Rembrant Harmens van Rajn...

Рембрант Харменс ван Рајн рођен је 15.јула 1606.године у Лајдену, као пети син млинара Хармена Херитса ван Рајна и његове жене Нејлхен Вилемсдр ван Зајтбрук. Родитељи су жељели да се он бави неким од стручних послова, па се по завршетку латинске школе 1620.године уписао на универзитет у Лајдену, који због сплета различитих околности уопште није похађао.

Пошто је у 15.години показивао велики таленат за цртање, период од 1621.до 1624. провео је у атељеу локалног сликара историјских композиција Јакоба де Сваненбурха. Сљедећи његов учитељ био је такође историјски сликар Питер Ластман, који га је 6 мјесеци 1624.године поучавао у својој радионици у Амстердаму. По повратку у Лајден, Рембрант је отворио сопствену радионицу, гдје му је први ученик био Херард Дау. За то вријеме сарађивао је са лајденским сликаром Јаном Ливенсом.

Послије очеве смрти 1630. године, Рембрант је 1631.године напустио Лајден и преселио у Амстердам, који му је нудио више могућности за остваривање великог успјеха у сликарској каријери. 1634.године у Амстердаму, оженио се Саскијом van Ујленбург, чији је отац био имућни судија.

Послије смрти троје дјеце, Саскија му је 1641.године родила сина Титуса и годину дана касније умрла. Послије тог догађаја, Рембрант је ушао у несрећну везу са Титусовом дадиљом Хертје Дикс, која послије сукоба са њим одлази у женски затвор. Он тада улази у везу са Хендрикје Стофелс, са којом 1654.године добија кћерку Корнелију.

У том периоду, Рембрант није продавао много слика и стално је западао у дугове. Мада је продавао слике на аукцијама и добијао наруџбе, то му није помогло да се извуче из банкрота. У међувремену, 1663.године, умрла је Корнелија због куге, а послије пет година умро је и Титус. 1667.године, посјетио га је војвода Козим III Медици.

Рембрант је умро 4.октобра 1669.године. Сахрањен је у амстердамској цркви Вестер Керк. Мада његова дјела предтављају највећу вриједност холандског златног доба, послије његове смрти остала су заборављена, јер се више нису слагала са укусом тадашњег друштва.

Rembrant Harmenson van Rijn 1606-1669
[You must be registered and logged in to see this image.]
Rembrant Harmenson van Rijn (hol. Rembrandt Harmenszoon van Rijn - Rembrant Harmenson fan Rejn, 15. juli 1606. Lajden - 4. oktobar 1669. Amsterdam) bio je najveći i najpoznatiji holandski slikar i jedan od najuticajnijih umetnika u tradiciji umetnosti zapadne Evrope 17. veka. Psihološka dubina njegovih portreta i produbljena interpretacija biblijskih događaja koje je rado slikao ostale su do danas jedinstvene i neponovljive.

Njegovo slikarstvo pripada stilskoj epohi baroka. Ovo doba je poznato kao Zlatno doba Holandije, kada je ona doživela politički, ekonomski i umetnički procvat.

Već za života Rembrantova dela su kopirana i imitirana. Posle njegove smrti kritičari pristalice klasicizma nisu imali visoko mišljenje o njegovom kolorističkom slikarstvu, dok su njegove slike ostale ominjene i na ceni kod kolekcionara. U 18. veku pojavili su se slikari u Nemačkoj i Engleskoj koji su bili inspirisani njegovim delom. Rembrantov život postao je predmet mistifikacija i legendi. Tek su se sredinom 19. veka pojavili ozbiljni istraživači njegovog života i rada. Od 1970. „Istraživački projekat Rembrant“ se bavi istraživanjem i atribucijom njegovih dela. Danas se smatra da je Rembrant sam naslikao oko 350 dela.

Biografija

Rembrant je rođen u Lajdenu 1606. godine i slikarstvo je učio od Pitera Lastmana i Jakoba van Svanenburga. Sa 17 godina odlazi u Amsterdam gde slika zajedno sa prijateljem i tada poznatim slikarom Lastmanom, a zatim se vraća u rodni Lajden i otvara atelje gde je slikao i podučavao svog učenika Gerita Doua. Godine 1631. ponovo se vratio u Amsterdam gde se 1634. oženioSaskijom van Ujlenburg. Nakon njene smrti, Hendrijke Štofels je 1649. preuzela njegovo domaćinstvo i rodila mu sina Titusa 1654. godine. I pored slikarskog uspeha, povremeno je dolazio u teške finansijske situacije, pa je 1656. bankrotirao. U doba vrhunca svoje umetničke zrelosti živeo je u siromaštvu.

