Za većinu ljudi, prve reči koje izgovore su "mama" i "tata". Posle tih reči, jedan od prvih verbalnih treninga kojem roditelji podvrgavaju decu je da kažu "hvala". Deca dobijaju mnogo pažnje i poklona. Uz igračke i slatkiše uglavnom dolazi i instrukcija da se izrazi zahvalnost.
Kada odrastemo, u našim haotičnim životima zahvalnost se često zaboravlja i zanemaruje. Zahvalnost izražavamo tek u retkim prilikama, kao što su praznici. Međutim, prema mišljenju psihologa koji se bave "pozitivnom psihologijom", zahvalnost je nešto što bi trebalo češće izražavati. Pozitivna psihologija proučava ljudske emocije koje su zdrave i prijatne, nasuprot kliničkim i emocionalnim problemima. Istraživanja ukazuju da nas izražavanje zahvalnosti, pored toga što nas čini pristojnima, takođe čini srećnima, energičnijima i optimističnijima. Pomaže nam da umanjimo stres i da lakše prevladamo bolest.
Nova knjiga, "Hvala: kako vas nova nauka zahvalnosti može učiniti srećnijim" daje fascinantan uvid u blagodeti koje stičemo bivajući pozitivni. Autor knjige je Robert Emons, profesor na Univerzitetu Kalifornije u Dejvisu i vodeći istraživač u ovoj oblasti. On tvrdi da negativne emocije, poput besa, frustracije i osećaja nesigurnosti, remete srčani ritam, dovode do povišenja krvnog pritiska i slabe imunološki sistem. Sa druge strane, pozitivne emocije, poštovanje, saosećanje i zahvalnost, čine rad srca ravnomernim i mirnim. Iz ovoga Emons izvodi zaključak da su ljudi koji žive život ispunjen zahvalnošću dugovečni.
Pokazivanje zahvalnosti nas podseća na to da nam je potrebna pomoć. Mnogi ljudi nemaju osećaj da duguju nešto drugima. Ovo je naročito izraženo u Americi, gde je koncept oslanjanja na sopstvene snage deo kulture. Emons kao mogućnost čak predlaže vođenje "dnevnika zahvalnosti" u koji se može zabeležiti sve na čemu ste u toku dana zahvalni. Ova strategija može da pomogne razvoju navike zahvalnosti, a samim tim i doprinese vašem mentalnom zdravlju.