GRČKI BOGOVI

U pocetku bijase Kaos (Haos).
Iz njega je nastala Geja (Zemlja),Tartar (tamni ponor pod Zemljom) i Eros (Ljubav).
Geja je iz sebe rodila Urana (Nebo),Gore i Ponta (More),a sa Uranom Titane,jednoke Kiklope i storuke Hekatonhire.

Od Titana su nastali Kron i Reja (pra roditelji olimpijskih Bogova).
Buduci da je Uran mrzio svoju djecu i prognao ih u tamno krilo Zemlje,nagovorila je Geja svog najmladjeg sina Krona da se sebicnog oca ostrim srpom osakati i da mu otme vlast.
Iz kapi krvi sto su iz ranjenog Urana pali na Zemlju ,nastadose Ernije(Furije,Srde osvetnice),Jasenove nimfe (bozice ubistva) i strasni Giganti.
Kada je Kron oslobodio svoju bracu i vlast prigrabio u svoje ruke,ozenio se Rejom,koja mu rodi tri kceri,Hestiju,Demetru i Heru,i dva sina,Hada i Posidon.
Ali je Kronu otac Uran prorekao da ce i njemu njegova djeca spremiti istu sudbinu kakvu je on spremio ocu,zato je Kron svako djete cim se rodilo odmah progutao.
Kada je Reja trebala roditi treceg sina sisla je na otok Kretu gdje je u jednoj pecini rodila Zeusa i tamo ga sakrila.
Zeus je u svom skrovistu brzo odrastao i uz pomoc Geje i Okeanide Metide(Mudrost) na lukav nacin prisilo Krona da povrati progutanu djecu.

BOGOVI NEBA

Zeus (rimski Jupiter),sin Krona i Reje najvisi je bog,vrhovni gospodar bogova i ljudi.On saziva skupstine bogova i vodi u njima glavnu rijec.Stanuje na najvisem vrhu Olimpa,salje na Zemlju kisu,snijeg i vjetra ,sakuplja oblake,baca munje i glasno grmi u visinama.Blagoslov i napredak,smrt i propast dolaze ljudima iz Zeusove svemocne ruke;on stiti pravo i poredak,kaznjava zlocince.Kao upravljac bitaka drzi u ruci svetu vagu na kojoj vaze smrtonosne grijehe.Zeusa prikazuju obicno sa zezlom i munjom,a uz njega stoji njemu posveceni orao.

Hera (rimska Junona) Zeusova starija sestra i zakonita zena,velicanstveno lijepa nebeska kraljica,podlozna je muzu,ali dostojanstvom i mocu natkriljuje ostale bogove.U citavu njezinu bicu vlada ponosna strogost.Kao zastitnica braka pomaze zenama u casu poroda,a nevjeru i preljub kaznjava.Posvecen joj je mogranj,a od ptica paun.

Atena (rimska Minevra),miljenica kci Zeusova,iskocila iz njegove glave i zato mu je dusevno najbliza.Ona je iza vladarskog para najuglednije bozanstvo,istice se mudroscu,smionoscu,strogom ljepotom i djevicanskom cistocom.Ona upravlja sudbinom naroda u boju i ratu.Egida i koplje njezine u ratnicke oznake.Umjetnost i znanost,pravo i sudovanje pod njezinom su posebnom zastitom,a jednako i zenske vjestine,posebno predenje i tkanje.Posvecena joj je sova i maslina.
[You must be registered and logged in to see this image.]

Apolon sin Zeusa i Lete,blizanac i brat Artemidin.Medju muskim bozanstvimaon je uz Zeusa najplemenitiji i najcistiji lik,ozbiljan i strog,strasan kao osvetnik zla,a ipak pruza mnogostruki blagoslov i djelotvornu zastitu.On je najpre bog smrti koji ubija mladice i muzeve i kao takav nosi neizbjezive strijele i srebrni luk.Ali on je i bog svjetla posebno suncanog svjetla,bog lijecnistva i prorocanstva;izumitelj,ucitelj pjevanja.Posvece mu je lovor,a od zivotinja labud i pliskavica.
[You must be registered and logged in to see this image.]