Dela

Rembrant je radio kao slikar i grafičar, vodio je slikarsku radionicu i podučavao učenike. Bio je pre svega uspešan portreista, ali se pretpostavlja da je sebe pre svega smatrao istorijskim slikarom. Njegovo delo se sastoji iz portreta i autoportreta, pejzaža i obrada biblijskih i mitoloških tema.

Na portretima mu je uspevalo da uverljivo predstavi likove u nekoj aktivnosti. U istorijskim kompozicijama slikao je motive koje pre njega niko nije koristio, ili je stare motive predstavljao na nov način. U mnogim Rembrantovim delima majstorski je korišćen kontrast svetlog i tamnog (kjaroskuro). Rembrantovi autoportreti ilustruju kako je video sebe kao umetnika i kako je stario. Posebno su na grafikama vidljivi različiti izrazi lica i gestovi koji su služili kao studije. Rembrant je naslikao i nacrtao mali broj pejzaža i žanr scena. Slika „Mrtvi paunovi“ je jedina njegova poznata mrtva priroda. Mnoge od crteža Rembrant je načinio isključivo u svrhu obuke svojih učenika.

Atribucija

Tokom 1920ih istraživači su Rembrantu pripisivali više od 700 slika, dok danas preovlađuje mišljenje da se njegovo ukupno delo sastoji iz oko 350 slika, 300 grafika i 1000 crteža.

Bakropisi

Rembrant je izrađivao bakropise većim delom svoje karijere, od 1626. do 1660. kada je bio prinuđen da proda svoju štamparsku presu i praktično prekine sa baropisom. Jedino tokom nesrećne 1649. nije stvorio nijedan datirani bakropis. Sa lakoćom je radio bakropise i, iako je poznavao i nekada koristio tehnike bakroreza, sloboda tehnike bakropisa je postala temelj njegovog dela. Poznavao je sve faze postupka izrade bakropisa i izvesno je da je sam otiskivao makar rane primerke svojih bakropisa. Isprva mu se stil oslanjao na crtež, ali se ubrzo preorijentisao na slikarski pristup koristeći mnoštvo linija i brojna nagrizanja ploče kiselinom, čime su linije dobile raznovrsne debljine. Krajem 1630ih, uprostio je svoj stil i koristio je manje nagrizanja kiselinom. Na čuvenom bakropisu Hristos leči bolesne radio je u fazama tokom 1640ih. To je bilo „prelomno delo u sred umetničke karijere“, iz koga se razvio njegov stil bakropisanja. Iako je ovaj bakropis sačuvan u samo u primercima iz prve dve serije, primetne su prepravke u završnoj verziji o čemu svedoče mnogi crteži.

U zrelim delima iz 1650ih, Rembrant je bio spremniji da improvizuje, tako da su veliki otisci rađeni u do 11 serija, često radikalno drugačijih. Sada je koristio špartanje da dočara tamne površine, koje su često velike. Eksperimentisao je i sa efektima štampe na različitim vrstama papira. Često je koristio japanski papir i parir od životinjske kože. Počeo je da primenjuje „površinske tonove“, ostavljajući tanak sloj mastila na pojedinim delovima grafičke ploče, umesto da ga potpuno ukloni. Češće je koristio suvu iglu, posebno u prikazima zamagljenuih pejzaža.

