KRIZA MENTALNOG ZDRAVLJA KOD HOMOSEKSUALACA

[You must be registered and logged in to see this image.]
Gej magazina “Attitude” ove nedelje istražuje tabu temu – da svi homoseksualci pate od mržnje prema sebi (autohomofobija), izolovanosti i depresije.
Metju Tod je neobično nervozan. “To je veliki tabu, očekujemo da digne veliku prašinu,” priznaje urednik britanskog nagrađivanog gej magazina “Attitude” (“Stav”). Pored obaveznog golog torzoa na naslovnoj strani, nalik na Adonisa, ovog meseca časopis se bavi i “pitanjem ovog broja”. Tod ima jak razlog da bude zabrinut kako će ljudi shvatiti to. Tema je zabrinjavajuće visoka stopa problema sa mentalnim zdravljem i zavisnošću među gej populacijom.
“Postoji taj kliše da se svi odlično zabavljamo na žurkama, ali mi u stvari znamo, a i istraživanje sada pokazuje, da postoji veliki broj homoseksualaca koji su nesrećni, daleko veći broj onih koji su depresivni, anksiozni i suicidalni, u odnosu na heteroseksualce; i mnogo više onih koji pate od samodestruktivnog ponašanja, koji su zavisni od seksa i određenih supstanci (lekova), i koji imaju veliki problem sa zbližavanjem i stupanjem u vezu.”
Dokazi pokazuju da su duplo veće sanse da gej muškarac pokuša da izvrši samoubistvo. Istraživački projekat koji su radili pripadnici jedne univerzitetske bolnice u Londonu pokazao je “značajno veći broj” mentalnih bolesti među muškarcima koji su homoseksualci, u odnosu na njihove vršnjake koji su heteroseksualni. “To je izuzetno osetljiva tema, prema kojoj homoseksualci zauzimaju odbrambeni stav,” priča Tod, “zato što smo se toliko dugo borili da pokažemo da smo jednaki, da smo srećni zbog toga što jesmo. I pored toga što je sve to istina, takođe imamo traume nastale na tom putu, patimo od izolovanosti, od toga što živimo u tajnosti i stidu, i od krajnjih posledica po naše mentalno zdravlje, za koje su veće šanse da nam se dogode ako smo odrastali kao homoseksualci (nego da smo odrastali kao heteroseksualci).”
“Radi se o niskoj stopi samopoštovanja i mržnji prema gej osobi u koju smo izrasli. Ali došlo je vreme da smognemo snage da se suočimo sa tim i da shvatimo da, iako nije naša greška što nas je to zadesilo, moramo da se nosimo sa tim.” Za Toda, spoznaja da je gej kada je imao 10 godina, povela ga je u “slobodan pad u stid”. “To je bio početak najgorih pet godina mog života. Žao mi je sebe iz tog perioda, i današnje dece koje je društvo totalno izneverilo. Trebalo je da budem u mogućnosti da pričam sa svojim nastavnikom, sa svojim roditeljima. Mislim da mnogi ljudi nisu zaista svesni traume.”
Izolovanost počinje u detinjstvu. “Sve kreće kada roditelji osete da je nešto drugačije, a to je loše. Dete sve to upija. Još jedan nivo srama. To je bolna tačka sa kojom ljudi treba da se nose. Ne objavljuje svako radosno da je gej.”
Nakon nekoliko godina odlaska na terapiju (kod psihologa), Tod počinje da se suočava sa svojim kompulzivnim ponašanjem. “Gej scena je jako seksualno naglašena. Deca ulaze u ovaj seksualni svet, u kome ima dosta alkohola i droge, i ne postoji ništa što je jednostavno zdravo, nežno i opušteno. Dozvoljeno je jako često imati seks, ali samo ako je to ono sto zaista želis, ako ti biraš to.”
Neki gej muškarci koji su imali više sreće, našli su se u okolini koja ih podržava. Pisac i radijski voditelj Sajmon Fensou rekao je da ga je odlazak na Saseks univerzitet spasio, i da je prestao tabu o pričanju o problemima sa mentalnim zdravljem: “Odrastanje sa teretom krivice je priča mnogih ljudi, dok je moja priča jednostavno ona o homoseksualcu. Treba da naučimo da zaboravimo tu mržnju prema sebi. Treba nam više iskrenosti među nama, a manje insistiranja na gej solidarnosti sve vreme.”
Pa ipak, kako je napisao jedan bloger koji je gej: “Gej zajednica je zaista teško ranjena. U suštini, mladi homoseksualci nemaju uzore kod kuće, nikoga ko bi ih vodio kroz osećanje nesigurnosti. Duboko u sebi oni znaju da su drugačiji, ali ono što je karakteristično za mlade ljude jeste činjenica da to što su drugačiji ne vide u pozitivnom, zdravom smislu. Oni veruju da je to mana koju su nasledili, da su građani drugog reda koje niko ne voli.”

