Moram ti reci koliko te volim...

Volela bih da ovde napišete ono što iskreno osećate za nekoga koga volite, bez obzira ko on bio i da sa svima podelite ono najlepše u sebi, ljubav.... :smiley-pleure- :69b91541e9c46f

STARI MOJ........
Rekla bih ne tako davno...bejasmo mladi,zanosni.... .u svojoj vedrini poletni... u zeljama istrajni.....u zivotu...stameni.Prisetim se sa osmehom na licu...i trenutka kada su nam se oci srele.....pogledom rekle da smo ti i ja...ono sto zelimo za sebe.I krenusmo u bajke...istine....iskusenja,onako spontano predajuci se tokovima sutrasnjice...koracasmo nekada setajuci....ponekada brzim korakom strepnje, hocemo li uspeti u nameri da nas pljusak zivota ne okupa tugom i bolom. Tiskajuci se jedno u drugo...gurajuci svoje ruke...jedno drugom...pronalazili smo odgovore u nama samima ...u ljubavi nasoj.....neznoj i jakoj......u pogledima nasim koji su verovali...ljubili...i cuvali i nisu dozvolili da ih zamuti suza bola i ocaja. Osecaj miline me obuzme kada samo pogledom predjem preko ucinka naseg stozera..onako zadovoljno klimnem glavom i sebi u dusu tiho prozborim......Boze....bio si milostiv....i hvala ti.....zasluzili smo je...zasluzili smo....sva proleca i sve zime....sva leta i jeseni.....ljubavlju okupane.......u odecu neznosti obucene.....u obucu istrajnosti i iskrenosti obuvene..
I andjeli..sto ih stvorise pogledi nasi ....odlucni....iz ..izatkanih ...zivotnih ...osmeha i strasti......isprepletanih ruku....srca u srcu.....kruna su koju nosimo...zanosno u sreci na pijedestalu naseg zivota. Da ....Stari moj.....posle tolikih godina.....nekada....maleni moj,ma jos uvek si maleni moj.....i posle izgovorenih svih prelepih reci....posle ispevanih pesama...posle svih neznih pogleda....posle svih neznih izliva ljubavi...cini mise da ti nikada nisam uspela da kazem ,koliko te volim Stari moj.

S.T. jutarnja izmaglica

[You must be registered and logged in to see this image.]

Opomena

Cuj, recu cu ti svoju tajnu:
ne ostavljaj me nikad samu
kad neko svira.

Mogu mi se uciniti
duboke i meke
oci neke
sasvim obicne.

Moze mi se uciniti
da tonem u zvuke,
pa cu ruke
svakom pruziti.

Moze mi se uciniti
lepo i lako
voleti kratko
za jedan dan.

Ili mogu kom reci u tome
casu cudesno sjajnu
predragu mi tajnu
koliko te volim.

O, ne ostavljaj me nikad samu
kad neko svira.
Ucinice mi se negde u sumi
ponovo sve moje suze teku
kroz samonikle neke cesme.

Ucinice mi se crn leptir jedan
po teskoj vodi krilom sara
sto nekad neko reci mi ne sme.

Ucinice mi se negde kroz tamu
neko peva i gorkim cvetom
u neprebolnu ranu srca dira.
O, ne ostavljaj me nikad samu,
nikad samu,
kad neko svira.

Desanka Maksimovic

Dragana Konstantinovic - Iluzija
Trazili smo se po tudjim zalutalim osmesima
blesavo razvučenim i praznim...
Jurili po ranjivim slikama bledih uspomena,
otrovnom dahu sosptvene setve...
Upijali bezvezne reči u nemim odjecima
zamorno tupim i neprolaznim...
I snili uzdah zenice, oblik i miris kolena...
San koji uzleće iznad kletve...
Ne, nisi ti iluzija... Tako nešto ne postoji.
U iluziju veruju samo izgubljene duše.
U svakoj dozi nemira koja bojom telo žesti
oživljavaju dubine što te videše i čuše
kako izranjaš iz svemira
kroz paučinu svesti...
Izgubljeni trenuci slažu se u memljive kule
otežalih eona vremena...
Ustalasani se oblici stapaju s okolinom
i prelivaju poslednje kapi...
I one što su sve videle, i one što su čule
posrću pod teretom bremena...
Hoće li se bar jedna obojiti svojom silinom
pre no što se stopi, ishlapi...?
Ne, nije sve iluzija... Tako nesto ne postoji.
U iluziju veruju samo umorni i stari.
U svakoj senci trajanja nazirem nešto o tebi
što mi zenice boji i ćutanje osmehom zari
dok te u moru kajanja
nalazim negde u sebi...

