Bolnicu hlade uz pomoć leda

Iako je korišćenje snega i leda za hlađenje leti bio običaj u Švedskoj još početkom 20. veka, s pojavom električnih zamrzivača i frižidera taj je običaj gotovo isčezao. Ipak, jedna švedska firma odlučila je da oživi ovaj princip i da ga u modernom obliku iskoristiti za hlađenje prostora.[You must be registered and logged in to see this image.]Nekoliko švedskih kompanija uvidelo je priliku za razvoj poslovanja u sve većoj potrebi za velikim centralnim sistemima za hlađenje. Baš kao i kod centralnih sistema grejanja preko toplane, kod ovakvih sistema hlađenja koristi se mreža cevi koje povezuju više zgrada ili čak čitavu četvrt. Za razliku od sistema grejanja koji u Švedskoj često koristi toplotne gubitke ili kogeneracijske sisteme iz najbližih industrijskih pogona, ovaj sistem za disipaciju toplote koristi hladniji rezervoar kao što je voda u jezeru ili moru, a cevima unutar sistema cirkuliše voda koja je hladnija od temperature unutar zatvorenog prostora. Potrebe za velikim sistemima za hlađenje imaju i pojedini industrijski i energetski procesi kao što su termoelektrane i rudnici.

Iako većina pogona i kvartova u Švedskoj ima vode u izobilju, ipak nema pristup vodenim površinama koje bi mogli koristiti kao hladni rezervoar, jedna firma je odlučila da primeni novi pristup problemu hlađenja leti, koristeći sirovinu koja je zimi dostupna u velikim količinama na severu Švedske - sneg.

Firma "Snowpower" je takav sistem hlađenja snegom instalirala u bolnici u Sundsvalu. Sistem će koristiti 60 hiljada kubnih metara sačuvanog i skladištenog snega koji će se koriste za hlađenje tokom leta.

Korišćenje snega ili leda za hlađenje u Švedskoj nije novost, s obzirom na to da su već početkom 20. veka pojedinci i firme uzimali komade leda zimi i skladištila ih ispod debelog sloja piljevine, pa bi potom tokom leta prodavali tako sačuvan led za hlađenje namirnica. Međutim, s pojavom električnih frižidera i zamrzivača ova praksa je gotovo u potpunosti zamrla.

Tokom sedamdesetih godina prošlog veka su u Japanu i SAD-u ponovo krenuli pokušaji ove primene snega i delimično su je oživeli. Pokazalo se da korišćenje snega za hlađenje nije toliko jednostavno kao što se na prvi pogled čini, iako je princip zapravo poprilično jednostavan.

Zimi se sneg uklonjen sa ulica skladišti u rezervoare koji se nalaze u blizini bolnice i prekriva se debelim slojem piljevine i otpada iz drvne industrije. Kako se sneg topi, hladna voda koja nastaje se filtrira i potom pušta da cirkuliše kroz izmenjivač toplote, čija se druga strana koristi za hlađenje prostora bolnice, dok se ugrejana voda od otopljenog snega vraća u primarni rezervoar kako bi se ponovo ohladila.

Bolnica u Sundsvalu inače koristi mešavinu pravog snega i onog proizvedenog topovima za sneg, iako bi idealno bilo, prema rečima direktora firme "Snowpower", da se izgradi podzemni rezervoar.

Neke studije su pokazale da korišćenje snega za hlađenje, u odnosu na klasične sisteme klimatizacije i hlađenja, ima daleko manji uticaj na klimatske promene, a posebno na održavanje pH vrednosti vodenih površina i njihovu fertilizaciju, pa se troši daleko manje energije. Ipak, za izradu sistema hlađenja snegom potrebno je daleko više materijala i on zauzima mnogo veću površinu nego klasični sistem klimatizacije, koji radi na principu kompresije.