Drvorez

Ručni postupak visoke štampe sa drvenih ploča. Na uzdužno, u smeru drvnih vlakana rezanu, glatko rendisanu drvenu ploču (od kruškovog. trešnjevog ili jovinog drveta) nanese se preokrenut crtež. Sa rezačima (dubač, glodač, dleto, klinasto dleto) uklanjaju se delovi drveta koji se ne štampaju. Posle nanošenja boje valjkom, ploča se može štampati u ručnoj presi ili otiskivati sa razribačem ili ćetkom (up. otisak četkom). Karakteristike drvoreza su izražajnost linija i bogatstvo kontrasta. Sa drvenih ploča može da se dobije oko 1000 otisaka. Pojave oštećenja dužom upotrebom se ispoljavaju u 'plitkoj' štampi i iskrzanim linijama. Osim toga se na ploči mogu pojaviti oštećenja usled starosti, napukline ili crvotočina. Za drvorez u boji su kao i kod ostalih štamparskih postupaka potrebne posebne ploče za svaku boju (up. rez clairobscur. camaieu-štampu, čuveni japanski drvorez). Postoji i mogućnost da se samo sa jednom pločom delimičnim nanošenjem boje ili naknadnim rezanjem izrađuju višebojni otisci (linorez). Kao najstarija tehnika reprodukovanja, drvorez se u Srednjoj Evropi počeo da upotrebljava oko 1400. godine. Zatim se, oko 1430. godine, prve blok-knjige pojavljuju u Holandiji. Posle pronalaska knjigotiska, drvorez se počeo oko 1460. upotrebljavati i za ilustrovanje knjiga. Posle Mihaela Volgemuta ( 1434—1519), drvorez je primenio Mbreht Direr u jednom svom specifičnom umetničkom kazivanju ( »Apokalipsa« 1498. godine). Ovom tehnikom Direr je uticao na Hansa Baldunga Grina. Kranaha i Altdorfera. pa čak i na Ticijana. U vremenu koje je usledilo bakrorez je potisnuo drvorez, romantičari 19. veka mu se medutim vraćaju (Šnor fon Karolsfeld. Retel. K. D. Fridrih). Pošto su ga impresionisti odbacili. drvorez ponovo otkrivaju, pod uticajem japanskog drvoreza. Gogen, Valoton i ekspresionisti. Drvorez u boji su, između ostalih. izrađivali Gogen i Munk, koji je kat kada pretesterisao štamparsku ploču i pojedine delove različito obojio. Slično su radili Hekel i Šmit-Rotluf. Pri površinskom drvorezu, koji se pojavio u Francuskoj u 19. veku, crtež sa većinom kao negativ urezuje u dasku velike površine. Pol Gogen (1848—1903) a i Edvard Munk I 1863—1944) su u tu svrhu koristili neobrađene daske sanduka, kako bi hrapavost i išaranost drveta povećali i/ražajnost slike. Slično su radili Žorž Brak (1882—1963) i Evald Matare H887—1965).

Oko 1500. godine se drvorez razvio kao slikarska tehnika i njega su potrebljavali veliki renesanskni umetnici i grafičari, Albreht Direr, koji je doveo tehniku drvoreza do savršenstva i Hans Holbajn. Poznat je i Ukiyo-e , Japanski drvorez koji se dosta razlikovao od Evropskog. Evropski duborez je bio mračan i brutalan a Japanski prefinjen. Evropski duborez je sličan crežu, a Japanski slici, jer je bio iz više boja. Drvorez je kasnije dobio ime KSILOGRAFIJA.
U XVI i XVII veku, su se pojavili štampani propagandni pamfleti i bili su nosioci političkih i religijskih kontroverzi. I danas su pamfleti ili flayeri, kako ih danas zovemo, jedan od najčešćih medijuma komunikacije i prenošenja poruka različitih sadržaja.Kasnije se pojavljuje štampa drvoreza u kontrastu svetle i tamne boje, za koje su se koristile dve ili više drvenih ploča. Ovo se može nazvati prvom separacijom boja. Tehnika se zvala Chiaroscuro, što znači svetlo-tamno. Ova tehnika je napoznatija u slikarstvu, a najpoznatiji umetnici su Karavađo i Rembrant.
Štamparska mašina je bez sumnje jedan od najvećih izuma ljudskog društva i ostala je nepromenjena 300 godina, sve do Industrijske Revolucije. Godine 1812. nemački pronalazači, Fridirh Koning i Andreas Fridrih Bauer su konstruisali Parnu štamparsku mašinu, koja je mogla da proizvede 1000 otisaka na sat. Vremenom se mašina usavršavala i razvile su se različite tehnike šampe.