Da li se velicina coveka meri i po tome...

koliko je spreman da oprosti?!

Medjutim, koliko nas je sposobno za to?

Ako nam neko nanese nepravdu iz neznanja, to je lako oprostiti, ali, ako to svesno ucini, da li je oprost moguc?!

Ja mislim da ne, pa makar koliko ispalo da sam mali covek, jer,ja ne prastam onima KOJI NEMAJU SPOSOBNOSTI DA PRIZNAJU SVOJU GRESKU, jos manje onima koji imaju opravdanja za takav svoj propust!

Je li sebicnost ljudi u pitanju?

Je li dovoljno reci: Ja hocu sa SVIMA da budem dobar(dobra) a pri tome znati da onome kome je tvoja pomoc bila potrebna iz navedenog razloga je bila uskracena?!

Da li se time upravo pomaze onome ko je lazno optuzio?!

Niko nije bezgresan, a ja uvek radije prastam onima koji mi nesvesno nanesu stetu, nego onima koji to svesno cine, a pravdaju se nekim svojim licnim principima.

Da li vam se desilo nekad da ste tesko propatili zbog necijeg cutanja onda kad je trebalo da progovori?!


Koliko je, ustvari, validno traziti ljudsku vrednost u njenim slabostima?!

Idealnost ne postoji .Niti je trazim, niti mi treba, kao sto su i iluzije samo obmana a moze i samoobmana. Jer, upravo je ta nesavrsenost boja i nota svacijeg zivota, upravo taj sklad nesavrsenosti ljudskog bica!

Ali, koliko je, ustvari, ljudski prag tolerancije?!

Da li ponekad, zaista vredi izgubiti neku dragocenost u zivotu, zarad svojih nepromisljenih gresaka, ili sopstvenog sebicluka, pravdajuci se time da je cutanje zlato?!

Da li uvek?!

NE!

Dukat je svaka rec kad se nadje u pravo vreme na pravom mestu, inace bi bilo obicno gvozdje koje vremenom rdja i izgubi svaki sjaj.

..umem da oprostim ali ne i da zaboravim..sad sve zavisi ko je u pitanju i kakva je greshka..ali presudno je da li je sluchajna ili namerna,tj.svesna..