Artemida (rimska Dijana),kci Zeusa i Lete,Apolonova sestra blizanka u mnogom je slicna svom bratu:i ona ima uza se luk i neizbjezive strijele,ona je bozica smrti i bozica lova.Ljudima se pokazuje kao zastitnica stada i divljaci,ali uopste je stroga,cak okrutna i tvrda.Pojavom je vitka,krasna djevicanska bozica s kojom se cesto porede najlepse zene.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Ares (rimski Mart),sin Zeusa i Here,strasni bog bitki,sasvim je razlicit od mudre ratne bozice Atene.Divlje ubijanje ljudi njegovo je veselje,i zato mu je zapravo svedno na cijoj se strani bori.Ostali bogovi ga mrze.
[You must be registered and logged in to see this image.]

[You must be registered and logged in to see this image.]

Afrodita (rimska Venera),kci je Zeusa i Dione.Po nekim pricama rodila se iz morkse pjene.Onaj je bozica zenske ljepote i ljubavi,najdrazesnija medju nebesnicima,koja u svom pojasu skriva sve cari ljubavi.Posveceni su joj bili golub i vrabac,a od biljaka mirta,ruza,jabuka.U njezinoj se pratnji nalaze ljupke Haripe (Gracije),njezin sin Eros (Amor) i druga umiljata bica.

Afrodita (Ἀφροδίτη, Aphrodítê = rođena iz morske pjene) božica je ljubavi, ljepote, požude i spolnosti. Afroditin je pandan u rimskoj mitologiji Venera.
Njezino je porijeklo nejasno. Prema Homeru ona je bila kći vrhovnog boga Zeusa i boginje kiše Dione.
Prema Heziodu u Teogoniji rodila se iz morske pjene, koju je oplodio bog neba Uran, nakon što je odrezao genitalije svom ocu Kronu. Izašla je iz mora na otok Cipar.
Zahvaljujući svojoj ljepoti i čarolijama kojima je vladala, postala je jedna od najmoćnijih boginja. Ni bogovi, ni ljudi joj nisu mogli odoljeti. Budući da ljubav u životima bogova i ljudi ima jako važnu ulogu, Afrodita je bila jako cijenjena. Onaj tko joj je iskazivao počasti i prinosio žrtve, mogao je biti siguran u njenu naklonost. Samo je bila pomalo nestalna, a sreća koju je pružala često je bila i prolazna. Ponekad je činila čuda kakva može učiniti samo ljubav: ciparskom kiparu Pigmalionu oživjela je mramorni kip u koji se on zaljubio. Svoje je ljubimce štitila na bojištima, u morskim olujama i od spletaka neprijatelja. Znala je i mrziti, jer mržnja je rođena sestra ljubavi. Ali sama nije imala sreće u ljubavi: nije znala zadržati nijednog svog ljubavnika. Ni brak joj nije bio sretan. Zeus joj je za muža odredio najneuglednijeg, hromog i vječito oznojenog božanskog kovača Hefesta. Kao naknadu za to tražila je utjehu kod živahnog boga rata Aresa, s kojim je imala petero djece (Erosa, Anterosa, Dima, Foba i Harmoniju), zatim kod boga vina Dioniza (s kojim je imala sina Prijapa), uz ostale i kod boga Hermesa. Utjehu je tražila i kod običnih smrtnika, dardanskog kralja Anhiza (kojem je rodila sina Eneju) i kod lijepog Adonisa, strastvenog lovca, za kojega je od Zeusa izmolila besmrtnost.
[You must be registered and logged in to see this image.]
Boginja ljepote i ljubavi, štitila je ljubav i sve zaljubljenje, dok joj je najdraža zabava bila da natjera bogove da se zaljube u smrtne žene. Voljela je da pravi mnoge intrige, da bogove baca u ljubavne zagrljaje naročito Zeusa koji je svaki čas bio umješan u neku ljubavnu peripetiju.
Afroditin omiljeni cvjet bila je ruža dok je njene kočije vukao par golubova, ptice koje je najviše voljela.
[You must be registered and logged in to see this image.]

