Либија

Велика Социјалистичка Народна Либијска Арапска Џамахирија
الجماهيرية العربية الليبية الشعبية الإشتراكية
(al-Džamāhīrīyâ l-ʿArabīyâ l-Lībīyâ š-Šaʿbīyâ l-Ištirākīyâ)
[You must be registered and logged in to see this image.]
Грб
[You must be registered and logged in to see this image.]
Застава
крилатица: Слобода, социјализам, јединство
Химна
Алаху Екбер
[You must be registered and logged in to see this image.]

Велика Социјалистичка Народна Либијска Арапска Џамахирија
الجماهيرية العربية الليبية الشعبية الإشتراكية
(al-Džamāhīrīyâ l-ʿArabīyâ l-Lībīyâ š-Šaʿbīyâ l-Ištirākīyâ)

Застава Грб
крилатица: Слобода, социјализам, јединство
Химна
Алаху Екбер

Главни град Триполи
Службени језик арапски
- Председник Моамер ел-Гадафи де факто
Мохамед Абдул Квасим ал-Зваи де јуре
- Премијер Багдади Махмуди
Независност: од Италије
24. децембар 1951.
Површина
- Укупно 1.759.540 km²
- Вода (%) занемарљиво
Становништво
- 2006. 5.670.688
- Густина 3.2/km²
Валута Либијски динар (LYD)
Временска зона UTC (UTC+1)
CEST (UTC+2)
Интернет домен .ly
Позивни број +218

Историја Либије
Праисторија и стари век
[You must be registered and logged in to see this image.]
Археолошки налази упућују да је већ у осмом миленијуму п. н. е. либијска обала била насељена неолитским људима који су познавали сточарство и гајили биљке. Ова култура је цветала хиљадама година у региону, све док их нису потисли или апсорбовали Бербери.
У старом веку Либију су окупирали разни освајачи: Феничани, Грци, Римљани, Вандали и Византијци, који су владали делом регије или читавом регијом. Иако су Грци и Римљани оставили рушевине Кирене, Лептис Магне и Сабрата, мало је других остатака ових древних цивилизација.
Феничани су били први који су успоставили трговинску размену у Либији, када су поморци из Тира (данас територија Либана) развили трговинске везе са берберским племенима и направили споразум са њима да осигурају сарадњу у експлотацији сирових материјала. До 5. века п. н. е., највећа феничанска колонија Картагина је проширила своју владавину у већем делу северне Африке, где се полако формирала карактеристична цивилизација, знана као Пуни. Пунска станишта на либијској обали укључивала су Оа (Триполи), Лабдах (Лептис Магна) и Сабрата. Сви они су се налазили у области која ће се касније назвати Триполис или „Три града“. Име садашњег главног града Либије, Триполи, вуче корен из овог термина.
Грци су покорили источну Либију када су, према предању, емигранти са пренасељеног острва Тера, слушајући пророчанство са Делфа, пошли да траже нови дом у северној Африци. Године 631. п. н. е. основали су Кирену. У следећих 200 година, још четири важна грчка града су основана у тој регији: Барке (Ал Марџ), Еуфесперида (касније Беренике, данас Бенгази), Теучира (касније Арсиона, данас Тукрах) и Аполонија (Сусах), лука Кирене. Заједно са Киреном, били су познати као Пентаполис („Пет Градова“).
Римљани су ујединили обе либијске регије и више од 400 година су Триполитанија и Киренаика биле просперитетне римске провинције. Римске рушевине, као што су Лептис Магне, сведоче о виталности регије где су густо насељени градови, па чак и мања насеља, уживали угодности урбаног живота. Поморци и занатлије из многих делова римског света населили су се у северној Африци, али је карактер градова Триполитаније упркос томе остао пунски, а Киренаике грчки.

Средњи век
Арапи су покорили Либију у 7. веку н. е. У вековима који следе, многи староседелачки народи су прихватили ислам и са њим арапски језик и културу. Отомански Турци покорили су државу средином 16. века и Либија је била део њихове империје, мада је повремено имала аутономију, све до италијанске инвазије и претварања Либију у колонију.