Njegovi otisci tretiraju slične teme kao i njegove slike. U bakropisu je izradio 27 autoportreta, dok su drugi portreti ređi. Izradio je 46 uglavnom malih pejzaža, koji su postali uzor u predstavljanju pejzaža u grafičkoj umetnosti sve do kraja 19. veka. Trećina bakropisa se odnose na religijske teme, neki od njih odišu jednostavnošću, dok su drugi monumentalni. Nekoliko erotskih kompozicija nema ekvivalente u njegovom slikarskom delu. Rembrant je posedovao, dok nije bio prinuđen da je proda, izuzetnu kolekciju grafika drugih umetnika. U njegovim bakropisima su vidljivi uticaji koje je primio od Mantenje, Rafaela, Herkulesa Segersa i Đovanija Kastiljonea.
Poznata dela

Čas anatomije doktora Nikolasa Tulpa
Jevrejska nevesta
Ana i Tobija
Žena uhvaćena u preljubi
Belsazarova gozba
Bludni sin u krčmi
Povratak bludnog sina
Zavera Klaudija Civilisa
Avram i Isak
Skidanje sa krsta
Artemizija
Danaja
36 autoportreta
Izvor:
Nightlife-Belgrade

[You must be registered and logged in to see this image.]
REMBRANT VAN RAJN (1606-1669)


Roden je i zivio u Holandiji u 17.vijeku.Bio je covjek nesputanog duha,najcuveniji i najpostovaniji slikar svoje zemlje.Njegov lik poznat je iz velikog broja autoportreta:imao je valovitu kosu ,izrazajno,rumeno lice,prcast nos.

Roden je u lajdenu 15. jula 1606.Njegov otac Harmen Hertis bio je mlinar , a majka Hajldhen(Kornelija)bila je pekareva kci...Porodica je cetiri generacije posjedovala mlin na Rajni i bila je imucna ,tako da je Rembrant bio posteden bavljena teskim poslovima.Roditelji su ga upisali u gimnaziju,a kada mu je bilo 14.godina (1620) prijavili su ga za univerzitet u Lajdenu.Zbog raskola u skolstvu i velike strasti (slikarstva)nije studirao.U 15. godini pokazuje dar za crtanje i otac se slozio da napusti skolu i bude segrt lokalnog slikara.Tu je bio od 1621.-24.naucio tehnike i teme pa odlazi kod boljeg ucitelja.Njegov novi ucitelj(Piter Lastaman),kao i stari ,bio je istorijski slikar,a uz to je proveo puno vremena u IIItaliji

Rembrant je odlucio da napusti Lajden kad je stekao sposobnost za biljezenje i izrazavanje osjecanja i odlazi u Amsterdam.Tamo je upoznao Saskiju ,imucnu kcerku sudije Visokog suda i nekadasnjeg gradonacelnika.Vjencao se sa njom jula 1634.Tada je dobio i prvu narudzbu od princa Frederika Henrika,za niz slika o mukama Isusovim.1641. dobili su sina Titusa i sljedece godine umire mu zena..Dadilja njegovog sina postala mu je ljubavnica.Nakon toga bio je u vezi sa seoskom djevojkom Henrikijom.Nije se htio ozeniti sa njom radi toga da ne bi izgubio nasljedstvo.Bili su neprestalno u dugovima.1654.godine rodila im se kcerka Kornelija


Malo je prodavao slika i nije mogao izbjeci bankrot 1657.Izvrsena je podjela (1658) Rembrantovih stvari na aukcijama.1665.dobija narudzbinu za "Jevrejsku nevjestu".
[You must be registered and logged in to see this image.]
1669.Rembrant je naslikao"Simeona sa malim Isusom",mozda svoju posljednju sliku

Umro je 4.10.1669. i sahranjen je '

cetiti dana poslije u zakupljenoj grobnin-ci u amsterdamskoj crkvi Vester Kerk.Poslije smrti cak su ga i kriticari zaboravili.
[You must be registered and logged in to see this image.]
"Povratak bludnog sina "je jedna parabola iz jevandelja koju je slikar uzdigao na nivo univerzalne drame o kajanju i prastanju.Kompozicija je asimetricna,ne samo zbog razmjestaja figura vec i zbog tretmana osvjetljenja,kojim ,desno,slikar dubi prostor,dok u vertikali na lijevoj strani pokazuje sve njene nijanse,dostizuci blistav sjaj na celu oca.

a inace sam veliki postovalac BAroka,i baroknog slikarstva,i Rubens je jedan od fantasticnih...
izvor
pouke.org

[You must be registered and logged in to see this image.]
Рембрандт : Саския в виде Флоры. 1635

[You must be registered and logged in to see this image.]
Рембрандт : автопортрет. 1640

[You must be registered and logged in to see this image.]

Рембрандт : Автопортрет в возрасте 63 лет. 1669