Hefest (rimski Vulkan),sin Zeusa i Here,bio je ruzan i hrom.One je bog vatre i kovacke umjetnosti.Na Olimpu je njegova cudotvorna radionica,ali se ona cesto takodje zamislja u unutrasnjosti Etne,gdje su Kiklopi njegovi pomagaci.Njegova je zena drazesna Harita (bozica ljupkosti) ili sama Afrodita bozica ljubavi.
[You must be registered and logged in to see this image.]

Hermo (rimski Merkur) sin Zeusa i Maje.On je najlukaviji i najspretniji medju bogovima.Kao glasnik Zeusov saobraca izmedju bogova i ljudi vodi covjeka sigurno kroz opasnosti ,a ujedno vodi duse pokojnika u Podzemni svijet.Ljudima pomaze pribavljati bogatstvo,osobito u stadima,on je zastitnik puteva i prometa,trgovaca,varalica i kradljivaca,on je izumitelj mnogih umjetnosti i vjestina.Prikazivali su ga kao vitka mladica kojemu tek probija brada,na glavi katkad ima putnicki sesir,na nogama sandale s krilima koje su ga brzinom vjetra nosile kroz zrak.U rukama mu je cesto zlatna palica kojom uspavljuje ljude,ali mu ujedno sluzi kao glasnicki stap.
[You must be registered and logged in to see this image.]

BOGOVI VODA


Vladar mora je Posejdon (rimski Neptun),sin Krona i Reje,brat Zeusa i Hada,skojima je podijelio vlast svijeta.Svojim trozubom udara u valove,potresa zemlju i cjepa stjene;lako je razdrazljiv i veoma ljut bog.Duboko u valovima stoji njegova kristalna palata Ega.Odatle sasvojom konjskom spregom vozi na sjajnim valovima preko povrsine morske,a oko njega se igraju ostala bozanstva i nemani morske.Zena mu je drazesna Amfitritia,jedna od kceri Nerejevih.Njihov sin je Triton,mocni morski bog s ljudskim gornjim tijelom,a ribljim repom.Posidon je smatran tvorcem konja,koju me je posvecen.Osim toga su mu posveceni bik i omorika.


Okean,nasjtariji medju Titanima,gospodar je velike Svjetske rijeke,koja okruzuje zemlju i more,a zove se takodje okean.On,casni starac,stanuje sa svojom uzvisenom zenom Tetijom tiho i povuceno u svojoj palati na krajnjoj ivici Zemlje.Ima hiljade sinova(rijecni bogovi),a isto toliko i kceri(Okeanide).
[You must be registered and logged in to see this image.]

BOGOVI PODZEMNOG SVETA I ZEMLJE

Had ili Pluton,sin Krona i Reje,gospodar je mrtvackog carstva,strogi,neumoljivi bog,neprijatelj svakoga zivota i zato mrzak bogovima i ljudima;iz njegove jezovite pustosi nema povratka.Uz njega stoji njegova casna zena Perzefona,kci Zeusa i Demetre,ozbiljna i stroga kao njezin muz s kojim djeli vlast nad carstvom mrtvih.
Podzemnom svijetu pripadaju jos i:Tanat (Smrt),njegov brat blizanac Hipno (San),zatim Ernije,grozne kceri Noci (tri Ernije:Alekta,Tizifona i Megera,ili samo Hekata).Treba jos spomenuti troglavog psa Kerbera,sa zmijskom kosom,cuvara podzemnog svijeta;pastira Menetija,koji pase stada Hadova;gorostasnog vozaca Harona,koji prevozi duse pokojnika preko jezera ili rijeke Aheronta (Rijeka uzdisaja);sudce pokojnika Minoja i Radamanta.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Had

Demetra (Majka Zemlja),kci Krona i Reje,u neku je ruku podmladjena Geja,koja se ipak postovala kao posebna bozica.Ljudi je slave kao prijatnu bozicu koja daje napredak cvijecu,bilju i poljskim plodovima,kao zacetnicu poljoprivrede i time takodje uredjena zivota,gradjanskih zakona i obicaja.
[You must be registered and logged in to see this image.]