Модерна Либија
Године 1934. Италија је прихватила име Либија (које су користили Грци за читаву северну Африку, осим за Египат) као званично име колоније, која се састојала од провинција: Киренаика, Триполитанија и Фезан. Краљ Идрис I, емир Киренаике, био је вођа покрета против италијанске окупације између два светска рата. Од 1943. до 1951. Триполитанија и Киренаика су биле под британском управом, док су Французи контролисали Фезан. Године 1944. Идрис се враћа из егзила у Каиру, али је одбијао да обнови сталну резиденцију у Киренаики све док нису уклоњени неки аспекти стране контроле 1947. године. Према мировном споразуму из 1947. године, Италија се одрекла свих права на Либију.
Генерална скупштина Уједињених нација је 21. новембра 1949. године донела резолуцију у којој се каже да Либија треба да постане независна пре 1. јануара 1952. Идрис је представљао Либију у предстојећим преговорима. Када је Либија прогласила независност 24. децембра 1951, била је прва држава која је постигла независност кроз УН и једна од првих европских колонија у Африци која је добила независност. Либија је проглашена уставном и наследном монархијом под краљем Идрисом.
[You must be registered and logged in to see this image.]
Моамер ел-Гадафи
Проналажење значајних нафтних резерви 1959. године и приходи који су уследили од продаје, омогућили су једној од најсиромашних нација на свету да се развије у веома богату државу. Иако је нафта драстично унапредила финансије Владе, незадовољство је настало због претеране концентрације националног блага у рукама краља Идриса и националне елите. Незадовољство је расло заједно са појавом насеризма и арапског национализма у Северној Африци и Блиском Истоку.
Мала група официра, предвођена двадесетосмогодишњим војним официром Моамером ел-Гадафијем, извршила је 1. септембра 1969. државни удар против краља Идриса. У то време, Идрис је био у Турској на медицинском третману. Његов сестрић Саид Хасан ар-Рида ас-Сануси, постао је краљ. Било је јасно да револуционарни официри који су објавили збацивање краља Идриса, нису хтели Саида да именују за краља и да му препусте управљање државом. Саид је убрзо схватио да има знатно мању моћ као нови краљ него раније када је био само принц. Пре истека 1. септембра, Саид Хасан ар-Рида је формално збачен од стране револуционара и стављен у кућни притвор. У међувремену, револуционари су укинулу монархију и прогласили нову Либијску Арапску Републику. У Владиним извештајима и у медијима Гадафи је постао, и дан-данас је, „братски лидер и вођа револуције“

Налази се на северу Африке. Излази на Средоземно море. Површина износи 1.760.000 km². Има око 6,8 милиона становника. Остали градови; Бенгази, Ал Баида, Мисурат, Тобрук, Зуара, Хомс. Рељеф - уз приморје равница, а остало пустињска висораван. Клима је средоземна, а у унутрашњости пустињска. На југу се углавном налазе планине.

[You must be registered and logged in to see this image.]
Триполи ноћу
[You must be registered and logged in to see this image.]
Либијска пустиња

Либија има око 6,8 милиона становника, а највећу групу чине Арапи, па Бербери и Туарези

[You must be registered and logged in to see this image.]
dunes
From Review: Libya on Apr 2006, (Abdul Mokthar)

[You must be registered and logged in to see this image.]
Picture of Libya, Africa
From Review: Libya on Apr 2006, (ATHAR-GHERZA)

[You must be registered and logged in to see this image.]

Sabrata
From Review: Ein ungewühnlicher Urlaub on Jun 2010, (schneeball22)

[You must be registered and logged in to see this image.]

[You must be registered and logged in to see this image.]

Триполи, Либија
Од Рецензија: Триполију Дец 2009, ( ТАР3К )

[You must be registered and logged in to see this image.]
Слика Либије, Африке
По ЛаГаттона он Мар 2009

Црвена Цастле Од Рецензија: најбољи град дана Јан 2009, ( триполигирл )
[You must be registered and logged in to see this image.]

[You must be registered and logged in to see this image.]
Tripoli
By a Facebook Member on Sep 2009

[You must be registered and logged in to see this image.]
Arch of Emperor Septimus Severus
From Review: Leptis Magna on Feb 2008, (justlovenit)

[You must be registered and logged in to see this image.]
Modern Building From Review: Tripoli on Jan 2006, (A TripAdvisor Member)