanje
Jedan od clanova, Džozef Mangini, razvio je sposobnost da padne u trans a tada su PK fenomeni uistinu bili posebno snažni. U prva dva mjeseca otkriveno je da su se podrucja naizgled paranormalne hladnoce razvijala oko malih eksperimentalnih predmeta položenih na sto. Termometri postavljeni pored ovih predmeta bilježili su pad sobne temperature i do pet stepeni. A nakon nekoliko mjeseci pocelo je paranormalno kuckanje.
Ova kuckanja su bila bitna, jer su stimulisala samopouzdanje i utrla put drugim, složenijim fenomenima. Istražujuci kuckanje došlo se do zakljucka da ono na izvjestan nacin pokazuje inteligenciju: služilo se kodovima pomocu kojih je odgovaralo na pitanja, a u nekim kasnijim prilikama, prenosilo je cak i informacije koje nisu bile poznate nijednom clanu grupe. Tako je tajanstveno kuckanje pružilo cujni dokaz da grupa postiže dobre rezultate i to je stvaralo osjecaj zadovoljstva i išcekivanja. Šta ce se sljedece dogoditi?
Kuckanje je otvorilo dvosmjerni kanal komunikacije izmedu onoga što je Viljem E. Koks nazvao "posredstvo" i doprinijelo da se uspostvi dijalog sa onostranim. Razvio se i svojevrstan govor: kuckanje jedanput znacilo je «da», dva puta – «ne», lagano struganje – «možda», itd. Na ovaj nacin grupa je održavala jednostavne sesije pitanja i odgovora. To "posredstvo" je takode moglo prenosti poruke, služeci se alfabetskim kodom - jedan udarac za A, dva za B itd. Kad je ustanovljen, kod je služio grupi da traži od "posredstva" da izvodi odredene PK efekte koji su onda mogli biti izmjereni.
Clanovi SORRAT su uskoro otkrili da je jedna od prednosti komuniciranja bila i ta, da je «posredstvo» moglo odbiti da izvrši zadatak koji je smatrao isuviše teškim. Na ovaj nacin broj neuspjelih zadataka je bio mali što je pomoglo održavanju pozitivnog interesovanja u grupi. Druga prednost komuniciranja bila je da su clanovi grupe mogli izdavati naredenja koja su poslušana, što je dokazivalo da grupa kontroliše stvar a na «posrednik», odnosno takozvano «posredstvo».

Prvi uspjesi

Ipak, možda najznacajniji aspekat kuckanja bilo je to da se strana, koja ih je prouzrokovala, identificirala kao - grupa duhova. Ipak, identitet «posredstva» ostao je nejasan zato što su parapsiholozi bili skloni da usvoje humanisticko stanovište - radije vjerujuci da su fizicki efekti nastali zahvaljujuci živima nego mrtvima - kasnije su SORRAT-ovi "duhovi" prilicno elokventno i upadljivo tvrdili da oni posjeduju samostalan život.
Psihokineticki efekti grupe SORRAT postali su tako snažni i uocljivi da su do kraja 1965. godine, uspješno levitirali jedan mali hrastov stolic. Ohrabreni time, oni su uskoro uspjeli da levitiraju jedan mnogo masivniji sto, težak cak 37 kg. Zatim su prešli na lagani metalni poslužavnik kao svoj PK cilj. Uspjeli su ga levitirati, a za vrijeme jednog eksperimenta pošlo im je za rukom da poslužavnik održavaju u lebdecem stanju, na visini od 4,5 metra, citavih tri minute.
SORRAT-ova knjiga isjecaka koju je sakupio dr. Ricards, arhivar i fotograf grupe, sastoji se od mnogih fotografija raznih predmeta na koje se djelovalo psihokinetickim silama. Osim pomenutih efekata, grupa je izvodila i druge parapsihološke fenomene: izazivanje tajanstvenih svjetala, teleportaciju predmeta, a jedne je prilike izazvala pojavu fantomske prikaze. «Bio je to pravi kabinet cuda!»- izjavio je jedne prilike dr Ricards.
Tokom mnogih godina profesor Najhard je bio u kontaktu sa prof Dž. B. Rajnom (neki ga smatraju ocem moderne parapsihologije), koji je bio fasciniran fenomenalnim uspjesima clanova grupe SORRAT. Iz te saradnje rodila se ideja da se u sljedecim eksperimentima koristi takozvani «izum protiv prevare» - zakljucana kutija ili minijaturna PK laboratorija ili mini-lab!
Prototip mini-laba, koga je konstruirao prof. Najdhard bila je ogromna staklena kutija ali su efekti u njoj bili prilicno rijetki i ograniceni. Koks je prilagodio tu ideju, napravivši smanjene verzije plitkih drvenih kutija.

Brojni fenomeni
Prilikom eksperimentisanja, razni predmeti bi bili stavljani u kutiju, cije je dno prekriveno finim slojem toza kafe. Zatim bi se "posredstvu" dao zadatak. Na primjer, pokretanje jednog para kockica kroz toz, dok bi se drugi par držao na mjestu. Zadatak je tako smišljen da bi sprijecio postizanje efekata jednostvanim naginjanjem kutije. Ovaj zadatak je cesto uspješno realiziran, ponekad dajuci i dodatne efekte, jer bi kockice pri kretanju ostavljale isprekidan trag, kao da su skakutale, a zapravo su levitirale od jednog mjesta do drugog.
Ponekad je samo toz stavljan u kutiju, a "posrednik" bi dobivao zadatak da proizvede vidljive tragove na dnu. U drugim kutijama nije bilo toza. One su bile opremljene jednim listom indigo papira i iglom za pisanje. Ispitanici bi mentalnom snagom pokretali tu iglu da sama piše - pritiskivanjem na indigo i ostavljajuci tragove na bijelom dnu.
"Neposredno pisanje" rezultiralo je razlicitim vrstama komunikacija: nekad su to bile škrabotine, a nekada smislene rijeci – dijelovi mnogo složenijih i povezanijih poruka. Godine 1977. Koks se povukao iz Rajnove laboratorije i posvetio se intenzivnom izucavanju paranormalnih fenomena u sklopu grupe SORRAT. On je testirao kutije sa kafom i otkrio je da se PK efekti dogadaju spontano, kad ih niko ne pokušava da proizvede niti o njima aktivno misli. Ovo je potpuno osporilo ideju da parapsihološki fenomeni zahtijevaju ogromnu koncentraciju i napor. A cinjenica da su se kutije s kafom mogle ostaviti na miru i da bi i u takvim okolnostima i dalje proizvodile PK fenomene ce se kasnije eksploatisati u eksperimentima u mini-labovima sa zapanjujucim uspjesima. Ali o tome drugom prilikom.