Veliku moc ima Bog vina Dionis(Bakho),sin Zeusa i Kadmove keci Selene,kojisvojim darom,vinovom lozom,razveseljuje srca ljudska.Postovali su ga u divljim zanosnim svetkovinama i zamisljali ga okruzena od pijane drudzbe zena (Menade,Bakhatnice) i objesnih Satera sa siljatim usima i kozjim repicem.
[You must be registered and logged in to see this image.]

Poljski bog Pan slican je Satirima,
samo ima jos jedan par jarciih nogu.
Taj krivonosi,dlakavi izumitelj siringe stiti stada na pasi ali inace provodi veseo,bezbrizan zivot medju nimfama brijegova i suma iaktkad uzasnom rikom plasi usamljena putnika.
[You must be registered and logged in to see this image.]

Bozice drugog reda su Nimfe(Vile),drazesne kceri Zeusove,kojima su bili ozivljeni izvori i rijeke,sume i pecine,brijegovi i doline.Razlikuju se Nejade (nimfe rijeka,izvora i jezera),Oreade (gorske nimfe) i Drijade ili Hamadrijade (nimfe stabala).
[You must be registered and logged in to see this image.]

Kratak spisak grčkih Bogova:

Zevs - bog neba, groma i vladar celog sveta
Hera - boginja žena braka i suvladarica celog sveta
Posejdon - bog mora i ima vlast nad svim morskim bogovima
Amfrita - boginja mora
Had - bog Podzemlja i mrtvih
Perzefona - boginja Podzemlja
Demetra - boginja Poljoprivrede i plodnosti
Hestija - boginja kućnog ognjišta
Afrodita - boginja Ljubavi i lepote
Ares - bog rata i ratnog poklica
Hefest - bog vatre i zanata
Artemida -b oginja lova, suma, zivotinja,Mesecevog sjaja i zastitica prirode
Apolon - bog umetosti, sunceve svetlosti, nepogresivi strelac i zastitnik lekara
Atina - boginja mudrosti, mudrog vodenja rata zasitnica umetnosti i pravednosti
Hermes - bog trgovine, lopova, naucnika, hodocasnika i glasnik bogova
Dioniz - bog vina i vinogradarstva
Hekata - troglava i trotijelna boginja magije vestica i cudovisnih bica
Selena - boginja meseca
Helios - bog sunca
Eos - boginja zore i jutarnjeg rumenila
Geja - boginja zemlje(majka priroda)
Nikta - boginja noci
Himer - bog strastvene ceznje
Pot - bog ljubavne ceznje
Peitu - boginja udvaranja i ljubavnog nagovora
Eros - bog svezivotne ljubavi
Himen - bog zenidbe
Erineje - boginje osvete
Apata - boginja obmane
Askelepsije - bog lekara
Higija - boginja zdravlja
Ata - boginja zaslepljenosti i fotomorgane
Atlant - nosilac nebeskog svoda
Borej - bog severnog vetra
Eur - bog istocnog vetra
Zefir - bog zapadnog vetra
Not - bog juznog vetra
Okean - bog spoljasnjeg mora(okeana)
Tetija - boginja spoljasnjeg mora
Muze-Boginje umetnosti: Euterpa (lirske poezije), Erato (ljubavne poezije), Talija (Komedije), Kaliopa (epske knjizevnosti), Melpomena(tragedija), Klio (Istorija) Terpsihora (plesa)
Uranija (astronomije), Polihimnija (Horskog pevanja)
Britomartida - boginja ribara i lovaca
Fosfor-bog zvezde danice
Dim i Fobos - bogovi ratnog straha
Diona - boginja kise i izvora
Taumant - bog prirodnih pojava na moru
Ereb - bog vecne tmine
Erida - boginja svade
Eter - bog svetla
Fantas - bog maste
Forkije - cuvar mora i cudovista
Harite - boginje drazesti i lepote
Mojre(sudaje) - boginje sudbine
Heba - boginja vecne mladosti
Hemera - boginja svetlog dana
Anatola - boginja proleca
Tala - bogijnja leta
Karpa - boginja jeseni
Auksa - boginja rasta
Hlorida - boginja cveca
Ejrena - boginja mira
Astreja - ucila ljude pravdi
Dika - boginja pravde
Adikija - boginja nepravde
Temida - boginja zakonitog poretka
Eunomija - boginja zakonitosti
Litija - boginja porodaja
Lite - boginje molbe
Prometej - zastitnik ljudi i veliki dobrocinitelj
Hipnos - bog sna
Jasion - bog plodne unutrasnjosti zemlje
Kairos - bog trenutne srece
Kere - boginje nasilne smrti
Uran - prvi bog neba
Kron - bog vremena
Metida - boginja razboritosti
Leta - boginja stocara
Leta2 - boginja podzemne reke
Mom - bog gluposti i sramote
Nemeza - boginja omazde i kaznjavala po zasluzi
Nika -b oginja pobede
Zel - bog castoljublja i gostoprimstva
Bija - boginja snage
Kratos - bog moci
Stiks - boginja istoimene reke podzemlja kunjenje u nju je bila najveca zakletva
Pan - bog suma i pastira
Plut - bog bogastva
Pont - bog morskih dubina
Rea - ne mogu da se setim, dopisacu (pominje se priroda a kasnije i magija)
Tantos - bog smrti
Tartar - bog najdubljeg dela podzemlja
Tetida - nema neku posebnu duznost ali toliko je puta spasila bogove (Hefesta,Dionisa,Zevsa...)
Tiha - boginja srecnog slucaja
Aheloj - bog istoimene reke
Nil - bog istoimene reke
Istar-bog Reke Dunav

