Racunarska grafika

izvor Net i knjiga Dr Selme Rizvić - Kompjutreska grafika i multimedija


Računarska grafika se naglo razvija i širi od pojave personalnih računara. Visoko razvijena sposobnost prepoznavanja oblika kod čoveka čini računarsku grafiku jednim od najprirodnijih načina komunikacije s računarom. Grafička interakcija pomoću rasterskog prikaza postala je standardnim sastavnim delom računarskih korisničkih interfejsa.

Interaktivna grafika kao sredstvo efikasne komunikacije između korisnika i računara poboljšava sposobnost razumevanja podataka, uočavanja trendova i vizualizacije stvarnih i imaginarnih objekata. Na taj način doprinosi povećanju kvaliteta rezultata rada i proizvoda, smanjenju troškova analize i projektovanja, te povećanju produktivnosti.

Sadržaj računarske grafike

Računarska grafika (engl. computer graphics) obuhvata stvaranje, čuvanje i upotrebu modela i slika objekata. Modeli i objekti računarske grafike potiču iz različitih područja: prirode, nauke, inženjerstva, apstraktnih koncepata...
Dok je predmet računarske grafike sinteza slika na osnovu računarskih modela stvarnih ili imaginarnih objekata, obrnuti procesi analize scene i rekonstrukcije modela objekata predmet su discipline koja se naziva obrada slike (engl. image processing). Obrada slike obuhvata podpodručja: poboljšanje slike (engl. image enhancement) - razvoj i primena tehnika poboljšanja kvaliteta slike i povećanja kontrasta, detekcije i prepoznavanja uzoraka (engl. pattern detection and recognition) - otkrivanje standardnih uzoraka na slici uključujući npr. optičko prepoznavanje alfanumeričkih znakova (engl. optical character recognition), analizu scene i računarski vid (engl. scene analysis and computer vision) - prepoznavanje i rekonstrukcija 3D modela scene na osnovu više 2D slika.
Iako se računarska grafika i obrada slike bave računarskom obradom slika u početku svog razvoja bile su razdvojene discipline. S razvojem rasterske grafičke tehnologije dolazi do trenda konvergencije ovih dveju disciplina.
[You must be registered and logged in to see this image.]

& underpaid....

Primeri primene računarske grafike

Računarska grafika danas se koristi u različitim područjima privrede, administracije, edukacije, zabave i svakodnevnog kućnog života. Područje primene se ubrzano širi s rasprostranjenošću računara. Neki primeri primene računarske grafike uključuju:
• korisničke interfejse (većina aplikacija na personalnim računarima i na radnim stanicama imaju grafički sistem prozora (engl. graphical user interface – GUI) pomoću koga komuniciraju sa korisnicima. Primeri takvih aplikacija uključuju obradu teksta, stono izdavaštvo, proračunske tabele...);
• interaktivno crtanje (u poslovnim, naučnim i tehnološkim primenama računarska grafika koristi se za prikazivanje funkcija, dijagrama, histograma i sličnih grafičkih prikaza sa svrhom jasnijeg sagledavanja složenih pojava i olakšanja procesa odlučivanja);
• kancelarijska automatizacija i elektronsko izdavaštvo (računarska grafika široko se koristi za izradu elektronskih i štampanih dokumenata);
• projektovanje pomoću računara (engl. Computer Aided Design - CAD danas se standardno koristi za projektovanje sistema i komponenata u mašinstvu, elektrotehnici, elektronici, telekomunikacijama, računarstvu...);
• simulacija i animacija (računarska grafika koristi se za naučnu i inženjersku vizuelizaciju i zabavu; područja primene obuhvataju prikaze apstraktnih matematičkih modela vremenski promenljivih pojava, TV i filmsku tehnologiju...);
• umetnost (računarska grafika se koristi za kreiranje umetničkih slika – digitalna umetnost);
• trgovina (računarska grafika se koristi za vizuelnu animaciju i elektronsku trgovinu);
• upravljanje procesima (podaci iz senzora dinamički se prikazuju u prikladnom grafičkom obliku);
• geografski informacioni sistemi (računarska grafika koristi se za tačan prikaz geografski raspodeljenih i rasprostranjenih sistema i mernih podataka npr. u telekomunikacijama i telemetriji);
• grafičko programiranje (računarska grafika se koristi za automatizaciju procesa programiranja virtuelnih sistema, npr. u instrumentaciji).
[You must be registered and logged in to see this image.]

RASTERSKA GRAFIKA

Rasterska grafika ili bitmapa je podatak koji predstavlja pravougaonu mrežu piksela ili obojenih tačaka, na nekom grafičkom izlaznom uređaju kao što je monitor ili na papiru. Svaka boja pojedinog piksela je posebno definisana tako da (na primer) RGB slike sadrže tri bajta po svakom pikselu, svaki bajt sadrži jednu posebno definisanu boju.
Red Green Blue - to znači da svaka boja ima svoju vrednost, menjanjem vrednosti se dobijaju druge boje osim ove tri osnovne. Što je više ovih vrednosti slika će zauzimati više prostora. Ako je slika crno-bela to znači da piksel zahteva samo jedan bit za razliku od slike u boji koja zahteva tri bajta (RGB) po jednom pikselu. Crno-bele slike su upravo radi toga manje po zauzimanju prostora.

