Kultura STARODREVNIH SRBA

Pisani tragovi o Srbima iz Indije datiraju od pet do sest hiljada godina, a u Evropi od preko tri hiljade godina.
Rus
Moraskin je pisao da su Srbi jos u svom indijskom kraljevstvu bili na
najvisem stepenu prosvete i obrazovanosti, za to doba. Takodje, Kinezi
su zapisali da su Srbi napredovali u prosveti i da je njihov car Tanca
jos tada izdavao zakone. Grcko-rimski istoricar Straban kaze za Srbe iz
Kaspijske Serbanije da su trgovali jos od dolaska iz Indije i da su na
odeci nosili zlato.

Gilferding za Balticke Srbe kaze da su
imali velike gradove, sa razvijenom umetnoscu, zanatstvom i trgovinom,
cime su zadivljavali druge narode. Mavro Orbini navodi da su Balticki
Srbi u politici imali izvrsne zakone i pohvalne obicaje. Srpski
istoricari Kovacevic i Jovanovic zapisali su da su ti pradavni Srbi
upotrebljavali zelezo, bakar, olovo, srebro i zlato. Jirgen Spanut je u
svojim studijama zapisao da su na Sinajskom poluostrvu jos 4000 godina
pre n.e. postojali rudnici bakra "Timna" na oko 60 kvadratnih
kilometara sa oko 5000 podzemnih tunela i da su u tim rudnicima
pronadjeni natpisi, kako on kaze na "filistickom" pismu, sto je
identifikovano kao pismo kojim su se sluzili Srbi.


A Racki
pise da su kod Srba pre 2500 godina bila razvijena zemljoradnja i
trgovina zitom, te da su bili veste zanatlije, rudari, dobri graditelji
brodova i poznavali su staklo. Sreckovic pise da su Srbi u Solunskoj
Srbiji negovali svoju pismenost i na svoj jezik preveli svete knjige.
On takodje kaze da su Neretvljani bili najbolji trgovci i da su imali
jacu flotu od Mletacke. Slicno je tvrdio i sam Julije Cezar u svoje
vreme. Imali su cak svoje tkanine, koje su izvozili i koje su bile
veoma cenjene u Carigradu.
I konacno, akademik Stojan Novakovic
tvrdi da postoje dokazi da je u Srbiji vec u desetom veku postojao
snazan knjizevni pokret, u Zeti i Raskoj, na kojim temeljima je
izgradjena prosveta, knjizevnost i zakonodavsvo Nemanjicke Srbije.

Dr
Jovan Deretic nalazi pojavljivanje imena Srba i u Bibliji, sto je mnogo
ranije od zvanicne nauke. Po njemu Srbi su ostavili bezbrojne tragove,
svuda gde su ziveli. Tako, u Maloj Aziji je postojao grad Sard u kome
su prvi put osnovane skole za matematicare, istoricare, muzicare i
astronome. U tom gradu prvi put u ljudskoj istoriji predvidjeno je
pomracenje sunca. Svrseni ucenici ovih skola odlazili su u velike
gradove i drzali predavanja. Jedan od njih, Grk koga pominje Ksantos,
otisao je u Atinu i drzao predavanje, ali ga vecina slusalaca nije
razumela jer su svi strucni izrazi bili na srpskom. Otuda i podatak da
su Grci Srbe nazivali Ksantosima.

Po podacima sakupljenim u
Vatikanu, pa cak i u "Svetom pismu", Deretic zakljucuje da su Arijevci,
Heti, Geti, Iliri ili Kelti sve Srbi. A dr Ranka Kuic, prvi keltista na
Balkanu i strucnjak uvrsten u 2000 najistaknutijih stvaralaca na
zemaljskoj kugli, svojim delom "Srpsko-keltske paralele" dokazuje
gotovo genetsku srodnost danasnjih Velsana, mnogih Iraca i Skota sa
Srbima. Otud je i ponela nadimak "Ranka Velsanka".
Ona je svoje delo pokazala na svim geografskim pojmovima na terenima koje su nastanjivali Kelti i Srbi.

Savremeni
istoricari tvrde da je prihvatanjem nordijsko germanske istoriografske
Berlinsko-Becke skole Srbima nanet udarac mitskih razmera. Cvijic je
Srbe opisao kao veoma inteligentan narod, ali i veoma eksplozivan. P.
Dragosavac tvrdi da Akademija nauka nikada nece zavrsiti srpski recnik,
a sto je jos tragicnije da isti jos uvek tretira kao srpsko-hrvatski.

On
takodje istice potrebu za izradom srpsko-sanskritskog recnika. Na svu
srecu takav recnik moze se uskoro i ocekivati, posto na njemu radi
Branislava Bozinovic.
Natasa Lukic sugerise kao kluc da je dobro
iznaci balans izmedju zelja i stvarnosti, kako nas preuvelicavanje nebi
odvelo od puta za "vise interese". Jelena Milutinovic kaze: "Kad je
Gete procitao Hasanaginicu, izjavio je da narod koji ima takvu poeziju
zasluzuje da bude prestizan evropski narod, narod koga ce svi evropski
narodi izucavati upravo zbog toga".

Ne tako davno, 1984
godine, svetsku javnost uzdrmao je Meksikanac Robert Salinas Prajs
objavom knjige "Homerova slepa publika", kojom je ustvrdio da Troja
nije u Maloj Aziji vec u dolini Neretve i da je Neretva ustvari drevna
anticka reka Skamander a Gabela je Troja. Robert Salinas u svojim
istrazivanjima i dalje traga za nasim istinama. Narocito ga privlaci
misteriozna planina Rtanj, za koju tvrdi da je to srpski Olimp. On
takodje zakljucuje da je Balkan pupak sveta.