ZEVS - dopuna

Zevs je glavni bog, vođa bogova i ljudi, bog neba i groma u grčkoj mitologiji koji prebiva na Olimpu.

Zevs jeste Dyeus u indo-evropskoj mitologiji (Zevs je "uzet" iz ove mitologije), Jupiter u rimskoj mitologiji, Tir u nordijskoj mitologiji...
[You must be registered and logged in to see this image.]
Statua ZevsaZevs je najmlađi sin Krona i Reje. Pre Zevsa rodili su se: Demetra, Hera, Hestija, Had, Posejdon. Međutim, kad god bi se Reja porodila Kron bi progutao dete jer se bojao da će ista sudbina zadesiti i njega kao i njegovog oca. Kada je Zevs trebalo da se rodi, Reja je zatražila pomoć od Urana i Geje, jer nije želela da i on bude progutan. Reja se porodila na Kritu, a Kron dade kamen umotan u odeću koji on proguta. Onda ona Zevsa sakrije na planini Ida. Postoji par verzija o odrastanju Zevsa.

1. Odgojila ga je Geja
2. Odgojila ga je Amaltea
3. Odgojila ga je nimfa Adamantea. Kako je Hronos vladao zemljom, nebesima i morem, ona ga je zavezala tako da je visio sa drveta ne nalazeći se ni na nebu, ni na zemlji ni na moru, već između njih i tako Kron ne uspe da ga vidi.
4. Odgojila ga je nimfa Kinosura. U znak zahvalnost, Zevs ju je postavio među zvezde nakon njene smrti.
5. Odgajila ga je Melisa koja ga je hranila kozijem mlekom


Kada je odrastao Zevs je naterao oca da ispljune decu suprotnim redom od onog kojim ih je gutao: prvo kamen, zatim ostale. Jedna verzija je i da je Zevs rasekao Kronov stomak. Nakon što je oslobodio braću i sestre, Zevs je oslobodio kiklope, gigante, storuke divove i braću Kronovu, koji su prvo od ruke Urana zatvoreni u Tartar, a zatim i od Kronove, a ovi mu dadoše munju. Nakon ovoga Zevsova braća i sestra zajedno sa kiklopima i ostalim bićima povedoše rat protiv Krona i ostalih titana. Kada su ih pobedili, Krona i ostale titane baciše u Tartar, najdublje mesto na zemlji. Zevs tamo takođe zatvori kiklope i storuke divove, one koji su mu dali munju i pomagali u ratu.

