NENAD KECMANOVIĆ

24. 04. 2012
KEC IZ RUKAVA – NENAD KECMANOVIĆ
Realniji scenariji za 2025.
Prošlog utorka, na kraju kritičke analize pet scenarija za budućnost BiH do 2025. koju je ponudila poznata nemačka fondacija, najavio sam neke realnije prognoze o tome šta nas čeka u narednih 13 godina. Realnije utoliko što polaze od političkih činjenica i dominantnih trendova danas i ovde, a ne od bilo čijih i bilo kakvih želja. U futurološkoj igri predviđanja biće često uključeni isti faktori, ali neretko u drugačijoj interpretaciji.
[You must be registered and logged in to see this image.]
Novi građanski rat. Najgori, ali manje verovatan scenario je novi međunacionalni sukob. Kao i prvi put, neće ga izazvati Srbi, nego opet Bošnjaci, sa istom namerom da komšijama nametnu svoju projekciju buduće Bosne kao „građanske države" u kojoj će oni kao većina biti politički dominantni. Dok su ‘92. to učinili spolja legalizovanom majorizacijom u zajedničkim organima u Sarajevu i tako naterali Srbe da oružjem brane ustavnu ravnopravnost, narednih godina bi to mogli izvesti kao „legitimni oružani otpor secesiji RS". Propagandna priprema obavlja se političkim i medijskim raspirivanjem mržnje prema Srbima i Srpskoj, preuveličavanjem ratnih zločina nad Muslimanima podstiče se revanšizam, Dejtonski sporazum se etiketira kao legalizacija genocida i sl. Pritom se i dalje računa na američku vojnu podršku, koja bi ovog puta bila brža i robusnija.
Puzeći raspad BiH. Drugi i mnogo realniji scenario polazi od toga da BiH unazad pola milenijuma nikada nije bila država, a nije to pod protektoratom ni danas, niti ima vidnih izgleda da to uskoro postane, pa zapravo nema bogzna šta ni da se raspadne. Tu konstataciju, mada sa različitim emocijama, dele ne samo Srbi i Hrvati i mnogi Evropljani nego i Bošnjaci i Amerikanci. U proleće ‘92. raspala se zato što je Srbi nisu hteli, a sada ne može da se sastavi zato što ovakvu kakva je neće, iz različitih razloga, ni Bošnjaci ni Hrvati. Praktično, BiH je danas nedovršena država do koje niko iznutra ne drži, a održava se jer niko spolja ne zna šta s njom da uradi. BiH će u narednih desetak godina naprosto i dalje slediti put svih postkomunističkih federacija koje su se raspale po teritorijalno-etničkim granicama, kao što su SSSR, ČSSR i SFRJ. I samo je pitanje vremena kada će neko morati da pozove međunarodni konzilijum da konstatuje njenu kliničku smrt. A poziv čak ne bi morao da bude upućen sa telefonskog broja 051...
Unija tri nacionalne republike. Državna zajednica tri nacionalne republike predstavlja ne samo najrealniji scenario za BiH do 2025. nego je to njena realnost bezmalo već ove 2012. Pored RS postoji defakto i nepriznata HR Herceg-Bosna, a samim tim i Bošnjačka republika, ali je reč „podela" poslednjih godina postala odiozna. Naprotiv, cele 1991, odnosno u godini između izbora i rata o podeli se govorilo kao potpuno legitimnom rešenju, o kome su bez zazora javno raspravljale sve tri nacionalne stranke. Izetbegović je još na predizbornom mitingu u Foči govorio da se „SDA bori da muslimani dobiju samo onoliko Bosne koliko mogu prosperitetno kontrolisati", a njegovi sledbenici su tokom rata pisali grafite „potpiši Alija, nek je naša pa makar ko avlija". Fanatični vernik i lider nacionalne stranke počeo je da se grozi podele tek od sudbonosnog susreta sa Cimermanom, a priču o jedinstvenoj Bosni kao jedinom rešenju preuzela je SDP, sa nešto više samo formalnog legitimiteta. Partija sa 0,1 odsto Srba i 0,25 odsto Hrvata u strukturi članstva, sa Komšićem i platformaškom politikom definitivno je uverila zapadne Hercegovce da se jedina garancija ravnopravnosti krije u „trećem entitetu". Bez toga bi bh. tronožac mogao svaki čas da se prevrne.
Asimetrična konfederacija. Varijantu prethodnog scenarija predstavlja federiranje Federacije, odnosno institucionalno rešenje po kome će se „veći entitet" podeliti na dva teritorijalno-etnička poluentiteta. Bošnjačko-hrvatski sukob iz 1993. Vašington i Berlin su rešili brzom vatrogasnom intervencijom. Jelavićevu obnovu Herceg-Bosne OHR je 2001. ugušio oružanim prepadom na Mostarsku banku. Danas se neprirodna zajednica hrvatskih i bošnjačkih nacionalista obnavlja postepenim ispravljanjem Lagumdžijinih postizbornih manipulacija i neće se završiti bez, u najmanju ruku, zajednice kantona sa hrvatskom većinom. Možda bi preostala zajednica kantona sa bošnjačkom većinom bila onaj minimum muslimanske autonomije koji bi islamofobični zapad mogao da proguta, a Baščaršija potajno priželjkuje. RS bi to iz strateških razloga mogla da podrži.
Ulazak u EU kao rešenje za BiH. U sarajevskom mandatu proameričkog britanaca Ešdauna lansirana je konstrukcija da je dejtonska struktura BiH, sa entitetima i kantonima, prepreka za njeno priključenje EU. A bošnjački lideri su tome dodali još jednu: da se evrointegracijama relativizuju i obesmišljavaju nacionalne podele u BiH. Međutim, zahtev EU da BiH govori u jedan glas ne znači centralizaciju, unitarizaciju i dominaciju bošnjačke većine, nego samo razvijenu konsocijaciju ili uhodanu federaciju, u kojoj će tri konstitutivna naroda bržim i efikasnijim usaglašavanjem dolaziti do kompromisa i konsenzusa. Poruka iz EU zapravo glasi: „Najpre se o svemu dogovorite kod kuće, pa tek onda dođite u Brisel, jer nismo spremni da ovde slušamo vaše nesuglasice i da arbitriramo ko je u pravu". EU nije zajednica država koje se odriču svog suvereniteta i naroda koji zanemaruju svoj identitet.
Pre u NATO nego u EU. Ulazak u NATO, koji nije samo vojna nego i politička sila pod komandom SAD, i generalno, a pogotovo pre ulaska BiH u EU, mogao bi da bude jedan od scenarija opasnih po Srpsku i Srbe. To bi RS smestilo u interesnu sferu Srbima nenaklonjenih Amerikanaca, i privremeno ili trajno je odvojilo od matice i suprotstavilo Rusiji.
Ono što Srpsku čeka pre realizacije bilo kog od navedenih scenarija jeste velika akcija specijalaca iz NVO sektora za „nenasilno rušenje autoritarnih režima i uvođenje demokratije". Beogradski Otporaši stekli su internacionalno iskustvo od Ukrajine do Sirije, a nezaposlene i socijalno ugrožene u RS nije teško ubediti da su za sve krivi „lokalni korumpirani političari", a ne globalni gangsteri sa Voltstrita koji su ojadili čitav svet. Onomad u Sarajevu već se sastala izvesna američko-bošnjačka fondacija i dala predračun troškova, a Džim Šarp je objavio novi priručnik za delovanje...