SANJAM


Sanjam, tvoj topli zagrljaj
u kome se oseti večni mir.
Sanjam, san o talasima tvoga srca
i uživam u osmehu tvojih usana.

Ne sanjam, kišu ni jesenji vetar
koji preti tugom koja spava.
Ne sanjam, tog Anđela
koji čeka na vratima života.

Sanjam, tvoje je telo živahno
u zracima jutarnjeg svanuća.
Sanjam, ti dušu punu radosti
u našem zajedničkom snu.

Ne sanjam, večeri pune samoće
i hladnoću u toplini doma.
Ne sanjam, mirise iz prošlosti
i neživljenje koje želim zaboraviti.

Sanjam, proleće je stiglo
u zagrljaju tvoga bića.
Sanjam, laste se vraćaju u gnezda
koja su zimus bila tužno prazna.

Sanjam, u nama buja život
i širi svoj mirisni zagrljaj.
Sanjam, glavu na tvojim grudima
i svitanje ljubavi u tvom srcu.

OVAKO TE VIDIM !!!

Ljubav je početak života
i u njoj život završava.
Ljubav je duša koja u čoveku bdije
i postaje svetlo u vremene života

Ljubav je lepršava, nemirna, nestašna
uvek vesela i nasmešena ko sretno dete.
Ljubav je hram gde emocije žive
i gde susreću svoju neprolaznost.

Ljubav je ko oči i jedino svetlo,
ko glas tišine u duševnom miru.
Ljubav je sreća na izvoru života
i lepota večnosti koja nema kraja.

Ljubav je treptaj oka koji zovemo život
naslonjen na grudi u kojima srce lupa.
Ljubav je melodija sna i čulo misli
u miru duše dok u njoj uživamo.

Osecam: nešto u meni raste pomalo bolno - pomalo belo, kao da nekakve zbunjene laste lete kroz moju glavu i telo. Vrte se. Prestižu. Nešto traže. Od njih se na usni dah užari. Ja ne znam šta cu, a mama kaže: još si ti balava za takve stvari. Osecam: nešto u meni prska kao kad pupoljak zenice širi. Zašumi nekakva zlatna trska i nece pod celom da se smiri. Tu oblog ne pomaže. Duša se kikoce i krvari. Nešto me muci, a mama kaže: još si ti balava za takve stvari. Onda me zakiti prezrelo leto: dva grozda - kao dve tople tacke. Sve mi u rebrima razapeto. Sve okrenuto naglavacke. A sve je ipak lude i draže. Srce bi prostranstva da ozari. Placem od srece, a mama kaže: još si ti balava za takve stvari. Prirodo, cuj me: laganja nema! Ti bujaj - ja cu od tebe više! I neka široko u nama dvema ogroman ružicast vetar diše. I luduj, prirodo! Zri naopako! Samo mi nemir ne pokvari. Volim te što si zaista tako k'o i ja balava za divne stvari....
Mika Antic

[You must be registered and logged in to see this image.]

Reci kako me volis.
-Hocu.
-Reci.
-Volim te na suncu. I volim te u senci. Volim te u sesiru. I volim te u
zaketu.Kad vetar duva napolju. I kad si na banketu. U zovama u brezama,
kraj maline i klena. I kada spavas. I kad radis povijena. Volim te kad
jaje lepo mutis. Volim te cak i kad kasiku ispustis. I u taksiju. I u
autu. Bez izuzetka. I od kraja ulice. od pocetka. I kad kosu svoju
cesljem lepo delis.
I u opasnosti. I kad se veselis. Na moru. U gorama. U kaljacama.
Bosu. Danas. Juce. I sutra.I danju i nocu.I u prolece kad dolaze nam
laste.
-A leti kako me volis?
-Kao srz leta , zna se.
-A da li me volis u jesenje dane.
-Cak i onda kad gubis kisobrane.
-A kada se zimi posrebre prozori.
- Zimi te volim ko vatru kad veselo gori. Blizu tvoga srca. I uz tvoju nogu. A iza prozora sneg. I vrane na snegu.


Konstantin Galcinjski
[You must be registered and logged in to see this image.]