Nakon pobede nad titanima, Zevs je podelio svet sa njegova dva brata. Hadu je dao podzemni svet, a Posejdonu more.


Ruševine Zevsovog hrama u OlimpijiZevs je bio brat i muž Here. Osim dece sa njom, Zevs je imao mnogo afera i vanbračne dece. Imao je afere sa boginjama (Demetra, Latona, Maja..), sa smrtnicama (Evropa, Leda..), kao i sa mnogim nimfama. Hera je bila ljubomorna i stalno je proganjala Zevsove ljubavnice i njihovu decu.

Zevs je bio veoma poštovan. Najpoznatiji hram u njegovu čast nalazio se u Olimpiji.
[You must be registered and logged in to see this image.]

Helena
Njena majka Leda bila je žena spartanskog kralja Tindareja, s kojim je imala dvoje dece, kćer Klitemnestru i sina Kastora. Svojom lepotom Leda je očarala i samog Zevsa i imala s njim dvoje dece, kćer Helenu i sina Polideuka. Tindarej nije imao ništa protiv Zevsovog uplitanja u proširivanje porodice pa je sopstvenu decu i pastorke odgajao podjednako. Sa sinovima nije imao poteškoća. Obojica su postali slavni junaci i dospeli na nebo gde i danas sjaje kao Blizanci ili Dioskuri. Ni s Klitemnestrom nije bilo problema, bar dok se nije udala. Zatim ju je otac dao za mikenskog kralja Agamemnona. S Helenom je bilo gore.

Bila je još mlada devojka, a o njenoj lepoti se već nadaleko pričalo, pa je za njom čeznuo atinski kralj Tezej i oteo je uz pomoć svog prijatelja Piritoja. Oslobodila su je braća Kastor i Polideuk i vratila kući. Uskoro su se u Sparti pojavili novi Helenini prosci. S vremenom su se tamo našli svi ahejski kraljevi i kraljevski sinovi koji su nameravali da se žene. Njihove svađe oko Helene dovele su Grčku gotovo na rub rata. Katastrofu je sprečila domišljatost itačkog kralja Odiseja. On je Tindareju dao sasvim originalan savet: neka ostavi sve dinastičke i političke obzire po strani i dozvoli Heleni da odabere muža po sopstvenom ukusu. Prosci su se s tim složili i zakletvom se obavezali da će njen izbor bez pogovora priznati, da pobednika neće ubiti niti ga na bilo koji način uvrediti, nego će mu u svemu biti od pomoći.

Srećnim ili nesrećnim slučajem njen izabranik je bio Agamemnonov brat Menelaj. Nakon venčanja rodila im se kći Hermiona, a kad je Tindarej umro, Menelaj je postao njegov naslednik na spartanskom prestolu. Sve je bilo u najboljem redu, a ni Menelaj ni Helena nisu slutili šta im sudbina sprema.

U to vreme se u pećini kentaura slavila svadba ftijskog kralja Peleja s morskom boginjom Tetidom, na kojoj su učestvovali svi bogovi. Jedino nije bila pozvana boginja svađe Erida da im ne bi pokvarila zabavu. Uvređena, Erida je iz osvete među boginje Afroditu, Heru i Atenu bacila zlatnu jabuku na kojoj je pisalo "najlepšoj". Boginje su odmah kao jedna posegnule za jabukom jer je svaka od njih, razumljivo, smatrala sebe najlepšom. Zbog toga je među njima izbila svađa, u koju nije želeo da se upliće ni sam Zevs. Želeo je da ima svoj mir, pa je naredio bogu Hermesu da uzme jabuku i odvede boginje na planinu Idu nedaleko od Troje, gde živi pastir po imenu Paris i da on reši taj spor.

