First topic message reminder :[You must be registered and logged in to see this image.]Klod Mone (1840-1926)
[You must be registered and logged in to see this image.]Klod Mone (fr. Claude Monet; 14. novembar 1840. — 5. decembar 1926)je bio najdosledniji impresionistički slikar. Impresionizam je dobio ime po njegovoj slici „Impresija, rađanje sunca“, 1874.
Mone se rodio 14. novembra 1840. Bio je drugi sin Kloda Adolfa i Luis Žastin Mone.[3] 20. maja 1841., kršten je u lokalnoj crkvi, kao Klod Oskar. [3] Godine 1845. njegova porodica se preselila u Avr u Normandiji. Tu je kao mladić počeo da radi karikature koje je izlagao po izlozima dućana. Ubrzo ih je zapazio lokalni slikar Ežen Buden, zainteresovao se za mladog Monea i počeo da ga vodi sa sobom kad god bi išao da slika pejzaže. Mone je smatrao da mnogo duguje ovom majstoru, i uvek je govorio:
„Ako sam postao slikar, za to treba da zahvalim Budenu.“
U Avru je upoznao i Žonkena, koji je takođe dosta uticao na Monea (i Buden i Žonken se ubrajaju u preteče impresionizma). Posle ove dvojice, pao je pod uticaj Koroa i Kurbea.
Na početku svoje slikarske karijere bavio se figuralnom kompozicijom, ali je po odlasku u London, videvši tarnerovo slikarstvo, shvatio da su divizionistička tehnika i pejzaž njegova prava inspiracija.
Mone nije stvorio teoriju, ali je na putu likovnog istraživanja sebi postavio cilj da ne predstavlja materiju samih predmeta, već promenljivu igru svetlosti. Sa svoje palete je odstranio teške i neprozirne boje i koristio samo čiste i svetle. Stavljajući takve tonove jedan kraj drugog, postigao je treperenje svetlosti, odsjaj raznobojnih nestalnih odsjaja koji stalno menjaju i sam izgled stvari. Prirodno, oko 1890. počeo je da slika cikluse slika, sa istim motivom ali u različitim fazama dana.
Impresija, rađanje sunca. Slika po kojoj je impresionizam dobio ime.Od 1870. do 1889. stalno se selio. Od Por Vijeza do Aržanteja, od Bordigere do Bel Ila, na Eptu ili Krezu on ostaje veran svojim obrascima. Ovaj period znači prelaz sa istraživanja motiva ka čisto slikarskim problemima — istraživanju svetlosti nezavisno od predmeta i forme. Svešće svoj svet na vrt i jezero Živerni. Na kraju će sanjati da ostvari „nešto što je nemoguće naslikati — vodu sa travom koja se talasa u dubini.“ Najveća vrednost ovog umetnika je kvalitet njegove moći opažanja tonova i analize istih. Mone je doneo revoluciju u umetnosti slikanja.
Eduar Mane ga je smatrao „Rafaelom vode“, a po Sezanovim rečima, Mone je bio „samo oko“. Tek u poznim godinama života je dočekao ugled zvaničnog Salona i Službenih krugova. Ali, jedino nije doživeo da mu zvanični krugovi odaju priznanje. Za života Francuska nije od njega kupila ni jednu sliku. Moneove slike koje se danas nalaze u francuskim državnim muzejima bili su pokloni ili ih je država kupila od privatnih lica.
Svojim načinom slikanja — divizionističkim, razlaganjem svetlosti na osnovne boje — uticao je na mladog Žorža Sera, koji će ubrzo stvoriti čitav sistem, poentilizam, ali koji će vratiti slici skelet i „spasiti“ je od potpune dezintegracije forme.
Počeo je kao figuralni slikar. Tri godine posle Manea, i Mone je naslikao jedan „Doručak na travi“, samo što Moneova slika ima daleko više svetlosti. „Žene u vrtu“, pokazuju još veći napredak iako je bila odbijena na Salonu 1866[1]. Po ovim i još nekim Figuralnim kompozicijama, kao što su „Dama u zelenoj haljini“, „Japanka sa lepezom“, „Gospođa Mone na sofi“, „Ručak“,„ Žene u vrtu“, vidi se da je Mone mogao postati vrstan slikar figura, kao što su to bili Mane, Renoar ili Dega, ali se on odao isključivo pejzažu.
Na početku istraživanja pejzaža, kao „Trg sen Žermen“, senke rešava onako kako bi to uradio Mane. Odlazak u Englesku i Holandiju je u mnogome promenio njegov odnos prema slikarstvu. Počeo je da izučava igru svetlosti na vodi slikajući londonske pejzaže sa Temzom, u kojima teški lukovi mosta lebde kao u izmaglici nad rekom koja svetluca. u Veneciji je naslikao „pejzaže sa kanalom Grande“.
Tek je sa serijama slika Mone zaokružio svoje stvaralaštvo, i sa njima stekao slavu: „Stogovi sena“, „Aleja jablanova“, „Ruanska katedrala“ i „Lokvanji“.
