Zaplesimo svoj ples..

Ponoćni valcer


Neka reči teku same,
klizajući glatko kao penušavi šampanjac niz grlo.
Dva pogleda blizine,puna ljubavi.
Da,draga moja,takva je ova pesma.
Dani prolaze,kao tihi stihovi koji se sabiraju,
lagano,smireno tonemo.
Namreškani oblaci nad nama i neka muzika
tu,odmah iza nas,
Mirisi parfema tvoje kose,
i prsti,koji nežno klize niz tvoju spavaćicu.
Imam te,imam te kao nežnu pticu u krletki,
a ti,otimaš se u strahu poraza svoga ponosa.



Slušam,slušam kako pričaš
nepovezano u zanosu vatre koja te rasplamsava,
teram te na poroke slasti,ritma
od kojeg ludo zabacueš glavu,kao...
kao divlja ždrebica koja juri galopom
po Arapskoj prostrani.
Nerazumeš me,što sam zver
sa nasmejanim licem noćas,
pokušaj,možda ćeš shvatiti.


Čuo sam urlik neke ptice,
ili sam to sanjao,
Draga,shvaš me ?
Dok ti besno kidam odeću sa tebe,
ti si me čekala da svršimo u zagrljaju,
zagrljaju smrti.
Znoj,uzdasi...lepljivost
ali gde nas to vodi,no do nas samih ?




Prošla je ponoć,neprimetno
dadoh joj još jedan poljubac za kraj.
Pružih joj ruku i zamolih je za ples,
još jedan,
zadnji ponoćni ples.
Ispijali smo zadnje taktove našeg zanosa.
Padajaći u tihi san,dok se kućne senke tiho
vukle iza nas,tiho...tiše
Da nikoga ne probude.

hierosgamos