Svetlosti mudraca...

[You must be registered and logged in to see this image.]

.
Zvezde – to su lampe, pri čijoj su svetlosti mudraci i filosofi pisali svoje knjige. Vreme svojim zubima nagriza planine; vreme isušuje mora; ali zvezde su neizmenjive, one su bile takve pri stvaranju prvih ljudi, iste takve, kada su gradili piramide, kada su drevni patrijarsi lutali sa svojim stadima i u pustinjama nalazili put po zvezdama, kada su bili građeni prvi Hrišćanski hramovi. To su bile iste one dijamantske oči večnosti, usmerene ka zemlji.
Zvezde su posebno jarke u pustinji i nad morem. U gradu se zvezde čine zamračenim, mutnim česticama, sličnim jedno drugim, kao da su se dim i prašina grada naselili na njima. A nad obalom zvezde blistaju i sijaju posebnom prelivajućom, svetlucajućom svetlošću, kao da svaka zvezda ima svoj tajanstveni lik.
Danju, nebo nad morem izgleda kao duboka zavesa, sa ćudljivim vezom oblaka, gde se postojano menjaju granice i oblici figura. Noć odvaja ovu zavesu, i nebo se otkriva u svojoj veličini i lepoti. Ponekada nebo biva presečeno zvezdom padalicom, i u to vreme se sećamo kako je pao svetlonosni anđeo. Još se sećamo smrti, koja je presekla nit života i u svojim rukama nosi nepoznatu stranu duše čoveka.
Zvezdano nebo je nalik na knjigu, čije otkrivene stranice govore o Bogu.