Paris je bio sin trojanskog kralja Prijama. Za to što je živeo u planini, a ne u kraljevskoj palati, postojao je dobar razlog. Pre Parisovog rođenja, njegova majka je sanjala da je rodila goruću baklju koja je zapalila Troju. Vrač je san protumačio tako da će dečak kojeg će kraljica roditi biti uzrok propasti Troje. Zbog toga je kralj Prijam naredio da se dete odmah posle rođenja odnese na Idu i tamo ostavi. Dečaka je prihvatila i dojila medvedica, a zatim ga je našao pastir Agelaj i odgajao ga kao svog sina. O tome da je Paris kraljev sin znao je samo Zevs.

Kad je Paris ugledao Zevsovog glasnika Hermesa, hteo je da pobegne glavom bez obzira, ali mu je u istom trenutku palo na pamet da će ga Hermes svakako stići i tako je, savladavši strah, saslušao njegovu zapovest. Paris je uzeo jabuku iz Hermesovih ruku i počeo da posmatra boginje. Činilo mu se da su sve tri podjednako lepe. Dugo je razmišljao, a odlučio se onda kad su boginje uticale na njega na način koji ljudski zakoni i sudovi u osnovi ne dopuštaju. Zevsova žena Hera obećala mu je vlast nad celom Azijom, boginja rata Atena ratničku slavu, a boginja ljubavi i lepote Afrodita najlepšu ženu na svetu. Paris je jabuku dosudio Afroditi.

Da postoji prelepa Helena, Paris u tom času nije znao, ali je Afrodita učinila da je što pre upozna. Putevima sudbine Paris je ubrzo dospeo u Troju, gde ga je prepoznala njegova sestra Kasandra, slavna čarobnica i proročica. Kralj Prijam, koji je dugo žalio što je odbacio sina, primio ga je s velikom radošću i uveo u kraljevsku palatu. Tu je Afrodita savetovala Parisu da sagradi lađu i otplovi u Spartu, poznatu po lepoti svojih žena. Paris ju je poslušao na veliki bes Here i Atene, koje su, zbog svoje povređene sujete, njemu, kao i čitavoj Troji, želele sve najgore.

Kralj Menelaj primio je Parisa i njegovog prijatelja Eneju, koji ga je pratio, kako i dolikuje gostima iz slavne Troje. Priredio je u njihovu čast gozbu i predstavio ih svojoj ženi Heleni. Čim je Paris stao licem u lice s najlepšom od svih smrtnih žena, zaljubio se u nju na prvi pogled. I on se njoj dopao. Drugog dana se Menelaj izvinio svojim gostima jer je zbog neodloživog posla morao da ode na Krit. Poželeo im je prijatan boravak, a Heleni rekao da im u svemu ugodi. Za to što je Helena muževljeve reči shvatila poprilično široko, kriva je boginja Afrodita. Razbuktala je u Heleni takvu ljubav prema Parisu da je zaboravila na svog muža, kćer i otadžbinu i s Parisom krišom otplovila u Troju.

Prema tome, Helena je s Parisom otišla dobrovoljno. Druga verzija tvrdi da ju je Paris na to prisilio, čak i nasilno odveo. Nije poznato jesu li otplovili pravo u Troju. Kako se čini, pošli su najpre na svadbeno putovanje u Egipat, zatim su neko vreme proveli u Sidonu, a u Troju došli posle nekoliko godina. Bilo kako bilo, Helena je nestala iz Sparte, a s njom i kraljeva riznica.

Menelaj, svakako, preko svega toga nije mogao da pređe kao da se ništa nije dogodilo. Otišao je u Mikenu svom bratu Agamemnonu i zamolio ga za pomoć. Agamemnon ga je savetovao da s itačkim kraljem Odisejem pođe u Troju i zamoli trojanskog kralja Prijama da vrati Helenu. Ako Prijam ne bude voljan da ispravi Parisov čin, neka mu zapreti ratom. Prijam je odbio Menelajevu molbu i Agamemnon je sa pretnje prešao na delo. Zamolio je za pomoć sve ahejske kraljeve koji su nekada Menelaju obećali da će mu, kao Heleninom mužu, u svemu pomoći. Tu su pomoć obećali i ostali ahejski vladari. Svi su se odazvali lično ili su poslali svoje sinove, i doveli vojsku svako prema svojim mogućnostima. Pod Agamemnonovim vođstvom krenula je najzad protiv Troje vojska od sto hiljada Ahejaca.