KVALITET RASTERSKE SLIKE

Kvalitet jedne rasterske slike određuje ukupan broj piksela (rezolucija) kao i broj vrednosti za svaki pojedinačni piksel (dubina boje). Ako je dubina boje veća, više se nijansi može prikazati, to znači bolju sliku kao i verodostojniji prikaz. Slike zahtevaju mnogo memorije, zbog toga se koriste razne vrste sažimanja (kompresije). Bitmapa (bmp) je nesažeta datoteka koja ne koristi nijednu vrstu sažimanja, slike u tom formatu su veoma velike, za razliku od BMP formata mnogo popularniji i češće korišćeniji je Jpeg (jpg) format koji sažima sliku a da se ne primeti gubitak u kvalitetu iako je to nemoguće izvesti, ali je blizu stvarnosti.
Rasterska slika se ne može povećati na veću rezoluciju bez gubitka kvaliteta, što nije slučaj sa vektorskom grafikom. Rasterska grafika je više praktičnija nego vektorska grafika za fotografe i obične korisnike. Vektorsku grafiku koriste grafički dizajneri i DTP uređivači (prelamači). Prve verzije monitora mogle su da prikažu od oko 72 do 130 piksela po inču (PPI), dok današnji printeri mogu da štampaju 2400 tačaka po jednom inču (DPI).

Prednosti rasterske grafike su:

jednostavni i jeftini otklonski sistemi (jednostavnije je realizovati otklonski sistem koji uvek istom putanjom prelazi sve aktivne tačke ekrana nego sistem koji može precizno upravljati proizvoljnom putanjom zraka),
mogućnost prikaza površina ispunjenih bojom ili uzorkom (važno za 3D prikaze),
nezavisnost postupka osvežavanja od složenosti slike.

Nedostaci rasterske grafike su:

računska složenost (zbog diskretizacije slikovnih prikaza objekata),
diskretna narav slike (zbog zrnaste strukture slike kose i zakrivljene crte su nazubljene ili stepeničaste),
[You must be registered and logged in to see this image.]
& underpaid.....

VEKTORSKA GRAFIKA


Vektorska grafika ili geometijsko oblikovanje (eng. Vector graphics, geometric modeling) je način prikazivanja slike pomoću geometrijskih oblika kao što su tačke, linije, krive i poligoni, a koji su zasnovani na matematičkim jednačinama.
U principu, vektorski oblici se mnogo lakše pamte nego zahtevne rasterske (bitmapirane) slike. Skoro svi današnji računarski grafički prikazi prevode vektorsku sliku u rasterski format. Rasterska slika je memorisana u memoriju i sadrži podatke za svaki pojedinačni piksel neke slike. Pojam vektorska grafika je većinom korišćen u kontekstu dvo-dimenzionalne računarske grafike. Skoro svako 3D prikazivanje je izvršeno pomoću 2D vektorske tehnike (pomoću tačaka, linija i poligona

Crtanje i prednosti

Vektorska grafika je dobra za uklanjanje nepotrebnih detalja sa neke fotografije.
Kao primer, razmotrimo krug nekog radiusa r. Glavni podaci koje računarski program treba da zna kako bi isrctao krug su:
1. radius r
2. koordinatnu poziciju centralne tačke kruga
3. stil i boju linije (može biti i providna)
4. stil i boju punjenja objekta (može biti i providno)
Prednosti ovakvog načina crtanja nad rasterskom grafikom:
• Ovako mala količina informacija omogućuje mnogo manju veličinu datoteke
• Mogućnost približavanja (zoom) bez gubitka na kvalitetu
• Sve ove informacije su zapamćene i mogu se kasnije menjati, to znači da pomeranje, skaliranje, rotiranje i popunjavanje, itd., ne smanjuju kvalitet crteža kao kod rasterske slike.

VEKTORSKE RADNJE

Vektorski grafički programi obično omogućuju okretanje, pomeranje, skaliranje (sažimanje ili povećavanje), iskrivljavanje i ostale transformacije objekata, kao i menjanje z-redosleda i povezivanje jednostavnih objekata u više komplikovanih. Zahtevnije transformacije uključuju i Boolove operacije (unija, razlika, presek, itd.).
Vektorska grafika je savršena za jednostavne ili složene crteže koji ne treba da budu foto-realistični. Na primer, PostScript i PDF stranice koriste jezik vektorskog grafičkog modela.

Computer Aided Design (CAD) je baziran na vektorskoj grafici. Primeri komercijalnih softvera koji koriste vektorsku grafiku su Corel Draw, Adobe Illustrator... Neki od grafičkih paketa imaju mogućnost da rade i sa rastetrskom i sa vektorskom grafikom. Corel Draw i Adobe Illustrator dozvoljavaju importovanje ili otvaranje rasterskih grafika u svoje ilustracije kao i eksportovanje grafika kao rasterske i njihovu upotrebu u drugim programima. Ako treba da otvorite vektorsku grafiku u aplikaciji koja ga ne podržava, možete koristiti EPS (Encapsulated PostScript) ekstenziju, koja će sačuvati podatke vezane za sliku, a najvažnije vezano za .eps fajl je to što ga gotovo svi grafički programi za crtanje i foto-obradu mogu otvoriti. Svaku sliku rađenu u vektorskoj grafici možete sačuvati i kao .bmp fajl, ali je najbolje da je čuvate kao EPS fajl.

Treba još napomenuti da se najbolji kvalitet prilikom štampanja dobija ukoliko je slika rađena u 300dpi, dok je za slike koje se postavljaju na web strane najbolja da se rade u 72dpi.


vektorima od nule....
[You must be registered and logged in to see this image.]
& underpaid......

[You must be registered and logged in to see this image.]
jaime jasso

& underpaid

[You must be registered and logged in to see this image.]
Xavier Bourdil
& underpaid..