[You must be registered and logged in to see this image.]U Parizu 14. novembra 1840. godine, u ulici Lafit rodjen je Klod Mone. 1845. godine porodica Mone se seli u Avr. 1846. godine Mone upoznaje Ezena Budena koji ce ga nauchiti da slika pejzaze "en plein air".1859. Mone odlazi u Pariz. U pochetku slika na jednoj "slobodnoj akademiji" koju posecuju ne samo Delakroa i Kurbe, vec i grupa buducih impresionista. 1860/1862. godine Mone odlazi na odsluzenje vojnog roka u Alzir gde ga ocharavaju boje i svetlost juga. Sa Renoarom, Bazijem i Sleom, 1863. godine Mone slika u pleneru u shumu Fontenblo, ali ga josh privlachi genijalnost Delakroa. Mone prvi put izlaze 1865. godine na Salonu i postize skroman uspeh. Upoznaje Kamij Donsije koja ce postati njegova dugogodishnja zivotna saputnica. 1866. godine prihvacen je za Salon. Potezi kichicom su vec impresionistichki, ali ne i boje. Nedostaje jedinstvo izmedju predmeta previshe statishnih i onih koj pokrece vetar. 1867. godine slika zimske pejzaze u blizini imanja Sen Simeon. U avgustu radja mu se sin Zan. 1868/1869 godine, njegove slike su prihvacene za Salon. Zola pishe o Moneu veoma pozitivno. Seli se u Etreta, a finansijski ga pomaze trgovac Godiber. Mone i Renoar slikaju jedan pored drugog ispred chuvenog pristanishta Grenujer. 1870. godine, Mone se zeni Kamijom i seli se u Truvil, u Normandiju. Posle izbijanja francusko-purskog rata bezi u London gde upoznaje Dobinjija i Pisaroa. Chesto slika duz obale Temze ili u maglama Hajd Parka. U muzejima otkriva Ternera i Konstabla. Upoznaje trgovca Diran-Riela koji ima galeriju u Nju Bond Stritu. 1871/1873 godine, Mone odlazi u Holandiju. Ocharan je njenim pejzazima, a u Amsterdamu otkriva japanske grafike. U Parizu ga vidjaju u kafeu Gerboa. Mane mu nalazi kucu u Arzanteju i tamo s Renaoarom slika pejzaze na vodi. Oprema ploveci atelje. Vec je na chelu grupe impresionista. 1874/1875 godine prva prodaja bankara Oshedea. U ateljeu fotografa Nadara na Bulevaru de Kapisin, 25. aprila otvorena pva izlozba "Udruzenja slikara, skulptora i gravera" koja je u ochitoj suprotnosti sa zvanichnom umetnoshcu chija se dela izlahu na Salonu. 1876. godine Sezan upoznaje Monea s kolekcionarom Shokeom. U aprilu se odrzava druga izlozba grupe, ali ne nailazi na uspeh kod kritike. Mone se zaljubljuje u Alisu Oshede. 1877/1879. godine u palati Druo se priredjuje izlozba za izlozbom koje naglashavaju slobodnu kreativnost impresionista. Radja mu se drugi sin, Mishel. U trideset trecoj godini umire njegova saputnica Kamilj. 1880/1885. godine, izlaganjem 18 Moneovih slika na Salonu inaugurisan i Sharpantjeov chasopis "La vie moderne". Mone chesto odlazi u Normandiju jer ga privlache pejzazi, more i atmosfera tog kraja. U aprilu 1881. godine dolazi do raspeca medju impresionistima. U martu 1883. godine, samostalna izlozba od 50 slika kod Diran-Riela. Mone odlazi s Renoarom na italijansku obalu, u Bordigeru. Trgovac Peti se 1884. godine zainteresovao za Moneovo slikarstvo i reshio da organizuje medjunarodnu izlozbu. 1886/1890. godine Mone ponovo odlazi u Holandiju, a zatim u Etreta gde se njegovim slikama odushevljava Zefroa. U maju i junu 1887. godine posredstvom Diran-Riela izlaze u Njujorku, a 1888. u Antibu. U Ziverniju 1890. godine pochinje da slika Lokvanje. 1891/1895 - U januaru ponovo slika zimu na Senil 1892. godine slika seriju Katedrale u Ruanu. Shesnaestog jula se zeni Alisom. U februaru i martu 1893. godine nastavlja s temom Katedrale. 1895. godine boravi u Norveshkoj gde obilno slika fjordove i zimske pejzaze. 1896/1899. godine, Mone se vraca na mesta u kojima je boravio kao mlad. Na II bijenalu u Veneciji, 1897. godine izlozeno je 20 njegovih slika. Tokom leta 1899. godine, slikar je u Londonu i tamo slika seriju pogleda na Temzu. Te jeseni u Ziverniju nastavlja ciklus Lokvanja na kojem ce raditi do kraja zivota. 1900/1907 vraca se u Francusku, zatim odlazi u London, pa se opet vraca u Ziverni i nastavlja s Lokvanjima, 1904. U oktobru odlazi u Madrid da vidi Prado. 1905. zahvaljujuci Diran-Rielu, u Londonu se odrzava velika izlozba impresionista. 1908/1915 Mone poboleva i vid mu slabi. U septembru je u Veneciji i tamo slika, ocharan svetloshcu, vodom, strukturama i atmosferom. 1909. godine ponovo radi na Lokvanjima. 1911. godine umire Alisa. 1912. godine zavrshava prikaze Venecije. 1914. godine umire njegov stariji sin Zan. 1916/1926. godine, poshto ga je Klemanso ohrabrio, pravi najveci atelje u Ziverniju i slika Lokvanje s chudesnom voljom. 1919. godine umire Renoar. Moneov vid sve vishe slabi. 1922. godine skoro slep od katarakta, i dalje ochajnichki slika u pleneru. 1923. godine je izvrshena operacija na ochima koja je dovela do izvesnog poboljshanja, ali umetnik je potpuno sam, tuzan, uplashen i obeshrabren. 06.12.1926. godine, Mone je umro.
Naslov: Klod Mone 
Sre Dec 29 2010, 02:00