Tako je zbog Helene i Parisa planuo dugotrajan i krvav trojanski rat koji se završio uništenjem Troje i pogibijom najboljih ahejskih junaka. Helena je ubrzo zažalila zbog svog čina koji je i njenoj staroj i njenoj novoj otadžbini doneo tolike patnje. Kraj Prijam joj, doduše, nikada ništa nije prebacio, ali je ona znala da je cela Troja mrzi kao povod ratu i svaka žena koja je u ratu izgubila muža ili sina dala joj je to na znanje svojim pogledom. Uz sve to, od ljubavi prema Parisu brzo se otreznila. Bio je lep i pazio je na svoj izgled, ali ni po čemu drugom nije mogao da se uporedi sa njenim prvim mužem. Njena osećanja prema Parisu u toku rata su izbledela i na kraju se pretvorila u prezir. U borbi je često znao da se ponaša kao kukavica, a muškarac koji se ne ponaša onako kako mu dolikuje, u očima žena vrlo brzo gubi svako dostojanstvo.

Paris je u ratu postigao i neke uspehe, ali nijedan svojom hrabrošću. Čak je ubio i najvećeh ahejskog junaka Ahila, ali ne u ravnopravnoj borbi, nego izdajničkom strelom, odapetom s trojanskih bedema, koju je usmerio bog Apolon. I sam je poginuo na sličan način. Kad je šetao bedemima, pogodila ga je otrovna strela ahejskog strelca Filokteta i zadala mu smrtnu ranu. Pateći od strahovitih bolova, Paris je napustio Troju i otišao na planinu Idu da umre napušten od svih. Njegovi drugovi pronašli su ga tamo sklupčanog u grmlju i priredili mu skroman pogreb. Helena nije prišla njegovoj lomači. U međuvremenu je našla utehu u društvu njegovog brata, mladog Dejfoba. S njim nije dugo uživala. Pri zauzimanju Troje ubio ga je u njegovim odajama kralj Menelaj.

Ponovni susret Helene i Menelaja bio je za nju neočekivano povoljan. Menelaj, naime, nikada nije poverovao da bi ona dobrovoljno otišla s Parisom, i bio je uveren da je uništenjem Troje svoju ženu oslobodio dugotrajnih patnji. Razume se da ga je Helena podržala u tom uverenju i nije skrivala bezgraničnu radost što ju je napokon oslobodio. S velikim slavljem se ukrcala na Menelajevu lađu i otplovila s njim u Spartu.

Svoj rodni kraj Helena je ugledala nakon punih sedam godina lutanja. Tik iza ostrva Lezbosa bura je raspršila Menelajeve brodove, kod rta Sunion izgubio je kormilara, pred rtom Malejom opet ga je zahvatila bura i odnela njegovu lađu čak do ušća Nila. Helena se tako opet našla u Egiptu koji je upoznala na bračnom putovanju sa Parisom. Godinama je lutala s Menelajem obalama Nila, Libijom, Fenikijom i drugim zemljama, a našla se i u Sidonu. Na kraju se opet vratila u Egipat, gde je Menelaj bogatom žrtvom bogovima otkupio sretnu plovidbu u otadžbinu. Pre njihovog odlaska egipatska kraljica Polidamna dala je Heleni čudotvorni lek napravljen od pepela čarobnih biljki. Ko bi ga popio u vinu, zaboravio bi sve brige i nevolje. Dovoljna je bila jedna čaša i Helena je zaboravila svoje bračne nevolje i nesreću u Troji, a Menelaj muke koje je zbog nje pretrpeo.

U Sparti, nakon povratka, Helena je živela u sreći s Menelajem. Bili su opet vezani nepomućenom ljubavlju do kraja života, a zatim i posle smrti jer su ih bogovi oboje preneli u Elizijum, gde provode dane u večnom blaženstvu.