Najviše se žale oko nedostatka pravih uzora. Mnogi od najviđenijih poznatih gej ljudi su oni čiji su problemi postali isključivo javni – Majkl Berimor, Džordž Majkl, Lindzi Lohan, Boj Džordž, Aleksandar MekKvin. Možda je i tačno, kao što je Džulijan Kleri rekao, da su “Britanci slabi na gej zabavljače”, ali mnogi muškarci nemaju samopouzdanja kada treba da se izjasne kao homoseksualci. U maju, ministar finansija Dejvid Loz morao je da podnese ostavku nakon što je propao njegov pokušaj da sakrije svoje seksualno opredeljenje, time što je otkriveno da je plaćao kiriju, čime je kršio pravila skupštine.
Nakon toga je izjavio: “Pretpostavljam da je to bilo prilično glupo, pošto su svi ljudi sa kojima sam pričao prihvatili moje (seksualno) opredeljenje bez ikakvog oklevanja.”
Ragbista Garet Tomas, 35, živeo je u laži mnogo godina pre nego što je javno izneo svoje opredeljenje, ali to je bilo tek nakon što je pokušao da izvrši samoubistvo. Ovog meseca, bio je na vrhu impresivne liste talentovanih ljudi, godišnje “Pink Liste 101 najuticajnije gej osobe u Britaniji”. Po rečima jedne od članova žirija, Kler Bolding, oni “idu dalje od onoga što je trenutno prihvatljivo”. Jako su uspešni, puni samopouzdanja, hrabri, ne skrivaju se, i homoseksualci su. Ne treba da marširaju i mašu plakatima, ali na njima svojstven način imaju veliki uticaj.”
Stvari se možda menjaju, ali šteta je već naneta homofobijom i odrastanjem uz shvatanje da su “drugačiji”. “Homoseksualnost” je bila na listi psihičkih poremećaja sve do 1993. godine, čime je bilo teže starijim osobama da priznaju psihijatrima da su gej, rekao je Dominik Dejvis, direktor i osnivač “Ružičaste terapije”, najveće nezavisne organizacije u Ujedinjenom Kraljevstvu koja se bavi savetovanjem klijenata koji pripadaju polnoj i seksualnoj manjini: “Ako ne osećate da možete da verujete svom doktoru, nećete mu se ni poveriti. Sproveli smo jedno jako istraživanje koje pokazuje značajno slabije mentalno zdravlje među homoseksualcima, u odnosu na ostatak populacije, i značajno veću stopu alkoholizma i konzumiranja cigareta i droge. Samo-lečenje je rezultat življenja kao označena (stigmatizovana) manjina.”
Tim Frenks iz gej i lezbijske humanitarne organizacije “Pace” rekao je da su britanski psihijatri slepi kada je reč o ovom problemu. “Od svih mladih ljudi koji dolaze na naše radionice, otprilike četvrtina njih je pokušala da se ubije. Oni su usamljeni i uglavnom se kriju, ne znaju ko su pouzdani ljudi. Trenutno, sinonim u Britaniji za “lošu osobu” je “gej”, a deca lako usvajaju stvari, i za njih postoji samo “dobro” i “loše”. Tako će do desete godine deca shvatati da je loše biti gej – a onda će otkriti da su i oni jedni od njih. Ulaze u užasno stanje tajnovitosti koje može trajati 20 minuta ili 50 godina. Čak i kada ostvarite kontakt sa svetom odraslih, to može biti i seksualni kontakt.”
Zamislite kada bismo očekivali od mlade strejt devojke da dobije prvu lekciju o vezama u baru u kome su svi sami/slobodni. Sve to je traumatično i ima jak uticaj na mentalno zdravlje. Ovo je sigurno mnogo veći problem od hiv-a na primer. Ključna greška je u tome što glavne zdravstvene ustanove ne shvataju ovaj veliki problem. U stvari, tu postoji sistem koji je slep za određene osobe.”
U svojoj novoj knjizi “Plišani bes: Prebroditi bol pri odrastanju kao gej osoba u strejt svetu”, američki psiholog Alan Dauns proučava bol koji prožima živote gej ljudi i destruktivne odluke koje oni ponekad donose: “Da, tokom života mi imamo više seksualnih partnera nego što ih imaju druge grupe ljudi”, piše on. “U isto vreme, među nama je najveća stopa depresije i pokušaja samoubistva, da ne pominjem polno prenosive bolesti. Kao grupa, mi više ispoljavamo emocije nego što to rade strejt muškarci, a ipak naše veze kraće traju.”
“Imamo veće troškove, skuplje kuće, bolje automobile, odeću, nameštaj, sve to u poređenju sa bilo kojom drugom kulturološkom grupom. Ali da li smo zaista srećniji?”
Tod se nada da će časopis “Attitude” pomoći muškarcima da se pozabave ovim pitanjem: “Ako postoji gej zajednica, treba da se staramo o ljudima koji prolaze kroz težak period. Prvi put imamo konkretne odgovore. Ako imate ove probleme, postoji način da se izborite sa njima.”

Molim za vas stav